Vesti

Krediti za unapređenje energetske efikasnosti mogu se koristiti za zamenu spoljašnje stolarije, termalnu izolaciju spoljnih zidova i krovova, uvođenje modernih sistema grejanja i efikasnijih kondenzacionih kotlova, kao i prelazak na izvore obnovljive energije kroz instalaciju solarno-termalnih sistema za toplu sanitarnu vodu ili zamenu konvencionalnog sistema grejanja toplotnom pumpom na električnu energiju sa zemljom, vodom i vazuduhom kao izvorima toplote. Takođe, ovim zajmovima moguće je unaprediti distribuciju toplote kroz ugradnju termostatskih ventila na radijatorima, ali i zameniti stare toplotne pumpe i sisteme grejanja. Krediti su od danas dostupni klijentima Banke, kao i svim ostalim zainteresovanim subjektima iz sfere malog biznisa.

U 100 dana nove vlade dug je povećan za 1.123 miliona evra, što je rast od 11,2 miliona dnevno ili 130 evra u sekundi. Unutrašnji dug je povećan za 568 miliona evra, spoljni za 562 a indirektne obaveze su smanjene za 7 miliona evra.

Na kraju oktobra dug je iznosio 16.592,6 miliona evra, što je po kursu od 113 dinara za evro iznosilo 1.875 milijardi dinara i bilo je 56,9% procenjenog BDP-a za ovu godinu.

Ukoliko pođemo od pretpostavke da je u novembru dodatno povećan dug za 500 miliona evra (dolarske obveznice po 30% manjoj kamantoj stopi od prošlogodišnjih), dolazimo do ubrzanja zaduživanja na 12,3 miliona evra ili po 143 evra u svakoj sekundi!

Pošto cloud skoro svi vide kao budućnost informacionih tehnologija, Cisco je odlučio da proširi svoje poslovanje u tom pravcu. Meraki je do sada opsluživao potrebe preko 10.000 srednjih preduzeća, pa bi Cisco imao dobru početnu platformu za širenej svog poslovanja. Ovo je već druga najavljena akvizicija Ciscoa u poslednjih nekoliko dana, pošto je prethodno objavljeno preuzimanje Cloupie, kompanije specijalizovane za upravljanje data centrima, za 125 miliona dolara. Cisco je u prethodnom kvartalu ostvario rast profita od 18%, ali između ostalog i zahvaljujući rezovima usled najavljenog restrukturiranja.

U poslednje vreme učestalo je pokrivanje obveznica neobičnim garancijama, pa je i ovo poslednje u nizu. Sa kamtnim stopama na istorijskom minimumu, investitori su potražili takve obveznice sa najvećim prinosom. Iconix je vlasnik prava za gomilu poznatih brendova, a pustila je u opticaj obveznice u vrednosti od 600 miliona dolara zbog velike tražnje (prvobitno planirano 500 miliona), kako bi što pre pokrila svoju akviziciju Umbra, proizvođača sportske opreme, koju je preuzela od Nike za 225 miliona dolara. Deo prodatih obvezncia pokriven je prihodima od prodaje 23 brenda, koji godišnje donose 13 milijardi dolara. Među njima je i poznati lik iz crtanih filmova i stripova, pas Snupi, ali i Madonin album Material Girl.

Izvršni direktor kompanije Nil Kole rekao je da je prezadovoljan intzeresovanjem, ali da ga ono ne čudi, jer u poslednjem kvartalu sledi veća prodaja, pogotovo zbog lansiranja novog crtanog filma o Snupiju, koji se tradicionalno prikazuju za Dan zahvalnosti i Božić na američkim nacionalnim televizijama već duže od 20 godina i generišu velike profite od oglašavanja.

Srbija godišnje dobija od programa i projekata DEZA + SECO 20,53 miliona franaka, a akcenti su na razvoju obrazovnog sistema, male privrede, i pomoći u reformi administracije (pogotovo gradskih službi), a sa ciljem jačanja demokratije, pravne države i ekonomsko-socijalnih prilika. Dakle, Švajcarska pomoć namenjena je smanjenju siromaštva i povećanju stope zaposlenosti stanovništva.

Ministar ekonomije Švacarske, Johan N.Straus-Aman naglasio je da “je pomoć tranzitornim državama Zapadnog Balkana motivisana u prvom redu švajcarskom solidarnošću. Cilj je bio, a i danas je, da se socijalna težina transformacionih procesa olakša i da se ojačaju reformske snage društva. Vizija se činila jednostavnom i vremenski ograničenom. Danas se pokazuje da su naše prognoze bile previše optimističke a da mnogi građani u ovim državama gotovo ništa pozitivno nisu dobili od svega, pogotovo nisu profitirali od posledica ekonomskog rasta. I pored ogromnog napretka i dalje mnogi ljudi na Zapadnom Balkanu rade bez da su za rad plaćeni. Isto tako, često su politička i ekonomska moć snažno koncentrisani na jednom mestu, što privatnom sektoru ne ostavlja prostora da se diversifikuje i generiše prihode za širi sloj društva… Prioriteti Švajcarske u pružanju pomoći su u tri sektora: u razvoju sistema obrazovanja, razvoju privatnog sektora i podsticanju politike zapošljavanja.”

Zašto sistem obrazovanja?

J. N. Straus-Aman: “Zato što je ekonomski razvoj moguć jedino ako u datoj državi postoji osposobljena radna snaga sa znanjima i sposobnostima koji su neophodni privredi. To se kod nas u Švajcarskoj pokazalo kao odlučujuće za celokupni razvoj društva. Naš tzv dualni sistem obrazovanja u potpunosti podržava potrebe sektora male i srednje privrede (SME). A upravo SME sektor čini većinu u ukupnom tržišno-privrednom ambijentu – preko 99,7% obuhvataju SME preduzeća i firme koji zapošljavaju 2/3 ukupno radno sposobnog stanovništva.

Polazeći od našeg iskustva, koje se u praksi pokazalo kao veoma efikasno, na Zapadnom Balkanu razvijamo programe obrazovanja kojima bi se postiglo ubrzano uključivanje mladih u tržište rada i njihovo zapošljavanje. Neophodno je pojačati saradnju obrazovnih institucija i privatnog sektora, kako bi se izašlo u susret potrebama male i srednje privrede. A sve to uz maksimalno forsiranje neophodnih inovacija”.

O privatnom sektoru švajcarski ministar ekonomije kaže:

“Naši programi i projekti su usmereni i na poboljšanje ukupne administrativne regulative kojom bi se podstaklo brže i jednostavnije formiranje većeg broja malih i srednjih firmi, otvaranje novih radnih mesta i povećanje produktivnosti.”

U nastavku konferencije moglo se čuti i dosta frapantnih podataka, poput onog da je “nivo obrazovanja jednog majstora zanatlije u Srbiji jednak znanju učenika prvog razreda srednje zanatske škole u Švajcarskoj”. Zatim da ima jako mnogo švajcarskih firmi koje bi rado prenele deo proizvodnje u Srbiju ali da se gotovo uvek prvo suoče sa velikim brojem administrativnih problema – oko otvaranja firme, započinjanja rada i sl. – a drugo, kada i krenu da rade, najveći im je problem kvalifikovana i obučena radna snaga, pa se mnogo vremena i novca potroši u osposobljavanje zaposlenih.

Jedan od prisutnih je ovo slikovito pojasnio rečima “i da je problem što je danas najveći deo proizvodnih linija maksimalno kompjuterizovan a kod nas ljudi, pogotovo majstori i zanatlije nemaju pojma kako da koriste moderne softvere ili kompjuterizovane sisteme tipa strug, pakerica ili nešto slično”.

Poseban problem o kojem su pristuni u neformalnom ćaskanju govorili bio je vezan za “slabo ili nikakvo poznavanje modernog sistema poslovanja kod većine vlasnika malih i srednjih firmi na celom prostoru Zapadnog Balkana (od Hrvatske do Makedonije).”

Tako je jedan od učesnika rekao da “većina malih i srednjih firmi nema web stranicu, da ne govorimo o nečemu drugom. Tekstilci imaju veličine roba, koje kada dobijete ovde, kao uzorke, ne odgovaraju veličinama koje važe u Evropi”.

Mnogo je problema ali tu je i spremnost Švajcarske da pomogne, koju rteba iskoristiti.

Kako ?

U okviru pomoći DEZA i SECO postoje i dva programa koja su posebno atraktivni. Jedan je program Start up fondova SSF a drugi je SIFEM.

Putem SSF-a omogućeno je, po rečima Ive Germana, rukovodioca sektora za podsticanje razvoja SME (SECO) “zapošljavanje više od 11.000 ljudi. Poslednji je slučaj jedne firme u Srbiji koja radi za švedsku Ikeu drvene elemente, i koja je do danas zaposlila preko 120 ljudi u Ćupriji, a koja je posao započela uz pomoć SSF fonda i stručnu asistenciju eksperata SECO.“

Putem SSF-a može se dobiti 50% novca neophodnog za započinjanje biznisa, sa godišnjom kamatom od 1 do maksimalno 5%, na period od 3 godine. Da bi se dobila sredstva iz SSF-a (maksimum je 500.000 franaka) neophodno je priložiti biznis plan, finansijski izveštaj primaoca kredita, finansijski izveštaj drugih davalaca kredita (obzirom da je 50% od strane SSF-a) i kopiju poreskog izveštaja.

Predlozi i zahtevi za izdavanje kredita iz Start Up fondova SSF, moraju biti prosleđeni na organizaciju FINANCE Contact (deo SECO sistema); uz aplikaciju neophodno je uplatiti 1000 franaka za administrativne troškove odobravanja kredita, i sačekati maksimalno 2 meseca da se dobije potvrdan odgovor od strane eksperata FINANCE Contacta.

Rukovodioci kojima se za SSF start-up fond treba obratiti su g. Andreas Ragaz i Dr Reinchard Behrens (ragaz@finance-contact.ch; behrens@finance-contact.ch).

A od 2011. godine kao još jedan instrument pomoći Švajcarske državama u tranziciji (i državama Afrike i Azije gde je godišnji GDP ispod 6.500 dolara po stanovniku) je SIFEM – švajcarski investicioni fond za malu i srednju privredu.

Fond je namenjen za podsticanje razvoja SME i to pre svega za tzv equity i mezzanin zajmove. Naime, danas postoji veliki broj projekata i još veći broj potencijalnih investitora ali se uvek kao problem pojavi “osiguranja investicije“ ili equity. Ovaj “equity” podrazumeva osiguranje investicije, finansiranje studija izvodljivosti, pre-feasibility studija i drugog.

Uz pomoć SIFEM-a moguće je dobiti privatni equity, mezzanin finansiranje i kredite.

Iznos kredita je do 7.5 miliona američkih dolara a na period od 5 do 10 godina. Ulaže se u profitabilne projekte a sa ciljem jačanja sektora male i srednje privrede. Ovaj instrument, koliko se čulo na konferenciji, u Srbiji je malo poznat i veoma malo se koristi. Više informacija o SIFEM-u svi zainteresovani mogu pronaci na web sajtu www.sifem.ch.

Zoran Vitorović, Cirih

U Irskoj je finansiranje zdravstva smanjeno za 7,9 odsto u 2010., a prosečna stopa rasta između 2000. i 2009. bila je 6,5 odsto. U Estoniji je palo za 7,3 procenta, u Grčkoj za 6,7. Rast ulaganja najviši je u Rumuniji (4,2 odsto), Malti (3,6 odsto) i Nemačkoj (2,7 odsto), Slovačkoj (2,4 odsto) i Mađarskoj (2,2 odsto).

U izvštaju ove dve institucije piše da bi bilo mnogo finansijski učinkovitije da se sada ulaže u prevenciju nego kasnije u lečenje bolesti. Tamo se takođe navodida se broj doktora po stanovniku povećao u gotovo svim zemljama EU u poslednjih deset godina, a rast je posebno primetan u Grčkoj i Velikoj Britaniji.

Bezos je još 1995. godine spojio ljubav prema knjigama i poslovne veštine stvorivši web stranicu Amazon, da bi izrastao u vlasnika kompanije vredne više od 100 milijardi dolara, koja je napravila revoluciju u čitanju knjiga ali i poimanju internet poslovanja.

Njegov najozbiljniji protivkandidat u ovom takmičenju bio je Tim Kuk koji je za poslednjih godinu dana upravljanja Appleom uspeo da postigne rekordne vrednosti akcija ove kompanije i da poslednji iPhone proda u pet miliona primeraka za veoma kratko vreme.

Brajan Roberts, direktor Comcasta koji je inače vlasnikNBCUniversala, rizikovao je plaćajući 13,8 milijardi dolara ovu televizijsku mrežu ali to mu se konačno i isplatilo – emitovanje zabavnog programa podiglo joj je rejtinge i prihode, posebno tokom Olimpijade, pa su akcije Comcasta skočile za 58% ove godine.

Na četvrtom mestu je Džon Donahju iz eBay-a, slede ga Oh-Jun Kvon iz Samsunga, Leri Pejdž iz Googlea, i mnogi drugi od kojih većina pripadaju tehnološkoj sferi.

Tekući makroekonomski pokazatelji za zonu evra takođe nisu povoljni, a prognoza njenog privrednog rasta i uopšte globalnog privrednog rasta za 2013. godinu niža je nego pre nekoliko meseci. S druge strane, situacija na međunarodnim finansijskim tržištima se stabilizuje, čemu su najviše doprinele ekspanzivne mere monetarne politike ECB-a i FED-a, najave otkupa državnih obveznica i koraci u pravcu unifikacije nadzora bankarskih sistema članica zone evra.

Najavljene mere fiskalne konsolidacije u zemlji i povećana likvidnost na međunarodnom finansijskom tržištu uslovili su veću zainteresovanost investitora i pad prinosa na evroobveznice Republike Srbije. To ukazuje da je, uprkos avgustovskom sniženju kreditnog rejtinga zemlje, premija rizika u padu.

Restriktivne mere monetarne politike i odobravanje subvencionisanih kredita, uz pomenuti pad rizika zemlje, ključni su faktori jačanja dinara u poslednja dva meseca. Percepcija stranih investitora i u narednom periodu će u najvećoj meri zavisiti od kredibilnosti fiskalne politike i održivosti javnog duga. Narodna banka Srbije smatra da su mere fiskalne konsolidacije korak u dobrom pravcu i očekuje da će biti podržane sporazumom s Međunarodnim monetarnim fondom. Time bi se poslao pozitivan signal stranim investitorima i smanjio stepen neizvesnosti u pogledu makroekonomske politike, a dodatno bi se doprinelo padu premije rizika zemlje.

Na bazi raspoloživih podataka o očekivanim prinosima, Narodna banka Srbije procenjuje da će poljoprivredna proizvodnja ove godine biti za oko petinu niža u odnosu na 2011, što predstavlja pad tri puta veći u poređenju s prethodne dve sušne godine (2003. i 2007). Pošto je taj pad znatno veći i u odnosu na naša očekivanja izneta u avgustovskom Izveštaju o inflaciji, revidirali smo prognozu ekonomskog rasta za ovu godinu sa –0,5% na –2,0%. Međutim, u isto vreme, zbog niže baze, potencijal za rast poljoprivredne proizvodnje u narednoj godini znatno je veći. „Zato smo, uprkos pogoršanim prognozama globalnog privrednog oporavka, projekciju rasta bruto domaćeg proizvoda za 2013. godinu zadržali na 2,5%“.

S rashodne strane, pad ekonomske aktivnosti u toku 2012. posledica je pada domaće privatne tražnje, kako potrošne tako i investicione. Nasuprot tome, pozitivan doprinos potiče od državne potrošnje, pre svega iz prve polovine godine. Iako je to dovelo do rasta uvoza u tom periodu, a loš poljoprivredni rod i slaba konjunktura u međunarodnom okruženju pogađaju naš izvoz, doprinos neto izvoza će ove godine verovatno biti pozitivan. Na to će pre svega uticati izvoz automobila, kao i efekti slabljenja dinara u prethodnom periodu.

U skladu s merama fiskalne konsolidacije očekuje se pad državne potrošnje, a visoka stopa nezaposlenosti i očekivani pad realnih primanja stanovništva uticaće i na smanjenje privatne potrošnje u narednoj godini. S druge strane, značajan doprinos privrednom rastu naredne godine daće izvozno orijentisane grane, pre svega automobilska industrija. „Uprkos padu domaće potrošnje, očekujemo da uvoz naredne godine ostvari skroman rast po osnovu uvoza repromaterijala za potrebe automobilske industrije i opreme za investicione potrebe“.

Inflacija je, nakon šest meseci porasta, u oktobru dostigla 12,9%. Rast cena naročito je bio izražen u poslednja dva meseca, i to pre svega kod prehrambenih proizvoda, što je zbog dugotrajne suše i rasta cena sirovina u njihovoj proizvodnji bilo očekivano. Ipak, intenzitet ovih poskupljenja koji je bio viši kako u odnosu na naša očekivanja, tako i u odnosu na zemlje u okruženju nameće pitanja adekvatnosti politike zaštite konkurencije, robnih rezervi i agrarne politike.

Na jednokratno poskupljenje velikog broja proizvoda, koji čine dve trećine korpe indeksa potrošačkih cena, uticalo je i oktobarsko povećanje stope PDV-a sa 18% na 20%, kao i vanredno povećanje akciza na cigarete i naftne derivate. Nakon godinu dana mirovanja, u oktobru su povećane i regulisane cene (javni prevoz i komunalne usluge) u nekim gradovima. Inflatornim pritiscima su dodatno doprineli i odloženi efekti deprecijacije dinara iz prethodnog perioda. Ipak, ocenjujemo da je inflatorni udar iza nas i da će od novembra doći do usporavanja mesečnih stopa inflacije, dok će se rast međugodišnje inflacije, zbog niske baze, nastaviti i u narednim mesecima. Pad međugodišnje inflacije očekujemo od drugog tromesečja 2013, a vraćanje u granice cilja krajem te godine.

Cene hrane će još neko vreme biti u porastu. Međutim, s novom poljoprivrednom sezonom i očekivanim pojeftinjenjem primarnih poljoprivrednih proizvoda od drugog tromesečja 2013. cene hrane će doprinositi padu međugodišnje inflacije. Na pad inflacije najpre će direktno uticati cene voća i povrća, naročito u maju i junu, dok će pojeftinjenje primarnih poljoprivrednih proizvoda, kao što su pšenica, kukuruz itd., imati postepen uticaj kroz pad troškova u proizvodnji prerađene hrane. Efekti deprecijacije dinara iz prethodnog perioda su se gotovo u potpunosti iscrpli i po ovom osnovu ne očekujemo dalje inflatorne pritiske. Usporavanju cenovnog rasta u velikoj meri doprineće i izuzetno niska agregatna tražnja zbog pada realnih primanja stanovništva i visoke stope nezaposlenosti. S druge strane, u narednim mesecima verovatan je rast nekih regulisanih cena, kojim će se nadoknaditi izostanak njihovog usklađivanja u prethodnom periodu.

Reč je o dugoročnim investicionim kreditima, a kamatne stope kod kredita iz ove linije će biti za najmanje pola procentnog poena niže u odnosu na standardne nivoe za ovu vrstu kreditiranja klijenata.

Ovo je druga po redu kreditna linija Erste Banke u saradnji sa EIB-om. Prethodna je bila 2010. godine u visini od 25 miliona evra.

U ovoj godini, zaključno sa trećim kvartalom, Erste Banka je povećala portfolio kredita odobrenih pravnim licima za 28,1% u odnosu na kraj prethodne godine.

Stanovnici ovog sela su nezadovoljni centralizacijom Bugarske pa su pisali grčkim vlastima i grčkoj ambasadi u Sofiji da zatraže pristupanje Grčkoj. Oni se pretežno bave uzgajanjem duvana, i smatraju da su farmeri u Grčkoj poštovani, za razliku od njihove situacije u Bugarskoj.

Seljani su ustanovili Komitet za povraćaj zemlje seljacima koji vodi bivši ministar rada Vasil Vojnov. Oni naime poseduju zemlju ali ne mogu da priušte otplatu za povraćaj te iste zemlje, pa su „u apsurdnoj situaciji da ne uspevaju da kupe svoju dedovinu“. Pored toga oni zameraju bugarskim vlastima što nije asfaltirala 7 km puta ka selu Vaklinovu pa moraju da idu obilaznicom produžavajući tako svoje putovanje za 50 km.