EkonomijaVesti

Za kilogram kupina treba izdvojiti do 1.600 dinara

by bifadmin

Posle trešanja koje su u maju sa cenom od 1.000 do 1.500 dinara ponele titulu najskupljeg voća, u junu je to neslavno mesto zauzela kupina. Na jednoj od beogradskih pijaca kilogram tog voća je 1. 600 dinara. Iako smo duboko zagazili u sezonu, cene i dalje ne padaju.

Ovogodišnja trešnja kisela je i proizvođačima i kupcima. Proizvođačima koji zbog slabog roda gubitak pokušavaju da nadoknade visokom cenom. Kupcima, jer zbog cene, voće kupuju na komad, piše RTS.

Pad roda je najveći zabeležen kod kajsija i trešanja. U nekim krajevima pad ide od 30 do 80 posto u zavisnosti od različitih delova Srbije. U nekim krajevima kao što je zapadna Srbija, pad je bio čak do 80 odsto u odnosu na prethodnu godinu“, kaže Duško Bodroža, sa Insituta ekonomskih nauka.

Neminovno se to odražava na cene. Dok je prema podacima Zavoda za statistiku, prošle godine u prvoj nedelji juna za kilogram kajsija trebalo 300 a breskvi 250 dinara, u istom periodu ove godine koštaju 500 dinara. Statistika je u obzir uzela cene u hipermarketima gde je voće jeftinije.

sarađujemo sa više od 200 domaćih dobavljača i ako govorimo na godišnjem nivou to je oko 60.000 tona koje se na našim policama nađu sa srpskih njiva kada govorimo o voću i povrću. Međutim, u slučaju slabije sezone, vremenskih prilika, idemo na uvoz. Najčešće je to iz Grčke kada govorimo o sezoni“, kaže Milica Rakovac, rukovodilac korporativnih komunikacija „Deleza“.

Računica će tek da se svede, ali prema nekim procenama zbog mraza, onda i grada, dok je voće bilo u cvetu, a sada i suše, višnja će biti recimo 40 odsto a malina oko 30 odsto roda u normalnim sezonama.

„Ove godine je svo voće deficitarno. Naša nabavka je unapred dobro planirana i ugovorena. Stoga bićemo primorani da uvezemo samo minimalne količine voća. Trudimo se da optimizujemo naše interne procese kako bi cena naših proizvoda ostala stabilna. Ove godine, ukoliko i dođe do poskupljenja, poskupljenje će biti minimalno“, kaže Dunja Bibić, PR menadžer „Fruvite“.

Međutim, ni sa uvozom neće biti lako. Na udaru hladnog talasa bile su i Rumunija, Bugarska, Moldavija, a posebno je pogođena Makedonija.

Stručnjaci koji predviđaju nepovoljne klimatske prilike, savetuju preorijentaciju na otpornije sorte.

Izvor: RTS

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Advokati poskupljuju svoje usluge

by bifadmin

Advokati poskupljuju svoje usluge – menja se tarifa i to tako što vrednost jednog poena, u kojima se izražavaju takozvane nagrade i naknade advokatima, raste sa 45 na 50 dinara. Razlog za rast vrednosti boda je – inflacija.

Upravni odbor Advokatske komore Srbije je na sednici održanoj 21. juna 2025. godine doneo odluku o izmeni člana 15. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata.

– Polazeći od porasta cena na malo u periodu od 2023. godine do danas i imajući u vidu stav Upravnog odbora Advokatske komore Srbije da se vrednost boda utvrđuje u skladu sa kretanjem cena radi očuvanja realne vrednosti advokatske nagrade, vrednost jednog poena povećana je sa 45 na 50 dinara – objavljeno je početkom nedelje na sajtu Advokatske komore Srbije.

Odluka o izmeni Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata objavljena je u Službenom glasniku u petak 27. juna, a stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja.

Šta rast vrednosti poena sa 45 na 50 dinara, praktično, znači?

Advokat, po Tarifi, ima pravo i na nagradu za svoj rad, i na naknadu.

Visina nagrade za rad advokata određuje se Tarifom kojom se utvrđuje broj poena za pojedine radnje advokata, „s tim da za sastavljanje izjava volje (ugovora, isprava jednostranih ili dvostranih, zaveštanja i sl.) advokat može nagradu obračunati u procentualnom iznosu od vrednosti predmeta izjave volje“, stoji u ovom aktu.

Tako, na primer, kod krivičnog postupka advokatu pripada nagrada u zavisnosti od visine zaprećene kazne za krivično delo.

Pa je u slučaju kada je zaprećena kazna preko tri do pet godina zatvora nagrada advokatu 750 poena.

Ovi poeni sada se množe sa vrednošću od 45 dinara, a kada nova Tarifa stupi na snagu, množiće se sa 50 dinara, pa će nagrada advokatu sa 33.750 dinara porasti na 37.500 dinara, što je poskupljenje od 3.750 dinara.

Advokatu, takođe, pripada i naknada za troškove koji su bili potrebni za obavljanje poverenih poslova.

Dosadašnja advokatska Tarifa dostupna je na sajtu Advokatske komore Srbije OVDE. U njoj su navedeni iznosi nagrade advokatima – u poenima – u zavisnosti da li je reč o krivičnom postupku, prekršajnom postupku, postupku kod privrednih prestupa… Tako da je lako izračunati koliko, sa promenom vrednosti poena sa 45 na 50 dinara, iznosi nova nagrada.

Tarifom se, kako se navodi u ovom aktu, određuje način vrednovanja, obračunavanja i plaćanja nagrada za pružanje pravne pomoći od strane advokata, kao i naknada troškova u vezi sa njihovim radom.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Dva nova trenda otkaza

by bifadmin

Otkaz iz osvete i nezainteresovani zaposleni koji ostaju na poslovima koje ne žele predstavljaju nove izazove za vlasnike firmi.

Ako je verovati novom talasu tekstova i ekspertskih osvrta na aktuelnu poslovnu realnost, u toku su ova dva nova trenda otkaza.

Novi otkazi

Brus Kramli, kolumnista Time-a, Fortune-a i poslovni analitičar sa sedištem u Parizu piše:

„Sada mnogi vlasnici firmi moraju da obrate pažnju na dva radikalno različita pristupa zaposlenih kada je reč o napuštanju posla.

Jedan se odnosi na zaposlene koji daju otkaz i pri tom stvaraju što više drame i poremećaja naglim, iznenadnim i bučnim „osvetničkim otkazom”.

Drugi podrazumeva ljude koji su toliko zabrinuti zbog reakcije menadžmenta da ostaju na pozicijama koje više ne žele ili koje ne obavljaju s istim žarom mesecima, pre nego što konačno napuste posao.“

Uprkos sve zategnutijem tržištu rada i strahovima od moguće recesije, ankete pokazuju da veliki broj radnika i dalje planira da da otkaz – čak više od polovine, prema nekim istraživanjima. Razlozi su različiti, uključujući sve veći broj mlađih zaposlenih koji traže bolji balans između posla i privatnog života, daju prednost svom blagostanju i mentalnom zdravlju i odbijaju da tolerišu toksična radna okruženja, piše Bonitet.

Otkud ovakvi otkazi?

Trend pooštravanja mera obaveznog povratka u kancelarije nakon Covid izolacije i masovnog rada od kuće kao i zahteva za stalnim prisustvom na poslu, postao je jedan od glavnih pokretača otkaza. Ovi trendovi pojačavaju načine na koje neki radnici saopštavaju svoju odluku menadžerima, a koji su radikalni i agresvni, u neku ruku. Šta god bilo, posledice koje posao trpi ne mogu da se sakriju.

Prvi pomenuti, ali i najupadljiviji novi metod otkaza je osveta koja, po komentarima Kramlija i istomišljenika kojoj su skloni nezadovoljni zaposleni koji planiraju nagli odlazak tako da izazovu što veći poremećaj, pa čak i štetu poslodavcima. To može da znači da napuste posao u ključnim trenucima razvoja nekog projekta, uoči važne prezentacije, tokom konačnih obračuna ili najintenzivnijih poslovnih ciklusa. Ovaj potez može takođe biti rezultat trenutne reakcije na neku uvredu, pri čemu zaposleni napravi veliku, bučnu scenu dok napušta šokirano radno okruženje.

„Prema nedavnoj anketi jedne od platformi za oglašavanje poslova Monster, 47 odsto ispitanika je izjavilo da su barem jednom dali otkaz iz osvete, a 87 odsto je podržalo takav potez kao legitiman protest protiv loših radnih uslova. Sada bes zbog pooštrenih pravila za povratak u kancelariju dodatno podstiče ovakve osvetničke odlaske“ piše Kramli.

„Osvetnički otkazi postaju uobičajeniji kako obaveze rada iz kancelarije postaju strože, a mnoge firme odustaju od fleksibilnosti koju su nekada obećavale zaposlenima“, izjavila je nedavno za Forbes Enni Rozenkrans, direktorka u HR kompaniji HiBob. Takođe je napomenula da zaposleni osećaju da obaveze vraćanja u kancelarije nisu donele „smislenije povezivanje sa kolegama“.

Prema sajtu The HR Digest, istraživanja koja navodi Kramli su pokazala da zaposleni koji planiraju osvetnički otkaz zbog povratka u kancelarije ili sličnih razloga čine:

11 odsto ukupne radne snage u tehnološkom sektoru

16 odsto u sektoru oglašavanja

40 odsto u celoj radnoj populaciji.

Strah od reakcija

Otkaz iz osvete je više od pokušaja demonstracije moći, primećuju i navode analitičari. Ono šalje jasnu poruku kompaniji da se lojalnost mora zaslužiti, da se ne podrazumeva.

Na drugom kraju spektra nalazi se gotovo 50 odsto zaposlenih iz istraživanja koje je sprovela kompanija Clarify Capital, a koje navodi Kramli. Izjavili su da „bi već napustili posao da ne moraju da se suoče sa potencijalno razočaranim, ljutim ili iznerviranim reakcijama menadžera zbog kojih strahuju“.

Kao posledica ovakvog straha, 28 odsto učesnika ankete izjavilo je da su ostali na pozicijama koje više nisu želeli i na kojima nisu bili ni posvećeni ni produktivni i to najmanje četiri meseca pre nego što su skupili hrabrost da daju otkaz.

Pa kako bi ovakvi anksiozni zaposleni najradije dali otkaz?

„Svaki treći je izjavio da bi rado angažovao domaću verziju servisa „otkaz u tuđe ime“, koji postaju sve popularniji u Japanu. Iako širenje tih servisa trećih lica još nije dostiglo značajne razmere u SAD i Evropu, učesnici ankete izrazili su interesovanje da ih koriste kada postanu dostupni.

Ukupno 79 odsto ispitanika izjavili su da bi platili do 250 dolara kompaniji ili pojedincu za tu uslugu. Radnici iz IT sektora prednjače u ovoj ideji i to sa 42 odsto. Slede ih zaposleni u ugostiteljstvu i prehrambenim uslugama (41 odsto), maloprodaji sa 33, zdravstvu sa 32 i marketingu sa 29 odsto.

Spremnost da se koristi servis za otkaz u tuđe ime ili čak aplikacija za daljinsko davanje otkaza, kada bi postojala, sve se češće izražavala kao želja među pripadnicima generacije Z, sa 36 odsto, od kojih je 29 odsto reklo da bi odmah napustilo posao kada bi to mogli da učine bez suočavanja s menadžerima“ piše HR Digest.

Šta kažu menadžeri?

Baš kao što menadžeri moraju da budu svesni toksičnih radnih okruženja, frustriranih očekivanja i pooštrenih pravila povratka u kancelariju koja mogu dovesti do iznenadnog i osvetničkog otkaza, takođe moraju da obrate pažnju na signale zaposlenih koji su „otišli“, iako su fizički još prisutni.

„Mnogi menadžeri su se i lično susreli s posledicama izbegavanja davanja otkaza, s obzirom na to da je 60 odsto njih doživelo da im zaposleni jednostavno nestanu, umesto da formalno daju otkaz“, navodi se u rezultatima pomenute ankete.

„Da bi se proces olakšao, svaki drugi menadžer je izjavio da bi šabloni za odjavljivanje mogli da pomognu u smanjenju anksioznosti prilikom otkaza. To bi moglo da uključi unapred pripremljene mejlove ili vodiče korak po korak, osmišljene da čin davanja otkaza učine manje stresnim kako za zaposlenog, tako i za poslodavca.” Manje osvetnički ili manje strasni, otkazi su realnost i po prognozama trend se nastavlja.

Izvor: Bonitet.com

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

U Srbiji sve više razvoda

by bifadmin

Kada je reč o razvodu brakova, čini se da Srbija prati evropske i svetske „trendove“.

Do skoro je Vojvodina prednjačila u broju razvoda, ali jedan grad u zapadnoj Srbiji je sustigao po brojkama.

Čačak treću godinu zaredom nosi neslavnu titulu grada sa sve većim brojem razvedenih, piše Euronews Srbija.

Prema podacima koje je Republički zavod za statistiku objavio za 2023. godinu, razvedeno je 10.175 brakova, odnosno za 3,7 odsto više nego 2022. godine.

Broj razvedenih brakova na 1.000 stanovnika iznosio je 1,5, a razvedeni brakovi u proseku su trajali 13,7 godina.

Kako to da baš Čačak prednjači i sustiže Vojvodinu i da li grad preduzima nešto povodom nove stistike, za Euronews Srbija govorio je sociolog Goran Javorac iz Centra za socijalni rad u Čačku.

„Posle predpandemijskog perioda, grad Čačak u poslednje tri godine beleži enormno visoku stopu razvoda, tako da je 2023. godine na hiljadu sklopljenih brakova, 400,4 razvedenih brakova na teritoriji našeg grada. Iako Čačak pripada području Šumadije i Jugozapadne Srbije, gde je stopa razvoda braka niža od proseka Republike, polako se približavamo stopi Vojvodine, koja ima najvišu stopu razvoda brakova. Više je uzroka zašto je to tako, ali nije nam potpuno jasno zašto je u poslednje tri godine broj razvoda toliko povećan na teritoriji našeg grada“, rekao je on.

Koji su ključni razlozi za razvode

Na pitanje šta su ključni razlozi za razvode, da li ekonomske prirode, nedostatak komunikacije ili nešto treće, sociolog objašnjava da svakako komunikacija mora da postoji.

„Često se kaže da kada prestane komunikacija i kada dođe do jedne tišine, kada partneri prestanu da razgovaraju u bilo kom obliku zajednice, da su u braku ili vanbračnoj zajednici, i ta tišina polako prelazi do jedne granice kada samo u određenom trenutku jedan od partnera želi da tu tišinu prekine, dolazi do raskida zajednice. Obično period neslaganja i nekomunikacije između partnera počinje mnogo ranije, ali kada ta tišina dugo traje najčešće se završava razvodom braka“, istakao je on.

Kada se posmatra period u kom najčešće dolazi do razvoda, a to se najčešće desi u porodicama sa malom decom, sociolog ističe da postoji i period „praznog gnezda“ kada iz porodice odlaze deca.

Kada stariji bračni parovi usled nedostatka komunikacije i usredsređenosti, pre svega na brigu i staranju o deci, zanemare porodični odnos, odnosno zanemare taj partnerski odnos i dolazi do razvoda braka i u poznijim godinama i poznijem periodu. Ipak statistika beleži da bračne zajednice u zadnje vreme kraće traju u odnosu na prethodni period“, naveo je on.

Mladi se sve teže odlučuju za sklapanje braka. Starosna granica, kako dodaje, ide ka gore.

Kada je reč o tome da li grad Čačak prepoznaje problem broja razvoda, Javorac kaže da je, prepoznajući ovaj problem, grad konkurisao sa projektom uspostavljanja nove usluge na teritoriji Čačka.

„To je savetovalište za brak i porodicu. Mi u ovoj godini krećemo projektno i nadamo se da će od naredne godine Čačak preuzeti u potpunosti ovu uslugu i da će ova usluga biti dostupna svim građani

Izvor: Euronews

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
IT i naukaVesti

Tesla pokrenula uslugu robotaksija

by bifadmin

Posle više od decenije kako Ilon Mask najavljuje da će samovozeći automobili napraviti revolucionarni iskorak „sledeće godine“, Teslini „taksiji bez vozača“ počeli su prošlog vikenda da voze ulicama Ostina u Teksasu.

Proizvođač električnih vozila po prvi put je u nedelju pustio u upotrebu desetak „robotaksija“, a Mask predviđa da bi ovaj broj u narednih nekoliko meseci mogao da poraste na 1.000 vozila u više gradova.

Šta je i kako radi samovozeći taksi?

„Robotaksi“ je autonomno vozilo koje nema vozača, a za upravljanje koristi veštačku inteligenciju.

Razvoj tehnologija veštačke inteligencije, mašinskog i dubokog učenja omogućili su značajan napredak automobila koji samostalno donose odluke o tome kako da se ponašaju u saobraćaju poslednjih godina.

Ideja je da putnici preko posebne aplikacije mogu da pozovu Tesline taksije, plate vožnju čija je fiksna cena trenutno 4,20 dolara i prevezu se do željene destinacije bez da iko sedne za volan.

Fajnenšel tajms ističe da je prednost Teslinog dizajna u odnosu na konkurenciju to što se oslanja na kamere postavljene u vozilu za analiziranje okoline, za razliku od konkurencije koja koristi skupe pakete radara i senzora.

Mask veruje da će moći da ponudi jeftinije i konkurentnije usluge, tvrdeći da će Teslin specijalno dizajnirani „Sajberkeb“ (Cybercab) – autonomno taksi vozilo, koštati manje od 30.000 dolara. Nasuprot tome, Vejmo (Waymo), koji već ima 1.500 autonomnih taksija u četiri američka grada, koristi Jaguare čija je početna cena preko 70.000 dolara, a potom ih dodatno oprema senzorima koji koštaju desetine hiljada dolara.

Skromni početak

Iako je Mask pre šest godina najavio milion „robotaksija“ do 2020. godine, u nedelju se Ostinom vozilo desetak ovakvih automobila.

Zvanični Teslin nalog je na Tviteru podelio video snimke u kojima se izabrani analitičari, influenseri i akcionari voze „robotaksijima“.

Kompanija je više puta istakla značaj bezbednosti i trenutno se na suvozačkim mestima tokom vožnje nalaze operateri spremni da preuzmu kontrolu u slučaju problema.

Iz Tesle nisu objavili koliko često su tokom testiranja vozači morali da intervenišu kada su automobili u autonomnom režimu.

Rad ovih vozila je u početnoj fazi ograničen na određene delove grada kako bi se izbegle najkomplikovanije raskrsnice, i za sada će saobraćati samo od šest ujutru do ponoći.

Ipak, prvi radni dan nije prošao bez problema. Kako se vidi na snimcima koji su kružili internetom, jedan „robotaksi“ je primećen kako se kreće niz put u pogrešnom smeru, dok je drugi kočio usred saobraćaja, reagujući na policijska vozila parkirana van kolovoza.

Kako prenosi Rojters, Nacionalna uprava za bezbednost saobraćaja na autoputevima tražila je od Tesle dodatne informacije nakon što je pregledala snimke na kojima se navodno vidi robotaksi koji koristi pogrešnu traku i prebrzo vozi pored drugog vozila bez vozača.

Američka agencija za bezbednost saobraćaja saopštila je da je „upoznata sa pomenutim incidentima i da je u kontaktu sa proizvođačem kako bi prikupila dodatne informacije.“

Tesla će takođe morati da se prilagodi novom zakonu koji stupa na snagu u Teksasu 1. septembra i predviđa da „samovozeći“ automobili moraju da dobiju državnu dozvolu.

Tesline akcije skočile za više od devet odsto

Ipak, projekat je imao pozitivne posledice po kompaniju, kojoj su akcije skočile za više od devet odsto u ponedeljak, posle testiranja, kako je pisao Rojters.

Ako se pozitivan odgovor od ponedeljka održi, Tesla će dodati 100 milijardi dolara svojoj tržišnoj vrednosti od oko bilion dolara.

Od početka ove godine Tesline akcije su pale za oko 12 odsto, pod pritiskom zabrinutosti zbog potražnje i Maskovih kontroverznih stavova i odluka, naklonjenosti desničarima u Evropi, kao i prijateljstvu, pa raskolu sa Donaldom Trampom.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Svako je vlasnik svog lika

by bifadmin

Danska vlada saopštila je danas da će izmeniti zakon kako bi sprečila širenje lažnih slika ili video-klipova generisanih pomoću veštačke inteligencije

Danska kao prva zemlja u Evropi kreće u ozbiljnu zaštitu građana, umetnika, javnih ličnosti od digitalnih imitacija identiteta.

Ministarstvo kulture planira da podnese predlog za izmenu važećeg zakona o autorskim pravima na konsultacije pre letnje pauze, a zatim da podnese amandman na jesen. Ukoliko izmena bude usvojena, to će biti prvi zakon ove vrste u Evropi, prenosi Gardijan.

Izmene danskog zakona o autorskim pravima će, nakon što budu usvojene, dati građanima pravo da zahtevaju od onlajn platformi da uklone takav sadržaj, ukoliko je podeljen bez pristanka.

Zakon će takođe obuhvatiti „realistične, digitalno generisane imitacije“ umetničkog nastupa bez pristanka, a kršenje predloženih pravila moglo bi rezultira nadoknadom štete za one koji su oštećeni dipfejkom.

Danski ministar kulture, Jakob Engel-Šmit, rekao je da se nada da će predlog zakona pred parlamentom poslati „nedvosmislenu poruku“ da svako ima pravo na način na koji izgleda i zvuči.

– U predlogu zakona se slažemo i šaljemo nedvosmislenu poruku da svako ima pravo na svoje telo, svoj glas i svoje crte lica, što očigledno nije način na koji trenutni zakon štiti ljude od generativne veštačke inteligencije. Ljudska bića mogu biti provučena kroz digitalni fotokopir i zloupotrebljena u sve vrste svrha i ja nisam spreman da to prihvatim – rekao je on za britanski list.

Ako tehnološke platforme ne budu reagovale u skladu sa novim zakonom, suočiće se sa „ozbiljnim kaznama“, a to bi moglo da bude pitanje za Evropsku komisiju, zbog čega Engel-Šmit smatra da će kompanije ozbiljno shvatiti izmene

Izvor: 24sedam

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusTekstovi

Finansije TOP 2024/25: ANKETA B&F

by bifadmin

1. Šta su po Vašem mišljenju glavni razlozi da većina banaka na tržištima CIE poslednjih godina ostvaruje bolje finansijske rezultate i veći prinos na kapital u poređenju sa Zapadnom Evropom? Koko biste u tom kontekstu ocenili tržište Srbije?

2. Imajući u vidu potpunu neizvesnost koju su „igre carinama“ nove administracije SAD unele u svetsku i nacionalne privrede, šta procenjujete kao najveće rizike za banke u Srbiji do kraja ove godine?

3. Kakvo je interesovanje klijenata za uslugu instant plaćanja u Srbiji i da li ovako razrađen sistem može doprineti bržem infrastrukturnom uključivanju u Jedinstveno područje plaćanja u evrima – SEPA?

4. Kakve mogućnosti ima banka da naplati svoja potraživanja kada njen klijent koji je uzeo kredit emigrira iz zemlje a nije otplatio svoje obaveze?

 

Igor Anić, predsednik Izvršnog odbora ProCredit banke

1. To je delimično posledica makroekonomskih okolnosti. Viši inflatorni pritisci u ovom delu Evrope doveli su do bržeg i snažnijeg rasta kamatnih stopa, što je direktno uticalo na povećanje kamatnih prihoda i, posredno, na veću profitabilnost bankarskog sektora. Ti uslovi su svakako dali podsticaj većem prinosu na kapital, ali ih vidimo pre svega kao privremene i ciklične faktore.

U ProCredit banci smatramo da održiva profitabilnost zavisi pre svega od kvaliteta poslovnog modela i dugoročne strategije. Naše višegodišnje opredeljenje za podršku malim i srednjim preduzećima, digitalizaciju, zelene investicije i odgovorno upravljanje rizicima omogućava stabilne rezultate i u manje povoljnim tržišnim uslovima. Tržište Srbije ocenjujemo kao stabilno i perspektivno, sa značajnim prostorom za razvoj održivog finansiranja i digitalnih usluga.

2. U složenim globalnim okolnostima, uključujući potencijalne trgovinske tenzije i promene monetarnih politika velikih ekonomija, fokusiramo se na ono što možemo direktno da kontrolišemo: temeljnu procenu kreditne sposobnosti, odgovorno finansiranje i podršku realnom sektoru sa dugoročnim razvojnim potencijalom.

Kao najveće rizike do kraja godine vidimo moguće makroekonomske šokove koji bi mogli pogoditi izvozno orijentisana preduzeća ili uvoznike kapitalne opreme, kao i produžene inflatorne pritiske koji bi uticali na troškove finansiranja i investicionu aktivnost. Ipak, naši klijenti – pre svega mala i srednja preduzeća – godinama ulažu u energetsku efikasnost i smanjenje zavisnosti od uvoza, što ih čini otpornijima na spoljnotrgovinske poremećaje.

3. ProCredit banka je među prvima u Srbiji uvela instant plaćanja, kao deo šire strategije digitalne transformacije. Klijenti su ovu uslugu brzo prihvatili, posebno zbog njene efikasnosti i jednostavnosti, što je u skladu sa našim bezgotovinskim modelom zasnovanim isključivo na digitalnim kanalima.

Priključenje Srbije SEPA sistemu i tehničko povezivanje sa platnom infrastrukturom EU predstavljaju važan korak ka većoj integraciji regiona, uz konkretne koristi za građane i privredu, kojima će biti omogućeno pojednostavljeno plaćanje uz niže troškove.

4. Iako ovakve situacije mogu predstavljati izazov za ceo bankarski sektor, u ProCredit banci one su izuzetno retke. Naš kreditni pristup podrazumeva mnogo više od procene trenutne finansijske sposobnosti. Pažljivo razmatramo ambicije i planove klijenata, tržište na kojem posluju i njihovu spremnost da dugoročno razvijaju poslovanje upravo u Srbiji.
Kada je reč o pojedinačnim slučajevima fizičkih lica koja odluče da odu iz zemlje, formalne mogućnosti naplate zavise od stepena pravne saradnje sa državom u koju su emigrirali. Ipak, praksa nam pokazuje da odgovoran pristup, jasno definisani uslovi i dostupnost usluga putem digitalnih kanala značajno smanjuju rizik neizmirenih obaveza.

Darko Popović, predsednik Izvršnog odbora Banca Intesa

1. Razlog za bolje finansijske performanse i viši prinos na kapital banaka u regionu CIE na prvom mestu treba potražiti u dinamičnijem privrednom rastu koji podstiče tražnju za kreditima, potrošnju i investicije, budući da je prosečna stopa rasta BDP-a u CIE regionu u 2024. bila 2%, u poređenju sa 0,9% u evrozoni. Uz to, ove zemlje beleže i niži stepen zaduženosti građana i privrede, koji otvara prostor za rast kreditiranja, imajući u vidu da je, recimo, samo dug domaćinstva u Srbiji na kraju 2024. bio 17% BDP-a, u odnosu na EU prosek od 44%. Takođe, usled više premije rizika i većeg troška zaduživanja, tržišta ovog regiona karakterišu i donekle više kamatne stope, što dodatno doprinosi profitabilnosti lokalnih bankarskih sektora. Bankarsko tržište Srbije u potpunosti reflektuje ove trendove, a snažna kapitalizacija, zdrav kreditni portfolio i visoka profitabilnost svrstavaju ga među najperspektivnije u regionu.

2. U uslovima izražene globalne neizvesnosti i čestih promena u američkoj trgovinskoj politici, rizici za banke u Srbiji su posredni i pre svega dolaze od usporavanja aktivnosti izvozno orijentisanih kompanija, što bi moglo da se odrazi na tražnju za finansiranjem, kreditni rizik, a potencijalno i kvalitet bankarske aktive. Iako pad cena nafte ima globalno dezinflatorni efekat, mogući inflatorni pritisci usled očekivanog rasta troškova uvoza, ali i eventualnih novih geopolitičkih tenzija, mogli bi dovesti do većih troškova zaduživanja i usporavanja kredine aktivnosti, dok bi pritisci na devizne kurseve pojačali valutnu izloženost banaka.

Ipak, bankarski sektor Srbije je izuzetno stabilan, otporan i dobro regulisan, sa visokim nivoom kapitalizacije i likvidnosti, što mu daje kapacitet da odgovori na potencijalne izazove.

3. Broj instant plaćanja iz godine u godinu beleži trend snažnog rasta u čijem vrhu se nalazi Banca Intesa sa udelom od gotovo 22% na kraju prvog kvartala ove godine i povećanjem broja plaćanja u IPS sistemu od preko 12% u odnosu na isti period 2024. Najpopularniji metod instant plaćanja svakako je IPS skeniraj, koji svakog meseca koristi više od 170.000 klijenata naše banke, odnosno gotovo svako drugo fizičko lice koji vrši plaćanja putem digitalnih kanala Banca Intesa.

Istovremeno, sve veći broj trgovaca iskazuje interesovanje za uvođenje instant plaćanja, naročito u oblasti elektronske trgovine. Srbija je u maju postala članica SEPA, i nema sumnje da razvijen i stabilan IPS sistem predstavlja važan temelj za naše infrastrukturno uključivanje, te da nas tehnička spremnost, regulatorna usklađenost i postojeća infrastruktura pozicioniraju kao tržište koje može relativno brzo da postane deo Jedinstvenog područja plaćanja u evrima.

4. Banke i u takvim slučajevima imaju na raspolaganju pravne mehanizme za naplatu potraživanja, uključujući prinudnu naplatu iz imovine u zemlji, aktiviranje sredstava obezbeđenja, kao i pokretanje postupaka međunarodne pravne pomoći za priznanje i izvršenje presuda u inostranstvu. Emigracija može da oteža naplatu, ali ne eliminiše dug, niti abolira obavezu da se on izmiri.

Vladimir Tofoski, član Izvršnog odbora za finansije, AIK banka

Evoto

 

1. Prethodnih nekoliko godina postojao je jasan trend rasta kamatnih stopa koji je imao pozitivan uticaj na rezultate banaka. Uzlazni trend je bio prisutan globalno, kao posledica borbe u suzbijanju inflacije, ali su banke u Jugoistočnoj Evropi beležile bolje finansijske pokazatelje profitabilnosti od banaka u Zapadnoj Evropi pod uticajem nekoliko faktora. Na primer, zbog jake konkurencije, nižih rizika i ultra niskih kamatnih stopa, neto kamatna marža u Zapadnoj Evropi bila je do 2%, dok je u CIE bila u proseku 3-4%. Istovremeno, operativni i administrativni troškovi u zemljama iz regiona su niži nego u ostalim EU zemljama, što se reflektuje na bolju profitabilnost.
Očekuje se da će u narednim godinama kreditne marže u Srbiji početi da se smanjuju i da se približavaju onim u EU, ali da će ipak ostati veće usled povećanih rizika kojima su izložene banke koje posluju van EU.

2. Srbija će sigurno osetiti efekte globalnih tokova i carinskih sukoba. U tome nećemo biti izolovani, ali to ne može da nam bude uteha, jer smo malo i visoko zavisno tržište.

Uticaj aktuelnih globalnih dešavanja na našu privredu će biti dvostruk. Prvi je sistemski, u kome dolazi do usporavanja privrede, što sa sobom donosi manju kreditnu aktivnost, jer se neizvesne geopolitičke okolnosti uvek reflektuju kroz oklevanje građana i privrede da investiraju ili uzimaju kredite. Drugi je direktni uticaj na izvoznike, kojima će biti manje isplativo da svoje proizvode plasiraju u SAD, što može da utiče na finansijsku poziciju tih kompanija i sposobnost da izmire svoja dugovanja.

Ako situacija sa tarifama ostane u trenutnom statusu, globalna ekonomija će usporiti rast na 2,9% do kraja godine (-0,5% u odnosu na isti period 2024.) i nastaviće blagi pad tokom 2026. godine, a ukoliko tarife zažive u najavljenom obimu, globalna ekonomska nesigurnost bi mogla da kreira strukturne šokove i dovede do globalne recesije. Jačanje otpornosti domaće privrede i njena diversifikaciju su način da se izazovi ublaže. Ovo nije proces koji može da se završi u godinu dana – on mora da se kontinuirano sprovodi kako bi naše, malo i visoko zavisno tržište moglo da izdrži ekonomske pritiske koje uvozimo.

3. SEPA je još uvek tema koja izaziva veće interesovanje među privredom nego među građanima, što je očekivano kada se u obzir uzme frekvencija inostranih plaćanja koja obe grupe vrše. Međutim, imajući u vidu očekivane koristi u pogledu veće brzine i smanjenja naknada za prenose novca, sigurno je da će SEPA biti važna tema među građanima kada se trenutak njene praktične primene bude približio, a što se očekuje sredinom 2026. godine.

Očekivanja klijenata u pogledu brzih i ekonomičnih transakcija svakako postoje, jer se instant prenos u domaćem platnom prometu realizuje veoma uspešno već godinama, zahvaljujući naporima NBS-a da se bezgotovinska plaćanja popularizuju i učine pristupačna svim građanima. Očekuje se da će SEPA doneti značajne uštede dijaspori, koja će moći da šalje doznake građanima Srbije brže, uz značajno niže troškove.

4. Pitanje naplate potraživanja od klijenta koji je emigrirao u inostranstvo, najpre zavisi od činjenice da li je kredit sa obezbeđenjem ili nije. U slučaju da je kreditni plasman sa obezbeđenjem (hipotekarna nepokretnost, ručna zaloga ili obezbeđenje jemcem), u najvećem broju slučajeva prvi korak u naplati potraživanja bio bi pokušaj naplate kroz predmet obezbeđenja, gde činjenica da je klijent emigrirao u inostranstvo nije presudan faktor u naplati. Ukoliko klijent ima u svom vlasništvu neku drugu imovinu, pokreće se proces prinudne naplate iz te ostale imovine.

Ukoliko iz postupka izvršenja nije moguće naplatiti potraživanje, a klijent ima odjavljeno boravište, banka će od nadležnog MUP-a pribaviti podatak o privremenom boravku i odlučiti o narednim efikasnim koracima u procesu naplate.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Zlato ili sirovine: Šta je bolja zaštita od inflacije?

by bifadmin

Zlato ima dugu reputaciju kao zaštita od inflacije, a entuzijasti ovog plemenitog metala često naglašavaju njegovu sposobnost da očuva vrednost kroz vreme. Jedan od najčešćih narativa među investitorima je da jedna unca zlata uvijek vredi koliko i kvalitetno muško odelo.

Ova reputacija jedan je od razloga za nedavni rast cene zlata. Dodatni faktori uključuju masovne kupovine od strane centralnih banaka koje žele diverzifikovati rezerve van američkog dolara, kao i investitore koji traže sigurnu luku u vreme geopolitičke i ekonomske nestabilnosti.

Međutim, postavlja se ključno pitanje – da li je zlato zaista najbolja zaštita od inflacije? Istorijski podaci daju mešovitu sliku. Dok je zlato u određenim periodima inflacije zaista donosilo solidne prinose, sirovine su pokazale konzistentnije performanse.

Šta istorija kaže?

Sirovine, koje obuhvataju energente (naftu, gas), poljoprivredne proizvode (kukuruz, pšenicu, soju) i metale (zlato, srebro, bakar, platinu), generalno su bolje pratile inflatorne skokove. Tokom svih pet analiziranih inflatornih perioda, sirovine su nadmašile inflaciju. Zlato je to uspelo u tri slučaja, ali je zaostajalo u druga dva.

Najbolje rezultate zlato je imalo tokom inflatornih udara 1970-ih godina, kao i u periodu od septembra 2007. do jula 2008, kada su rast cena nafte i hrane, zajedno sa potražnjom iz tržišta u razvoju, podigli inflaciju preko 5%.

Nasuprot tome, zlato je podbacilo krajem 1980-ih, kada je inflacija u SAD-u porasla za oko 20%. U najnovijem inflatornom periodu (od sredine 2021. do marta 2023), iako je cena zlata rasla, njegov kumulativni prinos bio je 13 procentnih poena manji u odnosu na indeks sirovina.

Zašto su sirovine pouzdanije?

Odgovor je jednostavan – mnoge sirovine su direktno uključene u potrošačke indekse cena. Kada inflacija raste, cene energije, hrane i osnovnih sirovina rastu zajedno sa njom. Osim toga, sirovine su usko povezane sa ekonomskim rastom – periodi snažnog rasta često podstiču veću potražnju i više cene.

Zlato, s druge strane, više zavisi od faktora poput kamatnih stopa, geopolitičke neizvjesnosti i ponašanja centralnih banaka. Na primer, u kasnim 1980-im, rast prinosa na obveznice učinio je ulaganje u zlato manje atraktivnim, jer ono ne donosi prihod.

Ostali faktori

Ako već ulažete u fondove koji prate široke indekse sirovina (kao što je Bloomberg Commodity Index), verovatno već imate i određenu izloženost zlatu – ovaj indeks sadrži oko 14% zlata.

Međutim, i zlato i sirovine su dugoročno značajno zaostajali za akcijama. Obe klase imovine prolazile su kroz višegodišnje cikluse slabih i jakih performansi, uz često visoku volatilnost i rizik od gubitaka.

Jedan od tehničkih izazova za ETF-ove koji ulažu u futures ugovore je “contango” – situacija u kojoj su cene budućih ugovora više od trenutnih, što negativno utiče na prinos.

Zlato i dalje ima svoje mesto u investicionim portfolijima – ali ne kao vodeći alat za zaštitu od inflacije. Sirovine, zahvaljujući svojoj direktnoj vezi sa potrošačkom korpom i ekonomskom aktivnošću, pružaju pouzdaniju zaštitu. Dugoročni investitori bi trebalo da ograniče udeo i zlata i sirovina u portfoliju, ali ako je cilj konkretna zaštita od inflacije – sirovine su pametniji izbor.

Izvor: Investitor.me

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Otvaranje bolovanja zbog dosade na poslu

by bifadmin

Odsustva radnika u Holandiji zbog dosade i izostanka stimulacije za posao porasla su pet puta, pokazalo je istraživanje.

Dok se Srbiji poslodavci žale da imaju povećan broj odsustva radnika zbog bolovanja (često pruzrokovanim lošim uslovima rada ili minimalnom platom) holandske gazde imaju sasvim druge probleme.

Broj dana bolovanja povezanih sa dosadom i nedostatkom izazova, naglo je porastao u Holandiji, povećavši se 5,5 puta od 2021. do 2024. godine, prema podacima službe za medicinu rada Arbo Unije.

Lekari medicine rada u Arbo Uniji opisuju kognitivno nedovoljno opterećenje ili dosadu, kao situaciju u kojoj zaposleni doživljava stres zbog dosade, previše dosadnog, previše lakog, previše rutinskog ili premalo posla.

Postoji nedostatak izazova ili zadovoljstva, pa se radnik ne oseća dovoljno povezano sa organizacijom, smatra posao besmislenim ili ima osećaj da talenti ostaju neiskorišćeni.

Izostajanje sa posla zbog izgaranja je takođe poraslo, ali po mnogo nižoj stopi, 28 odsto od 2021. godine.

Arbo Unija izveštava da izostajanje sa posla povezano sa dosadom dostiže vrhunac u četvrtom kvartalu svake godine.

– Primetili smo da kompanije i organizacije, na primer u sektoru poslovnih usluga, često zapošljavaju mlade ljude koji, uprkos dobrim platama, obavljaju relativno jednostavne poslove. Kada to rade duže vreme, posao postaje dosadan, što dovodi do kognitivno nedovoljnog opterećenja – naveli su iz ove organizacije.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
IT i naukaVesti

Nauka na granici etike 

by bifadmin

Kontroverzni projekat, čiji je cilj stvaranje gradivnih elemenata ljudskog života u laboratoriji, počeo je sa radom. Uprkos tome što obećava neverovatan napredak u biologiji i medicini, mnogi strahuju da bi projekat mogao da dovede do „dizajniranih beba“ ili nepredviđenih promena koje bi uticale na buduće generacije.

Najveća medicinska humanitarna fondacija na svetu Wellcome Trust dala je početnu donaciju od 10 miliona funti za pokretanje projekta i navodi da on ima potencijal da donese više koristi nego štete, ubrzavajući razvoj terapija za mnoge neizlečive bolesti.

Dr Džulijan Sejl iz Laboratorije za molekularnu biologiju pri Savetu za medicinska istraživanja u Kembridžu, koji učestvuje u projektu, izjavio je za BBC da je ovo „naredni džinovski korak u biologiji“.

– Nebo je granica. Govorimo o terapijama koje će poboljšati život ljudi kako stare, omogućiti zdravije starenje s manje bolesti, Namera nam je da ovim pristupom stvorimo ćelije otporne na bolesti koje možemo koristiti za obnavljanje oštećenih organa — na primer, jetre, srca, pa čak i imunog sistema – rekao je Sejl.

Da li se otvaraju vrata neetičnim naučnicima

Ali kritičari strahuju da ovo istraživanje otvara vrata neetičnim naučnicima koji bi mogli da pokušaju da stvore „poboljšane“ ili modifikovane ljude. BBC je dobio detalje projekte povodom 25. godišnjice završetka „Projekta ljudskog genoma“, koji je prvi mapirao molekule u ljudskoj DNK, a takođe je u velikoj meri bio finansiran od strane fondacije „Wellcome Trust“.

Svaka ćelija u našem telu sadrži molekul DNK, koji nosi genetičke informacije potrebne za njeno funkcionisanje. DNK se sastoji od samo četiri manja gradivna bloka — A, G, C i T — koji se ponavljaju u različitim kombinacijama. Zadivljujuće je to što ovi elementi sadrže sve genetičke podatke koji nas fizički čine time što jesmo.

„Projekat ljudskog genoma“ omogućio je naučnicima da pročitaju sve ljudske gene kao bar-kod. Novi projekat, nazvan „Sintetički ljudski genom“, predstavlja ogroman korak dalje — omogućiće istraživačima ne samo da čitaju DNK, već i da je grade — možda jednog dana i u potpunosti — molekul po molekul, od samog početka.

 Pravljenje hromozoma

Prvi cilj naučnika je da razviju metode za stvaranje sve većih delova ljudske DNK, do momenta kada budu mogli sintetički da izgrade čitav hromozom. Hromozomi sadrže gene koji upravljaju razvojem, popravkom i održavanjem organizma. Oni će zatim biti korišćeni za istraživanje i eksperimente, kako bi se bolje razumelo kako geni i DNK regulišu rad našeg tela. Mnoge bolesti nastaju kada ti geni prestanu da funkcionišu pravilno, pa bi studije mogle dovesti do boljih terapija, kaže prof. Metju Herls, direktor Instituta Wellcome Sanger, koji je sekvencirao najveći deo ljudskog genoma.

Gradeći DNK od nule možemo ispitati kako DNK zaista funkcioniše i testirati nove teorije, jer trenutno to možemo raditi samo tako što vršimo izmene u već postojećoj DNK u živim sistemima.

Rad na projektu biće ograničen na laboratorijske uslove — u epruvetama i posudama — i neće biti pokušaja da se stvori sintetički život. Ipak, tehnologija će dati istraživačima neviđenu kontrolu nad ljudskim biološkim sistemima.

 Strah od zloupotrebe

I iako je fokus projekta na medicinskim koristima, ništa ne sprečava neetične naučnike da ovu tehnologiju zloupotrebe.

Mogli bi, na primer, pokušati da stvore biološko oružje, poboljšane ljude ili čak bića koja sadrže ljudsku DNK, upozorava prof. Bil Ernšo, ugledni genetičar sa Univerziteta u Edinburgu, koji je osmislio metod za stvaranje veštačkih hromozoma.

– Duh je već pušten iz boce. Možemo postaviti ograničenja sada, ali ako neka organizacija koja ima pristup odgovarajućoj opremi poželi da sintetiše bilo šta — ne mislim da bismo mogli da ih zaustavimo – rekao je za BBC.

Doktorka Pet Tomas ističe da je zabrinuta zbog toga kako bi zdravstvene kompanije mogle komercijalizovati tehnologiju koja proizilazi iz istraživanja.

– Ako uspemo da stvorimo sintetičke delove tela ili čak sintetičke ljude, ko će ih posedovati? I ko će posedovati podatke o tim kreacijama – navodi Tomasova.

 Izvor: Ekapija/RTS

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci