EkonomijaVesti

Emitovane obveznice: Država se zadužila za 51,6 milijardi dinara, kamata 4,5 odsto

by bifadmin

Republika Srbija zadužila se danas za 51.594.810.000 dinara (oko 440 miliona evra), emisijom petogodišnjih državnih obveznica.

Kako se navodi u saopštenju Uprave za javni dug reotvorena je emisija petogodišnjih državnih obveznica, koja dospeva 30. jula 2030. godine, a prvi put je emitovana 28. jula 2025. godine.

Ukupan obim tražnje na aukciji iznosio je 60.162.780.000 dinara, a realizovano je 5.159.481 komada državnih obveznica, nominalne vrednosti 51.594.810.000 dinara.

Stopa prinosa za kupce obveznica iznosi 4,49 odsto na godišnjem nivou, a na naplatu dospevaju 30. jula 2030. godine. Kuponi u iznosu od 4,5 odsto isplaćivaće se godišnje i to svakog 30. jula do datuma dospeća.

Obim celokupne emisije iznosi 100 milijardi dinara, sa kuponskom stopom od 4,5 odsto.

Prema kalendaru aukcija za prvo tromesečje, Uprava za javni dug planira 27. januara aukciju 10,5-godišnjih obveznica u vrednosti 11,5 milijardi dinara.

U februaru je u planu emisija takođe dinarskih obveznica ročnosti pet godina, a u vrednosti 30 milijardi dinara.

U martu se planira reotvaranje iste emisije petogodišnjih dinarskih obveznica u iznosu od 20 milijardi dinara.

Izvor: Danas Online

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Budžet Srbije za 11 meseci 2025. godine imao deficit od 79,6 milijardi dinara

by bifadmin

Budžet Srbije je za 11 meseci 2025. godine imao deficit u iznosu od 79,6 milijardi dinara, što je bilo bolje od budžetskog plana za 114,4 milijarde dinara, s obzirom da je planiran deficit u iznosu od 194 milijarde dinara, objavilo je Ministarstvo finansija.

Prihodi su ostvareni u iznosu od 2.056,7 milijardi dinara, a rashodi su izvršeni u iznosu od 2.136,3 milijarde dinara, navedeno je u saopštenju.

U novembru 2025. je ostvaren deficit u iznosu od dve milijarde dinara.

Tokom novembra naplaćeni su prihodi u iznosu od 227,1 milijardu dinara, od čega su poreski prihodi iznosili 150,5 milijardi dinara.

Najveći deo poreskih prihoda odnosi se na uplatu PDV u iznosu od 78,8 milijardi dinara, akciza u iznosu od 35,5 milijardi dinara i poreza na dobit u iznosu od 17,7 milijardi dinara.

Neporeski prihodi ostvareni su u iznosu od 76,1 milijardu dinara, a priliv donacija u novembru iznosio je 0,5 milijardi dinara.

Rashodi su izvršeni u iznosu od 229,1 milijardu dinara.

Rashodi za zaposlene u novembru su iznosili 52,8 milijardi dinara, kapitalni izdaci 60,8 milijardi dinara, transferi OOSO (fond PIO, RFZO, NSZ, fond SOVO) 35,5 milijardi dinara, rashodi za robe i usluge 19,7 milijardi dinara, socijalna zaštita 19,6 milijardi dinara, a subvencije 17,1 milijardu dinara.

Na nivou sektora države u istom periodu je ostvaren fiskalni deficit u iznosu od 72,8 mlijardi dinara i primarni fiskalni suficit u iznosu od 76,2 milijarde dinara.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvo

TRIJUMF MEĐU EVROPSKOM ELITOM

by bifadmin

Kancelarija Gecić Law treći put zaredom proglašena je za „Advokatsku kancelariju godine: Jugoistočna Evropa“ na prestižnoj ceremoniji The Lawyer European Awards 2025, održanoj početkom decembra u Londonu. Ova značajna nagrada, koju dodeljuje magazin The Lawyer, kancelariji je pripala u godini u kojoj je već osmi put uzastopno među finalistima. O ovom postignuću, ali i značaju liderstva u pravu, razgovaramo sa Bogdanom Gecićem, osnivačem kancelarije i jednim od najistaknutijih mladih pravnih lidera u regionu.

Hajde da krenemo od najvećeg uspeha u 2025. godini, nagrade The Lawyer European Awards 2025. Koliki je zapravo njen značaj i koliko se često događa da neka kancelarija više puta zaredom dobije ovakvo priznanje?

Sama činjenica da ovu nagradu nazivaju „Oskarom pravne profesije“ ukazuje na njen značaj, kao i na naš trijumf među samom elitom evropskog prava. Kategorija u kojoj smo dobili nagradu obuhvata tržište sa više od 150 miliona stanovnika, koje pokriva Tursku i Balkan. Statistički gledano, pošto smo ovu titulu osvojili tri puta i osam godina zaredom bili u najužem izboru, spadamo u blizu jedan odsto najbolje rangiranih kancelarija u Evropi. Iskreno, nismo verovali da postoji mogućnost da ponovo budemo dobitnici u tako kratkom roku s obzirom na to da smo već dobili nagradu 2020. za Balkan i inauguralnu za Jugoistočnu Evropu za 2021. godinu. Ponosan sam na naš tim koji postavlja nove granice i konstantno dokazuje da možemo ravnopravno da se takmičimo sa najboljima u Evropi i svetu.

Ko su ljudi koji čine žiri i šta je on prepoznao u vašem radu?

Žiri čini elita u pravom smislu te reči. To su vodeći pravnici i biznis lideri iz multinacionalnih kompanija, poput L’Oréal-a, Nestlé-a, Shell-a, Citi-ja i mnogih drugih. Konkurencija je izuzetno jaka. Žiri u Londonu bira pobednika prema izuzetnim postignućima, a to je najčešće kombinacija rasta, strateških poteza, visokoprofilnih predmeta i posvećenosti inovacijama. Treća pobeda naše kancelarije za svega pet godina pokazuje da stojimo rame uz rame sa evropskom pravnom elitom kada je reč o inovativnosti, zadovoljstvu klijenata i regionalnom liderstvu.

Pored nagrada, šta je obeležilo ovu godinu sa aspekta širenja vašeg biznisa u smislu pozicioniranja u regionu, ali i šire?

To je pre svega rezultat jasne vizije i hrabre, dugoročno postavljene strategije razvoja. Otvaranjem kancelarije u Briselu tokom 2025. godine ušli smo u novu fazu rasta i postali prva kancelarija istočno od Nemačke sa ovakvim kalibrom prisustva u Briselu. Naš cilj je jasan – da budemo brza pruga za naše klijente do Brisela i šire.

Tu ulogu posebno ilustruje naš pionirski rad na savetovanju klijenata u vezi sa EU CBAM regulativom, koja će imati dalekosežne posledice po ekonomije Zapadnog Balkana. Organizovali smo prvu regionalnu konferenciju posvećenu ovoj temi, dovodeći predstavnike evropskih institucija u Beograd i otvarajući prostor za suštinski dijalog između kreatora politika i privrede.

Godinu su obeležili i do sada neprevaziđeni rezultati u vođenju najkompleksnijih regionalnih i međunarodnih projekata visoke vrednosti, kao i dalji razvoj dugoročnih partnerstava sa istaknutim međunarodnim klijentima, poput EBRD-a. Istovremeno, sa velikim uspehom podržavamo međunarodnu ekspanziju izuzetnih domaćih kompanija, kao što je VegaIT, i to na dalekim tržištima Bliskog istoka i Afrike.

Takav jedinstven globalni domet i uticaj nam omogućava ekskluzivno članstvo u elitnoj međunarodnoj pravnoj organizaciji TerraLex, u kojoj imam čast da sam izabran za potpredsednika za Evropu.

Našu AI pravnu praksu, koju smo među prvima pokrenuli, zapazili su svetski inovatori. Tako smo postali jedni od svega hiljadu učesnika na svetu koji su izabrani za AI Business Fellowship Program istaknutog AI startapa Perplexity. Naš tim je imao ekskluzivnu mogućnost korišćenja najnaprednijih rešenja Perplexity-ja.

Šta vaši klijenti mogu da očekuju u 2026. godini?

U 2026. godini fokus će pre svega biti na dubljem partnerstvu sa klijentima – da zajedno, unapred prepoznajemo rizike, gradimo strategije i pretvaramo izazove u konkurentsku prednost. Sve to gradimo iz Beograda, našeg centra znanja i razvoja, uz kontinuirano ulaganje u mlade pravnike. Otvaranje kancelarije u Briselu nam je omogućilo da privučemo i razvijamo talente sa međunarodne scene. Zato je naš plan da u 2026. kao prva kancelarija ikada s naših prostora učestvujemo na sajmu zapošljavanja ISIP (International Student Interview Program – NYU School of Law), kao i na sajmu koji organizuje Columbia Law School. Ovo je samo početak sa iznenađenjima. Mogu da najavim još zemalja, kao i celokupne nove linije servisa. Spremite se, mi smo tek počeli!

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Da li najava da će Srbija kupiti dodatnih 5% akcija u NIS-u predstavlja dodatnu garanciju za SAD?

by bifadmin

Predsednik Srbije najavio je da će država u narednom periodu pokušati da kupi bar još 5% akcija u NIS-u. Imajući u vidu da je prema važećim propisima Srbija i do sada imala bitnu ulogu prilikom izglasavanja važnih odluka u ovoj kompaniji, jedan od razloga za povećanje državnog učešća u njenom vlasništvu možda je i to što SAD nisu u potpunosti uverene u istinsku prodaju ove kompanije, odnosno u stvarno isključivanje ruskog interesa. Povećanjem državnog vlasništva u NIS-u obezbedio bi se značajan uticaj srpske države, a time indirektno i SAD, na donošenje bitnih odluka u poslovanju ove kompanije, čak i da se promeni trenutni regulatorni okvir u Srbiji, piše za B&F Dragan Stojković, vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu.

Prema važećem propisima koji uređuju poslovanje i upravljanje akcionarskim društvima u Srbiji ne postoji bitna razlika između jednotrećinskog i jednočetvrtinskog učešća u vlasničkoj strukturi ovih društava. Zakonom o privrednim društvima jasno je definisano da je za izglasavanje nekih važnih odluka na skupštini akcionara potrebno više od tri četvrtine glasova, što znači da se 25% vlasništva određuje kao značajno učešće manjinskih akcionara. Takođe, u Zakonu o preuzimanju akcionarskih društava ovaj procenat se navodi kao izvesni kontrolni prag u upravljanju kompanijom.

Pored toga, Zakonom o privrednim društvima regulisano je da skupština akcionara donosi odluke običnom većinom glasova prisutnih akcionara, pri čemu je ostavljena mogućnost da kompanije samostalno, uglavnom Statutom, detaljnije odrede minimalne uslove za izglasavanje važnih odluka (čl. 358).

S tim u vezi, u Statutu Naftne industrije Srbije (čl. 8) piše: „Sve dok Republika Srbija bude imala najmanje 10% učešća u osnovnom kapitalu, neophodan je njen potvrdan glas za donošenje odluka skupštine akcionara o statusnim promenama, promeni Statuta, usvajanju finansijskih izveštaja i izveštaja revizora, povećanju i smanjenju osnovnog kapitala itd“.

Siguran prag za stavljanje „veta“?

Dakle, prema važećim propisima Republika Srbija je i do sada imala važnu ulogu prilikom izglasavanja važnih odluka u ovoj kompaniji. Na osnovu svega navedenog nameće se pitanje šta bi to dodatnih 5% u vlasničkoj strukturi NIS-a obezbedilo, a da to nije već obezbeđeno sadašnjim učešćem od 29,87%?

Možda je najlogičnije objašnjenje da je predsednik Srbije u mislima opet imao DOO, kod kojih je za izglasavanje važnih odluka bitna upravo dvotrećínska većina glasova, odnosno potrebno je više od jedne trećine glasova da bi se ostvarilo značajno učešće u kapitalu preduzeća.

Jedan od razloga najave povećanja učešća Srbije u vlasništvu NIS-a na više od 33,33% je možda i to što SAD nisu u potpunosti uverene u istinsku prodaju ove kompanije, odnosno u stvarno isključivanje ruskog interesa.

Naime, za razliku od domaćih propisa, posedovanje više od jedne trećine glasova u skupštini akcionara u nekim američkim kompanijama predstavlja „negativnu kontrolu“ i siguran prag za stavljanje „veta“ na određene važne odluke koje zahtevaju dvotrećinsku većinu kod izglasavanja, kao što su, na primer, prodaja imovine kompanije, merdžeri, akvizicije i druge strateške odluke.

Imajući to u vidu, najava da će država otkupiti dodatnih 5% akcija NIS-a može biti povezana i sa uticajem OFAC-a, jer bi se na taj način obezbedio značajan uticaj srpske države, a time indirektno i SAD, na donošenje bitnih odluka u poslovanju ove kompanije, čak i da se promeni trenutni regulatorni okvir u Srbiji. Inače, trenutno najrealniji mogući način uspostavljanja najavljene vlasničke strukture u NIS-u jeste podela učešća kompanije PJSC Intelligence (11,3%) između MOL-a i Republike Srbije, tako da većinski vlasnik ostvari učešće iznad 51% a Republika Srbija učešće iznad 33,33%.

Autor: Dragan Stojković, vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu

Foto: maurice98, Depositphotos

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusEkonomija

Kako izgraditi uspešnu firmu, prodati je, pa krenuti iz početka: Penzioner radoholik

by bifadmin

Dušan Perović, osnivač porodičnog preduzeća „Termovent“ počeo je posao u teškim uslovima, ali kaže da nije hteo da odustane ni po koju cenu. Srpska firma je postala toliko uspešna u proizvodnji klima komora i „čistih soba“, da je švajcarska korporacija „Arbonija“ uporno insistirala da je kupi, ne pitajući za cenu. Čim je prodao firmu, Perović je odmah otvorio novu i prvog dana u penziji – sklopio posao.

Desilo se i to čudo, da sa Dušanom Perovićem može da se razgovara uživo, u Beogradu. Ranije, dok je bio aktivan u svojoj porodičnoj firmi „Termovent komerc“, razgovor je bio moguć samo preko video platformi, jer je Perović večito bio na terenu, u nekoj od dvadesetak zemalja u kojima je sa svojim timom radio na projektovanju i postavljanju klima komora i „čistih soba“, najviše za farmaceutsku industriju.

Perović je osnovao „Termovent komerc“ 1993. godine i to u veoma skromnim uslovima. „Počeo sam od nule, bez kapitala, u malom i neuslovnom prostoru. Bilo je jako teško sklopiti prve poslove, jer sam dolazio iz zemlje u kojoj se sve raspadalo, a banke nisu radile. Ali, bio sam uporan. Putovao sam 19 puta na relaciji Beograd-Brisel dok nisam ugovorio prvi posao. Nakon toga je krenulo. Nisam hteo da odustanem ni po koju cenu“, priseća se iskusni preduzetnik svojih početaka.

Kada je „Termovent“ počeo da radi veće projekte, pojavio se novi problem – poslovni partneri su želeli da obiđu fabriku. „Znao sam da u tim ’šupama’ ne mogu da ih primim. Ali, upravo tada se prodavala jedna propala austrijska fabrika čiji prostor mi je odgovarao. Podigao sam kredit, kupio fabriku i počeo da nabavljam izuzetno kvalitetne mašine, 3D i 4D tehnologiju za obradu lima, metala“, priča Perović kako je postepeno podigao proizvodnju na nivo koji mu je omogućio prodor na tržište Evropske unije.

Ko prođe kod „Fajzera“, dosegao je vrh

„Termovent“ je u Belgiji uspeo da sklopi ugovor sa američkom farmaceutskom kompanijom „Fajzer“. „Narednih 15 godina bili smo im ekskluzivni dobavljači opreme, montirali smo im sve fabrike i sisteme. Potom smo prešli i u njihovu ćerka firmu koja se bavi prometom u veterini. A ko prođe kod ’Fajzera’, dosegao je vrh. Poslovali smo sa velikim farmaceutskim kućama u Francuskoj, Holandiji, Rusiji, stigli smo i do Austrije, Nemačke“, nabraja nekadašnji vlasnik „Termoventa“.

Perović napominje da je farmacija važno tržište, jaka grana koja ne ulazi u investicije dok ne obezbedi finansije. Zbog toga su pouzdani partneri, što je od presudne važnosti za domaću firmu koja se otisne u „beli svet“, gde nema nikoga ko bi mogao da pomogne ako zatreba.

Osim u poslovnim krugovima, „Termovent“ je postao poznat i u široj javnosti kao srpska firma koja je radila na uspostavljanju najveće kovid-laboratorije u Evropi. Uprkos potresima koje je izazvala pandemija, preduzeće je do kraja 2020. godine ostvarilo sve svoje planove, uključujući izgradnju nove hale od 2.800 kvadrata u fabrici u Kladovu i nabavku dva miliona evra vredne tehnološke opreme najnovije generacije. Firma je zapošljavala 76 mašinskih inženjera, 14 elektroinženjera, građevince, arhitekte, ekonomiste, pravnike…

Statistička greška

Onda se u „Termoventu“ pojavio ambasador Švajcarske, koje je Peroviću saopštio da švajcarska grupacija „Arbonija“ želi da kupi njegovu firmu, kako bi zaokružila svoj program za grejanje i klimatizaciju. Perović priča da je „Arbonija“ tada imala više od 2.000 zaposlenih, „a naš promet u odnosu na njihov je izgledao kao statistička greška“. Švajcarska korporacija je želela da kupi srpsko preduzeće kako bi ušla na farmaceutsko tržište, što nije nimalo lako jer je za to potrebno veliko iskustvo i dobro poznavanje regulative.

Iako Perović nije želeo da proda uspešno razvijenu porodičnu firmu, kupac je bio uporan, kao i problemi sa kojima se „Termovent“ neprekidno suočavao u vreme pandemije. „Imali smo ugovorene poslove u više zemalja, ali je bilo izuzetno komplikovano da ljudi i oprema stignu do njih. Prelazilo se više granica, više kovid-režima, sve je postalo usporeno“, priča naš sagovornik.

Na kraju, na porodičnom sastanku je doneta odluka da se firma ipak proda. Tražili su cenu za koju Perović tvrdi da je ni sam sebi ne bi platio, kupac je odmah pristao i „Termovent“ je prodat u proleće 2021. godine, uz stručnu podršku revizorske kompanije EY. Uslov iz ugovora bio je da se Dušan Perović, koji je već ispunjavao uslove za penziju, povuče i da u narednih pet godina ne može da radi u sektoru klimatizacije u kom je njegova firma poslovala.

Prodao firmu i istog dana otvorio novu

Ali, istog dana kad je izašao iz „Termoventa“, Perović je registrovao novo preduzeće, „Farm design“ za opremanje, projektovanje, validacije i sve što je vezano za proizvodnju u farmaceutskim fabrikama. I istog dana pozvao ga je prijatelj, direktor Specijalne bolnice Merkur iz Vrnjačke Banje i rekao mu da ima neiskorišćen veliki prostor u kome bi valjalo organizovati dijagnostički centar, što nedostaje čitavom regionu.

„Radoholik sam, u penziji tek jedan dan i valja utrošiti vreme. Zato sam istog trenutka seo u auto, ne sluteći da ćemo odmah da ugovorimo posao. Lokacija je bila odlična, ali prostor je bio zapušten, bilo je potrebno mnogo ulaganja. Zato sam rekao da moram da razmislim“, priča Perović.

No, već na povratku za Beograd, pozvao je prijatelja iz kola i kazao mu: „Iseli sve tvoje iz prostora, dolazim sa ekipom da počnemo da rušimo i opremimo. Sređivanje objekta je bilo zahtevno, proračuni precizni i sa ekipom sam se preselio u objekat, počeo da projektujem, a pomoglo mi je iskustvo iz tri dijagnostička centra koja sam radio za ’Fajzer’“.

Domaće zdravstvo u stalnom riziku

Perović navodi da je uložio više od dva miliona evra u opremanje i nabavku mašina od „Simensa“. Pored dijagnostičke, centar ima i komunikacionu opremu koja omogućava da lekari, koji su angažovani kao spoljni saradnici, mogu da pristupe rezultatima i da ih analiziraju.

Dijagnostički centar je samostalna organizacija koja iznajmljuje prostor u Specijalnoj bolnici Merkur, ali Perović nije želeo da uđe u suvlasnički odnos. Iako kaže da se nije pronašao u tom poslu jer nije medicinar, posluje dobro, radi se teško ali je naplata trenutna. Angažovani lekari, među kojima su vrhunski stručnjaci, profesori, akademici, ne odlaze jer rade sa najboljom opremom i dobro su plaćeni. Međutim, stalno je prisutan rizik da će država promeniti politiku i zabraniti njihov dopunski rad.

Perović ocenjuje da zdravstveni centri teško posluju, većina radi sa zastarelom opremom, neki su pred zatvaranjem, pa su ljudi prinuđeni da preglede obavljaju privatno. Priznaje da mu je teško kad od nekih pacijenata koji dolaze na dijagnostiku mora da uzme 20-30 hiljada dinara i ne zna zašto država, koja se predstavlja kao ekonomski tigar, ostavlja zdravstvo na takvom nivou.

Trkom se vraćam u svoj sektor

„Držim se i svoje struke. U ovom trenutku radim kao konsultant za četiri ruske firme. Kontrolišem njihove projekte, ispravljam, usaglašavam sa važećim normama, nešto malo za evropsko ali najviše za američko tržište, kako bi te firme bile spremne za međunarodne poslove kada se završi rat u Ukrajini i situacija normalizuje. Zovu me da za njih radim i klimatizaciju, ali striktno se pridržavam ugovora koji sam potpisao prilikom prodaje ’Termoventa’, a ionako svi već znaju da čim te obaveze isteknu za nekoliko meseci, trkom se vraćam u svoj sektor”, najavljuje Perović.

Penzioner radoholik ne očekuje da mu se u novim poslovima pridruže sinovi. Oni su neko vreme ostali u kompaniji sa novim vlasnikom, ali mlađi sin sada ima centralnu kuhinju iz koje isporučuje zamrznutu hranu restoranima. Stariji je otvorio firmu u Dubaiju, bavi se liftovima, zastupa kompaniju „Tisen“, a radi i projektovanje za farmaceutske kompanije na tržištu Saudijske Arabije i Emirata.

Dušan Perović kroz smeh kaže da u novoj preraspodeli porodičnih poslova, on ostaje „nadležan“ za Evropu.

Mirjana Stevanović

Biznis & finansije 240/241, decembar 2025/januar 2026.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
IT i nauka

Nordijske zemlje se greju i na – data centre

by bifadmin

Višak toplote koji nastaje radom servera, umesto da se rasipa u atmosferu, u nordijskim zemljama postao je stabilan izvor grejanja preko sistema daljinskog grejanja.

Kako piše portal Kamatica, sve je češći slučaj da se u hladnijim klimatskim zonama toplota koju proizvode serveri preusmerava kroz podzemne, izolovane cevovode kako bi grejala obližnje stanove, zgrade i javne ustanove.

Finska prednjači u kružnoj energetici

Finska je u tom pogledu napravila najveći iskorak u Evropi. U njoj se “otpadna toplota” iz data centara koristi za grejanje desetina hiljada domova, uključujući i objekte smeštene duboko pod zemljom kao što su bivša vojna skloništa i napušteni rudnici, što ovaj model čini jednim od najrazvijenijih primera kružne energetike u svetu. Jer, u većini država toplota iz servera se rasipa, uz visoke troškove hlađenja.

Međutim u Helsinkiju i Espou višak toplote iz servera se “hvata” toplotnim pumpama, zatim transportuje kroz izolovane cevovode i uključuje u gradski sistem daljinskog grejanja.

Javna energetska kompanija Helen već godinama sarađuje sa operatorima data centara, uključujući i Equinix, kako bi se toplota iz digitalne infrastrukture pretvorila upouzdan izvor grejanja za domaćinstva i institucije.

U Helsinkiju se procenjuje da bi reciklirana toplota iz servera u doglednoj budućnosti mogla pokrivati oko 10 odsto ukupnih potreba grada za grejanjem, što digitalnu infrastrukturu stavlja u potpuno novi, strateški energetski kontekst.

I Švedska greje gradove „digitalnom toplotom“

U Švedskoj, prvenstveno u Stokholmu, već godinama se razvija model povrata toplote iz data centara. Kroz inicijativu Stockholm Data Parks, energetska kompanija Stockholm Exergi povezala je data centre sa mrežom daljinskog grejanja. Prema zvaničnim podacima kompanije, više od 30 data centara već je priključeno na sistem, koji delimično greje desetine hiljada stanova.

U Espou, jedan veliki data centar već sada obezbeđuje toplotu za oko 40.000 domaćinstava, dok se novi klaster Microsoft data centara postepeno uključuje u mrežu, sa procenama da bi mogao grejati i do 100.000 domova. Prema Bloombergu, ovo je najveći projekat povrata toplote iz data centara na svetu.

Izvor: Kamatica

Foto: kewl, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Šta se sve najavljuje za NIS i šta je od toga realno?

by bifadmin

Premijer Srbije Đuro Macut najavljuje da bi Rusi mogli prodati udeo u NIS-u, međutim stručnjaci kažu da to ništa ne znači osim ako naša država ne postane većinski vlasnik.

Da podsetimo, trenutno su Rusi vlasnici 56,15 odsto NIS-a, a Srbija ima udeo od 29,87 odsto. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će Srbija u narednom periodu pokušati da kupi bar još pet odsto akcija tog preduzeća kako bi se „pitala oko nečega“ u njemu.

Međutim, kako za „Magazin biznis“ kaže Nenad Gujaničić, glavni broker firme „Momentum sekjuritis“, Srbija ne bi dobila dodatna prava kupovinom malog broja akcija NIS-a, već jedino ukoliko bi postala većinski vlasnik. On podseća da nikakve upravljačke razlike nema bilo da imate 30 ili 35 odsto vlasništva u firmi i ocenjuje ovakve najave kao populizam.

Šta Srbija zapravo može da uradi?

Na pitanje da li i kako je izvodljivo da Srbija kupi više akcija kompanije NIS, Gujaničić dodaje da bi se to eventualno moglo u dogovoru sa nekim novim većinskim vlasnikom, dok bi tom strateškom investitoru preostalo 51 odsto akcija.

„Treba podsetiti da je Gazprom prilikom preuzimanja NIS-a kupio 51 odsto akcija, dok je dodatnih pet procenata kupio od malih akcionara putem ponude za preuzimanje, na koju se obavezao 2011. godine… Država, teorijski, kao i svaki drugi investitor, može da uputi javnu ponudu za preuzimanje na koju bi odgovorio svaki akcionar koji želi. Ovaj scenario je prilično malo verovatan, naročito što bi novi većinski vlasnik NIS-a (u slučaju otkupa ruskih akcija) svakako morao da uputi javnu ponudu za preuzimanje“, smatra Gujaničić.

No, osim predsednika, ovim pitanjem se povremeno bavi i premijer, kojem je to ipak više u opisu posla. On kaže da Srbija ima još jednu opciju. Naime, pre nekoliko dana u našu zemlju su doputovali predstavnici mađarskog MOL-a koji su započeli analizu poslovanja Naftne industrije Srbije (NIS). To, je tvrdi Macut, deo procedure koja prethodi donošenju konačnih odluka u vezi sa kupovinom ruskog udela u toj kompaniji, kojoj su SAD uvele sankcije i traže potpuni izlazak Rusa iz vlasništva.

Izvor: Magazin biznis, Nedeljnik

Foto: ulleo, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Odlazak u penziju u Evropi znači -40% prihoda, u Srbiji i više

by bifadmin

Prema podacima Statističke službe Evropske unije (Eurostata) u 2023. godini prosečna bruto godišnja penzija u EU iznosila je 17.321 evro, odnosno 1.443 evra mesečno, a unutar zemalja članica godišnje penzije su varirale između 4.479 evra u Bugarskoj i 34.413 evra u Luksemburgu.

Gledajući šire, među 34 evropske zemlje, prosečne godišnje penzije kreću se od 3.377 evra u Turskoj do čak 38.031 evra na Islandu, što znači da je najveća prosečna penzija u Evropi veća više od 10 puta od najniže.

Srbija se na ovoj listi našla veoma nisko, kao treća odozdo i sa 4.239 evra srpski penzioner je „bogatiji“ samo od onog u BiH (3.659) i Turskoj (3.377). Naravno, penzija je u Srbiji od 2023. godine značajno porasla – na gotovo 5.200 evra u 2025, ali rasta je sigurno bilo i u ostalim zemljama, tako da generalno ovi odnosi stoje.

Neznatno iznad evropskog proseka su i četiri najveće ekonomije EU, među njima Italija ima najveće penzije, slede Španija, Francuska i Nemačka. Zajedničko za ove tri zemlje jeste da sve imaju velike državno finansiranje penzijske sisteme i mnogo skromnije profesionalne sisteme koji pokrivaju samo određene sektore ili poslodavce.

Zbog toga su troškovi za penzijske prinadležnosti veoma visoki, navodi se u analizi.

Penzije iznad evropskog proseka imaju i četiri nordijske zemlje, od kojih Island nije u EU. Prosečna godišnja penzija najveća je u Danskoj – 30.543 evra a najniža u Švedskoj – 22.674 evra.

Nije, naravno, samo iznos penzije bitan, ali…

Zemlje bivšeg Istočnog bloka, među koje bi ovom prilikom trebalo svrstati i Srbiju, imaju generalno niže iznose prosečnih penzija, ali veće privilegije koje se daju penzionerima kao što su besplatna zdravstvena zaštita, prevoz i subvencionisano stanovanje, što uvećava nivo socijalne zaštite. Zahvaljujući takvim socijalnim davanjima kvalitet života penzionera je viši nego što bi bio da zavise samo od penzije.

Međutim, ako se u računicu uvedu i standardi kupovne moći odnosno poređenje koliko iste količine roba i usluga može da se kupi u različitim zemljama, redosled na evropskoj listi se značajno menja.

Ovi standardi odražavaju stvarne troškove života pa se, recimo, rangiranje Španije i Turske značajno poboljšava nakon korekcije tim paritetima i Španija se pomera sa 13. na 4. mesto, dok se Turska penje sa poslednjeg 34. na 25. mesto.

Nasuprot tome, Švajcarska sa 5. pada na 15. mesto, a Slovačka sa 27. na 33.

Za Srbiju se ovde, nažalost, ništa ne menja i ona zadržava poziciju pri dnu liste – sa 7.146 evra PPP bolja je samo od Slovačke (7.079) i BiH (6.658).

Kao pozitivno se ističe to što životni standard u starosti u razvijenim zemljama ne zavisi isključivo od penzijskih davanja (jer ljudi imaju veću ušteđevinu, privatno životno osiguranje ili su ulagali na berzu ili u investicione fondove), ali to ne briše razlike u pogledu osnovnog prihoda.

Penzioneru ode gotovo pola prihoda, u Srbiji i više

U Evropskoj uniji penzije u proseku predstavljaju oko tri petine zarade koju je neko primao neposredno pre penzionisanja. U Srbiji je to i više i u 2025. godini je prosečna penzija bila svega 47% prosečne plate.

U većini evropskih zemalja, prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), prosečan prihod ljudi starijih od 65 godina je niži od prosečnog prihoda ukupnog stanovništva.

Granica siromaštva je, prema OECD-u, definisana kao 50% srednjeg prihoda domaćinstava ukupnog stanovništva, što znači da je skoro svaki šesti penzioner u EU u riziku od siromaštva, a ta stopa je sa 12% u 2013. porasla na 15,5% u 2023. godini.

Kako se navodi, iako se penzijski sistemi u zemljama Evropske unije (EU) razlikuju, zajedničko im je to da su penzije glavni izvor prihoda za starije, pa u EU približno dve trećine njihovih primanja dolazi od javnih transfera, uglavnom državnih penzija i drugih davanja, navodi se u analizi objavljenoj u poslednjem izdanju „Glasa osiguranika“, glasila Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO).

Izvor: BizSrbija

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

U šta je najbolje investirati u 2026.

by bifadmin

U 2026. godini investiranje se svodi na pametan balans između rasta i sigurnosti i na to da znaš zašto negde ulažeš, a ne samo gde, poručuju finansijski stručnjaci. Pitanje koje se često postavlja u vreme inflacije je gde i kako je najbolje uložiti svoju ušteđevinu. Ljudi se najčešće odlučuju za štednju u bankama, a oni koji novca imaju više ulažu u nekretnine. Ipak, u svemu tome, najvažnije je sačuvati vrednost novca.

Finansijski analitičar Vladimir Vasić, osnivač BBS Capital Investment Group za Euronews Srbija nagoveštava da u 2026. godini ne postoji jedno univerzalno rešenje. Najrazumniji pristup je raspodela novca na više strana. Deo u sigurnijim oblicima, deo u investicijama koje nose rast, a deo u realnoj imovini. Drugim rečima ne igrati na jednu kartu. Diverzifikacija će biti ključna reč i naredne godine.

Iako Srbi vole da novac drže u „slamarici“, u vreme inflacije to nije dobra odluka.

– U uslovima inflacije, novac koji stoji gubi vrednost. Iako keš daje osećaj kontrole i sigurnosti, realno gledano, to je najskuplji oblik ‘štednje’. Čak i minimalan prinos je bolji nego nikakav – napominje Vasić.

Za one koji razmišljaju dugoročno i žele stabilan prihod, nekretnine ostaju popularne u Srbiji i taj trend se neće brzo promeniti. Vasić ističe da dugoročno mogu imati smisla, naročito na dobrim lokacijama.

Ipak, prema njegovim rečima, 2026. godina donosi više opreza zbog visokih cena nekretnina, ali i kredita sa visokom kamatom, zbog čega svaka kupovina mora imati jasnu računicu. Nekretnine više nisu automatska zarada, naročito ukoliko je nekome potrebna brza likvidnost.

Berza i ETF fondovi da li su realna opcija za građane Srbije?

Finansijski stručnjaci upozoravaju da u Srbiji postoje daleko isplativiji oblici ulaganja novca koji donose čak i dvocifrene stope prinosa za investitore, ali većini građana oni su još uvek nepoznanica. Štednja u bankama, i dalje ostaje najatraktivniji oblik ulaganja, a prema određenim podacima, građani Srbije u bankama drže ukupno oko 17,6 milijardi evra.

Ulaganje u indeksne fondove, prema rečima stručnjaka, poput S&P 500, dugoročno donosi znatno veće prinose od tradicionalne štednje u banci. Prosečan godišnji prinos na ulaganje u S&P 500 indeks kreće se oko osam do devet odsto, što je mnogo prijemčivije od kamate koju građani mogu da dobiju na štednju u domaćim bankama

– ETF fondovi su jedan od najjednostavnijih načina ulaganja na berzi. Umesto da se bira jedna akcija, ulaže se u ceo paket kompanija. Za dugoročne investitore u Srbiji, to je pristupačna i razumna opcija, posebno za one koji ne žele da svakodnevno prate tržište – kaže Vasić za naš portal.

Investicije o kojima se ređe govori

Vasić dodaje da ulaganje u zlato ostaje sigurna luka u nestabilnim vremenima. Ne donosi kamatu, ali čuva vrednost. Srebro ima sličnu ulogu, uz veće oscilacije zbog industrijske potražnje. U 2026. oba metala imaju smisla kao deo portfolija, ali ne kao jedino ulaganje, kaže on.

Vasić poručuje da investicije o kojima se ređe govori, a na koje bi investitori trebalo da obrate pažnju su: fondovi koji ulažu u nekretnine, obveznice kao stabilnija opcija, tematski fondovi (tehnologija, energetika, AI), ulaganje u znanje i sopstveni posao, koje se često zanemaruju.

– Ulaganje u fondove za nekretnine danas ne mora da znači kupovinu stana ili poslovnog prostora. Postoje fondovi koji prikupljaju novac više investitora i taj kapital ulažu u različite nekretnine, od poslovnih zgrada i tržnih centara do logističkih i stambenih objekata. Investitor kupuje udeo u fondu, a ne samu nekretninu, i učestvuje u zaradi kroz prihod od zakupa i rast vrednosti udela – kaže stručnjak.

U Srbiji je ovaj vid ulaganja još u razvoju i postoji kroz investicione i alternativne fondove koji ulažu u nekretnine. Ipak, najčešća praksa je ulaganje u inostrane fondove, posebno na razvijenim tržištima, gde je ovakav model široko rasprostranjen. Građani Srbije do takvih fondova dolaze preko brokerskih kuća i investicionih platformi.

Još jedan značajan vid ulaganja, predstavljaju tematski fondovi koji ulažu u kompanije povezane sa jednim velikim trendom, poput tehnologije, veštačke inteligencije, energetike ili zdravstva. Umesto izbora pojedinačnih akcija, investitor ulaže u čitav sektor ili trend za koji se očekuje dugoročni rast. Ovakvi fondovi nose veći potencijal, ali i veće oscilacije.

– Fondovi koji ulažu u nekretnine i tematski fondovi omogućavaju građanima da investiraju i bez velike početne sume, ali su namenjeni dugoročnom ulaganju. Kao i uvek, ključ je u razumevanju rizika i pametnoj raspodeli novca. Poruka za 2026. je jednostavna – ne držati sav novac na jednom mestu ni u kešu, ni u jednoj investiciji. Pametno raspoređen novac danas pravi veću razliku nego ikada – zaključuje Vasić.

Izvor: Euronews

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Božić

by bifadmin

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Božić, dan rođenja Isusa Hrista.
Božić danas slave pravoslavne crkve koje se drže starog, julijanskog kalendara. Pored Srpske pravoslavne crkve (SPC), između ostalih, to su i ruska i gruzijska crkva, jerusalimska pravoslavna patrijaršija i Sveta gora.

Prema Zakonu o državnim i verskim praznicima Božić je u Srbiji neradni dan.
Božić se praznuje kao uspomena na dan rođenja Isusa Hrista. To je praznik rađanja novog života, praznik dece i detinjstva, roditeljstva, očinstva i materinstva.

Božić je, uz Uskrs, jedan od dva najveća hrišćanska praznika. To je dan kada se slavi rođenje Hristovo i kada je duh malog Isusa sveprisutan među ljudima, donoseći im mir i praštanje.

Običaji za Božić

Pripreme za Božić počinju 40 dana pre 7. januara, kada počinje Božićni post koji predstavlja pročišćenje duha i tela pred najradosniji događaj u pravoslavlju. Božić je praznik cele porodice i zato se očekuje da ona tokom prazničnih dana bude na okupu.

Za Božić se priprema zajednički ručak i daruju ukućani. Dolazak položajnika, muškog deteta ili uspešnog mladića, u dom kao čestitara praznika – još je u praksi.

Pozdravlja se rečenicom „Mir Božji, Hristos se rodi“, a odgovora „Vaistinu se rodi“. Praznik odlikuju božićna sveća, tek ozelenela pšenica, božićni kolač, pečenica i bogata trpeza.

U česnicu se stavlja novac, a za onoga ko ga dobije veruje se da će biti uspešan cele godine. Česnica se negde seče, negde lomi, u Vojvodini je ona zapravo suva pita, dok je u južnim delovima načinjena kao pogača.

Ranije, ako su prijatelji ili članovi porodice bili daleko jedni od drugih, slali su božićne čestitke kupljene u pravoslavnim hramovima. Poslednjih godina, prijatelji uglavnom Božić čestitaju porukom upućenom preko mobilnog telefona ili e-maila.

Kako se Božić slavi u drugim zemljama

U pravoslavnom svetu običaji se razlikuju od zemlje do zemlje, a svaki narod je uneo sopstvenu tradiciju u proslavljanje praznika.

U Rusiji je običaj da se porodice okupljaju za stolom na Badnje veče, a zatim sledi posebna večera bez mesa. Glavno jelo se zove „kutja“. Večera se priprema od različitih vrsta žitarica koje simbolizuju nadu, uz dodatak meda i maka (simboli sreće i mira). To se smatra „svetom večerom“, a servira se na belom stolnjaku koji simbolizuje belo platno u koje je Hrist uvijen po rođenju. U prostoriju se unese nešto slame kao podsećanje na skromno okruženje u kom je Isus rođen, a velika bela sveća postavlja se na sredinu stola u znak objave da je Hrist svetlo sveta.

U Ukrajini je najvažniji deo proslave večera na Badnje veče koju zovu Sveta večera, kada se u kuću unosi snop pšenice. Taj običaj se naziva diduh (dedin duh) i simboliše pretke i želju da godina dobro rodi. U gradskim porodicama, „diduh“ je prustan u snopovima pšenice koji se stave u vazu.

U Grčkoj, koja je prešla na novi kalendar, deca na Badnje veče idu od kuće do kuće i pevaju božićne pesme, a zauzvrat dobijaju slatkiše ili novac. Za večeru koja se priprema za Badnje veče karakterističan je „Hristov hleb“ („hristopsomo“), u obliku velikih vekni različitih oblika, na čijim korama su dekoracije koje obično predstavljaju poslove kojim se porodica bavi. Za razliku od većine drugih pravoslavnih zemalja, u Grčkoj se za večeru na Badnje veče služi meso i to jagnjetina i prasetina.

U Bugarskoj se za Badnje veče priprema posebna večera od 12 jela bez mesa koja simbolišu 12 meseci u godini. To su jela od pasulja, oraha i lešnika, suvih šljiva, a tu je i tradicionalni bugarski kolač – „banica“. Nakon večere svi članovi porodice ustaju u isto vreme.

U Rumuniji je uobičajeno žrtvovanje praseta (pečenca), ali se prase žrtvuje na dan Svetog Ignatija (20. decembar, Rumuni su prešli na novi kalendar), a biće posluženo tek na božićnoj trpezi. Veruje se da će duh praseta u narednoj godini porodici doneti blagostanje. Večera se priprema i po tri dana, i sastoji se uglavnom od prasetine na razne načine, sarmi, kobasica, a služi se i ćuretina, uz šljivovicu i vino. Posebnost rumunske božićne trpeze čini „kozonaći“ – kolač sa suvim grožđem i lešnicima. Takođe je prisutan običaj da deca za Badnje veče idu od kuće do kuće i pevaju božićne pesme.

U Severnoj Makedoniji 5. januara deca pevaju božićne pesme od vrata do vrata – to su kolede. Dan kasnije, na Badnje veče sledi unošenje „badnika“ na kućno ognjište. Drvo se pre toga iseče na tri dela (što predstavlja Sveto trojstvo), a sva tri dela u kuću unese otac.

U Gruziji na Badnje veče se čeka da sat otkuca 12 puta, a zatim počinje večera uz tradicionalno gruzijsko vino.

Vernici Jerusalimske patrijaršije za Badnji dan i Božić obilno jedu slatkiše – najčešće kadaif. Suvo voće, poput urmi, kajsija, grožđa i šljiva, zajedno sa lešnicima, bademima ili orasima, takođe su popularni. Za Božić se tradicionalno spravlja poseban obrok pripremljen od jagnjećeg mesa.

Crkve koje koriste novi, gregorijanski kalendar, proslavile su Božić 25. decembra.

Izvor: 021.rs

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci