Politika i društvo

Prosečna starost kada mladi u Srbiji iznajmljuju stan je 31 godina. Razlozi za osamostaljivanje u tim godinama su najčešće finansijske prepreke, nesigurnost zapošljavanja i visoki troškovi stanovanja.

Čak 31,85 odsto građana Srbije starosti između 30 i 34 godine deli životni prostor sa roditeljima. Ovaj prosek je znatno viši u odnosu na ostatak Evrope, gde je prosek oko 26,3 godina.

U nekim zemljama poput Finske mladi se osamostaljuju već oko 21 godine, navodi portal 4zida.

Kada mladi razmišljaju o samostalnom životu od prve plate, pitanje nije samo kolika je zarada, već i koliki su troškovi i gde bi želeli da žive.

Upravo ta jednačina je često nepremostiva prepreka za mnoge koji i u svojim tridesetim godinama ostaju sa roditeljima.

Za iznajmljivanje garsonjere u Beogradu potrebno je i više od 250 evra. Za mlade na početku karijere, to je preveliki izdatak.

U manjim mestima situacija je ponekad bolja, kada su u pitanju cene kirije, ali je zato neretko teže pronaći dobro plaćen posao.

Izvor: 4zida/Bonitet.com

Foto: Pixabay

Sa razrušenih zgrada Generalštaba, Kasarne 7. puka i zgrade Starog Generalštaba u Beogradu koje će postati deo stambeno-hotelskog kompleksa „Trampove kule“, prema projektu koji je ugovorio predsednik Srbije Aleksandar Vučić sa zetom američkog predsednika Donalda Trampa, katastar je skinuo svojstvo zaštićenog kulturnog dobra.

Služba za katastar nepokretnosti Savski venac donela je rešenje 14. novembra da se dozvoli ispis zabeležbe svojstva kulturnog dobra i sa Kasarne 7. puka i zgrade Starog Generalštaba iako su stare oko 100 godina, ali će postati deo kompleksa „Trampove kule“, piše Beta.

Republički geodetski zavod – Služba za katastar nepokretnosti Savski venac je „na osnovu Pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Republičkom geodetskom zavodu, rešavajući po zahtevu za provođenje promena u katastru nepokretnosti koji je podnelo Ministarsvo odbrane dozvolilo ispis zabeležbe o svojstvu kulturnog dobra“, navedeno je u rešenju te institucije.

„Ne znam da li su skidanjem zaštite sa tih parcela ukinuli Zakon o kulturnom nasleđu preko katastra. Potpuno je neverovatno šta se dešava“, rekla je konzervatorka istraživač, saradnik u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, Estela Radonjić Živkov.

Parcela sa Kasarnom 7. puka i zgradom Starog Generalštaba je u okviru prostorno-kuturne istorijske celine ulice Kneza Miloša i takođe je pod zaštitom, rekla je ona.

Po zakonu o kulturnom nasleđu, prema njenim rečima, republički i gradski zavodi za zaštitu spomenika kulture nadležni su za podnošenje zahteva za skidanje svojstva kulturnog dobra i ako se tako odluči sledi zahtev katastru za skidanje tog svojstva, ali ta procedura nije ispoštovana, već će to radi po obrnutoj proceduri.

Niko iz Republičkog zavoda, kako je navela, nije uputio taj zahtev nego je Republički geodetski zavod na osnovu zakona leks specijalis donetog zbog projekta „Trampove kule“ pokrenuo postupak.

U članu 9. Zakona o posebnim postupcima radi realizacije projekta revitalizacije i razvoja lokacije u Beogradu između ulica Kneza Miloša, Masarikove, Birčanonove i Resavske piše da će „Republički geodetski zavod i nadležna centralna ustanova zaštite i očuvanja kulturnog nasleđa na osnovu ovog zakona izvršiti brisanje objekata na lokaciji iz registara koje vode u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona“.

Pre tri dana pokrenut proces skidanja svojstva kulturnog dobra

Radonjić Živkov je istakla da u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture pre tri dana pokrenut proces skidanja svojstva kulturnog dobra, odnosno stoji zabeležba da je pokrenuto brisanje zabeležbe o tome.

„Oni su preskočili zakon o kulturnom nasleđu i nadležnu instituciju, nije se čekalo da se prvo izbriše iz registra zavoda, već su izbrisali iz katastra“, rekla je ona.

Navela je da je vršiocu dužnosti direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Goranu Vasiću, protiv koga se vodi krivični postupak pred Tužilaštvom za organizovani kriminal zbog ranijeg pokušaja skidanja zaštite svojstva spomenika kulture sa oštećenih zgrada Generaštaba, bilo zabranjeno da se približava svedocima, odnosno zaposlenima u Zavodu zbog čega nije radio izvesno vreme, ali da nakon isteka te mere koju je ukinuo sud za prethodni postupak, ponovo radi.

Postoji, kako je rekla još jedan problem jer Vasiću je istekao v.d. status sredinom ove godine i on sada nema nikakav status u Zavodu.

„Koliko znamo kada je privođen i nije radio primao je platu. Tada smo tražili instrukcije od Ministarstva kulture koje ga je i predložilo za direktora, ali nisu reagovali, kao ni na zahtev za njegovo razrešenje“, rekla je Radonjić Živkov.

Rešenjem RGZ-a pregažen Zakon o kulturnom nasleđu

Zakonom i pravilnicima Zavoda je, kako je navela, regulisana procedura skidanja svojstva kulturnog dobra i teško je reći šta sada raditi jer se „ovo nikada nije dogodilo“.

„Očekujemo da Vasić pokrene proceduru za skidanje svojstva kulturnog dobra sa kompleksa zgrada i placa koje su predviđene za ‘Trampove kule’ kako bi se zaštita skinula i u registru Zavoda“, rekla je Radonjić Živkov.

„Ovim rešenjem RGZ-a je potpuno pregažen Zakon o kulturnom nasleđu. U principu su nama zaposlenima koji su protiv skidanja zaštite na parcelama predviđenim za ‘Trampove kule’ vezane ruke“, rekla je Radonjić Živkov.

Zbog projekta „Trampove kule“ poslanici vladajuće koalicije u Skupštini Srbije su po hitnom postupku 7. novembra usvojili leks specijalis zakon „krojen“ prema tom projektu.

U poslednjem trenutku tokom usvajanja opozicija je skrenula pažnju da su zgrade i parcele u Katastru zaštićene jer imaju svojstvo spomenika kulture nakon čega je vladajuća koalicija donela amandman kojim je u zakon unela „da se odluka o utvrđivanju zgrada Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore i Ministarstva odbrane u Beogradu za spomenik kulture ogašava ništavom i smatra se da objekti na lokaciji nisu stekli svojstvo, niti imaju status kulturnog dobra“.

Izvor: Beta

Foto: imagebrokermicrostock, Depositphotos

Krivična dela protiv imovine izvršena uz upotrebu računara najbrojnija su krivična dela prijavljena tokom 2024. godine Službi za borbu protiv visokotehnološkog kriminala MUP-a Republike Srbije.

Uz prevare, pretnje, onlajn ucene i iznude, beleže se i slučajevi zloupotrebe platnih kartica, proganjanja putem interneta, ali i iskorišćavanje maloletnika za pornografiju, polno uznemiravanje putem interneta, pa čak i takozvane “romantične prevare”, gde se novac iznuđuje putem lažnih onlajn veza. Sve više se koristi veštačka inteligencija kako bi izvršioci ovih dela unapredili svoje metode, otežali otkrivanje i izbegli krivičnu odgovornost, piše N1.

Ministarstvo unutrašnjih poslova je, uz podršku Saveta Evrope i misije OEBS u Srbiji, započelo izradu Programa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala u Srbiji za period 2026-2030. godine sa pratećim Akcionim planom za period 2026-2028. godine.

Nacrti programa i akcionog plana bili su dostupni zainteresovanoj javnosti od 9. do 23. oktobra.

“Tokom trajanja konsultativnog procesa nije bilo komentara ili primedbi koji bi se odnosili na sadržaj dokumenta, te u nacrt Programa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala u Republici Srbiji za period 2026-2030. godine i Akcioni plan za period 2026-2028. godine nisu unete izmene”, navodi se u izveštaju Ministarstva unutrašnjih poslova na sajtu eKonsultacije.

U programu borbe protiv visokotehnološkog (VTK) kriminala za period 2026. do 2030. sa akcionim planom 2026 – 2028, navodi se da je u Srbiji u protekloj deceniji zabeležen kontinuiran rast obima visokotehnološkog kriminala, praćen velikim povećanjem broja prijavljenih krivičnih dela.

„Na primer, tokom 2024. godine Služba za borbu protiv VTK MUP-a Srbije primila je u rad 2.467 zahteva za prikupljanje potrebnih obaveštenja od strane nadležnog tužilaštva, što je oko 22 odsto više nego 2023. i čak 59 odsto više u odnosu na 2022. godinu“, navodi se u Programu.

Sa druge strane, kako se navodi, Posebno odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala Višeg javnog tužilaštva u Beogradu tokom 2024. godine zavelo je 7.198 novih predmeta što ukupno gledano čini povećanje od 10,31 odsto u odnosu na broj predmeta tokom 2023. godine.

Takođe, tokom 2024. godine, podnete su krivične prijave protiv 682 poznata punoletna učinioca krivičnih dela, što predstavlja povećanje od 23,10 odsto u odnosu na prethodnu godinu, kada su prijavljena 554 poznata učinioca.

„Ovi podaci ukazuju na to da su građani i privreda sve izloženiji sajber pretnjama, ali i da se sve više incidenata evidentira zahvaljujući većoj aktivnosti nadležnih službi“, navodi se.

Struktura prevara

Prema strukturi krivičnih dela prijavljenih Službi za borbu protiv visokotehnološkog kriminala MUP-a Republike Srbije u 2024. godini najbrojnija su bila krivična dela protiv imovine, izvršena uz upotrebu računara.

„Konkretno, krivično delo prevara (uključujući razne internet prevare) činilo je oko trećinu svih prijava (841 slučaj, ili 34%). Značajan udeo imale su i pretnje upućene putem interneta i druga dela protiv lične bezbednosti – ugrožavanje sigurnosti odnosno onlajn ucene i iznude (oko 14% prijava). Sledili su slučajevi zloupotrebe platnih instrumenata, odnosno falsifikovanja i zloupotrebe platnih kartica (11%), zatim proganjanje putem interneta oko 10%, kao i neovlašćeni pristup zaštićenim računarima, ili računarskim mrežama 9%“, navodi se u Programu borbe protiv VTK kriminala 2026-2030.

Ovih pet kategorija, kako se navodi, zajedno su činile više od 75 odsto svih evidentiranih dela visokotehnološkog kriminala u 2024. godini.

„Pored njih, zabeležena su i druga dela i to: iskorišćavanje maloletnika za pornografiju, polno uznemiravanje putem interneta, računarska sabotaža, izazivanje panike i nereda širenjem dezinformacija, klasična računarska prevara i dr. ali sa manjim pojedinačnim učešćem.

„Ova raznolikost pokazuje da se informacione tehnologije u Srbiji zloupotrebljavaju za širok spektar krivičnih dela, od finansijskih i imovinskih, preko dela protiv časti i ugleda, polnih sloboda, do dela protiv javnog reda i mira“, navodi se.

Izazovi u dokazivanju delikata

Iako broj prijava raste, broj uspešno okončanih krivičnih postupaka za dela VTK, kako se ističe, ne raste istim tempom, „što ukazuje na izazove u istragama i dokazivanju ovih delikata“.

„Tokom 2024. godine tužilaštvu je podneto 173 krivičnih prijava protiv 200 lica za ukupno 184 krivična dela iz domena VTK, što je na sličnom nivou kao i 2023. Najveći deo ovih prijava odnosio se na dela onlajn pretnji i ucena (krivično delo ugrožavanje sigurnosti – 56 prijava ili 34% svih prijava), zatim na krivična dela vezana za dečju pornografiju (pribavljanje, posedovanje i prikazivanje pornografskog materijala sa maloletnikom – 49 prijava, 29%) i na proganjanje (22 prijave, 13%). Ovi podaci pokazuju da su upravo dela koja direktno ugrožavaju građane putem interneta (pretnje, ucene, zloupotreba dece) najprioritetnija za hitno krivično gonjenje“, navodi se u Programu.

S druge strane, dela iz oblasti imovinskog i privrednog kriminala na internetu, poput finansijskih prevara, kao i dela protiv bezbednosti računarskih podataka često prati upotreba različitih tehnika za anonimizaciju, sofisticiranija su i kompleksnija, obuhvataju veći broj žrtava, zahtevaju međunarodnu saradnju i složene zajedničke istrage, pa je i broj podnetih prijava i identifikovanih lica manji.

Analiza Posebnog odeljenja VJT

Navedeno potvrđuje i uporedna analiza postupanja i ostvarenih rezultata Posebnog odeljenja za borbu protiv visokotehnološkog kriminala Višeg javnog tužilaštva u Beogradu za period od poslednjih pet godina.

„Tokom analize utvrđeno je da su, po broju prijavljenih poznatih učinilaca u periodu od 2020. do 2024. godine, najzastupljenija krivična dela ugrožavanje sigurnosti iz čl. 138 KZ, proganjanje iz člana 138a KZ, prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju iz čl. 185 KZ, koje zatim prate krivična dela prevara iz čl. 208 KZ, neovlašćeni pristup zaštićenom računaru, računarskoj mreži ili elektronskoj obradi podataka iz čl. 302 KZ i računarska prevara iz čl. 301 KZ“, objašnjava se u Programu.

U izveštaju tužilaštva se navodi da je uočen značajan porast broja prijava protiv nepoznatih učinilaca krivičnih dela, posebno za krivična dela prevara i falsifikovanje i zloupotreba platnih kartica.

Ovo povećanje je, kako se ocenjuje, direktna posledica sve intenzivnije upotrebe interneta od strane građana, što stvara nove mogućnosti za zloupotrebe i razvoj složenih oblika visokotehnološkog kriminala.

„S tim u vezi, posebno zabrinjava činjenica da učinioci ovih krivičnih dela sve više koriste veštačku inteligenciju kako bi unapredili svoje metode izvršenja, otežali njihovo otkrivanje i izbegli krivičnu odgovornost. Napredne tehnologije omogućavaju automatizovano generisanje lažnih identiteta, realistične deepfake prevare, sofisticirane fišing kampanje i manipulaciju podacima, čime se povećava obim i složenost krivičnih dela u digitalnom prostoru“, navodi se u izveštaju.

Romantične prevare

Onlajn finansijske prevare poprimaju razne forme.

Pored fišinga i krađe kartica, prisutne su i investicione prevare (lažne berzanske platforme, „broker“ pozivi) i romantične prevare (iznuđivanje novca putem lažnih onlajn veza).

„Jedan nedavno otkriven primer je kol-centar u Srbiji koji je kao deo međunarodne kriminalne grupe vršio pozive prema građanima Nemačke, lažno ih nagovarajući na investicije – ova prevara je razotkrivena u saradnji sa stranim partnerima, pri čemu je uhapšeno više lica i utvrđena šteta od oko milion evra. Ovo pokazuje da se i Srbija suočava sa složenim prevarama transnacionalnog karaktera, gde počinioci iz naše zemlje mogu ciljati strance, ali i obrnuto – domaći građani bivaju meta prevaranata iz inostranstva“, navodi se.

Zloupotreba dece

Zloupotreba dece na internetu u svrhu seksualne eksploatacije takođe predstavlja rastući problem i prioritet nadležnih organa.

„U okviru dugoročne akcije Armagedon, od 2010. do danas podneto je preko 630 krivičnih prijava protiv više od 540 lica za više od 850 izvršenih krivična dela protiv polne slobode dece i maloletnih lica putem interneta. Samo u 2024. godini otkriveno je 50 novih slučajeva ovih krivičnih dela i podnete su krivične prijave protiv 45 osumnjičenih lica. Većina procesuiranih slučajeva odnosila se na pribavljanje i posedovanje materijala koji prikazuje seksualnu eksploataciju dece“, navodi se u Programu borbe protiv VTK 2026-2030.

Međutim, kako se dodaje, u najskorijem periodu uočen je trend porasta prijava koje podnose sami građani, najčešće roditelji, zbog sumnje da su njihova deca žrtve onlajn polnog uznemiravanja ili namamljivanja od strane pedofila na društvenim mrežama i u čet aplikacijama.

„Dakle, pored “pasivnog” zloupotrebljavanja dečjih fotografija, sve više dolazi do direktnog kontakta pedofila sa decom putem interneta, što zahteva brzu reakciju policije“, ističe se u Programu.

Nadležni organi u Srbiji, navodi se, aktivno sarađuju u međunarodnim akcijama na suzbijanju ovog vida kriminala – primer je operacija „Mozaik 2024“ u okviru Evropolove inicijative EMPACT, koja je rezultirala identifikacijom 63 počinioca u osam zemalja i spasavanjem nekoliko žrtava dečje pornografije.

Poslednja akcija, koja je sprovedena u trenutku pisanja ovog Programa smatra se, kako se navodi – najvećom akcijom ikada.

Naime, policijski službenici Uprave za tehniku, Službe za borbu protiv visokotehnološkog kriminala učestvovali su u međunarodnoj akciji protiv seksualne eksploatacije dece na internetu, u kojoj je zatvorena jedna od najvećih platformi za pedofile na svetu, ‘Kidflix‘.

„U akciji koju je sprovela Savezna kriminalistička policija Bavarske, u saradnji sa Evropolom i još 37 zemalja, zaplenjen je server koji je sadržao oko 72.000 video snimaka nastalih seksualnom eksploatacijom dece, identifikovano je oko 1.400 osumnjičenih širom sveta od kojih je 79 uhapšeno, zaplenjeno je i više od 3.000 elektronskih uređaja, a 39 dece zaštićeno je od dalje eksploatacije“, navodi se u Programu.

Ovo, kako se objašnjava, ukazuje da je problem globalan, te da je razmena informacija i koordinacija sa stranim službama ključna u slučajevima zlostavljanja dece na internetu.

Napadi na firme i plaćanje otkupa

Ransomver napadi predstavljaju globalnu pretnju koja ne zaobilazi ni naš region.

Ova pojava je u fokusu bezbednosnih procena zbog svog destruktivnog potencijala.

Ransomver napadi su poslednjih nekoliko godina u kontinuiranoj ekspanziji i evoluiraju, pa su, kako se objašnjava – usmereni pretežno na preduzeća i državne institucije u cilju sticanja finansijske dobiti, pri čemu napadači upadaju u nedovoljno zaštićene računarske sisteme, šifruju (zaključavaju) kritične podatke i potom traže otkupninu u kriptovalutama za njihovo otključavanje.

„Karakteristično je da se uputstva za plaćanje otkupa danas često dostavljaju preko darknet komunikacionih servisa sa visokim stepenom anonimnosti, a ne odmah uz samu ransomver poruku kao ranije“, ukazuje se.

Pored toga, sve češći je tzv. dvostruki pritisak – pre nego što šifruju fajlove, napadači prvo tajno izvuku kopije osetljivih podataka žrtve, pa prete da će ih objaviti ili prodati na darknetu ako žrtva ne plati otkup.

„Ova kombinacija ucene zaključanim podacima i pretnje curenjem informacija stavlja žrtve pod dodatni pritisak. Ransomver se danas često dobija i kao usluga na crnom tržištu (model Ransomware as a Service), gde jedna grupa kreira zlonamerni softver i iznajmljuje ga drugim kriminalcima, deleći sa njima profit. Sve navedeno ukazuje na to da napadi izvršeni ucenjivačkim softverom postaju sofisticiraniji i organizovaniji“, navodi se.

Srbija, kako se konstatuje – dosledno prati ove trendove.

Srbija nije izolovana od globalnih tokova kripto-kriminala

Opšti globalni trend je da se visokotehnološki kriminal sve više profesionalizuje i tehnički usložnjava.

Evropol u svojoj najnovijoj proceni ističe da su sajber napadi postali sofisticiraniji i raznovrsniji nego ikada – uz rast ransomvera, nastavljen je i trend rasta onlajn prevara i seksualne eksploatacije dece na internetu širom Evrope.

Pojavljuju se i nove pretnje uslovljene razvojem tehnologije. Na primer, zabeležena je sve veća zloupotreba veštačke inteligencije (AI) od strane kriminalaca.

Alatke poput velikih jezičkih modela omogućavaju automatizovano kreiranje uverljivih fišing-poruka i prevara na velikim razdaljinama, dok generativni modeli slike i videozapisa mogu poslužiti za izradu lažnih sadržaja (npr. deepfake snimci) ili čak veštački generisane dečje pornografije, čime se otežava otkrivanje i veštačenje inkriminisanih materijala.

„Paralelno s tim, obim kompromitovanih podataka dostupnih na crnom tržištu neprestano raste – procene pokazuju da su u 2023. godini na hakerskim forumima kružile milijarde ukradenih kredencijala zahvaljujući malveru tipa info-stealer, što kriminalcima olakšava preuzimanje onlajn naloga žrtava i dalje prevare. Sve ove pojave potvrđuju se i kada je u pitanju stanje u Srbiji što ukazuje da se savremeni visokotehnološki kriminal odvija u jednom dinamičnom i inovativnom okruženju bez granica, gde počinioci brzo usvajaju nove tehnologije kako bi povećali domet i prikrili svoj identitet Republika Srbija nije izolovana ni od globalnih tokova kripto-kriminala“, navodi se u Programu.

Na teritoriji Srbije prisutni su tipični oblici kripto-kriminaliteta poput internet prevara, investicionih zloupotreba, ucena i krađe digitalnih sredstava.

Naročito su u porastu slučajevi investicionih prevara koje uključuju lažne ponude za kripto-investicije, kao i primena metoda poput socijalnog inženjeringa kojim se žrtve navode na kupovinu i transfer kriptovaluta na adrese pod kontrolom kriminalaca.

„Nadležne institucije u Srbiji već se aktivno uključuju u istrage ovih slučajeva, ali postoje jasne potrebe za jačanjem njihovih kapaciteta kroz dodatne specijalizovane obuke i primenu savremenih tehnologija za praćenje transakcija. Imajući u vidu dinamiku i prirodu ovog vida kriminala, Srbija mora nastaviti da jača zakonodavni i operativni okvir, unapređuje međunarodnu saradnju, kao i da podiže svest građana o rizicima kako bi efikasnije suzbijala zloupotrebe kriptovaluta u narednom periodu“, navodi se u Programu.

Sprega kriminalnih grupa i kriptovaluta, kako se ukazuje – neminovno dovodi do pranja novca.

„Navedeno krivično delo organizaciono pripada nadležnosti VJT, Posebnog odeljenja za korupciju. Ovo tužilaštvo kao i mnoga druga suočavaju se sa nedostatkom adekvatno obučenih tužilaca po pitanju kriptovaluta i razvijenom afektivnom svesti o načinu i mogućnostima pranja novca upotrebom kriptovaluta„, ističe se u Programu borbe protiv visokotehnološkog kriminala 2026-2030.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

I ove godine, četvrti put zaredom, Osiguranik, Rezilient, Tim Centar i Infostud sproveli su istraživanje “Šta to radi zaposlene”, koje se bavi beneficijama i wellbeing podrškom zaposlenih u Srbiji i predstavlja najveće istraživanje tog tipa kod nas.

Unakrasnim ispitavanjem donosilaca odluka u kompanijama i zaposlenih, dobijamo realnu sliku sa tržišta rada, a u istraživanju je učestvovalo 3111 zaposlenih i čak 759 donosilaca odluka, što ga čini najobimnijim do sada.

S obzirom na to da su podaci usklađeni sa Republičkim zavodom za statistiku prema svim najvažnijim faktorima, rezultati su potpuno reprezentativni za Srbiju.

U nastavku otkrivamo neke od najvažnijih uvida, a link do celog istraživanja, čije preuzimanje je potpuno besplatno, naći ćete na kraju teksta.

Fleksibilnost je na prvom mestu

Zaposleni su i ove godine bili jasni – fleksibilnost ostaje benefit broj jedan.

Tu se pre svega misli na fleksibilno radno vreme, mogućnost rada od kuće i četvorodnevnu radnu nedelju. Na četvrtom mestu, kao najvažniji benefit, zaposleni su istakli dobrovoljno zdravstveno osiguranje. Interesantno je da je to jedina novčana beneficija sa uzlaznim trendom, a na vrhu želja zaposlenih nalazi se već nekoliko godina zaredom. Zanimljivo je da bi se veliki procenat njih odrekao i nekog drugog benefita, zarad kvalitetnijeg paketa osiguranja.

Nasuprot tome, druge novčane beneficije poput beskamatnih kredita, dobrovoljnog penzijskog fonda i životnog osiguranja su u padu ili stagnaciji u odnosu na 2024. godinu.

Ipak, dobra vest je da ukupan obim beneficija koje kompanije nude u blagom rastu.

Poseban deo istraživanja posvećen je beneficijama za zaposlene roditelje, kojih u Srbiji ima više od milion i po. Dva od tri zaposlena su roditelji – i upravo oni najteže balansiraju između poslovnih i porodičnih obaveza.

Podaci pokazuju da beneficije koje poslodavci nude roditeljima i dalje imaju ograničen domet. Najzastupljeniji su novogodišnji paketići za decu, koje obezbeđuje 77% kompanija. Samo 24% zaposlenih ima dodatne slobodne dane ili finansijsku podršku prilikom rođenja deteta, dok benefiti poput fleksibilnog radnog vremena i dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja za decu, ostaju privilegija malog broja roditelja.

Sa druge strane, njihove želje govore drugačije – čak 69% zaposlenih roditelja navodi da bi im dodatni slobodni dani bili najznačajniji benefit koji bi im pomogao da lakše usklade posao i porodicu.

Koliko kompanije brinu o zaposlenima?

Čak 19 od 20 zaposlenih u Srbiji prijavilo je neki od problema vezanih za wellbeing, oblast koja obuhvata mentalno i fizičko zdravlje, emocionalnu ravnotežu, profesionalno zadovoljstvo, finansijsku sigurnost i osećaj svrhe.

Na vrhu liste problema koji “muče” zaposlene su stres, nedostatak energije, pad raspoloženja i nedostatak motivacije.

Dve trećine ispitanika kaže da ovakvi problemi direktno utiču na njihov učinak na poslu. Kao najvažniji vid podrške, zaposleni ističu pomoć u kriznim i stresnim životnim situacijama – to podrazumeva da kompanija ima unapred dostupan i osmišljen program koji je dostupan zaposlenom kada mu je najpotrebnije.

Iako je u odnosu na prošlu godinu zabeležen skok od 15 % u programima wellbeing podrške koje pružaju kompanije, to je i dalje nedovoljno da se adresiraju sve potrebe zaposlenih, koji glasno ističu značaj zdravog i podržavajućeg radnog okruženja.

Jedan od pojmova koji je ove godine posebno odjeknuo u istraživanju jeste carewashing – praksa u kojoj kompanije deklarativno promovišu brigu o zaposlenima, dok u stvarnosti ta briga ostaje na nivou slogana. Reč je o površnim, marketinški motivisanim inicijativama koje više služe reputaciji nego stvarnim promenama u organizacionoj kulturi.

Nažalost, čak 69% zaposlenih veruje da njihova kompanija funkcioniše po principu „zaposleni su nam najvažniji – ali ipak nisu“.

Detaljnije uvide o wellbeing trendovima, ali i konkretnim preporukama za kompanije, možete pronaći u izveštaju istraživanja.

Značajni uvidi za sve kompanije i zaposlene

Ako je prošla godina postavila pitanja, ova je donela odgovore – otvorene, iskrene i vredne pažnje svakog zaposlenog, HR-a i donosioca odluke u kompaniji.

Istraživanje „Šta to radi zaposlene“ ne donosi samo statističke podatke. Ono priča o doslednosti i zajedničkoj odgovornosti – o onome što pravi razliku između radnog mesta i mesta gde ljudi zaista žele da rade.

To je poziv poslodavcima da istraju u izgradnji kulture poverenja i podrške, ali i podsetnik zaposlenima da uspeh nije jednosmerna ulica. Jer, kada kompanija brine o ljudima, važno je da i oni to prepoznaju, cene i uzvrate – naročito u kriznim vremenima.

Na ovom linku možete besplatno preuzeti istraživanje i dobiti dublje uvide u tržište rada u Srbiji, trendove koji nas očekuju u 2026. i mnoge druge informacije koje vam mogu pomoći da napravite planove za uspešnu poslovnu godinu.

I ove godine, istraživanje je imalo humanitarni karakter. Podržana je akcija “Avantura do Kine”, fondacije “Za naše heroje”. Za svaku kompaniju učesnicu, kao i svakog zaposlenog koji je popunio anketu, doniran je novac i prikupljeno je ukupno 690.600 RSD za Institut za neonatologiju u Beogradu, kako bi se obezbedili što bolji uslovi za prevremeno rođene bebe

„Samo još malo.“ Tako je, prema legendi, odgovorio John D. Rockefeller, najbogatiji čovek svog vremena, kada ga je novinar upitao koliko novca je „dovoljno“.

Iako je posedovao bogatstvo koje bi danas vredelo oko 29 milijardi dolara, osnivač Standard Oil Company pokazao je time da pitanje zadovoljstva nije stvar cifara. Njegov odgovor – „just a little bit more“ – postao je simbol večite ljudske težnje za još većim uspehom, još većim ciljevima i još jednim korakom napred, bez obzira na to koliko smo već postigli.

Između pohlepe i mudrosti

Finansijski stručnjak Clemens Schömann-Finck, autor YouTube kanala „René will Rendite“ i portala „Money + Mind“, piše da Rockefellerov odgovor možemo tumačiti na dva načina – kao izraz pohlepe ili kao ironičan komentar na pogrešno pitanje.

Možda je, kaže autor, Rockefeller time hteo da pokaže da nijedna suma ne donosi trajno zadovoljstvo. Iako je bio simbol kapitalizma, Rockefeller je ogromne delove svog bogatstva usmerio na dobrotvorne svrhe, finansirao obrazovanje, umetnost i medicinska istraživanja.

Pouka milijardera

Slično je govorio i drugi industrijski magnat, J. Paul Getty, koji je priznao da ne zavidi nikome zbog bogatstva, već „ljudima koji su srećniji, vedriji i jednostavniji“.

Obojica su pokazala da bogatstvo bez smisla i umerenosti ne donosi mir. Ključ, smatra Schömann-Finck, leži u pronalaženju onoga što Skandinavci zovu „Lagom“ – izraza koji znači „ne previše, ne premalo, već taman koliko treba“.

Umesto trke za više – pogled unazad

Autor navodi da je tajna zadovoljstva u svesti o putu koji smo već prešli. Kada bismo se, kaže, vratili unazad i svom mlađem „ja“ ispričali gde smo danas, verovatno bismo shvatili koliko razloga za ponos već imamo.

Lagom nije odricanje od ambicija, već razumevanje mere – trenutak kada prestajemo da jurimo sledeći cilj i umemo da prepoznamo ravnotežu između rada, uspeha i mira.

Pravo bogatstvo

Na kraju, Schömann-Finck zaključuje: novac može biti alat, ali ne i mera života. Kada ga koristimo za kvalitet, a ne za poređenje, on donosi istinsku vrednost.

Pravo pitanje, piše on, nije koliko imamo – već da li znamo svoje Lagom. Jer ko stalno misli „samo još malo“, nikada neće stići.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

„Svuda u svetu postoje nelegalni objekti, naročito na Mediteranu, međutim problem u Srbiji je što je sistem neleglane gradnje postao način ili model poslovanja profesionalnih investitora, koji su zaštićeni od strane države“, ocenio je Đorđe Vukotić, advokat i konsultant u oblasti građevinskih dozvola i legalizacije.

„Oni nelegalno grade i to je problem, nisu problem četiri miliona objekata, nego ti objekti koji su građeni od strane profesionalnih investitora, koji izigravaju urbanističke standarde, ne plaćaju doprinose za uređenje… Ono što novi zakon (o legalizaciji) kaže – obustavljaju se svi postupci i svi iz početka moraju da podnesu prijavu za legalizaciju“, rekao je.

On je rekao da je trebalo doneti novi zakon o legalizaciji, ali dodaje da nije trebalo da on bude ovakav.

„Na određeni način, ja ga doživljavam kao nasilje nad pravnim poretkom, jer on radi nešto što ne bi smeo da radi, a to je da umanjuje stečena prava Zakonom o ozakonjenju“, dodao je Vukotić.

On je podsetio da su ljudi po ranijim zakonima podnosili zahteve i bili u tim procedurama godinama, te da su radili obimnu tehničku dokumentaciju i da su plaćali i imali ozbiljne troškove oko toga.

„Sad odjednom ništa od tehničke dokumentacije nije potrebno, sada ćemo da idemo na jedno masovno ozakonjenje u kojem nećemo imati ni tehničku dokumentaciju u centralnom registru, gde bi jednog dana neko mogao da utvrdi da li neki objekat javne namene ili neka stambena zgrada zadovoljava neke kriterijume, kakav je to objekat, da se nekom ne uruši na glavu“, objasnio je Vukotić.

„Kada je u pitanju individualna porodična gradnja, kad je to kuća na selu, ili objekat u kom živi porodica u gradu, to je jedna stvar, tu statički mogu neke stvari da se reše i ad-hoc, ovde su u pitanju stambeni objekti, oni ne mogu da egzistiraju bez tehničke dokumentacije“, dodao je on.

Vukotić je ocenio kako novi zakon ne donosi ništa novo niti bolje u poglednu pravnih problema kojih ima jako mnogo.

Ako je neko zahtev za legalizaciju podneo po starom zakonu, koji nije rešen do sada, Vukotić kaže da tu jeste i glavni problem i atak na pravni poredak, jer neće biti rešen po starom zakonu, nego je zakon izričit da će biti rešen po novom.

„Upisuje se nekakva zabeležba da objekat iz legalizacije sa svim rezervama u pogledu njegovih svojstava, a neko je uložio velike pare na tehničku dokumentaciju i imao je pravo da mu se legalizuje po starom zakonu, gde se nije dovodilo u pitanje tehničko svojstvo objekta“, istakao je Vukotić.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Taj fenomen poznat je pod nazivom „sindrom trećeg čoveka“ (eng. Third Man Syndrome).

Iako ga mnogi opisuju kao gotovo natprirodno iskustvo, većina naučnika smatra da se radi o psihološkom i neurološkom odgovoru mozga na ekstremni stres i senzornu deprivaciju. Smatraju da je reč o kompleksnoj reakciji organizma u trenucima kada su svi ostali resursi iscrpljeni.

Pojam „treći čovek“ popularizovao je autor Džon Gajger u svojoj knjizi „The Third Man Factor“ iz 2009. godine. Ime je inspirisano stihovima poeme „Pusta zemlja“ T. S. Eliota, gde se spominje „treća osoba koja hoda s nama“, iako su prisutne samo dve osobe.

Jedan od prvih zabeleženih slučajeva pojavljivanja „trećeg čoveka“ dogodio se 1915. godine istraživaču Ernestu Šekltonu tokom njegove antarktičke ekspedicije. Zanimljivo je što su isti osećaj nečijeg prisustva imala i njegova dva stvarna suputnika, piše Punkufer.

Slična iskustva zabeležili sui i alpinisti, astronauti, jedriličari, vojnici, kao i oni koji su preživeli razne prirodne katastrofe ili nesreće. Trećeg čoveka „upoznao je“ čuveni alpinista Rajnhold Mesner pri silasku s planine Nanga Parbat u Pakistanu, kada je i tragično izgubio brata. Treći čovek „bio“ je i u kokpitu Čarlsa Lindberga tokom prvog solo leta preko Atlantika 1927. godine.

Šta kaže nauka?

Iako su opisi ovog fenomena često emocionalno snažni i doživljeni kao vrlo stvarni ili čak natprirodni, anđeoski ili božanski, naučna zajednica pokušava da sindrom trećeg čoveka objasni kroz poznate psihološke i neurološke mehanizme. Postoji nekoliko teorija koje pokušavaju da objasne zašto i kako dolazi do ovog efekta.

Jedno od najčešćih naučnih objašnjenja odnosi se na fiziološke promene u mozgu uzrokovane ekstremnim uslovima. Visinska bolest, dehidracija, iscrpljenost, nedostatak sna i niske temperature mogu dovesti do hipoksije – smanjenog snabdevanja mozga kiseonikom.

Takvo stanje može uzrokovati halucinacije, dezorijentaciju i izmenjenu percepciju stvarnosti. U tim trenucima, mozak pokušava da održi funkcionalnost stvaranjem iluzije prisutnosti druge osobe, koja simbolički preuzima ulogu zaštitnika, savetnika ili vodiča.

Slična je teorija prema kojoj sindrom trećeg čoveka predstavlja odbrambeni mehanizam psihe, koji se aktivira u ekstremnim i traumatičnim situacijama. Mozak, suočen s potpunom usamljenošću ili bezizlaznošću, stvara unutrašnji glas ili osećaj prisutnosti kako bi osobi pružio osećaj sigurnosti i kontrole.

Istraživanja su pokazala da je osećaj prisutnosti povezan s aktivacijom određenih delova mozga, pre svega temporalnog i parijetalnog režnja. Ti delovi mozga odgovorni su za prostornu orijentaciju, percepciju tela i osećaj samosvesti.

U trenutku kada mozak više ne može jasno da razlikuje gde završava sopstveno telo, a gde počinje spoljašnji svet, može se pojaviti osećaj da je prisutna još jedna osoba – iako ona objektivno ne postoji. U ekstremnim uslovima, kada je čovek suočen s ozbiljnom pretnjom po život, neki pojedinci su iskusili neobično iskustvo – osećaj da je neko uz njih i vodi ih i motiviše da nastave dalje.

Izvor: Punkufer.hr/021.rs

Foto: Pixabay