Vesti

Dok se zagarantovani minimalac „vrti“ oko 40.000 dinara, a sindikati dobijaju jasne naznake da ne očekuju njegov rast ove godine, inflacija zbog značajno skuplje hrane iz meseca u mesec siromaši kućne budžete. Postavlja se pitanje kolika treba da bude plata koja u Srbiji omogućava pristojan život. Neki pokazatelji kažu – veća od 114.000 dinara.

Zvanična statistika kaže da je u Srbiji prosečna zarada (poslednji podatak za april) 83.812 dinara. Ali, nema preciznih podataka koliko od 2,3 miliona zaposlenih radi za minimalac, a koliko za plate značajno preko proseka.

Polovina zaposlenih radnika  ne može da ostvari prosečnu zaradu

Poznato je, međutim, da polovina zaposlenih radnika ne samo da ne može da ostvari prosečnu zaradu, već im je nedostižna i plata veća od 63.954 dinara. Toliko, naime, iznosi takozvana medijalna zarada, ona što se nalazi tačno „na sredini“ , pa pola zaposlenih prima mesečno manje, a pola radnika više od tog iznosa.

Među ovom polovinom niže plaćenih radnika značajan broj, a barata se samo procenama od oko 400.000 ljudi pošto zvaničnih podataka godinama nema – prima minimalac, koji se ove godine kreće u rasponu od 36.800 do 42.320 dinara, u zavisnosti od broja radnih dana u mesecu.

Na pitanje da li je moguće izračunati koliko je prosečnom građaninu Srbije potrebno za normalan život kada je reč o prihodima, odnosno zaradi, Mario Reljanović, predsednik udruženja Centar za dostojanstven rad i naučni saradnik na Institutu za radno pravo iz Beograda, za portal N1 kaže da postoje statistički proračuni koji mogu dati odgovor na ovo pitanje „u nekom proseku troškova koje jedna porodica može, odnosno mora da ima“.

„Svakako da će pojedinačni troškovi zavisiti od specifičnih potreba te porodice, okolnosti života, zdravstvenog stanja, uzrasta dece, i drugih“. kaže Reljanović.

Šta je plata za život

On ističe da se koncept „Plata za život“ zasniva na pokriću uobičajenih troškova ishrane, stanovanja, zdravstvene zaštite, odeće i obuće, prevoza i obrazovanja, kao i da uključuje oko 10 odsto dodatnog novca za nepredviđene troškove.

„Ono što je svakako potrebno naglasiti jeste da u odnosu na proračune koji su vršeni pre samo godinu, ili dve, moramo uzeti u obzir realan porast troškova života koji ne korespodira sa zvaničnim nivoom inflacije. Naprotiv, mnogi proizvodi koji su sastavni deo uobičajene svakodnevne potrošnje, poskupeli su za 50 odsto i više. Zbog toga su proračuni u doba inflacije nezahvalni i mogu pokazati samo koliko je novca bilo potrebno u jednom trenutku kada je načinjen presek“, ukazuje Reljanović.

Na primer, plata za život je pre godinu dana iznosila oko 115.000 dinara.

„Sasvim je jasno da godinu dana kasnije ne možemo pričati o istom iznosu“, kaže on.

Bojana Tamindžija iz organizacije Centar za politike emancipacije za portal N1 navodi da, prema proračunu Clean Clothes Campaign mreže koji je urađen sa dostupnim podacima za 2021. godinu plata za život u Srbiji iznosi 114.752 dinara.

„Jasno je da ovde nemamo uračunatu ogromnu inflaciju iz 2022. godine i da bi taj iznos sada bio srazmerno veći“, ističe ona.

Kako objašnjava, plata za život bi trebalo da pokrije troškove hrane, stanovanja, odevanja, transporta, obrazovanja, zdravstva (ukoliko se plaća) i uključuje mogućnost odvajanja male količine novca sa strane za nepredviđene troškove ili štednju.

„U Clean Clothes Campaign mreži se vodimo time da je plata za život univerzalno ljudsko pravo koje mora biti primenjeno na sve radnice i radnike nezavisno o njihovom statusu na radnom mestu, njihovoj produktivnosti ili ličnom statusu (npr. bračnom statusu). Ona predstavlja najmanji nivo zarade i nijedan radnik ili radnica ne može da primi iznos manji od utvrđene plate za život. Plata za život treba da bude dovoljna da pokrije najosnovnije potrebe radnica i radnika I njihovih porodica, trebalo bi da nadilazi puko preživljavanje i da daje mogućnost punog učešća u društvenom životu“, ističe Tamindžija.

U potrošačkoj korpi – ono što građani mogu da priušte

Prosečna potrošačka korpa, koja je prema poslednjim dostupnim podacima za april 2023. iznosila 98.073,87 dinara uveliko premašuje prosečnu zaradu. O onoj „medijalnoj“ do koje „dobacuje tek polovina zaposlenih u Srbiji da ne govorimo.

A šta je u ovoj prosečnoj protošačkoj korpi koja je nedostižna za mnoge u Srbiji?

Za tročlanu porodicu – dvoje odraslih sa detetom – računa se mesečna potrošnja od ukupno 1 kg testenine, 800 grama graška, 300 grama kačkavalja ili 506 dinara za obrazovanje…

U minimalnoj potrošačkoj korpi su količine hrane i novac namenjen u svrhu obrazovanja, zdravstvenih troškova… još niži. Ova korpa „teška“ je 51.037,36 dinara, a i dalje je nedostižan cilj svih sindikata koji sa poslodavcima i državom pregovaraju o povećanju zagarantovane minimalne zarade.

„Kako, što je više puta naglašeno, minimalna i prosečna potrošačka korpa nisu statističke kategorije koje se vezuju za preporučenu potrošnju, već pokazuju kolika (kakva) je potrošnja najsiromašnijih u Srbiji (minimalna korpa) odnosno srednjeg imovinskog staleža (prosečna korpa). Njihova zbunjujuća imena ne odgovaraju svrsi prikupljanja ovih podataka, a afirmisanje minimalne potrošačke korpe i njeno vezivanje za minimalnu zaradu u samom Zakonu o radu, zapravo je poraz države koja teži multipliciranju siromaštva svojih građana“, objašnjava Mario Reljanović.

Otuda, kaže, potiču i „anomalije“ u prosečnoj potrošačkoj korpi.

„To su količine i vrste namirnica koje se troše u određenom sloju stanovništva, a ne preporučeni iznosi da bi neko živeo ‘prosečno’. Samim tim je i struktura takve korpe poražavajuća jer pokazuje nizak standard čak i onih koji raspolažu prosečnim budžetom u Srbiji“, navodi naš sagovornik.

Otuda je, dodaje, za izračunavanje realnih minimalnih troškova koji su pokazatelj dostojanstvenog života, potrebna složena metodologija koja je korišćena prilikom proračuna ‘plate za život’.

„Odnos ovih iznosa je, kako ste i sami primetili, poražavajući – na primer, ako uzmemo iznos plate za život iz avgusta prošle godine od oko 115.000 dinara, on je u tom trenutku bio na nivou tri minimalne zarade, odnosno nešto manje od dve medijalne zarade. Minimalna zarada je u međuvremenu povećana za iznos koji je inflacija višestruko pojela, pa se tako sada može govoriti o bar 3,5 minimalne zarade (a verovatno i četiri) da bi se dosegao standard normalnog života u Srbiji. Isto je kada je reč o medijalnoj zaradi – izvesno je da dve medijalne zarade više ne mogu pokriti navedene troškove“, ističe Reljanović.

Bojana Tamindžija pojašnjava da su i prosečna i minimalna potrošačka korpa pokazatelji potrošnje i govore nam o tom šta su ljudi u Srbiji u mogućnosti da priušte za zarade koje imaju.

„Prosečna potrošačka korpa meri prosek potrošnje domaćinstava od 4 do 8 decila, a minimalna tri najsiromašnija sloja stanovništva od 1 do 3 decila gde ulaze i domaćinstva koja se hrane u narodnoj kuhinji. Nažalost, takva minimalna potrošačka korpa je parametar pri određivanju iznosa minimalne zarade, što mi često nazivamo legalizacijom siromaštva“, upozorava ona.

Pored toga, ističe, u Srbiji ne postoji kalkulacija koliko bi tročlanu porodicu koštalo da se hrani elementarno zadrvo.

„A, kriterijum za određivanje potrošačke korpe najsiromašnijih domaćinstava je 2.280 kalorija dnevno čija se vrednost dostiže većom količinom jeftinih visokokaloričnih proizvoda, koji su uglavnom nezdravi. Jedan od naših ciljeva je da se proračun plate za život uvede u domaće statistike i obnavlja godišnje, što nije teško ukoliko bi zato postojala volja, a tek onda bi smo mogli da vidimo koliko zarađujemo u odnosu na ono što bi nam bilo potrebno da živimo pristojno“, zaključuje naša sagovornica.

Izvor: N1

Foto: Pixabay