Politika i društvo

Kanbera se ove godine našla na vrhu svetske liste gradova po kvalitetu života, dok je Beograd tek na 422. poziciji.

Šta neki grad čini jednim od najboljih mesta za život na svetu? Prema metodologiji Oxford Economicsa, kvalitet života procenjuje se na osnovu šest pokazatelja: nejednakosti u prihodima, dohotka po stanovniku, troškova stanovanja, očekivanog životnog veka, stope kriminala i dostupnosti rekreativnih i kulturnih sadržaja.

U izveštaju Global Cities Index 2026 analizirano je 1.000 gradova iz celog sveta. Na prvom mestu po kvalitetu života našla se Kanbera, koja je ostvarila maksimalnih 100 poena. Oxford Economics ovaj rezultat pripisuje kombinaciji visokih zarada i relativno male nejednakosti u prihodima, čemu doprinosi i veliki broj stabilnih, dobro plaćenih radnih mesta u državnoj upravi, s obzirom na to da je Kanbera glavni grad Australije.

Taj grad se dobro kotira i prema očekivanom životnom veku, a ima i veliki broj mesta za rekreaciju i kulturnih sadržaja u odnosu na broj stanovnika. Zanimljivo je da se u ukupnom Global Cities Indexu nalazi tek na 45. mestu. Ovo pokazuje da grad može da pruži izuzetno visok kvalitet života, a da istovremeno ne bude među vodećim svetskim centrima prema ukupnim pokazateljima.

Evropa prednjači

Na drugom mestu po kvalitetu života nalazi se Bergen, a visoko su rangirani i Grenobl, Bern i Oslo, koji zauzimaju četvrto, peto i šesto mesto. Između njih i Kanbere nalazi se Singapur. Među gradovima pri vrhu liste nalaze se i Luksemburg, Drezden, Gent, Pariz, Bazel, Linc, San Hoze, Cirih, Berlin, Minhen, Sidnej i Prag.

Dominacija evropskih gradova može se objasniti time što se dobro uklapaju u kriterijume koje koristi Oxford Economics. Ova metodologija ne meri samo bogatstvo gradova već i raspodelu prihoda, opterećenje troškovima stanovanja, očekivani životni vek i dostupnost kulturnih i rekreativnih sadržaja.

Šire posmatrano, uočavaju se razlike između evropskih i američkih gradova – evropski gradovi imaju prednost u kategorijama kvaliteta života, životne sredine i upravljanja, dok američki uglavnom ostvaruju bolje rezultate u ekonomiji i ljudskom kapitalu.

Gde je tu Beograd?

Naša prestonica se po kriterijumu kvaliteta života našla na 422. mestu, sa 45,1 poenom od mogućih 100. Najslabiji rezultat ostvarila je u kategoriji ljudskog kapitala, gde je dobila 27,6 poena. Ova kategorija obuhvata obrazovanje, univerzitete i očekivani rast stanovništva i zaposlenosti. U kategoriji upravljanja gradom ostvario je 44,5 poena, a ona obuhvata pokazatelje kvaliteta institucija i efikasnosti javne uprave.

Ovo će možda iznenaditi njegove žitelje ali najbolju ocenu (70,2 poena) Beograd je dobio u kategoriji životne sredine. Ovaj rezultat, međutim, ne treba tumačiti kao opštu ocenu kvaliteta životne sredine u gradu, jer metodologija obuhvata specifične pokazatelje, među kojima su klimatski rizici, prirodne nepogode i emisije ugljenika.

Izvor: Oxford Economics

Foto: Stevan Aksentijević, Pixabay

Uslovi u kojima ljudi odrastaju povezani su sa njihovim zdravljem i dužinom života decenijama kasnije, pokazuje nova analiza koja je objedinila rezultate 102 dugoročne studije sa oko 8,5 miliona učesnika iz 24 zemlje.

Razlike u dužini života između bogatijih i siromašnijih postoje čak i u zemljama sa razvijenim sistemima socijalne zaštite. U Norveškoj, na primer, 40-godišnji muškarci iz najbogatijih 1% stanovništva mogu očekivati da će živeti gotovo 14 godina duže od onih iz najsiromašnijih 1%, dok je u SAD ta razlika gotovo 15 godina.

Analiza je pokazala da je u više od osam od deset poređenja stopa smrtnosti bila viša kod ljudi koji su u detinjstvu odrastali u nepovoljnijim socioekonomskim uslovima. Najizraženija povezanost utvrđena je kod zanimanja očeva: odrasli čiji su očevi imali najmanje privilegovana zanimanja imali su oko 26% višu stopu smrtnosti od onih čiji su očevi imali najprivilegovanija zanimanja.

Sa većom smrtnošću bili su povezani i niže obrazovanje roditelja, finansijske teškoće i prenatrpani stambeni uslovi. Ipak, istraživači upozoravaju da ove studije ne mogu dokazati da je siromaštvo u detinjstvu direktno uzrokovalo raniju smrt, jer na zdravlje utiče niz međusobno povezanih faktora.

Rezultati ipak ukazuju da smanjenje zdravstvenih nejednakosti ne može da se zasniva samo na merama za odrasle. Poboljšanje uslova u kojima deca odrastaju, posebno kroz dostupnije obrazovanje, zdravstvenu zaštitu i podršku porodicama sa većim finansijskim i stambenim problemima, moglo bi da utiče na njihovo zdravlje i dužinu života decenijama kasnije.

Izvor: The Conversation

Foto: Irina, Unsplash

Evropska komisija je juče predložila mere kojima bi EU trebalo da se pripremi za buduće proširenje, uključujući mehanizme za zaštitu demokratskih standarda u zemljama kandidatima.

Pored navedenih mera, predložila je i širu primenu glasanja kvalifikovanom većinom i strukturiraniji put za zemlje kandidate da se, i pre članstva, uključe u pojedine politike EU.

Mere će se odnositi sve zemlje kandidate, ali je juče naglašeno da „EU nastoji da unapredi perspektivu članstva zemalja poput Crne Gore, Albanije, Moldavije i Ukrajine“, dok se istovremeno interno priprema za mogućnost da Unija u budućnosti bude znatno veća.

Ove godine Komisija će objaviti i paket o proširenju sa okvirnim mapama puta za Crnu Goru, Albaniju, Moldaviju i Ukrajinu, pod uslovom da nastave da sprovode reforme predviđenom dinamikom. Srbija se, za sada, ne pominje u ovim najavama.

Jače garancije i posle članstva

Komisija je navela da bi budući pristupni ugovori trebalo da sadrže snažnije mehanizme zaštite kako bi se osiguralo da zemlje i nakon ulaska u EU nastave da ispunjavaju obaveze preuzete tokom pregovora.

Postojeći zaštitni mehanizmi u oblastima kao što su ekonomija, jedinstveno tržište, pravosuđe i unutrašnji poslovi mogli bi da se primenjuju znatno duže nakon pristupanja. Novi institucionalni mehanizam odnosio bi se na ozbiljna kršenja osnovnih vrednosti EU i načela iskrene saradnje.

U najtežim slučajevima, mere bi mogle da obuhvate i suspenziju prava države članice da glasa u Savetu EU. Prelazni periodi mogli bi da se primenjuju i u oblastima kao što su slobodno kretanje radnika i usluga, poljoprivreda, osetljivi proizvodi i pristup fondovima EU.

Manje prostora za nazadovanje

Marta Kos, komesarka EU za proširenje, rekla je da Uniji trebaju snažniji mehanizmi za sprečavanje nazadovanja u sprovođenju reformi.

„Jedan od njih odnosi se na vladavinu prava i iskrenu saradnju, gde predlažemo veće mogućnosti za sprečavanje nazadovanja, uključujući smanjenje finansiranja ili ograničavanje glasačkih prava“, rekla je Kos.

Komisija takođe želi da ubrza donošenje odluka u EU kako se broj članica bude povećavao. Zato će nastaviti da zagovara korišćenje takozvanih klauzula passerelle iz ugovora EU, koje omogućavaju prelazak sa jednoglasnog odlučivanja na glasanje kvalifikovanom većinom u oblastima kao što su sankcije, poreske prevare i određene fiskalne mere povezane sa energetskom politikom.

Članstvo pre članstva

Pored institucionalnih reformi, paket mera predviđa i postepeno približavanje zemalja kandidata EU i pre formalnog članstva. Komisija će utvrditi mogućnosti za njihovo ranije uključivanje u strateške sektore kao što su energetika, saobraćaj, digitalne usluge i odbrana, pod uslovom da ispune određene kriterijume.

Takvo učešće bilo bi zasnovano na ispunjavanju uslova, uslovno i reverzibilno, uz godišnje dijaloge kojima bi se pratio napredak i utvrđivali nedostaci.

Komisija navodi da bi ranija integracija mogla da donese konkretne koristi građanima i privredi, ali i da pomogne zemljama kandidatima da izgrade administrativne kapacitete potrebne za članstvo.

Više članica, isti budžetski prioriteti

Kada je reč o budžetu EU, Komisija je saopštila da je analiza pokazala da se proširenje može finansirati uz očuvanje postojećih prioriteta. Zemlje kandidati bi u početku dobijale podršku kroz instrument Globalna Evropa u okviru predloženog budžetskog okvira EU za period 2028–2034. godine, dok bi se nakon njihovog pristupanja sredstva preusmeravala u nacionalne i regionalne partnerske planove.

Dodatna podrška potom bi bila dostupna za oblasti kao što su kohezija, poljoprivreda, unutrašnji poslovi i prekogranična saradnja.

Izvor: Intellinews

Foto: Denzel, Pixabay

Vest o mogućoj pojavi kuge u Rusiji izazvala je strah od nove epidemije, samo nekoliko godina nakon pandemije korona virusa. Međutim, između prvih izveštaja i onoga što su kasnije saopštile ruske zdravstvene vlasti postoji velika razlika.

Saznanje da je Rusija, nakon misteriozne smrti naučne radnice u sibirskom institutu za borbu protiv kuge, stavila u karantin gotovo 200 ljudi brzo je podgrejalo strah od nove epidemije. Ali, istine radi, kuga nikada nije ni nestajala.

Bakterija koja izaziva ovu bolest i dalje je prisutna u raznim delovima sveta, među kojima su i neke bivše sovjetske republike, u kojima se povremeno zabeleži poneki slučaj zaraze. Mongolija je posebno podložna izbijanju bolesti jer lokalno stanovništvo lovi mrmote, prirodne domaćine bakterije kuge, koji se tamo tradicionalno koriste kao hrana.

Međutim, oko onoga što se dogodilo u Rusiji vlada velika zabuna. Moskva insistira na tome da je naučna radnica umrla od upale pluća nepoznatog uzroka i da nema razloga za uzbunu. Sumnje u zvaničnu verziju pak podsećaju na dugu istoriju sovjetskog ćutanja o velikim katastrofama. Posle havarije u Černobilju 1986. godine, na primer, vlastima je trebalo više od 36 sati da javno potvrde šta se dogodilo.

Hronologija događaja u Sibiru

Darja Šipilova, 28-godišnja zaposlena u Irkutskom istraživačkom institutu za borbu protiv kuge Sibira i Dalekog istoka, primljena je u bolnicu u Šelehovu, nedaleko od Irkutska, zbog teške upale pluća. Umrla je nekoliko dana kasnije.

U prvim izveštajima navodilo se da je Šipilova slučajno razbila epruvetu sa živim bakterijama kuge dok je uzimala uzorke. Lokalni mediji opisali su sumnjivu infekciju kao plućnu kugu, najopasniji oblik bolesti, jer napada pluća i može da se prenosi sa čoveka na čoveka putem respiratornih kapljica.

Izveštaji su pokrenuli brzu reakciju. Najmanje 197 osoba koje su bile u kontaktu sa Šipilovom stavljeno je pod zdravstveni nadzor, uključujući 189 ljudi koji su hospitalizovani. „Za sada kod njih nema znakova bolesti, a rezultati laboratorijskih testova su negativni“, rekao je gubernator Irkutske oblasti Igor Kobzev.

Promenjena zvanična verzija

Bolnica u Šelehovu uvela je karantinska ograničenja, javni događaji su odloženi, a glavna ruska sanitarna doktorka Ana Popova otputovala je u region kako bi nadgledala mere protiv širenja bolesti. Obližnja fabrika aluminijuma u Irkutsku uvela je obavezno nošenje maski za svojih 2.154 zaposlenih.

A onda se zvanična verzija promenila. Ruska služba Rospotrebnadzor saopštila je da Šipilova nije umrla od kuge, već od „upale pluća nepoznate etiologije“. Testovi nisu pokazali prisustvo mikroorganizama povezanih sa opasnim patogenima sa kojima je radila, dok istraga nije pronašla dokaze da je u laboratoriji došlo do nezgode.

Naknadni testovi među osobama koje su bile u kontaktu sa Šipilovom pokazali su dva slučaja kovida 19 i dve infekcije rinovirusom, ali nijedan slučaj kuge.

Genadij Oniščenko, epidemiolog i nekadašnji direktor Rospotrebnadzora, ocenio je da „najverovatnije nije reč o kugi“.

Kuga nije nestala

Razmere preduzetih mera – karantin, zdravstveni nadzor, obavezne maske i direktno uključivanje Popove – privukle su pažnju jer se na prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza zaista povremeno pojavljuju slučajevi kuge.

Svetska zdravstvena organizacija identifikovala je aktivna prirodna žarišta u Kazahstanu, Kirgistanu, Tadžikistanu, Turkmenistanu i Uzbekistanu, koja obuhvataju oko 1,8 miliona kvadratnih kilometara. U tom regionu sporadični slučajevi su beleženi gotovo svake godine.

Važno je, međutim, razlikovati oblike ove bolesti. U slučaju Šipilove sumnjalo se na plućnu kugu, koja može da se prenosi među ljudima, dok se većina podataka o prirodnim žarištima i ranijim slučajevima u regionu odnosi na bubonsku kugu, koja se najčešće prenosi preko buva sa zaraženih glodara.

Kako se leči kuga?

Kugu inače izaziva bakterija Yersinia pestis, koja prirodno opstaje među populacijama divljih glodara i buvama koje na njima žive. Bolest je i dalje prisutna u delovima Azije, Afrike i Amerike, ali se danas uspešno leči antibioticima ako se dovoljno rano dijagnostikuje.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, nelečena bubonska kuga ima smrtnost od oko 30 do 60 odsto, dok su nelečeni plućni i septikemijski oblici praktično uvek smrtonosni. Rizik je, međutim, znatno manji kada se bolest na vreme prepozna i leči antibioticima.

Rusija je poslednji potvrđeni slučaj kuge zabeležila 2016. godine, kada je desetogodišnji dečak u Republici Altaj oboleo od bubonske kuge nakon kontakta sa mrmotom. Sedamnaest osoba koje su bile u kontaktu s njim, uključujući šestoro dece, stavljeno je u karantin, a dečak se nakon lečenja oporavio.

Za sada, dakle, nema dokaza da se kuga širi po Rusiji. Ali slučaj iz Irkutska podseća da bolest koju vezujemo za srednjovekovnu pandemiju nije nestala, njena prirodna žarišta i dalje postoje, a povremeni slučajevi i danas se pojavljuju.

Izvor: Intellinews

Foto: Darko Stojanovic, Pixabay