Promo

Kompanija Lidl Srbija među najboljim poslodavcima

by bifadmin

Kompanija Lidl Srbija je ponovo, šestu godinu zaredom, dobila prestižni sertifikat „Top Employer“, koji dodeljuje renomirani Top Employers Institute. Time kompanija potvrđuje da se nalazi među najboljim poslodavcima na nacionalnom i međunarodnom nivou i u 2026. godini, čemu u prilog govore  konkurentni uslovi rada koje Lidl obezbeđuje svojim zaposlenima kao i široka paleta benefita za sve zaposlene. Osim toga, Lidl je na internacionalnom nivou nosilac i „Enterprise Seal“ sertifikata čime potvrđuje visok i ujednačen kvalitet HR praksi koje primenjuje u 31 zemlji u kojoj i posluje.

„‘Top Employer’ doživljavamo kao potvrdu da dugoročno i dosledno gradimo okruženje u kom ljudi mogu da rastu i razvijaju svoje potencijale od prvog dana. Ovaj sertifikat za nas ima dvostruku vrednost – on je potvrda visokih standarda u oblasti ljudskih resursa u Lidlu sa jedne strane, a sa druge, za nas u kompaniji i stalni motivator da prepoznamo nove oblasti koje možemo da unapredimo i time svakim danom učinimo Lidl još poželjnijim mestom za rad“, izjavila je Ivana Marković, direktorka Direkcije ljudskih resursa i članica Uprave Lidl Srbija.

U okviru ovogodišnje evaluacije, Lidl je ostvario izuzetne rezultate u oblastima privlačenja talenata, uvođenja zaposlenih u posao (onboarding), učenja i razvoja, brendiranja poslodavca i integriteta, dok je najveći napredak zabeležen upravo u segmentu uvođenja zaposlenih u posao. Time je još jednom potvrđeno da Lidlov pristup onboarding-a prevazilazi klasične procedure i predstavlja jasno obećanje da svaki zaposleni dobija potrebnu podršku, alate i znanje kako bi se od samog početka osećao sigurno, uključeno i osnaženo. Upravo ovakav model omogućava bržu integraciju, veći stepen angažovanosti i dugoročnu uspešnost.

„Sertifikat ‘Top Employer 2026’ potvrđuje posvećenost Lidla vrhunskom radnom okruženju koje osigurava dugoročan uspeh kompanije. Uz stalna unapređenja, usklađenost HR strategije sa poslovnim ciljevima dokazuje efikasnost njihovih praksi. Ponosni smo što ovo priznanje dodeljujemo kompaniji Lidl koja daje ključni doprinos unapređenju tržišta rada i standarda zapošljavanja“, istakao je Adrijan Seligman, CEO „Top Employers Institute“.

Kompanija Lidl Srbija nastavlja da ulaže u profesionalni i lični razvoj zaposlenih, stvarajući stabilno i podsticajno radno okruženje koje pruža sigurnost, jasnu orijentaciju i realne mogućnosti za napredovanje.

Nedavno najavljeno povećanje plata za zaposlene u prodaji, kartice za zaposlene u vrednosti do 50.000 dinara godišnje, bonus sistemi nagrađivanja, dodaci za godišnji odmor, privatno zdravstveno osiguranje i program podrške za zaposlene EAP (Employee Assistance Program) kroz koji zaposleni besplatno dobijaju poverljive usluge savetovanja od strane eksperata iz oblasti prava, finansija i psihologije, samo su deo paketa kompenzacija i beneficija koje imaju zaposleni u Lidlu.

Foto: Lidl Srbija

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Hemofarm „Najbolji poslodavac“ u 2026. godini

by bifadmin

Kompanija Hemofarm proglašena je petu godinu zaredom Najboljim poslodavcem u Srbiji od strane nezavisne organizacije Top Employers Institute, koja ocenjuje kompanije širom sveta u pogledu njihove posvećenosti u oblasti ljudskih resursa.

Osim u Srbiji, STADA grupa, u okviru koje posluje Hemofarm, je prepoznata po svojoj jedinstvenoj korporativnoj kulturi i izuzetnoj posvećenosti svojim zaposlenima u još nekoliko zemalja, i zahvaljujući tome je proglašena Najboljim poslodavcem u Evropi za 2026. godinu (Top Employer Europe 2026).

Ronald Zeliger, generalni direktor Hemofarm grupe, izrazio je svoje zadovoljstvo dobijanjem nagrade „Najbolji poslodavac“ petu godinu zaredom.

„Iz godine u godinu pokazujemo da snaga Hemofarma leži u našim ljudima, njihovoj energiji, znanju i posvećenosti. Naša zajednička misija je da stvaramo okruženje u kojem svako ima priliku da raste, da se razvija i da bude ponosan na ono što radi. Verujem da nas upravo ova kultura saradnje i podrške vodi ka još većim uspesima,“ rekao je Zeliger.

Organizacija Top Employers Institute je posebno pohvalila Hemofarm u oblastima Svrhe i vrednosti, Održivog razvoja, Strategije, Liderstva, Regrutacije i Employer brendinga.

„Izuzetno sam ponosna što je kompanija STADA, još jednom, prepoznata kao Najbolji poslodavac u Srbiji i širom Evrope. Ovo priznanje odražava ono što je zaista važno u kompaniji STADA: naši ljudi. Njihova strast, saradnja i posvećenost našoj svrsi stvaraju radna mesta na kojima svako može da raste i zaista ima osećaj pripadnosti,“ izjavila je Simone Berger, izvršna direktorka za ljudske resurse STADA grupe.

Ukupno gledano, prosečan rezultat grupe STADA se poboljšao, zahvaljujući značajnom napretku u oblastima svrhe i vrednosti, privlačenja talenata i radnog okruženja, kroz inicijative koje podstiču preduzetnički duh i agilnost. Snažni poslovni i finansijski rezultati kompanije STADA u poslednjih nekoliko godina zasnovani su na dobro uspostavljenoj kulturi rasta, čiji se dokazi mogu videti kroz redovne ankete o angažovanosti zaposlenih. Učešće u ovim anketama kontinuirano je raslo, dostigavši 88% u 2025. godini. Pored toga, ova kultura ogleda se u sastavu zaposlenih grupe, koju čini 95 nacionalnosti, donoseći raznovrsno bogatstvo iskustava, gledišta i talenata. Štaviše, u septembru 2025. godine, 52% rukovodećih pozicija u STADA grupi na nižim, srednjim i višim nivoima menadžmenta zauzimale su žene. Sa 3.877 zaposlenih u Hemofarmu u Srbiji, STADA je značajan lokalni poslodavac, koji obezbeđuje širok spektar radnih mesta.

Foto: Hemofarm

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

U jubilarnoj godini izabran novi predsednik Nemačko – srpske privredne komore (AHK Serbien)

by bifadmin

Nemačko – srpska privredna komora (AHK Serbien), najveća bilateralna privredna komora u zemlji i organizacija sa preko 460 članova, u godini u kojoj obeležava 25 godina intenzivne nemačko – srpske privredne saradnje, započinje novo poglavlje imenovanjem novog predsednika.

Na poslednjoj sednici Upravnog odbora, za novog predsednika izabran je gospodin Filip Simović, generalni direktor kompanije M&M Militzer&Münch Srbija. Kompanija M&M Militzer&Münch deo je renomirane nemačke grupacije sa 145 godine poslovanja, a gospodin Simović je vodi od 2019. godine, nakon što je završio školovanje u Beču. Njegovo medjunarodno poslovno iskustvo i vizija predstavljaju značajan potencijal za dalji razvoj Komore i unapređenje usluga za članstvo.

Istovremeno, Nemačko – srpska privredna komora izražava iskrenu zahvalnost dosadašnjem predsedniku, gospodinu Milanu Grujiću, direktoru kompanije ZF, na četvorogodišnjem odgovornom, posvećenom i uspešnom mandatu. Tokom njegovog predsedavanja, Komora je dodatno ojačala svoju poziciju, unapredila saradnju sa institucijama i nastavila rast broja članova.

Promena na čelu Komore odvija se u duhu kontinuiteta, stabilnosti i zajedničke vizije daljeg jačanja poslovnog okruženja i interesa članica.
Nemačko – srpska privredna komora ostaje snažan partner privredi i institucijama, oslonjen na 25 godina iskustva i usmeren ka budućnosti.

Foto: AHK

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusEkonomija

Arsenij Dabah, Innotechnics: Kako pronaći novi Gugl dok je još startap

by bifadmin

„Ono što je karakteristično za ceo Balkan jeste da ljudi nerado govore o detaljima poslovanja vlastite firme, ali su više nego spremni da podijele svoje informacije o konkurenciji“, kaže Arsenij Dabah, vlasnik kompanije Innotechnics, specijalizovane za analizu tržišnih trendova, posebno kada je riječ o tehnološkom sektoru i venture ulaganjima. Ruski konsultant i investitor koji posluje iz Beograda širom svijeta, smatra da od masovnog priliva ruskih preduzetnika Srbija ima više koristi nego štete, posebno Beograd.

Kompanija Innotechnics ima beogradsku adresu, ali većina njenih klijenata je rasuta širom svijeta, od Portugala do Indije. Njen vlasnik, ruski preduzetnik, konsultant i investitor, Arsenij Dabah, ne spada u kategoriju mladih i ambicioznih preduzetnika koji naseljavaju američku Silicijumsku dolinu i lokalne evropske kopije, niti mu je osnivanje kompanije za tržišne analize u Srbiji prvi pokušaj, jer se radi u suštini o već uhodanom poslu. Ruska kompanija DSight formirana je još 2014. godine, a Dabah je bio jedan od dvojice osnivača.

„Ja sam sa partnerom pokrenuo kompaniju DSight u Rusiji, koja se fokusirala na analizu tržišnih trendova, posebno kada je riječ o tehnološkom sektoru i venture ulaganjima i koja raspolaže i vlastitom bazom sa podacima o 100 hiljada kompanija u Euroaziji. Sada moj partner nastavlja da vodi taj posao na ruskom tržištu, dok sam se ja sa kompanijom Innotechnics fokusirao na tržišta izvan Rusije, prije svega na globalna tržišta u razvoju, poput Indije, Turske, Bliskog Istoka“, kaže Dabah za B&F.

„Nekoliko zadnjih godina mahom se bavim poslovnim savjetovanjem, ali sam i dio različitih grupa koje okupljaju ’angel investors’. Međutim, kada se radi o mom ličnom investiranju u startap kompanije, to mi je sada u drugom planu“, napominje Dabah.

Kako izgleda poslovanje u Srbiji viđeno očima ruskog investitora, pogotovu kada se radi o malim startapovima?

„Balkan generalno zaostaje za Rusijom, koja je više digitalizovana kada se radi o javnim uslugama bitnim za preduzetnike, poput onlajn bankarstva, otvaranja firme ili podnošenja poreske dokumentacije i to su sve stvari na koje su ruski preduzetnici navikli u Rusiji. U principu, stvari na Balkanu se rješavaju puno sporije, bilo da je riječ o dozvolama boravka, otvaranju računa u banci ili sličnim administrativnim postupcima. Naravno, shvatam da postoje procedure koje banke moraju ispoštovati poput ’KYC – poznavanja svojih klijenata’ , ali postojeće aplikacije banaka za onlajn bankarstvo svakako bi mogle biti bolje“, diplomatski iznosi Arsenij Dabah svoje viđenje trenutnog poslovnog okruženja u Srbiji.

O sebi malo, o konkurenciji sve

Na Balkanu u cjelini, izvori poslovnih informacija su ograničeni kada se radi o kompanijama, naročito startapovima i specifičnim tržišnim segmentima. Tako da je zanimljivo kako se svježe pristigla firma, kao što je Innotechnics, nosi sa ovim problemom.

„Do podataka dolazimo na različite načine, kroz razgovore sa ljudima, direktorima, konsultantima, analitičarima, slanje upitnika i prikupljanje svih ostalih raspoloživih podataka, od Linkedina pa do drugih specijalizovanih baza podataka. Ono što je karakteristično je da ljudi nerado govore o detaljima poslovanja vlastite kompanije, ali su više nego spremni da podijele svoje informacije o konkurenciji. Tako da, vremenom, gradimo povjerenje sa poslovnim ljudima koji su onda spremniji da dijele informacije sa nama“, objašnjava Arsenij Dabah svoj način rješavanja ovog problema.

Prikupljanje sirovih podataka je jedna stvar, ali njihovo efektivno korištenje i „pakovanje“ u proizvod koji ima kupce je nešto drugo. Ono što svi traže je da se u moru novih kompanija na vrijeme uoči ona koja donosi nešto novo, po mogućnosti revolucionarnu promjenu.

AI u potrazi za iglom u plastu sijena

U slučaju Innotechnicsa, radi se o primjeni IT tehnologije „krojene po mjeri“. Iza scene masu podataka „žvaću“ različiti algoritmi, koji pokušavaju ukazati na ne tako jasno vidljive trendove i potencijale individualnih kompanija.

„Mi imamo naš vlastiti IT sistem, sa specijalizovanim bazama podataka i specijalizovanim AI alatima koji su razvijeni interno, od strane naših stručnjaka, kao rezultat našeg vlastitog ulaganja u istraživanje i razvoj. U suštini, da bi se razvio ovakav posao treba više od pet godina, i možda malo kraće uz korištenje vještačke inteligencije“, navodi Dabah.

Sam Balkan, uključujući Rumuniju i Bugarsku, sa nekih šezdesetak miliona stanovnika, u globalnim razmjerama nije preveliko tržište, ali bi investitorima mogao biti zanimljiv ako se pojave firme sa globalnim potencijalom u oblasti tehnologije. Međutim, i ovdje veličina jeste bitna. Tako da unutar Balkana, Rumunija i Bugarska su od primarnog interesa za strane investitore, koji pažljivo traže startapove sa potencijalom za eksplozivni rast, gdje se na kraju na svaki uloženi dolar dobija barem 20 do 30 dolara zarade.

Zbog toga i nije preveliko iznenađenje da Innotechnics i njegov vlasnik Arsenij Dabah ne očekuju da će im poslovanje samo na Balkanu omogućiti opstanak i dalji rast. Srbija je jednostavno baza, a posao se pravi na brzo rastućim tržištima, Indije, Bliskog istoka, Centralne Azije.

Zašto Rusi zapošljavaju Ruse

U Srbiji u isto vrijeme veliki broj građana vjeruje da su radna mjesta u ruskim kompanijama rezervisana za Ruse i da tu domaći nemaju puno šanse za posao. Odgovor na pitanje zašto većina ruskih preduzetnika, koji su otvorili svoje firme u Srbiji, mahom zapošljava Ruse je prilično banalan: jezička barijera ali i razlike u radnoj etici između Srba i Rusa, barem kako ih Rusi vide.

„U ruskim firmama u Srbiji zaposleno je i dosta lokalnih stručnjaka, ali jedan od razloga za češće zapošljavanje Rusa je i nepostojanje jezičke barijere, pošto za Ruse srpski jezik nije baš lagan. Druga strana medalje je da možda zbog kulture, raspoloženja ili klime, ali zaposleni u Srbiji fokusiraju se striktno na radno vrijeme od devet do pet. Sa druge strane, Bjelorusi i Rusi ostaju na poslu onoliko koliko je potrebno da se posao završi“, objašnjava Arsenij Dabah zašto ruski preduzetnici preferiraju da zapošljavaju Ruse.

Šta će biti sa svim ovim ruskim firmama i njihovim vlasnicima u Srbiji nakon završetka rata u Ukrajini i očekivanog ponovnog uključivanja ruskih banaka i firmi u međunarodni finansijski sistem, jedna je od nepoznanica.

„Procjena je da je od 2022. godine u Srbiju došlo između 200.000 i 250.000 Rusa, od kojih je većina osnovala svoje firme, mahom u oblasti IT. Otprilike jedna polovina se ili vratila ili se namjerava vratiti u Rusiju, ali će barem jedna trećina ostati u Srbiji, dok su se preostali preselili na druge evropske destinacije, poput Kipra ili Portugala. Vjerujem da će oni koji ostanu imati dugoročan pozitivan efekat na ekonomiju Srbije“, predviđa Dabah.

Innotechnics nije na prodaju

Dabah je svjestan i negativnih posljedica masovnog priliva ruskih preduzetnika, poput povećane potražnje stanova i pratećeg rasta cijena nekretnina i kirija. Ipak, vjeruje da su u cjelini Srbija, a posebno Beograd, imali više koristi nego štete, te da je otvaranje ruskih restorana i prodavnica popravilo i turističko-gastronomsku ponudu Beograda.

Innotechnics je praktično startap u fazi razvoja i nije isključena mogućnost da u budućnosti i sam završi u portfoliju nekog od velikih investitora. Arsenij Dabah tvrdi da mu prodaja firme trenutno nije prioritet, pogotovu ne za sitniš, već da mu je glavni cilj dalji rast firme, pri čemu mu je Beograd baza, a polje djelovanja ostatak svijeta.

Dražen Simić

Biznis & finansije 240/241, decembar 2025/januar 2026.

Foto: Privatna arhiva

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvo

Kako da prepoznate „lažni“ sir u prodavnicama

by bifadmin

U prodavnicama u Srbiji sir i zamene za sir uglavnom stoje u istim rafovima pa prilikom kupovine treba obratiti posebnu pažnju.

Kako Blic piše, „lažnim sirom“ mogu se nazvati proizvodi koji izgledaju kao sir, imaju čak i isti ukus, a zapravo su emulgirani proizvodi s biljnom masti, daleko slabijih nutritivnih vrednosti i sastojaka.

Prvi signal za potrošača da pakovanje u koje gleda nije sir je ako na njemu ne piše da je sir, budući da je to zakonom zabranjeno.

Naime, od prošle godine svi proizvodi koji umesto mlečne masti sadrže biljna ulja ili masti, moraju na prednjoj strani pakovanja imati istaknutu oznaku koja se sastoji iz dva dela:

  • Leva strana: žuti trougao sa crvenom linijom po ivici i crvenim uzvičnikom u sredini.
  • Desna strana: tekst na ćirilici – „НИЈЕ 100% МЛЕЧНИ ПРОИЗВОД – САДРЖИ ПАЛМИНО УЉЕ, ОДНОСНО ДРУГА БИЉНА УЉА“.

Oznaka mora biti visoka najmanje 10 milimetara i postavljena tako da ne može da promakne potrošaču.

Za proizvode koji nisu fabrički upakovani, kao što su oni koji se prodaju iz vitrine ili u restoranima, oznaka će biti istaknuta na policama, cenovnicima ili neposredno uz proizvod.

Ipak, proizvođači ovih namirnica imaju različite načine da privuku kupce, kao što je na primer korišćenje pakovanja i ambalaže koja veoma podseća na onu od sireva. Zato je i dalje moguće zbuniti se.

Proizvodi koji su nutritivno ne uporedivi sa sirom

Jutarnji list je na policama hrvatskih marketa „detektovao“ nekoliko zamena za sir, koje su najčešće među sirevima u listićima.

„Tamo smo, na primer, pronašli proizvod na kojem na prednjoj strani piše samo ‘sandwich’, a pozadi stoji informacija kako je reč o ‘namazu biljne masti i dodanih sastojaka’, među kojima se navodi i sir, ali se ne zna u kojoj meri“, navode oni.

Nutricionistkinja Diana Gluhak Spajić kaže da ovakvi proizvodi zbunjuju kupce i napominje da “ako ne piše sir onda on to i nije, iako izgleda kao sir”.

Ona podseća da se „pravi sir proizvodi isključivo od mleka i prirodno je bogat kvalitetnim proteinima, kalcijumom i drugim mineralima, uz masnoće koje su mlečnog porekla i sadrže vitamine topljive u mastima. S druge strane, ovi visoko procesirani namazi, koji uz mlečne sastojke sadrže i biljne masti, imaju niži udeo proteina, često viši udeo zasićenih masti, najčešće iz palminog ili kokosovog ulja, više soli i niz tehnoloških dodataka poput emulgatora i stabilizatora”. Zbog toga su nutritivno manje vredni i ne mogu se smatrati ravnopravnom zamenom za sir, posebno u ishrani dece, kaže ona.

Još jedan signal da je u pitanju “lažni sir” je ako on ima dugačak rok trajanja i ako je jeftiniji.

Izvor: Blic

Foto: schuetz-mediendesign, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

SAD prodale prvu venecuelansku naftu, vrednu 500 miliona dolara

by bifadmin
Detalji prodaje još nisu otkriveni, iako je zvaničnik rekao da se očekuje veća prodaja u narednim danima i nedeljama, prenosi CBS njuz.
Bela kuća je predstavila strategiju prodaje miliona barela sankcionisane venecuelanske nafte i kontrole prihoda, oslanjajući se na investicije američkih naftnih kompanija kako bi se oživela naftna infrastruktura zemlje.
Prihod od prodaje nafte biće podeljen između Venecuelanaca, američkih kompanija i američke vlade, po nahođenju savezne vlade, saopštila je ranije Bela kuća.
Tramp je najavio da će SAD prodati 30 do 50 miliona barela venecuelanske nafte, u partnerstvu sa američkim kompanijama.
On se prošle nedelje sastao sa vodećim rukovodiocima američkih naftnih kompanija u Beloj kući, sa kojima je razgovarao o njihovim potrebama i zabrinutostima, kao i mogućem ulaganju u Venecuelu.
Na tom skupu, izvršni direktor EksonMobila, Daren Vuds rekao je Trampu da je imovina njegove kompanije zaplenjena tokom dva prethodna talasa nacionalizacije u Venecueli, i da bi ponovni ulazak na tržište treći put „zahtevao neke prilično značajne promene“ u odnosu na ono što se „istorijski videlo“ u toj zemlji, „i kakvo je trenutno stanje“.
Vuds je nazvao Venecuelu „nepogodnom za ulaganje“, dok se ne izvrše promene u pravnom sistemu i komercijalnoj strukturi zemlje.
Izvor: Blic

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Pavle Petrović: Motor privrednog rasta Srbije su strane direktne investicije, a one opadaju

by bifadmin

Prvi strukturni problem privrede Srbije je usporavanje stranih direktnih investicija, koje su jedan od osnovnih motora privrednog rasta do sada, rekao je član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), Pavle Petrović u intervjuu za Insajder.

„Pad investicija je strukturni, temeljni, bazični problem u srpskoj ekonomiji. Investicije su bile privlačene jeftinom radnom snagom i ulazile su u niskotehnološke grane sa malom dodatnom vrednošću“, rekao je Petrović, nekadašnji predsednik Fiskalnog saveta, prenosi Beta.

Dodao je da se u 2025. očekivao rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od više od četiri odsto – biće oko dva odsto – a razlog su međunarodne okolnosti, suša u poljoprivredi, ali postoje i dve fundamentalne stvari koje utiču na privredni rast i koje su uticale u 2025, i uticaće u 2026. i sledećim godinama, a to su obim investiranja, pre svega strane direktne investicije i drugo su tekući građanski, studentski protesti.

Strane direktne investicije, su prema njegovim rečima, gotovo prepolovljene u 2025. u odnosu na 2024.

U 2024. su, kako je naveo iznosile 4,6 milijardi evra, sada se procenjuje za 2025. da su oko 2,6 milijardi, a neke projekcije prve za ovu 2026. godinu jesu da će se one nešto popraviti, ali neće dostići nivo iz tih ranijih godina.

Investicije u „motanje kablova“ donose, prema njegovim rečima, male dodatne vrednosti iz koje je mogla da se plati jeftina radna snaga i još da se dobro zaradi.

„Sada ta radna snaga više nije toliko jeftina i mi tu više nismo konkurentni. Da je tako vidimo jer investicije koje su išle u te grane već odlaze. To je primer juga Srbije. To će da odbije i nove investicije“, rekao je Petrović.

Istakao je da ono što bi moralo da se promeni, da bi „Srbija i dalje privlačila strane direktne investicije, jeste da se promeni poslovno okruženje, obezbedi vladavina prava, da se poštuju ugovori, da se ne donose ad hoc neke druge mere“.

„Mi izvozimo dve trećine u Evropsku uniju, glavne investicije dolaze odatle i mogli bi da počnemo da privlačimo investicije koje su na višem tehnološkom nivou, koje imaju veću dodatu vrednost i mogu da plate radnu snagu. Te investicije će se smanjivati ako se ambijent ne promeni“, naveo je Petrović.

Dodao je da se taj model koji ekonomisti nazivaju „sirova snaga“, iscrpljuje pošto ne može dugo da „gura“ privredni rast.

„Često se pozivaju, pa kako je Koreja, Tajvan … Oni jesu imali jedan period državnog rasta, ali te zemlje su postale razvijene tek kada su kod njih uvedena pravila igre i kada su prešle sa relativno autokratskih režima na demokratske režime“, rekao je Petrović.

Na konstatciju da predstavnici vlasti tvrde da su za manji privredni rast krivi studenti, Petrović je rekao da upravo studenti zahtevaju da se zemlja vrati na putanju stabilnog privrednog rasta, baziranog na znanju, inovacijama, ili onome što se zove pametan rast, a to dovodi do rasta produktivnosti, rasta dohotka po glavi stanovnika, a to znači rast životnog standarda i ekonomski prosperitet.

„Ono što oni zahtevaju jeste fundament za naš dugoročni rast. Naravno, tu ima još dosta drugih mera, ali to su kratkoročnije, ali ako treba jednu polugu izvući, šta treba povući da bi se to obezbedilo, to je upravo ono što studenti zahtevaju“, naveo je Petrović.

Dodao je da je tačno da su građanski i studentski protesti imali neki efekat na usporavanje privrednog rasta u 2025, a imaće efekat na usporavanje privrednog rasta i u 2026. godini, ali da su građanski protesti koji izazivaju neizvesnost upravo zbog toga što se demokratija i građanske i političke slobode u Srbiji naglo urušavaju.

Odgovarajući na pitanje da li međunarodna izložba Ekspo može da „pogura“ privredni rast, Petrović je rekao da će imati efekat dok se grade ti objekti.

„Međutim, već sada postoje analize da je pitanje da li će to da se desi i dugoročno. Ja sam skeptičan da će to dati efekte kakvi se očekuju“, naveo je Petrović.

Istakao je da su neke alternativne investicije bile mnogo potrebnije i bolje – u zaštitu životne sredne, prečistače vode u Beogradu, u obrazovanje (škole, zgrade, opremu), lokalne i magistralne puteve koji su daleko slabiji od auto-puteva.

Dodao je da bi upravo te investicije stvorile ambijent za privredni rast.

Izvor: Insajder/Nova ekonomija

Foto: Mihaly Koles, Unsplash

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
IT i naukaVesti

Kinezi napravili „veštačko sunce“

by bifadmin
Kineski nuklearni fuzioni reaktor EAST uspešno je održao plazmu stabilnom pri ekstremnim gustinama, ostvarivši veliki iskorak u oblasti nuklearne fuzije i potencijalno približivši čovečanstvo korišćenju gotovo neograničene čiste energije, piše RTS.
Često nazivan i „veštačko Sunce“, kineski reaktor za nuklearnu fuziju probio je važnu granicu u fuziji ispaljivanjem plazme izvan uobičajenog operativnog opsega, čime je unapredio iovako spor napredak čovečanstva ka gotovo neograničenoj čistoj energiji.
Eksperimentalni napredni superprovodnički tokamak (EAST) održao je plazmu – visokoenergetsko četvrto agregatno stanje materije – stabilnom pri ekstremnim gustinama, što se ranije smatralo velikom preprekom u razvoju nuklearne fuzije, navodi se u saopštenju Kineske akademije nauka.
„Ovi nalazi ukazuju na praktičan i skalabilan put za proširenje granica gustine u tokamacima i fuzionim uređajima sledeće generacije sa zapaljenom plazmom“, rekao je koautor studije Ping Džu, profesor na Fakultetu za elektrotehniku i elektronsko inženjerstvo Univerziteta nauke i tehnologije Kine.
Nuklearna fuzija nudi potencijal gotovo neograničene čiste energije, odnosno energije bez velike količine nuklearnog otpada ili emisija gasova sa efektom staklene bašte koje nastaju sagorevanjem fosilnih goriva. Novi nalazi, objavljeni u časopisu Science Advances, mogli bi da približe čovečanstvo otključavanju ovog izvora energije.
Međutim, tehnologija nuklearne fuzije razvija se već više od 70 godina i još je u velikoj meri eksperimentalna nauka, pri čemu reaktori obično troše više energije nego što proizvode.
Fuzioni reaktori su projektovani da spoje dva laka atoma u jedan teži atom pomoću toplote i pritiska. Na taj način rekreiraju procese koji se dešavaju na Suncu. Međutim, Sunce ima daleko veći pritisak nego reaktori na Zemlji, pa naučnici to nadoknađuju zadržavanjem vrele plazme na temperaturama znatno višim od sunčevih.
Kineski EAST je reaktor sa magnetnim zadržavanjem, odnosno „tokamak“, osmišljen da održava kontinuirano sagorevanje plazme tokom dužih perioda. Reaktor zagreva plazmu i zadržava je unutar komore u obliku krofne koristeći snažna magnetna polja. Tokamak reaktori još nisu dostigli paljenje fuzije – tačku u kojoj fuzija postaje samoodrživa – ali je reaktor EAST povećavao vreme tokom kog može da održava stabilnu, snažno ograničenu, petlju plazme.
Jedna od prepreka za istraživače fuzije je granica gustine poznata kao Grinvaldova granica, iznad koje plazma obično postaje nestabilna. Ova granica predstavlja problem jer, iako veće gustine plazme omogućavaju češće sudare atoma i time smanjuju energetski trošak paljenja, nestabilnost prekida fuzioni proces.
Da bi prevazišli Grinvaldovu granicu, kineski naučnici pažljivo su upravljali interakcijom plazme sa zidovima reaktora kontrolišući dva ključna parametra pri pokretanju reaktora: početni pritisak gorivog gasa i grejanje putem elektronske ciklotronske rezonance, odnosno frekvenciju pri kojoj elektroni u plazmi apsorbuju mikrotalase. Time je plazma ostala stabilna pri ekstremnim gustinama od 1,3 do 1,65 puta iznad Grinvaldove granice, što je znatno više od uobičajenog operativnog opsega tokamaka od 0,8 do 1.
NIJE PRVI PUT DA JE GRINVALDOVA GRANICA PROBIJENA
Ovo nije prvi put da je Grinvaldova granica probijena. Na primer, tokamak Nacionalnog fuzionog postrojenja američkog Ministarstva energetike u San Dijegu probio je ovu granicu 2022. godine, a 2024. istraživači sa Univerziteta Viskonsin–Medison objavili su da su održali stabilnu tokamak plazmu na oko deset puta većoj vrednosti od Grinvaldove granice koristeći eksperimentalni uređaj.
Međutim, proboj ostvaren u EAST-u omogućio je istraživačima da prvi put zagreju plazmu do ranije teorijski predviđenog stanja nazvanog „režim bez ograničenja gustine“, u kojem je plazma ostajala stabilna kako se gustina povećavala. Istraživanje se zasniva na teoriji samorganizacije plazme i zida (plasma-wall self-organization, PWCO), koja predlaže da je režim bez ograničenja gustine moguć kada je interakcija između plazme i zidova reaktora pažljivo uravnotežena, navodi se u saopštenju.
Napredak ostvaren u Kini i u SAD-u uticaće na razvoj novih reaktora. Obe zemlje su članice programa Međunarodnog termonuklearnog eksperimentalnog reaktora (ITER), saradnje desetina zemalja na izgradnji najvećeg tokamaka na svetu u Francuskoj.
ITER će biti još jedan eksperimentalni reaktor osmišljen za stvaranje dugotrajne fuzije u istraživačke svrhe, ali bi mogao da utaba put ka fuzionim elektranama. Očekuje se da ITER počne da proizvodi fuzione reakcije punog obima 2039. godine.
Izvor: RTS/Nedeljnik
Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Tehnološki trendovi koji će uticati na poslovnu efikasnost u ovoj godini

by bifadmin

Najnoviji Deloitteov izveštaj “Tehnološki trendovi za 2026. godinu” pokazuje uz pomoću kojih tehnologija se mogu unaprediti poslovni rezultati.

Donedavno su bile potrebne decenije za sveobuhvatnu primenu određene tehnologije, a danas govorimo o mesecima, jer se njihov uticaj ne sabira već umnožava. Ova kombinacija inovacija, naročito u oblastima poput veštačke inteligencije (VI), deluje kao katalizator – napredak u jednom domenu ubrzava napredak u svim drugim.

Moraju li kompanije “hvatati korak” sa promenama?

Ovako brze promene dovode u pitanje tradicionalne organizacione strukture i procese. Brojna privredna društva postaju svesna da njihova postojeća tehnološka infrastruktura i operativni modeli, osmišljeni za neko drugo vreme, više nisu dovoljni da odgovore na zahteve ovog naprednog okruženja. Više nije dovoljno samo pronaći nove tehnologije – potrebno ih je integrisati tako da se stvori stvarna poslovna vrednost, i to brzo, u različitim sektorima.

„Došlo je do suštinske promene: više se ne pitamo ‘Šta možemo da uradimo uz pomoć veštačke inteligencije?’, već ‘Kako eksperimentisanje pretvoriti u merljiv poslovni učinak?’. Hitnost sada proizilazi iz svesti da je ovo trka u kojoj odlučnost ubrzava napredak. Oni koji deluju brzo i odlučno menjaju pravila igre i postavljaju nove standarde, dok oni koji čekaju rizikuju da postanu irelevantni na tržištu. Prednost prvog poteza donosi ubrzanu poslovnu vrednost – zato je imperativ da krenemo sada, sa jasnom vizijom i strategijom kako bismo kapitalizovali potencijal“, smatra Stefan Ivić, partner i lider za Data i AI za Deloitte Central Europe.

Pet trendova koji će odrediti budućnost kompanija

Izveštaj “Tehnološki trendovi za 2026. godinu” izdvaja pet međusobno povezanih tehnologije koje mogu unaprediti poslovanje privrede.

Veštačka inteligencija poprima fizički oblik: Veštačka inteligencija i robotika se sve više približavaju. Mašine prestaju da budu unapred programirani alati i postaju autonomni sistemi sposobni da razumeju, uče i deluju u složenom okruženju. Troškovi opadaju, a kapaciteti rastu – od industrijskih robota do autonomnih vozila – te je integracija ovih tehnologija sve prisutnija.

Agenti veštačke inteligencije postaju naša stvarnost: Sve veći deo radne snage zasniva se na silicijumskim čipovima. Prve inicijative za uvođenje agenata veštačke inteligencije nisu donele značajne rezultate jer su se fokusirale na automatizaciju starih procesa, umesto na njihovo redizajniranje. Vodeće organizacije sada uvode modele koji se prvenstveno oslanjaju na agente, organizuju multiagentske sisteme i razvijaju nove okvire upravljanja za ovu novu digitalnu radnu snagu.

Razmišljanja o infrastrukturi veštačke inteligencije: Upotreba veštačke inteligencije raste, a mnoge organizacije se približavaju prelomnom trenutku kada će pristupi zasnovani isključivo na cloudu postati preskupi. Strateška hibridna arhitektura – koja podrazumeva uravnoteženu zastupljenost clouda, lokalne infrastrukture i edge računarstva – postaje dominantan model za podršku velikim sistemima za zaključivanje i tokovima rada u kojima je latencija ključna.

Veliko restrukturiranje: Veštačka inteligencija iz temelja menja tehnološke organizacije. Budžeti za veštačku inteligenciju sve su veći, dok prioriteti postaju strateško rukovođenje, modularna arhitektura i novi modeli rada koji se zasnivaju na saradnji čoveka i mašine. Buduće IT funkcije biće jednostavnije, brže i sve više usmerene na timove organizovane oko proizvoda i arhitekture agenata.

Dilema u vezi sa veštačkom inteligencijom: Veštačka inteligencija ima dvostruku ulogu u oblasti sajber bezbednosti. Iako povećava odbrambene kapacitete kroz detekciju sajber napada brzinom mašine i automatizovanu simulaciju napada (engl. red-teaming), istovremeno stvara nove vrste ranjivosti u podacima, modelima, aplikacijama i infrastrukturi. Organizacije moraju od samog početka ugraditi bezbednost u veštačku inteligenciju kako bi se efikasno suočile sa ovim paradoksom.

Što je brzo više nije kuso

„Ovo razdoblje zahteva značajne iskorake: potrebno je iz korena rekonstruisati osnove naše tehnologije, ali i operativne modele“, dodala je Anamarija Mlinarić, liderka Deloitteovog regionalnog sektora za tehnologije, medije i telekomunikacije. „Organizacije moraju biti hrabre u redefinisanju svojih pristupa infrastrukturi, procesima i bezbednosti kako bi uspevale u AI-native budućnosti.“

U ovom dinamičnom okruženju uspeće organizacije koje su spremne da predvode u rešavanju problema, daju prednost brzini u odnosu na savršenstvo, projektuju rešenja uz fokus na ljude i prihvate promenu kao kontinuirani proces.

Uspeh će zavisiti od hrabrosti u redizajnu, discipline u povezivanju ulaganja sa opipljivim poslovnim rezultatima i agilnosti u sprovođenju pre nego što prilike nestanu. Sve veći jaz između organizacija koje tehnološki zaostaju i onih koje napreduju naglašava potrebu za odlučnim delovanjem.

Kompletan izveštaj Tehnološki trendovi za 2026. godinu možete preuzeti na ovom linku.

Foto: Chris_and_Ralph, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Svetska banka podigla prognozu rasta i svetske i srpske ekonomije

by bifadmin

U svom najnovijem izveštaju “Globalne ekonomske perspektive” Svetska banka povećala je prognozu rasta u 2026. i za globalnu i za srpsku ekonomiju.

Prema njenim novim projekcijama svetska privreda će umesto 2,3% porasti za 2,6%. To zapravo znači da će njen rast usporiti pošto je njegova stopa u 2025. procenjena na 2,7%.

Ipak, kada se sve sabere svetska privreda je u boljem stanju od očekivanog i zabeležila je najbrži oporavak od recesije (one iz 2020.) u poslednjih šest decenija.

Međutim, treba imati u vidu da su se mnogo brže oporavljale razvijene zemlje. Gotovo 90% njih danas ima veći dohodak po stanovniku od predpandemijskog, dok preko četvrtine zemalja u razvoju i tržišta u nastajanju i dalje nije dostiglo nivo iz 2019. godine.

Što se tiče Srbije, njen prošlogodišnji rast BDP-a je prema Svetskoj banci procenjen na 2,1%. Prognoza kaže da će u 2026. dostići 3% a u narednoj godini 3,2%.

Foto: Vladimir Vinogradov, Unsplash

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci