Politika i društvo

Kako identifikovati i rešiti periode bez uplaćenih doprinosa kako bi penzija bila obračunata pravilno i na vreme

Prikupljanje dokumentacije za ostvarivanje prava na penziju često predstavlja najveći izazov za buduće penzionere. Iako bi podnošenje zahteva preko digitalnih platformi PIO fonda značajno ubrzalo proces i smanjilo potrebu za dolaskom u filijale, mnogim starijim građanima i dalje je teško da koriste elektronske usluge.

Rupe u stažu

Rupe u stažu predstavljaju period u kojem osoba nije bila prijavljena na rad ili osigurana, odnosno period kada nisu uplaćeni doprinosi za PIO fond. One mogu nastati iz različitih razloga i direktno utiču na obračun prava na penziju.

U praksi se najčešće susreću dve situacije u vezi sa „rupama u stažu“:

1. Periodi kada osoba nije radila – Ako osoba uopšte nije bila zaposlena u tom periodu, to nije problem za ostvarivanje prava na penziju. Takvi periodi se jednostavno ne računaju u staž.

2. Periodi kada je osoba radila, ali poslodavac nije uplaćivao doprinose – Ovo je najčešći problem u praksi. Poslodavci su zakonski obavezni da uplaćuju doprinose za PIO fond, ali ponekad to nisu činili. Takvi periodi se ne računaju u staž, dok se doprinosi ne uplate.

Plaćanje doprinosa je odgovornost poslodavca. Predaja M4 obrazaca PIO fondu je do 2017. godine bila ne samo finansijska, već i administrativna obaveza za prijavu zaposlenih. Od 2018. godine M4 obrazac je ukinut, pa je dovoljno da su doprinosi uplaćeni da bi se period računao u staž.

Kako se rupe u stažu rešavaju

1. Uplatom zaostalih doprinosa od strane poslodavca – poslodavac kod koga je zaposleni radio može naknadno uplatiti zaostale doprinose. Nema roka zastarelosti za ove uplate.

2. Uplatom zaostalih doprinosa od strane zaposlenog – ako poslodavac ne postoji ili nema sredstva, osoba može sama da uplati doprinose za taj period.

Uticaj na penziju

Ako osoba nema dovoljno doprinosa (manje od 15 godina osiguranja), neće moći da ostvari pravo na penziju. U slučaju da ima više od 15 godina, ali neki periodi nisu plaćeni, računaće se samo oni periodi za koje su doprinosi uplaćeni.

Prilikom podnošenja zahteva za penziju trebalo bi proveriti kompletan radni staž u radnoj knjižici. Identifikovati periode za koje poslodavac nije uplaćivao doprinose, a ako postoje zaostale uplate trebalo bi kontaktirati bivšeg poslodavca; ili samostalno uplatiti doprinose u PIO fondu.

Rupe u stažu su najčešći administrativni i finansijski problem prilikom ostvarivanja prava na penziju. Njihovo blagovremeno otkrivanje i rešavanje omogućava da se penzija obračuna pravilno i bez kašnjenja.

Izvor: Kamatica.com

Foto: Pixabay

Nemački kancelar Friedrih Merc pojačao je pritisak na Evropsku komisiju da preispita svoj put potpune zabrane motora s unutrašnjim sagorevanjem.

– Nećemo i dalje da se pridržavamo ove tvrdoglave i pogrešne zabrane u Evropskoj uniji – rekao je Merc na regionalnoj stranačkoj konferenciji Demohrišćanske partije (CDU) u Magdeburgu

Uz podsećanje da Nemačka mora da ostane snažno industrijsko mesto Merc je ostao decidan.

– Iz današnje perspektive, električna mobilnost je i dalje „glavni put“ – rekao je Merz.

Politički motivisane zabrane ne bi trebalo da dovedu do neuspeha, prema kancelaru.

EU je 2022. odlučio da novi automobili više neće smeti da emituju ugljen – dioksid (CO2) od 2035., u nastojanju da se ispune klimatski ciljevi bloka.

Izvor: Seebiz

Foto: Pixabay

Poslednje kockice, koje asociraju da se uvođenje služenja obaveznog vojnog roka polako sprema, lagano se slažu, a poslednji dokaz za to je što je Vlada Srbije u tu svrhu u budžetu opredelila novac.

U kasarnama 20.000 regruta

Do sada je poznato da bi vojni rok mogao da traje 75 dana, i da bi godišnje kroz kasarne prošlo oko 20.000 regruta.Čini se kao da je ostao samo još jedan korak – da Skupština Srbije donese zakon o vraćanju obaveznog vojnog roka.

O vraćanju obaveznog vojnog roka priča se sve intenzivnije poslednjih godina, a čini se da u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije sa svakom godinom prave novi korak ka tom cilju.

Tako se već znaju brojni detalji o obaveznom vojnom roku koji bi se nakon 15 godina ponovo služio.

Prema najavama, vojni rok u Srbiji služili bi samo muškarci u trajanju od 75 dana, odnosni imali bi 60 dana obuke i 15 dana vojnih vežbi. Za žene, kao i do sada, ostaje mogućnost dobrovoljnog služenja.

Međutim, prethodno treba da se odradi pravna procedura, usvajanje zakona o vraćanju služenja vojnog roka, s obzirom na to da sadašnja verzija ne sadrži odredbe koje se odnose na obavezno služenje.

Uz to, neophodno je definisati i šta sa onima koji imaju prigovor savesti.

Podela regruta u tri grupe

Ovo su informacije su do sada poznate u vezi sa služenjem obaveznog vojnog roka: poznato je da bi regruti ili popularni „gušteri“ od 19. do 27. godine bili praktično podeljeni u tri grupe: najmlađi regruti koji žele da služe sa oružjem biće 75 dana u vojsci, stariji od njih će najverovatnije malo kraće služiti vojsku, oni koji ulože prigovor savesti biće u „civilnoj vojsci“ ukupno 155 dana.

Takođe, zna se i da će oni koji budu odlagali obavezno služenje vojske morati da odu u vojsku sa ili bez oružja najkasnije do 30. godine.

Prvo – obuka gađanja

U prvih 30 dana vojnog roka ovi regruti će provesti na obuci za određenu vrstu gađanja, obuke za ličnu opremu i raditi vežbe koje se odnose na Zakon za zaštitu, kao i sanitetsku obuku i obuku za prvu pomoć.

– Drugi mesec ulazimo u određenu taktičku obuku, da li ste strelac, puškomitraljezac. Uključeno je i dopunsko pešadijsko gađanje, dnevno i noćno, dok će se u onih poslednjih 15 dana raditi na realizaciji sadržaja u logorskim i terenskim uslovima – otkrio je pre izvesnog vremena Milan Mojsilović, načelnik Generalštaba Vojske Srbije.

Kako je rekao, u devet centara za obuku širom zemlje biće korišćen instruktorski pristup, dok će ostali vojnici po garnizonima sticati obuku i osposobljavanje unutar brigada i kopnene vojske.

Stariji kraće u vojsci?

Verovatno najveće pitanje u vezi sa obaveznim služenjem vojske biće kako će služiti vojni rok stariji od 19 godina, odnosno oni koji studiraju ili su već počeli da rade.

– Stariji će ići u centre za obuku i sa njima imamo plan da radimo malo kraće od tih 75 dana – poručio je Mojsilović.

Pominjalo se i mirovanje radnog odnosa, za one koji su već počeli da rade, ili za one koji studiraju.

Mere na svim nivoima

Da Vojska Srbije preduzima sve neophodne mere kako bi bila spremna za ponovno uvođenje obaveznog vojnog roka početkom naredne godine potvrdio je nedavno pukovnik Nebojša Nedeljković, komandant 2. brigade Kopnene vojske.

– Vojska je dobila zadatak i preduzima mere na svim nivoima od infrastrukturnih priprema do kadrovskih rešenja, u smislu obuke ljudstva i starešina koji će se baviti sprovođenjem obuke – rekao je Nedeljković u septembru za „Blic televiziju“.

Kako je rekao, planirano je da na godišnjem nivou vojni rok služi oko 20.000 regruta, raspoređenih u četiri roka tokom godine.

– Očekuje se, što je izneto praktično i od strane nadležnih lica, da će verovatno već početkom naredne godine doći do pozivanja regruta i da će se otpočeti sa obaveznim služenjem vojnog roka – rekao je Nedeljković

Novac u budžetu za 2026.

Inače, prvi put nakon 15 godina u budžetu Srbije za 2026. našla se stavka služenje obaveznog vojnog roka.

Koliko su u Ministarstvu odbrane ozbiljni u nameri da vojsku zasnivaju i na profesionalcima i na regrutima pokazuje i to da su već predvideli da i u 2027. i u 2028. godine izdvoje po 28,8 mil EUR za služenje vojnog roka.

To znači da će u ovu svrhu u naredne tri godine biti potrošeno ukupno oko 86,5 mil EUR.

Zna se i koliko će novca biti uloženo u uređenje tri kasarne u kojima bi trebalo da budu smešteni regruti: 597 miliona dinara za izgradnju objekata i infrastrukture Vojske Srbije u Priboju, 100 miliona dinara za iste svrhe u Nišu i 30 miliona dinara u Pančevu.

Grade se novi objekti

Pored toga, precizirano je da se 2027. godine uloži još 200 miliona dinara u izgradnju objekata i infrastrukture Vojske Srbije.

Inače, u predlogu zakona za budžet 2026. godine piše da su već izdvojena velika sredstva za uređenje objekata u kojima će se služiti vojni rok i to 5.354.995.917 dinara (oko 45,8 mil EUR u 2024. godini).

Služenje vojnog roka se u Predlogu zakona o budžetu vodi i kao projekat 5021 i namenjen je „uređenju vojnih objekata za stvaranje uslova za aktiviranje obaveznog služenja vojnog roka“.

Za taj projekat opredeljeno je za 2026. godinu ukupno 6.360.184.000 dinara (oko 54,4 mil EUR) od čega za mašine i opremu 2.673.000.000 dinara (nešto više od 22,8 mil EUR).

Skupština mora da donese zakon

Pre nego što se i zvanično vrati služenje obaveznog vojnog roka Skupština Srbije treba da izglasa taj zakon.

Međutim, poslednjih nedelja nema najava da će se to uskoro dogoditi, pogotovo ako se ima u vidu da su trenutno u skupštinskoj proceduri izmene i dopune Zakona o Vojsci Srbije u kojima se ne spominje vraćanje služenja vojnog roka.

Inače, nakon vojne parade u septembru u Beogradu Bratislav Gašić, ministar odbrane je u intervjuu za „Blic“ rekao da „proces ide svojim tokom“.

– Potrebno je usvojiti određena zakonska i podzakonska akta tako da prve regrute očekujem u kasarnama sledeće godine. Pripreme, kao i infrastrukturno uređenje vojnih objekata su u punom jeku. Trajanje vojnog roka biće 75 dana, od kojih će 15 dana obuku izvoditi na terenu. Dakle, ne radi se o tome da li će vojni rok biti vraćen već kada, a Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije će u potpunosti biti spremni za sprovođenje te odluke – rekao je Gašić u septembru.

Dva modela civilne vojske

Treću grupu regruta činiće oni koji ulože prigovor savesti što je ustavno pravo zbog čega će moći da služe vojsku bez oružja i to ukupno 155 dana. U svetu postoje dva modela „civilne vojske“:u civilnim ustanovama i u kasarni bez oružja.

Prvi model je već postojao kod nas u prvoj deceniji 21. veka i nije baš bio uspešan jer su mnogi regruti na taj način praktično izbegavali maslinasto-zelenu uniformu, a „civilnu vojsku“ su samo fiktivno služili u zdravstvenim i socijalnim ustanovama.

Sada je ideja Generalštaba vojske Srbije i Ministarstva odbrane da se i civilna vojska služi u kasarni samo bez oružja.

– U vojsci postoje zanimanja i specijalnosti u kojima se ne zahteva i za koja ne morate da se obučavate da držite pušku. Ali i ti regruti biće na obuci. Oni koji ne bi bili obučavani za pucanje bili bi u vojnom roku u trajanju od 155 dana. Nema razlike između verskih i nacionalnih elemenata u vojsci, pa tako možete da budete i vatrogasac u vojsci – objasnio je Mojsilović.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Stručnjaci potvrđuju da deca mogu razviti zavisnost od ekrana i čak iskusiti simptome apstinencije. Dobra vest? Uz prave korake, situacija može brzo da se poboljša.

Danas je veza dece i tinejdžera sa ekranima postala svakodnevna tema – ali stručnjaci upozoravaju da roditelji ne smeju da ogluše na ovaj tihi problem koji ozbiljno narušava mentalno zdravlje mladih.

„Podaci jasno ukazuju na štetan uticaj digitalne dinamike na psihološko blagostanje dece“, kaže Kelin Smit, direktor prijema u ustanovi za lečenje zavisnosti od društvenih mreža i ekrana Pacific Quest.

Šta je zavisnost od ekrana?

Ako vaše dete redovno bira ekran umesto druženja, aktivnosti ili porodice – i ne može da prestane iako želi – to može biti znak zavisnosti.

Ekrani uključuju telefone, tablete, računare i televizore. Njihova privlačnost leži u stalnoj stimulaciji mozga, jer korišćenje društvenih mreža podiže nivo dopamina – „hemikalije sreće“.

„Deca sa zavisnošću od ekrana postepeno uranjaju u digitalni svet do te mere da gube kontrolu i zanemaruju ostale aspekte života“, objašnjava za portal Parents dr Met Glovijak, stručnjak za zavisnosti.

Za decu i tinejdžere je još teže da prepoznaju problem – i da ga sami reše.

Sedam znakova da vaše dete možda ima zavisnost od ekrana

1. Izbegava druženja i aktivnosti uživo u korist vremena pred ekranom.

2. Ima napade besa ili iritacije kada mu se ograniči vreme pred ekranom.

3. Koristi ekran za regulisanje emocija (npr. mora da drži telefon čak i tokom večere s porodicom).

4. Preskače školu ili gubi interesovanje za učenje.

5. Pokazuje znake anksioznosti ili depresije.

6. Menja kilažu, energiju ili navike kretanja.

7. Ignoriše važne socijalne događaje poput rođendana, porodičnih putovanja, izleta…

Kod mlađe dece, mogu se pojaviti dodatni znakovi poput opsesivnog razmišljanja o ekranima, frustracije kada im se onemogući korišćenje i povećane potrebe za sve više vremena ispred ekrana.

Simptomi apstinencije od ekrana

Kada pokušate da smanjite korišćenje ekrana, mogu se javiti simptomi slični skidanju sa supstanci:

– Anksioznost, razdražljivost, dosada

– Strah da nešto propuštaju (FOMO)

– Misli o telefonu ili društvenim mrežama

– Problemi sa spavanjem, glavobolje

– „Fantomske vibracije“ – stalno proveravanje džepa iako telefon nije tu

Ipak, stručnjaci ističu da ova faza traje samo nekoliko dana do nedelju – i nakon toga se brzo vide koristi: bolji san, manje anksioznosti, više kreativnosti i želje za društvom.

Kako pomoći detetu da prepozna i prevaziđe zavisnost od ekrana

1. Dogovorite zajednička pravila

Uključite decu u kreiranje realnih pravila: kada, gde i koliko mogu koristiti uređaje. Koristite tajmere, postavite granice – ali ne idite iz krajnosti u krajnost.

Primer: „Uveče nema telefona posle 20h.“ / „Večera bez uređaja.“

2. Pokažite im da postoji svet van ekrana

Uvedite aktivnosti: šetnje, sport, čitanje, izleti u prirodu… deca često nisu svesna koliko ih to može ispuniti.

3. Prihvatite dosadu

Dosada je zdrava i neophodna za razvoj kreativnosti, emocionalne otpornosti i samostalnosti. Pokušajte da svakodnevno imaju više vremena bez strukture nego pred ekranom.

4. Budite primer

Deca posmatraju. Ako vi stalno proveravate telefon – i oni će.

Saveti:

1. Ne gledajte telefon za stolom.

2. Ne proveravajte mejlove posle posla.

3. Uvedite i sebi digitalne granice.

4. Potražite pomoć ako treba.

5. Ako dete pokazuje promene u ponašanju, raspoloženju ili fizičkom zdravlju, ne oklevajte da se obratite pedijatru, savetniku ili terapeutu.

Zaključak

Zavisnost od ekrana nije „faza“ niti znak lenjosti, to je ozbiljan izazov sa realnim posledicama. Ali uz podršku, doslednost i malo strpljenja, deca mogu povratiti balans i otkriti radost u stvarnom svetu.

„Roditelji imaju moć da preuzmu kontrolu i da pomognu detetu da razvije zdrav odnos sa tehnologijom“, poručuju stručnjaci.

Izvor: 021.rs

Foto: Pixabay

Evropske zemlje su posle višegodišnjih svađa i ogromnog pritiska javnosti konačno postigle dogovor o zakonu koji omogućava skeniranje privatnih poruka, što ponovo otvara pitanje masovnog nadzora nad građanima. Iako je najkontroverzniji deo propisa formalno izbačen, stručnjaci upozoravaju da „chat control“ nije poražen, već samo prepakovan.

Nakon više od dve godine blokada, protivljenja i masovnih protesta, zemlje EU su u sredu usvojile zajedničku poziciju o tzv. Zakonu o sprečavanju širenja materijala o seksualnom zlostavljanju dece, koji je u javnosti poznat kao chat control. Ovaj zakon bi, u originalnoj verziji, omogućio vlastima da nalože tehnološkim kompanijama da automatski skeniraju sve privatne poruke građana.

Ogromno protivljenje stručnjaka za privatnost, organizacija za zaštitu ljudskih prava i samih građana više puta je oborilo glasanje, poslednji put u oktobru, kada je masovna mobilizacija širom Evrope ponovo blokirala usvajanje. Sada je kompromis ipak postignut, ali uz ozbiljna upozorenja da opasnost po privatnost nije nestala.

Skeniranje poruka ostaje „dobrovoljno“, ali strah od masovnog nadzora i dalje postoji

Najvažnija promena u novoj verziji zakona jeste to što je izbačena obavezna naredba za skeniranje poruka, zbog koje je zakon i dobio naziv chat control. Umesto toga, države članice su prihvatile da skeniranje ostane dobrovoljna mera, koju platforme mogu sprovesti kako bi smanjile pravni rizik.

Istovremeno je naglašeno da enkripcija poruka ne sme biti narušena, što je bila jedna od ključnih tačaka spora. Ipak, kritičari upozoravaju da se time problemi ne rešavaju suštinski, već da se odgovornost samo prebacuje na privatne kompanije, koje bi iz straha od kazni mogle preventivno da skeniraju sve poruke.

Bivši evroposlanik i aktivista za privatnost Patrik Brajer smatra da je ovim potezom otvoren put ka prikrivenom masovnom nadzoru. Prema njegovim rečima, ako se dobrovoljno skeniranje prizna kao prihvatljiva zaštitna mera, kompanije će imati opravdanje da bez razlike pregledaju svu komunikaciju svojih korisnika.

Deca u fokusu, ali i dalje nema konačnog rešenja

Evropska komisija je još 2022. godine predložila ovaj zakon zbog dramatičnog rasta broja slučajeva seksualnog zlostavljanja dece na internetu. Samo tokom 2024. godine globalna mreža INHOPE obradila je skoro 2,5 miliona sumnjivih slučajeva, što je rast od čak 218 odsto u odnosu na 2023. godinu.

Evropski parlament je još krajem 2023. godine usvojio blažu verziju zakona, sa značajno smanjenim obavezama za platforme. Sada, pošto su i države članice usaglasile stav, počinju pregovori između Saveta, Komisije i Parlamenta o konačnoj verziji zakona.

Ti pregovori mogu da traju mesecima, a važeća privremena pravila o dobrovoljnom skeniranju ističu u aprilu 2026. godine. Ako se do tada ne usvoji novi zakon, kompanije ostaju bez pravnog osnova za borbu protiv ovakvog sadržaja, zbog čega se ceo proces sada odvija pod ogromnim vremenskim pritiskom.

Organizacije za zaštitu dece poručuju da je postignuti dogovor tek prvi korak i da samo zadržavanje postojećeg stanja nije dovoljno, dok stručnjaci za privatnost upozoravaju da je put ka digitalnom nadzoru i dalje otvoren, samo su alati postali tiši i manje vidljivi.

Izvor: Telegraf Biznis

Foto: Pixabay

Osećaj je poznat svima nama – adrenalinski nalet dok tražimo savršen popust i savršenu Black Friday ponudu. Ali upravo ta euforija nas čini ranjivim. Dok se spremamo za ovogodišnji mega-popust, važnije je nego ikada da se setimo: naša finansijska bezbednost mora biti na prvom mestu.

„Svake godine, ovo razdoblje donosi plimu novih prevara prilagođenih našoj želji za štednjom. Tradicionalni opisi lažnih sajtova i sumnjivih linkova i dalje postoje, ali danas se suočavamo sa sofisticiranijim neprijateljima“, naglašava Vladimir Vukčević, stručnjak za cyber security kompanije PULSEC. On dodaje: „ Najzabrinjavajućiji trend je porast AI deepfake prevara“.

U takvoj digitalnoj klimi, naša odbrana mora biti višeslojna. Crni petak, lažni popusti i pravi rizici: pet navika koje vas štite:

1. Proverite URL i verujte samo oficijalnim sajtovima

Umesto da otvarate link iz oglasa, mejla ili poruke, sami ukucajte naziv brenda u pregledač ili koristite zvaničnu aplikaciju. Jedno pogrešno slovo u adresi često znači – prevara. Pre nego što ukucate svoj broj računa, još jednom proverite da li sajt počinje sa https:// (slovo s označava sigurnost).

2. Budite oprezni na HITNA obaveštenja

Prevare tokom Black Friday-a, obično iskorišćavaju atmosferu pritiska. Dobićete poruku na mejl ili SMS, u kojoj će se tražiti da verifikujete svoju kupovinu klikom na određeni link. Na ovo budite posebno oprezni, jer legitimne kompanije će vrlo retko ili nikad to tražiti od vas.

3. Opasnost društvenih mreža

Prevaranti sve češće koriste Instagram DM i Facebook grupe da bi pod lažnim profilima nudili proizvode po primamljivim cenama. Ove platforme tako postaju najčešći izvor krađe podataka kreditnih kartica u Srbiji.

4. Izbegavajte javni Wi-Fi za plaćanje

Dok pijete kafu u lokalnom kafiću, možda ćete naići na neki proizvod na Black Friday akciji na koji želite odmah da odreagujete. A prikačeni ste na javni WI-FI. Kafići, tržni centri i aerodromi nisu mesta za unos broja kartice, jer hakeri na taj način mogu da presretnu vaše finansijske podatke.

5. Uključite dvofaktorsku autentikaciju i bankarska obaveštenja

Sajber kriminalci najčešče napadaju one koji godinama koriste iste lozinke na svim svojim nalozima. Savet je da koristite generički dodeljenje šifre za svaki sajt. Takođe, aktivirajte 2FA na mejlu, nalozima za kupovinu i aplikaciji banke, kao i SMS/push obaveštenja za svaku transakciju.

Pogrešan klik je udar na kompanije

Ljudski faktor je jedan od ključnih uzroka uspešnih napada na kompanije, jer napadači koriste socijalni inženjering da bi iskoristili nepažnju i nedovoljnu obučenost zaposlenih. Dovoljno je da zaposleni otvore neku malicioznu ponudu, i napadaču su otvorena vrata u sisteme kompanije.

Klik zaposlenog na maliciozni link može dovesti do instalacije malvera i krađe podataka. Jedan pogrešan potez, kao što je prijavljivanje na lažnu stranicu, može dovesti do ozbiljnih finansijskih i reputacionih posledica.

Kroz saradnju sa stručnjacima za cyber bezbednost, kompanije mogu razviti sveobuhvatne strategije zaštite koje obuhvataju i edukaciju korisnika i zaštitu poslovnih sistema. Na kraju, očuvano poverenje potrošača nije samo uspešno izbegnuta šteta, već najvredniji kapital koji kompanija može da zaštiti u digitalnoj eri.

Foto: Pixabay