Fiаt SpA (F) razmišlja o seljenju svog sedišta u Detroit nаkon plаnirаnog spаjаnjа sа Chrisler Group LLC javlja Blumberg . Tаkаv potez bi mogаo dodаtno da ojаčа Detroit, a zasnovan je na činjenici da je na tržištu SAD oživela prodaja automobila.
Balkanski fond za lokalne inicijative, Erste Banka i TACSO raspisuju konkurs za dodelu nagrade najpozitivnijem projektu građanske inicijative i najboljem lokalnom partnerstvu za 2012. godinu.
Nagrada Mesta u srcu dodeljuje se sedmi put i namenjena je organizacijama civilnog društva, odnosno neformalnim grupama građana/ki koje su u 2012. godini sprovele projekte sa najpozitivnijim efektima u svojim lokalnim zajednicama.
I ove godine, uz podršku i u saradnji sa TACSO Srbija – EU kancelarijom za tehničku podršku organizacijama civilnog društva biće dodeljena nagrada za najbolje lokalno partnerstvo.
Nagrada ima za cilj promovisanje i podsticanje razvoja održivih partnerstava između civilnog i javnog i privatnog sektora.
Na konkurs se za obe kategorije mogu prijaviti organizacije civilnog društva/udruženja građana/ki ili neformalne grupe koje su nosioci projekta i koji ispunjavaju sledeće kriterijume:
1. Projekat/ inicijativa/akcija realizovan(a) u 2012. godini
2. Odnosi se na lokalnu zajednicu (opština, grad, ulica, MZ, selo)
3. Bavi se problemom koji je relevantan za lokalnu zajednicu i zajednički je za veći broj ljudi u zajednici
4. Donosi promenu za veći broj ljudi u toj zajednici
5. Uključuje građanke i građane u realizaciju (kao i volonterski angažman ljudi iz zajednice)
6. Uključuje na različite načine aktere u zajednici (poslovni sektor, lokalnu vlast ili institucije)
Za nagradu za najbolje lokalno partnerstvo postoji jedan dodatan kriterijum:
7. Da razvija partnerstvo sa javnim i/ili privatnim/poslovnim sektorom.
Konkurs je otvoren do četvrtka, 6. juna 2013. godine, a prijavu za konkurs možete preuzeti na stranicama:
www.bcif.org/site/pages/mesta-u-srcu/obrasci.php
http://www.tacso.org/news/training-opp/default.aspx?id=9212&langTag=sr-SP-Latn
Izbornu komisiju čine istaknuti predstavnici civilnog društva, državnih institucija i poslovnog sektora.
Prijave slati na elektronsku adresu: mestausrcu@bcif.org, ili na fax: 011/3288-723.
Na svečanosti u julu 2013. godine, pobednicima će biti uručene nagrade.
Stručni kolegijum 11. Regionalne konferencije „Turističko tržište Jugoistočne Evrope – nove razvojne mogućnosti“ je juče na svečanoj ceremoniji dodelio nagradu kompaniji Qatar Airways koja postavlja nove standarde visoko kvalitetnom uslugom kroz permanentnu rastuću efikasnost i u kontinuitetu nastavlja da daje poseban doprinos daljem razvoju celokupne avioindustrije.
Kompanija Holcim je danas Dobanovcima otvorila novu fabriku betona, u koju je uloženo dva miliona evra. Generalni direktor Holcima u Srbiji Klaudio Soare rekao je da kapacitet fabrike 100.000 tona betona godišnje i da će najveći deo proizvodnje biti plasiran na tržište Srbije.
Privrede evrozone nastavljajau da tonu – nemački privredni rast od 0,1 odsto u protekla tri meseca, uz Francusku recesiju, prema podacima EU Eurostata ne obećavaju nikakv skori rast. Smanjenje privrednog rasta evrozone u prva tri meseca 2013 za 0,2 posto znači da je evrozona sada u recesiji godinu i po dana, što je najduže razdoblje od 1995, od kada je Eurostat počeo prikupljanje podataka.
Rast japanske ekonomije u prvom kvartalu ove godine prevazišao je sva očekivanja, tvrdi zvanična statistika. Analitičari su očekivali da će ova azijska ekonomija rasti 2,7% na godišnjem nivou a njeno ubrzanje bilo je 3,5%.
Samo u prva tri meseca japanski BDP porastao je za 0,9%, a ovo je uticalo i na rast potrošnje i izvoza.
Da podsetimo, japanska ekonomija je prošlih godina bila u plitkoj recesiji ali poslednji statistički podaci Japancima ulivaju nadu u svetliju budućnost. Mnogi misle da je za ovo zaslužan novi premijer Šinzo Abe zajedno sa svojim reformama koje mediji zovu „abekonomija“.
Pre nego što je to postao aktuelni japanski premijer je tokom izborne kampanje kontantno isticao važnost monetarnog rasta i predlagao ekonomske podsticaje, koji su sada pokazali kao dobro rešenje. I OECD je to primetio pa je nedavno prognozirao veliki rast japanske ekonomije.
Izvor: CNN Money
Otkako je unapredio svoje servise Google je ojačao na berzi – ovih dana akcije su mu porasle na rekordnih 915,89 dolara. To se desilo posle konferencije na kojoj su developeri američkog internet giganta javnosti predstavili svoje nove servise, uključujući i Hangouts, mape i servise za striming muzike.
Među mnoštvom novih unapređenja našao se i Google Play, alatka za skidanje sadržaja za Android, koja je dobila pojačanje za uštedu baterije na telefonu, geolociranje i utvrđivanje preferencija korisnika, kao i za igrice.
Developeri su se obradovali i Android studiju, pomoću kojeg će se sada lakše praviti aplikacije za mobilne telefone.
Takođe, Google je predstavio „kraj pretrage kakvu znamo“. Naime, Amit Singal je ispred ove kompanije svetu objavio da će Google naše kompjutere učiniti poput mašina iz Star treka koje vrše pretragu na glasovnu komandu. Za sada postoji opcija da oni razumeju devet jezika, među kojima su i poljski, turski i pojednostavljeni kineski. Kompjuteri će učiti da „shvataju“ šta želite pa ako im npr. pomenete da želite da otputujete u Dubrovnik, oni će moći da vam kažu koji sve autobusi voze tamo.
Ali ovo nije sve. Google je otišao dalje, i omogućio nam da šaljemo novac kao attachment u mejlu. Google wallet (novčanik) naravno radi preko gmaila, a za to, vreme, kako vidimo, se puni novačanik Googlea.
Izvor: All Things D
Analize Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) pokazuju da je državna socijalna pomoć širom sveta ublažila udar krize ali i upozoravaju da bi dalje smanjenje socijalne potrošnje stavilo zemlje OECD-a u opasnost od izazivanja veće nejednakosti i siromaštva u godinama koje su pred nama.
2010. godine najbogatijih deset posto populacije u OECD zemljama zaradilo je 9,5 puta više od deset posto najsiromašnijih. Raskorak između najbogatijih i najsiromašnijih najveći je u Čileu, Meksiku, Turskoj, Izraelu i Sjedinjenim američkim državama, dok je najmanji na Islandu, u Sloveniji, Norveškoj i Danskoj.
„Ovi zabrinjavajući podaci naglašavaju potrebu da se najranjivijima u društvu pruži neophodna zaštita, pogotovu u trenucima kada vlada zahteva da se javna potrošnja dovede pod kontrolu“, saopštava Anhel Guria, generalni sekretar OECD-a.
U periodu između 2007. i 2010. godine, ekonomski ugrožena domaćinstva su ili izgubila više ili sticala manje nego prethodnih godina u poređenju sa bogatijim domaćinstvima. U 21-oj od 33 zemlje o kojima postoje podaci, 10 % nabogatijih prošli su mnogo bolje od 10% najsiromašnijih. Broj ljudi koji živi u siromaštvu povećao se za vreme krize u mnogim zemljama.
Siromaštvo među decom povećalo se u 16 zemalja OECD-a od 2007. godine, sa stopom rasta od 2 % u zemljama poput Turske, Mađarske, Slovenije, Španije i Belgije. Ovo potvrđuje već ustaljeni trend da mladi ljudi i deca sve češće zamenjuju odrasle na skali najsiromašnijeg dela populacije i postaju najugroženija grupa stanovništva.
Ova nejednakost biće glavna tema o kojoj će se raspravljati na OECD forumu „Posao, jednakost i poverenje“ koji će biti održan od 28. do 29. maja u Parizu.
Euromonitorovo istraživanje o elektronskoj trgovini pokazalo je da trenutno u Istočnoj Evropi rapidno raste e-trgovina i uopšte korišćenje interneta u prodajne svrhe – vrednost prodaje preko interneta od 2007. do 2012. porasla je za 107%.
Na rast novih start apova koji se bave prodajom preko interneta najviše su uticali napredak tehnologije, posebno cloud-a, ali i dostupnost iste sve većem broju građana. Naravno, tu su i kupci koji se vode principima ušteda i zaštite životne sredine.
Među proizvodima koji se najviše prodaju dominiraju elektronika i hardveri za video igrice koji su koji su činili 23,7% od svih proizvoda prodatih u 2012.
U regionu Istočne Evrope Rusija je najveće e-tržište: vrednost e-trgovine u njoj je prošle godine bila skoro 10,5 milijardi dolara.
Međutim, iako se u ovom regionu sve više elektronski trguje i dalje nije rešen problem elektronskog plaćanja, koje ni zakonski nije dobro definisano. Zato je i uočljivo slabije poverenje potrošača.
Okretanje Severne Amerike ka sve većoj proizvodnji nafte iz škriljaca izazvalo je šok na globalnom tržištu nafte i sve više utiče na preoblikovanje energetske industrije, saopštila je Međunarodna agencija za energetiku (IEA), predstavljajući istraživanje o perspektivama naftnog tržišta u narednih pet godina.
U izveštaju se ističe da je „bum naftnih i gasnih škriljaca postao zlatna groznica 21. veka, donoseći desetine milijardi dolara prihoda i stotine hiljada novih radnih mesta u zabačenim regionima, posebno u Sjedinjenim Državama“. Prema prognozama, SAD bi zahvaljujući energentima iz škriljaca mogle do 2017. da postanu najveći svetski proizvođač nafte. IEA prognozira i da bi severnoameričke zalihe mogle porasti za 3,9 miliona barela nafte dnevno do 2018. godine.