Vesti

Na pitanje da li i kako će Kina izvesti ekonomske reforme dobar odgovor vam neće dati novi lideri najveće azijske ekonomije nego pekinške tehnokrate poput Gua Šuginga, predsednika Regulatorne komisije za hartije od vrednosti, koji je već najavio nove mere za liberalizaciju kineskog finansijskog tržišta.

Za sada strani investitori “drže” oko 1,5% tamošnjeg tržišta a Guo smatra da bi uskoro to učešće moglo da se uveća za deset puta. Posle ove njegove izjave uočen je rast indeksa šangajske berze od 3% odsto.

“Svedoci smo otvaranja kineskog tržišta što znači da će dolari uskoro slobodno pristizati u Kinu ali i izlaziti iz nje”, mišljenja je Eron Boeski iz Marco Polo Pure Asset Management.

Da podsetimo, prošle godine se Guo izborio za mogućnost da strani investitori poseduju više nego duplo više kineskih akcija.

Svetski ekonomski forum u Davosu okupiće i ove godine od 23. do 27. januara najznačajnije svetske političke i poslovne lidere, predstavnike civilnog sektora, novinare i analitičare. Ove godine u fokusu će biti metode reagovanja u kriznim situacijama, kako ekonomskim tako i socijalnim, a posebna pažnja biće posvećena raspravama o lekcijama koje su naučene  nakon izbijanja svetske ekonomske krize.

Kompanija KPMG omogućila je slobodan pristup Internet stranici www.weflive.com kako bi pre svega novinarima i analitičarima omogućila da jednostavno, pregledno i na jednom mestu prate aktivnosti učesnika Foruma na društvenoj mreži twitter.com. Stranica će korisnicima omogućiti uvid u materijale koje objavljuju delegati Foruma i ako nemaju svoje naloge na tviteru. Razmišljanja više od hiljadu delegata na tviteru pružiće jedinstven uvid u unutrašnju dinamiku Foruma u Davosu koja je do sada uglavnom ostajala van vidokruga šire javnosti.

Sajt će omogućiti i pristup alatima za analizu postavljenog sadržaja i tema koje privlače najviše pažnje učesnika. Omogućeno je i razvrstavanje objavljenog materijala po više kriterijuma, kao i potpuna interakcija sa delegatima.

Tokom prošlogodišnjeg Foruma objavljeno je više od 20.000 pojedinačnih tvitova, koji su prosleđeni više od 138.000 puta. Po svim procenama, zbog sve veće upotrebe društvenih mreža u poslovnoj komunikaciji, te brojke će ove godine biti značajno premašene.

Rad obe vlade u prethodnoj godini na sprovođenju postojećih i donošenju novih zakona, uklanjanju nepotrebnih birokratskih procedura i smanjivanju troškova i nameta za privredu zaslužio je nisku ocenu, 31,7 od mogućih 100, pokazuje Regulatorni indeks Srbije, novi instrument za praćenje učinka Vlade na izgradnji povoljnijeg poslovnog ambijenta, koji je razvila Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) u saradnji sa USAID Projektom za bolje uslove poslovanja.

Regulatorni indeks Srbije (RIS), koji su NALED i USAID/BEP danas predstavili u Beogradu, ima za cilj da bude objektivni pokazatelj transparentnosti zakonodavnog procesa, kvaliteta i troškova pripreme i primene zakona, ažurnosti države u sprovođenju propisa i efikasnosti u uklanjanju prepreka za poslovanje. Zahvaljujući ovom instrumentu, javnost će moći da prati šta je Vlada uradila tokom godine na popravljanju poslovnog ambijenta, kao i koja ministarstva odgovorno obavljaju svoj posao, a njihov učinak biće analiziran kroz šest ključnih komponenti.

Prvi RIS pokazuje da izvršna vlast za sprovođenje zakona u 2012. zaslužuje ocenu od samo 10,3. Veoma malo je urađeno i na otklanjanju loših birokratskih procedura (18,4), smanjivanju administrativnih troškova i nameta za privredu (25,4), kao i kod javnosti pripreme propisa (javne rasprave, dostupnost nacrta zakona i zastupljenost hitnog postupka pri usvajanju) – 30,5. Nešto bolje ocene Vlada beleži kod kvaliteta pripreme propisa (43) i dostupnosti informacija – 62,6 (pre svega zbog solidnog kvaliteta internet sajtova institucija). Prosek tih ocena ukazuje da kvalitet regulatornog okruženja u Srbiji dostiže tek 31,7 odsto željenog standarda.

Ovako niska vrednost RIS-a govori u prilog činjenici da je, bez obzira na veliki broj usvojenih zakona, kvalitet propisa i način njihovog donošenja odnosno primene i dalje kamen spoticanja za privrednike. Privredi je, kao što se to često ponavlja, potrebna stabilna politika (bez naglih zaokreta u zakonskim rešenjima), veća pravna sigurnost (dosledna primena zakona), jeftinija i efikasnija administracija i transparentnija komunikacija sa državnom upravom. Prema RIS-u, navedeni aspekti privrednog okruženja nisu na zadovoljavajućem nivou.

Iz predstavljenih rezultata takođe se vidi i da su administrativni troškovi poslovanja i dalje izuzetno visoki, da nedostaju kvalitetne analize zakona pre usvajanja, kao i da zakonodavci često pribegavaju hitnom postupku za donošenje akata. Iako je samo za trećinu zakona bila organizovana javna rasprava, efekti ni tu nisu vidljivi, pa se privrednici retko opredeljuju da u njima učestvuju.

Kako bi proverio validnost RIS-a, NALED je u novembru 2012. sproveo istraživanje stavova privrede na uzorku od 250 preduzeća. Veliko podudaranje (čak 85 %) percepcije privrednika i Regulatornog indeksa, pokazuje da je privreda svesna realne slike kvaliteta regulatornog okruženja, a s druge strane govori da je RIS dobar pokazatelj stanja zakonodavnog procesa.

Privrednici su u anketi istakli dostupnost informacija o donetim propisima kao najbolji deo regulatorne aktivnosti, a veoma loše ocene dali su administrativnom opterećenju nametnutom propisima (papirologija), brzini reagovanja na predloge privrede i stepenu uključenosti preduzeća u javne rasprave. Čak 89 odsto anketiranih nije učestvovalo u javnim raspravama od čega je 63 odsto navelo da nije bilo obavešteno da je javna rasprava u toku.

U većini preduzeća ističu da su prošle godine potrošili isto ili više vremena i novca na administrativne poslove u odnosu na 2011. U proseku direktor preduzeća potroši 30 odsto radnog vremena na bavljenje administrativnim i regulatornim pitanjima. Privrednici smatraju da ih učestalošću najviše opterećuju procedure u PIO fondu, RFZO (prijava i odjava radnika) i Poreskoj upravi. Većina privrednika smatra da se u prethodnih 12 meseci nije povećala transparentnost poslovanja u Srbiji.