Vesti

Pod pritiskom premijera Abea Nacionalna banka Japana će najverovatnije smanjiti očekivanja za inflaciju na svojoj redovnoj reviziji krajem januara i ponovo razmotriti ublažavanje trenutne monetarne politike kroz povećanje javnog duga i daljom kupovinom aktive. Abeov recept da promeni trend višegodišnje deflacije jena kroz velike fiskalne troškove i otkupom duga od strane Banke Japana sa sobom nosi rizik jer je državni dug već preopterećen i među najugroženijim je među vodećim svetskim ekonomijama.

Dogovoreni stimulativni paket trebalo bi da bude uložen najviše u javne radove, korporativne investicije i pomoć malim preduzećima. Abeova vlad aočekuje da će rezultat toga biti otvaranje čak 600.000 novih radnih mesta i ekonomski rast od oko 2%.

Iako sveži ekonomski podaci o rekordnoj nezaposlenosti u Grčkoj pokazuju da se periferne zemlje starog kontinenta i dalje teško oporavljaju od krize, Dragi je uspeo da se izbori da evro poraste za gotovo dva centa u odnosu na dolar i sada vredi 1,32 dolara. „Kada stvari krenu loše pesimizam je nekako zarazan, sada kada se situacija u evrozoni normalizuje, nadamo se da će se ljudi zaraziti i optimizmom“, rekao je guverner kojeg je Fajnenšl Tajms proglasio Ličnošću godine.

Mnogi međutim misle da još uvek nema razloga za zadovoljstvo. Kit Džuks, strateg u Société Générale kaže da je „Super Mario zvučao kao neko ko misli da je bitka dobijena“ a to može da bude opasno.

Pre toga je i u Japanu otkazan let istog aviona zbog problema sa kočnicama. Ranije ove nedelje dogodile su se slične nezgode na Međunarodnom aerodromu Logan, u američkom gradu Bostonu. U ponedeljak, na parkiranom Dreamlineru izbio je manji požar kada je u sistemu za napajanje strujom eksplodirala baterija.

Danas je kompanija Nippon Airways saopštila da je ovaj avion uspešno sleteo uprkos pucanju prozora u prednjem delu letelice.

Boing i dalje polaže velike nade u Dreamaliner, prvi veći putnički avion sa trupom od stakloplastike koji može da ponese do 290 putnika i koji troši 20 odsto manje goriva od aviona slične veličine.

Međutim, ovo nisu prvi problemi koji prate Dreamliner koji košta 207 miliona dolara. Prve isporuke naručiocima bile su više puta odlagane zbog problema u proizvodnji. Iako je proizvodnja počela sredinom 2006, prvi avioni nisu isporučeni sve do kraja 2011. Prošlog meseca avioni tog tipa takođe su imali različite mehaničke i električne probleme.

Dow Jones ojačao je 0,60 posto, na 13.471,22 boda, S&P 500 podignut je 0,76 posto, na 1.472,12 bodova dok je Nasdaq podignut 0,51 posto, na 3.121,76 bodova.

Herbalife je srezan 1,8 posto nakon što je CEO Michael Johnson u intervjuu CNBC-u pokušao da odbrani kompaniju od optužbi investitora Bila Akmena koji je kompaniju nazvao neodrživom „piramidalnom prevarom“.

Među gubitnicima dana bio je Tiffany koji je potonuo 4,5 posto nakon što je kompanija izvestila da su njegovi prodajni rezultati nepromenjeni u odnosu na godinu ranije što je ispod očekivanja analitičara.

Ford Motor bio je među dobitnicima dana (skok od 2,7%, na 13,83 dolara) što je rezultat udvostručenja kvartalne dividende na 10 centi po akciji, samo devet meseci nakon što je isplatio prvu dividendu u skoro pet godina.

Appleov CEO Tim Cook susreo se u Šangaju s predsednikom China Mobilea kako bi razgovarali o saradnji. Iako detalji razgovora nisu poznati, Appleove akcije ojačale su 1,2 posto, na 523,51 dolar.

Facebook je nastavio rast današnjim skokom od 2,3 posto, na 31,30 dolara a Nokia je katapultirana 10,8 posto što je rezultat bolji od očekivanja rezultata za četvrti kvartal.

Prva, nepotpuna radna nedelja u ovoj godini protekla je u znaku malog obima trgovanja, ali i rasta cena onih roba kojim se trgovalo na Produktnoj berzi. Ni jedan ni drugi podatak nije iznenađenje. Naprotiv, sasvim očekivano je bilo da se u poluprazničnoj atmosferi tržište nije potpuno otvorilo, dok su se sa druge strane ostvarile procene da će cene od početka godine početi polako da rastu. Obim prometa roba u četvorodnevnoj radnoj nedelji iznosio je svega 485 tona, a njena finansijska vrednost iznosila je 13.905.400 dinara. Od upoređujućih podataka u odnosu na poslednju radnu nedelju u prethodnoj godini, prvi pokazatelj je u padu za 60,31%, a drugi za 62,12%.

Kukuruz, čiji je cenovni pad tokom druge polovine novembra i prve polovine decembra meseca bio iznenađujuće veliki, polako se oporavlja. Rast cene ove robe je na samom početku godine bio najočigledniji od svih trgovanih roba i iznosio je čak 4,06% u odnosu na prosečnu cenu trgovanja na samom kraju prošle godine. Prosečna cena ove robe na berzanskom tržištu je protekle nedelje iznosila 26,41 din/kg (24,45 bez PDV) a to je za čitav dinar veća cena od cene na zatvaranju berze u 2012. godini.  Mnogo tržišnih faktora ide u prilog predviđanju daljeg cenovnog oporavka ove starteške primarne poljoprivredne kulture. Kojim tempom će taj rast ići to je pitanje na koje ćemo odgovor dobiti narednih nedelja.

Tržište pšenice je stabilno. Na naćem tržištu ovom robom se trgovalo po jedinstvenoj ceni od 29,70 din/kg (27,50 bez PDV). To je neznatan rast u odnosu na upoređujući nedeljni podatak iz prethodnog perioda od 0,37%. Dakle, ne može se govoriti o nekom začajnijem porastu cene ili trendu, ali ovaj podatak svakako ukazuje da tržišni status ove robe nije ugrožen, te da se očekuju neki novi tržišni signali sa međunarodnih tržišta koji bi eventualno uticali na nova cenovna pomeranja.

Sojina sačma sa 44% proteina je treća roba koja je našla svoje mesto u prošlonedeljnom trgovanju na „Produktnoj berzi“ u Novom Sadu. Trgovanje je bilo simbolično, ali je cena od 61,20 din/kg bez OPDV za 1,18% veća u odnosu na poslednju zaključenu cenu u prošloj godini, koja je iznosila 60,50 din/kg bez PDV.

PRODEX

Nova kalendarska godina donela je očekivano skroman promet. Prvi berzanski ugovori skromno su startovali tek ove nedelje. Međutim psihološki faktor ulaska u novu godinu odrazili su se i na porast cena najzastupljenijih poljoprivrednih proizvoda, kao uostalom i mnogo puta do sada.

Pšenica je prošlu godinu završila cenom od 27,00 din/kg, bez PDV-a, a danas vredi 27,50 din/kg, bez PDV-a. Kukuruz je još više poskupeo i to sa 23,50 din/kg, bez PDV-a, s kraja prošle godine, na današnjih 24,40 din/kg, bez PDV-a.

Logična konsekvenca ovakvih cenovnih kretanja je i aktuelna indeksna vrednost PRODEX-a. On danas beleži vrednost od 256,57 indelsnih poena, što je za 3,86 indeksnih poena više nego prošlog petka, odnosno za isto toliko više u odnosu na kraj decembra 2012.godine. Ovo je ujedno i najveći nedeljni skok indeksne vrednosti ovog pokazatelja, još od kraja avgusta prošle godine.