Страна 106 – Biznis i Finansije

Erste Banka i EBRD potpisali ugovor o novoj kreditnoj liniji – 5 miliona evra za digitalizaciju malih i srednjih preduzeća u Srbiji

by bifadmin 26. јун 2025.

Nakon uspešne saradnje na zelenim investicijama kroz program Go Green, Erste Banka Srbija i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) potpisali su novi ugovor o kreditiranju. Ovim ugovorom obezbeđena je dodatna kreditna linija u iznosu do 5 miliona evra, namenjena podršci digitalnoj transformaciji, automatizaciji i unapređenju poslovanja malih i srednjih preduzeća u Srbiji. Sredstva se plasiraju kroz program Go Digital, uz podršku Evropske unije.

Ova kreditna linija ima za cilj da malim i srednjim preduzećima omogući lakši pristup finansiranju projekata digitalne transformacije. Istovremeno, program odgovara na izazove sa kojima se ova preduzeća suočavaju – poput ograničenog pristupa finansiranju, nedostatka kapaciteta za primenu najboljih industrijskih praksi, standarda i inovacija u strateškim i operativnim oblastima.

Program Go Digital pruža sveobuhvatnu podršku preduzećima u prevazilaženju ovih prepreka i usklađivanju poslovanja sa EU direktivama. Poseban fokus biće na finansiranju projekata automatizacije i digitalizacije, čime se doprinosi povećanju produktivnosti, efikasnosti i konkurentnosti. Pored finansijske podrške, program obuhvata i tehničku pomoć i savetodavne usluge kako bi se preduzećima olakšalo planiranje i sprovođenje digitalnih investicija. Po uspešnoj realizaciji investicija, preduzeća će imati pravo na bespovratna sredstva EU u iznosu do 15% vrednosti kredita, a dodatnu podršku čini i tehnička pomoć finansirana od strane EU.

„Drago nam je što saradnja sa EBRD-jem i Evropskom unijom nastavlja da se razvija i kroz ovu kreditnu liniju za digitalizaciju, nakon već započetog Go Green programa. Verujemo da su održivost i digitalna transformacija međusobno povezani pravci razvoja, posebno za preduzeća koja žele da ojačaju svoju poziciju na tržištu i pripreme se za EU standarde. Naša uloga je da im obezbedimo ne samo finansijsku podršku, već i znanje i sigurnost u donošenju strateških odluka koje vode ka dugoročnoj konkurentnosti“, izjavila je Jasna Terzić, predsednica Izvršnog odbora Erste Banke Srbija.

„Digitalna transformacija više nije pitanje izbora – već integralni deo razvoja poslovanja. Zadovoljstvo nam je da, u saradnji sa Evropskom unijom, a kroz partnerstvo sa Erste Bankom obezbedimo podršku malim i srednjim preduzećima u Srbiji, upravo na tom putu. Kroz ovu kreditnu liniju mala i srednja preduzeća imaće pristup strukturiranom finansiranju, bespovratnim sredstvima, ali i stručnoj tehničkoj pomoći sa ciljem usvajanja savremenih tehnologija, automatizacije procesa i unapređenja poslovanja u skladu sa evropskim standardima“, izjavila je Aleksandra Vukosavljević, direktorka sektora za finansijske institucije za Zapadni Balkan i Istočnu Evropu u EBRD-ju. „Verujemo da će ovaj program doprineti jačanju konkurentnosti lokalne privrede, većoj otpornosti i bržem prilagođavanju izazovima tržišta. Digitalna tranzicija mora biti inkluzivna – dostupna i primenljiva i za male firme koje predstavljaju okosnicu svake zdrave ekonomije“, dodala je.

Zahvaljujući partnerstvu sa EBRD-jem i EU, Erste Banka dodatno potvrđuje svoju ulogu pouzdanog finansijskog partnera za održiv rast malih i srednjih preduzeća, povezujući zelene i digitalne inicijative i omogućavajući firmama u Srbiji da unaprede svoje poslovanje u skladu sa savremenim evropskim trendovima.

26. јун 2025. 0 komentara

Promo

Strateško partnerstvo kompanije ER Srbija i VISA

by bifadmin 26. јун 2025.

Er Srbija, nacionalni avio-prevoznik Republike Srbije i kompanija „Visa“, globalni lider u oblasti digitalnih plaćanja, potpisale su Ugovor o saradnji i izdavanju prve co-brand kartice, koja će biti deo programa lojalnosti za putnike srpske nacionalne avio-kompanije. Novi program lojalnosti, koji je već u pripremi, ima za cilj dodatno unapređenje usluge, donoseći brojne pogodnosti i različite benefite.

“Veoma smo zadovoljni što smo započeli saradnju sa kompanijom Visa, globalnim liderom u industriji platnih usluga. Er Srbija aktivno radi na proširenju premijum ponude tokom i izvan leta. Uvođenje prve co-brand kartice je značajan korak u zajedničkom razvoju programa lojalnosti koji će omogućiti još bolje iskustvo, spajajući udobnost svakodnevnih transakcija sa privilegijama putovanja. Verujemo da će to dodatno motivisati putnike da za svoja putovanja izaberu upravo srpsku nacionalnu avio-kompaniju,“ izjavio je Jirži Marek, generalni direktor Er Srbije.

Jedna od važnih prednosti novog programa lojalnosti Er Srbije je mogućnost prikupljanja bodova koji nisu vezani isključivo za putovanja. Na taj način, korisnici kartice će moći da steknu nagrade i pogodnosti čak i kada ne putuju, čineći ovaj program još atraktivnijim.

„Izuzetno mi je zadovoljstvo što smo okupili da ozvaničimo strateško partnerstvo kompanije Visa sa kompanijom Er Srbija. Kao jedna od deset najstarijih svetskih avio kompanija, ali i kao avio prevoznik koji je samo tokom prvog kvartala 2025. prevezao svog milionitog putnika, ova kompanija predstavlja naš nacionali ponos koji zajedno moramo da negujemo i podržavamo. Sa druge strane Visa je globalni lider u oblasti digitalnih plaćanja, koji svojim poslovanjem olakšava platne transakcije i samim tim otvara sasvim nove poslovne horizonte. Verujemo da će naša ekspertiza, proistekla iz dugogodišnje saradnje sa vodećim svetskim avio-kompanijama, doprineti daljoj digitalizaciji i modernizaciji korisničkog iskustva svakog Air Serbia putnika. Naš zajednički cilj je da korisnicima ponudimo jedinstveni proizvod koji spaja sigurnost plaćanja sa uživanjem u putovanjima i dodatnim vrednostima u zemlji i inostranstvu.“ Izjavila je Ana Drašković, potpredsednica i generalna direktorka kompanije Visa za jugoistočnu Evropu.

26. јун 2025. 0 komentara

Indeks ekonomske klime u Srbiji pao za 6% u odnosu na prethodni kvartal

by bifadmin 26. јун 2025.

Indeks ekonomske klime (ESI) u Srbiji pao je u prvom kvartalu 2025. godine na 97,3 poena, što predstavlja pad od čak šest procentnih poena (p. p.) u odnosu na prethodni kvartal, pokazuju najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) u izveštaju „Trendovi“.

Iako je ovaj nivo i dalje iznad pandemijskog proseka iz 2020. godine (91,5), ostaje znatno ispod pretpandemijskog nivoa iz 2019. godine, kada je iznosio 112,9.

Kako se navodi u izveštaju, indeks ESI, razvijen od strane Generalnog direktorata za privredu i finansije Evropske komisije (DG ECFIN), osmišljen je da meri percepciju proizvođača i potrošača o kretanjima i stabilnosti ekonomije, te se koristi kao važan pokazatelj za kratkoročne prognoze, analize i kreiranje ekonomskih politika.

Svi sektori beleže pad indikatora poverenja

Pad indikatora poverenja odražava negativna očekivanja u svim analiziranim sektorima, a najveći je zabeležen u sektoru usluga, i to za 7,9 p. p. u odnosu na prethodno tromesečje, odnosno poslednji kvartal 2024. godine.

Sledi trgovina na malo sa padom za dva procentna poena u istom vremenskom periodu, ali treba istaći da se ovaj sektor trenutno najbolje drži. Naime, u trgovini na malo indikator poverenja je na kraju marta imao najveću kvartalnu vrednost od 10,9 odsto, dok je taj pokazatelj pozitivan samo još u sektoru usluga.

Kada je reč o potrošnji stanovništva, indikator poverenja opao je za 1,9, u sektoru građevinarstva za 1,8 a u prerađivačkoj industriji za 0,9 procentnih poena.

RZS u „Trendovima“ navodi da semafor ekonomske klime, kreiran na osnovu desezoniranih indikatora poverenja, ukazuje na to da se većina sektora nalazi u fazi recesije, dok su usluge i trgovina na malo u fazi usporavanja, sa klimom koja je i dalje pozitivna, ali se pogoršava.

Najteže pogođen sektor usluga

Indikator poverenja u prerađivačkoj industriji (ICI) zabeležio je pad od 0,9 p. p. i sada se nalazi 3,2 p. p. ispod dugoročnog proseka.

Glavni razlog za pad leži u pesimizmu u pogledu trenutnih porudžbina (-2,1 p. p.), dok su očekivanja za proizvodnju u narednom tromesečju blago pozitivna (+0,7 p. p.), navodi se u izdanju „Trendova“ za prvi kvartal ove godine.

Sa druge strane, sektor usluga je najteže pogođen. Indikator poverenja (SCI) pao je za 7,9 p. p. i sada je za 4,1 p. p. ispod dugoročnog proseka.

Sve tri komponente beleže pad, posebno potražnja u prethodnom i očekivana potražnja u narednom kvartalu (-8,6 p. p. i -8,7 p. p), dok je ocena ekonomske situacije u prethodnom periodu bila niža za 6,3 p.p. u odnosu na poslednji kvartal 2024. godine.

Indikator trgovine na malo (TCI) iznosi 10,9 odsto, što je pad od 2 p. p. u odnosu na prethodni kvartal, ali i dalje iznad dugoročnog proseka (8,7 odsto).

I ovde dominiraju negativna očekivanja: poslovna aktivnost u naredna tri meseca je procenjena kao slabija (-4,7 p. p.), kao i ona u prethodnom tromesečju (-1,2 p. p.), podaci su objavljeni u „Trendovima“.

Građevinarstvo i potrošnja u silaznoj putanji

U građevinskom sektoru, indikator poverenja (CCI) opao je za 1,8 p. p. i sada iznosi -3,7 odsto. Posebno je izražen pad očekivanja kada je reč o zapošljavanju u naredna tri meseca (-5,6 p. p.), dok ocene trenutnih porudžbina beleže rast (+1,9 p. p.).

Kada je reč o potrošačima, indikator poverenja takođe beleži pad od 1,9 p. p., iako ostaje iznad dugoročnog proseka za 1,7 p. p. Građani su posebno pesimistični kada je u pitanju opšta ekonomska situacija u narednoj godini (-4,6 p. p.), a sličan trend beleži se i u oceni finansijske situacije (-1,5 p. p. za prethodnu i -2,1 p. p. za narednu godinu).

Veza indeksa ekonomske klime i BDP

Činjenica da je ESI „koincidentni indikator“ za BDP, što znači da ispoljava promene kada i BDP, upućuje na to da se tako mogu primetiti i šire promenu ekonomskog pravca.

RZS ističe da je koeficijent korelacije između ESI i BDP-a 0,66, što pokazuje da ESI „relativno dobro prati“ kretanje BDP.

Za razliku od Srbije, u „Trendovima“ piše da većina zemalja EU beleži neznatno poboljšanje ekonomske klime u prvom kvartalu 2025. (u odnosu na prethodni kvartal).

To je, kako je navedeno, uzrokovalo da ESI zabeleži rast sa vrednosti 96,1 za 0,4 p. p. Najveći rast očekivanja u EU zabeležen je u sektoru industrije, i to za 1,4 procentna poena.

Izvor: Nedeljnik.rs

Foto: Pixabay

26. јун 2025. 0 komentara

Ekonomija Vesti

Prosečna neto zarada u aprilu 109.272 dinara, medijalna 83.974 dinara

by bifadmin 26. јун 2025.

Prosečna zarada (bruto) obračunata za april 2025. godine iznosila je 150.777 dinara, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) iznosila 109.272 dinara.

Medijalna neto zarada za april 2025. godine iznosila je 83.974 dinara, što znači da je 50% zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa.

Najplaćenija delatnost je i ovog meseca računarsko programiranje sa prosečnom platom od 305.805 dinara neto.

Zatim sledi vazdušni saobraćaj – 231.308 dinara, telekomunikacije – 228.875 dinara, naučno istraživanje i razvoj – 213.946 dinara, proizvodnja koksa i derivata od nafte – 211.893 dinara neto.

26. јун 2025. 0 komentara

Promo Некатегоризовано

Predstavljena je Priceless™ platforma kompanije Mastercard

by bifadmin 25. јун 2025.

U poslednjih nekoliko godina svedočimo tihoj, ali dubokoj transformaciji potrošačkih navika koja pomera fokus sa posedovanja materijalnih dobara ka vrednovanju jedinstvenih i neprocenjivih iskustava. Ljudi danas sve više cene iskustva koja ostaju sa njima, stvarajući trajni osećaj radosti i povezanosti.

Sa ciljem da odgovori na potrebe savremenih potrošača koji poslednjih godina ponovo otkrivaju svoje strasti, kompanija Mastercard donosi globalnu platformu Priceless™ na tržište Srbije, otvarajući im vrata ka pažljivo osmišljenim i jedinstvenim iskustvima. Bilo da je reč o putovanjima, vrhunskim gastronomskim doživljajima, koncertima, umetničkim izložbama ili sportskim manifestacijama, platforma priceless.com pruža priliku za stvaranje nezaboravnih iskustava koja ostaju za ceo život.

Priceless platforma, osim globalnih destinacija od kojih su neke i u našem susedstvu, kao sto su Grčka, Italija i Hrvatska, takođe predstavlja i Priceless iskustva u Srbiji, kreirana ekskluzivno za Mastercard korisnike u našoj zemlji, a u saradnji sa renomiranim lokalnim brendovima. Među njima su restorani članovi prestižne grupacije “JRE-Jeunes Restaurateurs” – The Square, Langouste, Salon 1905, S5 by Angie, Delirium Silence – kao i Mandarina Cake Shop, uz još iskustava koja će uskoro biti dostupna za rezervaciju na platformi.

Platforma priceless.com odražava novu stvarnost savremenih potrošača i podseća nas da je ono najvrednije što posedujemo – iskustva koja nas inspirišu i povezuju i uspomene koje ostaju sa nama zauvek.

Povodom prezentovanja Priceless.com platforme, Jelena Sretenović, direktorka kompanije Mastercard za tržišta Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine je izjavila: “Svedočimo transformaciji potrošačkih navika jer svi mi znamo da je vreme najvažniji resurs, i da želimo da vreme koje imamo za sebe ispunimo sa što više jedinstvenih i neprocenjivih iskustava. Kada se osvrnemo iza sebe, pamtimo osećaj koji nas je ispunio, miris koji nas je podsetio na neke lepe trenutke, melodije koje bude uspomene u nama. Upravljanje vremenom i balansiranje između poslovnih i privatnih obaveza prirodno se nameću kao imperativ savremenog života današnjice. Upravo iz tih razloga više cenimo prisutnost u trenutku, bilo da se radi o porodičnim putovanjima, otkrivanju novih ukusa ili naletu energije koja nas prožima kad doživljavamo nešto posebno. Takvi trenuci ostavljaju trajan osećaj radosti i povezanosti. I takve trenutke mi želimo da oživimo kod korisnika Priceless platforme u celom svetu, a sada i u Srbiji. Kreirali smo zaista jedinstvena iskustva – gastronomske doživljaje, umetničke ture, masterclass radionice sa poznatim lokalnim brendovima, a sve sa ciljem da naši korisnici platforme dožive nezaboravne trenutke koje će pamtiti ceo život“.

Izdvajamo sledeća lokalna iskustva sa platforme priceless.com:

EKSKLUZIVNO GASTRONOMSKO PUTOVANJE

U saradnji sa najboljim beogradskim restoranima, članicama prestižne grupacije „JRE–Jeunes Restaurateurs“, osmislili smo jedinstvena gastronomska iskustva. Restorani The Square, Langouste, Salon 1905, S5 by Angie i Delirium Silence, predvođeni vrhunskim šefovima kuhinja, pozivaju na imerzivno putovanje kroz ukuse, priče i inspiraciju koja stoji iza svakog tanjira.

BRUTALIZAM TURE

Za ljubitelje arhitekture, urbanih priča i skrivenih slojeva grada, brutalizam ture nude novo, osvežavajuće čitanje Beograda kroz vođene šetnje uz istoričara umetnosti. Genex kula, Palata Srbija, Sava Centar i Blok 23 postaju tačke na mapi koje otkrivaju zaboravljenu estetiku jednog doba, uz pauzu za kafu i razgovor koji oplemenjuje doživljaj.

Za one koji žele da izađu iz grada i sagledaju arhitekturu u drugačijem, prirodnom kontekstu, proširena tura vodi ka Avali i Kosmaju. Brutalistički spomenici u prirodnom ambijentu, daleko od gradske buke, otvaraju prostor za tišinu, kontemplaciju i novo razumevanje veze između prostora, sećanja i identiteta.

Obe ture će uskoro biti dostupne za rezervaciju na platformi priceless.com.

MANDARINA CAKE SHOP – ČOKOLADNA ISKUSTVA ZA PAMĆENJE

U prefinjenom ambijentu Mandarina Cake Shop-a, gosti mogu da izaberu jedno od dva pažljivo osmišljena doživljaja koji slave umetnost čokolade – jedan posmatrački i pripovedački, drugi kreativan i interaktivan.

Prva tura vodi kroz ekskluzivni obilazak Mandarina Choco Lab-a, uz branč, priču o razvoju brenda i bogatom internacionalnom iskustvu šefa Krste Radovića, degustaciju čokolade i poklon u vidu ručno pravljenih slatkiša.

Druga tura je namenjena onima koji žele da se oprobaju u čokoladnom zanatu kroz Masterclass radionicu izrade čokoladnih pralina sa Krstom, koristeći vrhunsku Callebaut čokoladu. Uključen je i mali predah uz zakusku, zatim degustacija i razgovor sa šefom, a svaki gost kao uspomenu nosi svoje slatke kreacije.

Obe ture će uskoro biti dostupne za rezervaciju na platformi priceless.com.

Za više detalja posetite priceless.com.

25. јун 2025. 0 komentara

Ekonomija Vesti

Skuplje sudske takse i produžen period zastarelosti sa tri na pet godina

by bifadmin 25. јун 2025.

Skuplje sudske takse, mogućnost njihovog plaćanja na šest umesto na tri rate kao sada, ali i produžetak perioda sa tri na pet godina tokom kojih izvršitelj može prinudno da ih naplati od dužnika, novine su koje donose izmene Zakona o sudskim taksama.

Kada prođe skupštinsku proceduru i stupi na snagu, Zakon o sudskim taksama doneće prvenstveno više namete, ali duži period zastarelosti, što znači da će dužnici za neplaćene takse pod okom izvršitelja biti pet godine, a ne tri kao što je po važećem zakonu.

U obrazloženju predloga zakona navodi se da iznosi taksi nisu menjani od 2009. godine, ali i da postoje problemi sa njihovom naplatom.

„Raspoloživi podaci koje su sudovi dostavili za 2023. i 2024. godinu pokazuju da u proseku više od 40 odsto izrečenih sudskih taksi ostaje nenaplaćeno, a preko 700 miliona dinara godišnje se prosleđuje javnim izvršiteljima“, navodi zakonopisac obrazlažući izmenu zakona.

Tako je, dodaje, u Osnovnom sudu u Leskovcu, procenat naplate u 2023. godini iznosio je svega 38 odsto, dok je Osnovni sud u Nišu u 2024. godini prosledio izvršiteljima preko 53 miliona dinara.

„Prvi osnovni sud u Beogradu ukupno je evidentirao više od 400 miliona dinara nenaplaćenih ili zastarelih potraživanja. Ovi podaci jasno ukazuju da postojeći mehanizmi nisu dovoljno efikasni i da se značajan deo potencijalnih prihoda gubi u fazi izvršenja ili zastarevanja“, ocenjuje Ministarstvo pravde koje je predlagač zakona.

Trenutni sistem naplate, kako se ocenjuje, u velikoj meri zavisi od interne prakse sudova i administracije, „što utiče na postojanje predmeta u kojima dolazi do zastarelosti potraživanja ili nepotpune primene taksene obaveze“.

„Predložene izmene i dopune zakona imaju za cilj da uklone upravo te uočene nedostatke i obezbede jednostavniji, ujednačeniji i pravno sigurniji sistem naplate“, navodi se u obrazloženju.

Preko sudova je, navodi se, tokom 2024. godine naplaćeno sudskih taksi u iznosu od 6.662.741.280 dinara, što je najveći iznos u periodu od 2020. do početka 2025.

Očekuje se, kako se navodi, da će predložene izmene i dopune Zakona o sudskim taksama dovesti do povećanja prihoda od sudskih taksi u 2025. godini za oko 610.000.000 dinara u odnosu na prethodni period.

„To znači da će ukupan iznos sopstvenih prihoda budžetskih korisnika po ovom osnovu iznositi preko 6,6 milijardi dinara“, precizira Ministarstvo pravde.

Iako je u apsolutnom iznosu uočen rast, realna vrednost sudskih taksi se, ističe se u obrazloženju – smanjivala usled toga što visina taksi nije menjana od 2009. godine, uprkos značajnim promenama u ekonomskim okolnostima.

„Rast cena života i usluga doveo je do stvarnog pada prave vrednosti naplate i uticao na budžetski efekat“, ukazuje ministarstvo.

Ključne novine

Izmenama zakona povećava se minimalna osnovica za obračun takse, precizira se trenutak nastanka obaveze, što, kako se ocenjuje – „onemogućava izbegavanje plaćanja“, ali se i produžava rok zastarelosti naplate takse sa tri na pet godina, čime se, kako se navodi – povećava ukupan obim naplativih potraživanja.

„Takođe, taksena tarifa je korigovana postepeno – uvećani su nižii i srednji takseni razredi, uz uvođenje gornjih limita za visoke vrednosti sporova. Na primer, taksa za tužbu u sporu do 10.000 dinara iznosi 2.800 dinara, dok je maksimalna taksa u građanskim sporovima ograničena na 105.000 dinara, a u privrednim na 420.000 dinara. Ovakva struktura omogućava realno povećanje prihoda bez ugrožavanja pristupa pravdi“, ocenjuje zakonopisac.

Detaljne iznose sudskih taksi, pogledajte u Taksenoj tarifi, koja je sastavni deo predloga zakona – OVDE – Taksena tarifa po Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudskim taksama.

Još jedna izmena odnosi se na raspodelu iznosa ukupno naplaćenih taksi.

Naime, naplaćene takse prihod su budžeta Republike Srbije – 40 odsto od ukupno naplaćenih taksi namenjeno je finansiranju tekućih rashoda sudova (osim plata), a 30 odsto za poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih u sudovima, tužilaštvima i zavodima za izvršenje krivičnih sankcija, kao i za investicije (ovaj procenat je sada niži i iznosi 20 odsto).

Izvor: N1

Foto: Pixabay

25. јун 2025. 0 komentara

Politika i društvo Vesti

Zakon o alimentacionom fondu danas stupa na snagu

by bifadmin 25. јун 2025.

Pravo na podršku iz fonda imaće sva deca do 26 godina koja se redovno školuju, a fond se aktivira nakon dva meseca neplaćanja alimentacije

Zakon o alimentacionom fondu danas stupa na snagu, a ministarka za brigu o porodici Jelena Žarić Kovačević izjavila je da će sam alimentacioni fond zaživeti u roku od dva meseca.

– Već imamo prve samohrane roditelje koji su nam se javili – rekla je Žarić Kovačević.

Ona je za RTS ranije kazala da je period od dva meseca u kojem će zaživeti alimentacioni fond ostavljen kako bi se tehnički pripremili.

Istakla je da je od prošlog petka, kada je uspostavljen kontakt centar, do danas bilo 418 poziva.

– Od tih 418 poziva, 31 poziv se odnosio na izbor da razgovaraju sa operaterom. Operateri su zaposleni u Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju i uglavnom su diplomirani pravnici koji će ljudima koji se javljaju putem kontakt centra dati prave informacije – istakla je Žarić Kovačević.

Naglasila je da je na mejl adresu stiglo više imejlova sa pitanjima koja se odnose na rokove i postupak podnošenja zahteva.

Kako je istaknuto, pravo na podršku iz fonda imaće sva deca do 26 godina koja se redovno školuju, a fond se aktivira nakon dva meseca neplaćanja alimentacije.

Na izjašnjavanje ih pozivaju javni izvršitelji

U postupku izjašnjavanja postoje jasna pravila.

– Na izjašnjavanje ih pozivaju javni izvršitelji. Dete se izjašnjava onda kada postane punoletno, dakle u periodu između 18. i 26. godine života – objasnila je Žarić Kovačević.

Istakla je da onda kada je dete maloletno, u samom postupku mora da ima staratelja, odnosno zakonskog zastupnika.

– Tako da se tada izjašnjava samohrani roditelj kome je dete povereno sudskom presudom kojom je brak razveden i kojom se utvrđuje iznos alimentacije – naglasila je Žarić Kovačević.

Kako je istaknuto, građani ne moraju sami da pokreću postupak i nije neophodan nikakav zahtev.

– Jedini uslov da bi mogao da se pokrene postupak jeste da se oni koji traže alimentaciju nalaze u statusu izvršnog poverioca – objasnila je Žarić Kovačević.

Izvršni poverilac je, kako je objašnjeno, lice u čiju je korist doneta pravnosnažna presuda kojom se utvrđuje iznos alimentacije.

– I od izvršnog dužnika, odnosno nesavesnog nekada roditelja, odnosno nekadašnjeg bračnog supružnika, potražuju određeni iznos alimentacije – navela je Žarić Kovačević.

U skladu sa zakonom, maksimalni iznos koji može da se dobije iz fonda iznosi 25.000 dinara.

Žarić Kovačević je naglasila da se oslanjaju na Zakon o alimentacionom fondu koji upućuje na porodični zakon, ali da se rukovode i sudskom presudom.

– Ako, na primer, maksimalni iznos iznosi 25.000, ali u presudi stoji niži iznos, mi ćemo se rukovoditi presudom. Ukoliko u presudi stoji viši iznos, onda ćemo se rukovoditi zakonom – rekla je Žarić Kovačević.

Država isplaćuje pomoć, nesavesnom roditelju raste dug

Iz budžeta je za funkcionisanje fonda za sada izdvojeno 500 miliona dinara

– Mi ne znamo u ovom trenutku koliko će se nama roditelja, odnosno dece, javiti za različita potraživanja – rekla je Žarić Kovačević.

Dodala je da će 500 miliona biti dovoljno do kraja godine, odnosno da će iznos po potrebi uvećati ili preraspodeliti rebalansom za sledeću godinu.

Za sve vreme dok država isplaćuje pomoć, nesavesnom roditelju raste dug, kamata, tu su i sudski troškovi.

Isplate počinju odmah nakon donošenja rešenja, a dugovanje prema državi se vraća kada se roditelj ponovo nađe u prilici da plaća.

– U roku od dva meseca izvršitelj poziva izvršnog dužnika da isplati potraživanje. U roku od osam dana poziva izvršnog poverioca da se saglasi s tim da, ukoliko dužnik ne isplaćuje alimentaciju, da se sredstva isplaćuju iz fonda. Od tog trenutka Ministarstvo donosi isplatno rešenje i isplaćuje se odmah prva rata – objasnila je Žarić Kovačević.

Istakla je da, kasnije, ukoliko se utvrdi da lice ima primanja ili imovinu (to će proveravati javni izvršitelj jednom mesečno), obaveza se vraća na dužnika, a država postaje poverilac i potražuje iznos sa kamatom.

Ako dužnik nema imovinu ni primanja, zakon predviđa i krivičnu odgovornost.

– Postoji krivično delo neplaćanja alimentacije. Ako neko pokrene privatnu krivičnu tužbu, videćemo kako će se postupak završiti. Ali izvršitelji će svakog meseca proveravati da li se nešto promenilo u pogledu imovine – rekla je Žarić Kovačević.

Javnost je zabrinula odredba po kojoj, nakon smrti roditelja, dug prema državi prelazi na dete, međutim, Žarić Kovačević naglašava da država ne bi nikada stavila dete u takvu poziciju.

– Verujem da je Ministarstvo pravde išlo sa širim tumačenjem – dete koje je izvršni poverilac neće moći da bude izvršni dužnik. Apsolutno bi bilo neodgovorno da država od deteta naplati alimentaciju koju mu je dala – ističe Žarić Kovačević.

Izvor: 24sedam/RTS
Foto: Pixabay

25. јун 2025. 0 komentara

Promo

„Menadžer SAM na dan“

by bifadmin 25. јун 2025.

Dvadeset učenika srednjih škola iz cele Srbije imalo je priliku da kroz lično iskustvo upozna sa svetom biznisa i liderstva kroz program „Menadžer SAM na dan“, koji zajednički organizuju Srpska asocijacija menadžera (SAM), organizacija Dostignuća mladih i Nordeus fondacija.

Kroz ovaj program, menadžerska zajednica SAMa želi da pruži podršku i doprinese razvoju mladih ljudi kao i da im pomogne da steknu kritičko razmišljanje i bolje razumeju poslovno okruženje.

Srednjoškolci su tokom dvodnevnog „poslovnog putovanja“ imali prilike da obiđu centar za istraživanje i popularizaciju nauke „Palata nauke“, upoznaju se sa radom Srpske asocijacije menadžera i saznaju koje su to karakteristike uspešnih lidera i svakodnevni poslovni zadaci.

Drugi menadžerski dan, učenici su proveli sa svojim mentorom-menadžerom na njegovom radnom mestu, prateći radne zadatke i aktivnosti gde su iz prve ruke mogli da dožive autentično iskustvo kako funkcioniše poslovni svet i koje su ključne veštine potrebne za uspeh u 21 veku. Srednjoškolce su kroz svoj radni dan, vodili članovi SAMa, menadžeri iz vodećih kompanija u Srbiji, dok su učenici odabrani kroz program takmičenja najboljih učeničkih kompanija. Priliku da se upoznaju sa danom menadžera imali su: Nikolina Ćirović iz Priboja koja je pratila Branku Pudrlju Durbabu (A1 Srbija), Nina Bogdanović iz Beograda koja je provela dan sa Darjom Černiševski (AIGO), Nikola Vranić iz Sjenice bio je sa Dragomirom Kostićem (Atlantic Brands), Kosta Cvetković iz Beograda posetio je Ivana Đolića (BE-terna), Lana Anisijević iz Žitorađe pratila je Milana Radoša (Carnex), Mila Jović iz Surdulice bila je kod Marijane Simić (Dahlia), Nevena Milutinović iz Svrljiga posetila je Danijelu Mirković (EY), Petra Mitrović iz Niša upoznala se sa radom Milice Jelenić (Generali osiguranje Srbija), Marina Jevtić iz Sremske Mitrovice bila je kod Maje Dulović (Hyatt Regency), Anja Pajić iz Beograda pratila je Danicu Grujičić (Loft 19), Viktor Komnenić iz Beograda bio je gost kod Nebojše Matića (Mikroelektronika), Luka Žujka iz Vršca pratio je Nebojšu Krivokuću (Milšped), Helena Kovačević iz Zrenjanina posetila je Biljanu Jovanović (Modna kuća Luna), Magdalena Ćirić iz Aranđelovca bila je kod Nikole Atanasova (Nestle), Teodora Ignjatović iz Zaječara provela je dan sa Vladimirom Đorđevićem (NLB Komercijalna banka), Aleksa Matejić iz Varvarina, posetio je Iliju Ivetića (Schneider Electric Razvojni centar Novi Sad), Minja Pražić iz Zrenjanina bila je kod Ljiljane Ahmetović (Shoppster), Sara Stošić iz Doljevca posetila je Đurđu Radivojević Čugurović (Smurfit Westrock Avala Ada), Sara Savić iz Kragujevca pratila je Aleksandra Vratonjića Gligorijevića (TeleGroup) i Maša Rodić iz Beograda bila je u poseti Bobanu Mikšinu (Vega IT).

Program Menadžer SAM na dan nastaviće se i tokom leta kada će za najbolje učenike koji su učestvovali u programu i takmičenju biti organizovana Letnja Liderska Akademija, od 7. do 9. jula 2025. u Beogradu. Akademija će okupiti predavače iz poslovne zajednice, koji će sa mladima podeliti znanja iz oblasti marketinga, HR-a, finansija, poslovne komunikacije, kao i savete za razgovor za posao.

Srpska asocijacija menadžera inače je i dobitnik nagrade “Najbolji poslovni partner“ koju dodeljuje organizacija Dostignuća mladih za izuzetan doprinos razvoju preduzetničkog obrazovanja u Srbiji, upravo za program „Menadžer SAM na dan“ .

25. јун 2025. 0 komentara

Ekonomija Vesti

Novo zaduživanje Srbije za finansiranje budžetskog deficita, javnog duga i podrške investicijama

by bifadmin 25. јун 2025.

Vlada Srbije donela je odluke o emisiji dve serije dugoročnih državnih hartija od vrednosti, u vrednosti od 250 mil EUR i 35 milijardi dinara, odnosno nešto manje od 300 mil EUR, radi finansiranja budžetskog deficita, refinansiranja javnog duga i podrške investicionim i programskim projektima.

Reč je o obliku dugoročnog zaduživanja države, kojim se investitorima, poput banaka, fondova i drugih finansijskih institucija, nudi mogućnost da kupovinom državnih obveznica Republici Srbiji pozajme sredstva, uz redovnu isplatu kamate i povraćaj glavnice na kraju roka.

Prva emisija obveznica iznosi 250 mil EUR. Nominalna vrednost jedne obveznice je 1.000 EUR, a dospevaju 29. jula 2037. godine. Kuponska stopa iznosi 5% na godišnjem nivou, a isplata kamate predviđena je svake godine na isti datum, počev od 2026. godine. Emisija će se realizovati 25. jula 2025. godine.

Druga emisija vredna je 35 milijardi dinara, sa nominalnom vrednošću od 10.000 dinara po obveznici. Ove hartije od vrednosti dospevaju 30. jula 2030. godine, a godišnja kuponska stopa iznosi 4,5%. Isplata kamate predviđena je svake godine na isti datum, od 2026. do 2030. godine. Emisija će se realizovati 28. jula 2025.

Obveznice obe emisije će biti izdane u nematerijalizovanom obliku, glasiće na ime, i biće registrovane u Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti AD Beograd. Ukoliko datum dospeća ili isplate kamate padne u neradni dan, isplata će se obaviti prvog narednog radnog dana.

Izvor: Ekapija

Foto: Pixabay

25. јун 2025. 0 komentara

Noviji članci

Stariji članci