Dve milijarde evra. Za toliko je uvećano bogatstvo 100 najbogatijih ljudi u regionu za godinu dana. Po rastu bogatstva regionalni biznismeni prate svetski trend – Forbs kaže da je za isti period bogatstvo najbogatijih 3.028 biznismena, investitora i naslednika uvećano za dva biliona.

Iako je kriza, bogatiji su još bogatiji. Iako je kriza, najveći broj kompanija u regionu raste više nego što pada. I ova Nedeljnikova Lista 100 najbogatijih u regionu, koju smo radili s vodećim medijima u regionu, potvrđuje tezu da su velike kompanije anticiklične, da rastu u krizi. Veliki sistemi su robustni i dokazali su da su otporni na krizu. A ta reč je posle pandemije postala ključna u poslovnoj filozofiji. Značajnija od rasta. Jedan veliki biznismen iz Srbije svojevremeno je uporedio svoju kompaniju sa dobro opremljenim supertankerom kod Ognjene zemlje koji ni oluja ni veliki talasi (kriza) ne mogu da nateraju da promeni pravac.

Nije, međutim, baš sve u našem regionu isto kao u razvijenom svetu. Na primer, visokotehnološke kompanije koje su prethodne dve-tri godine predvodile listu 100 najbogatijih sada su u blagom padu. Iako je Srbiju zahvatila velika politička i ekonomska kriza, na Listi 100 najbogatijih najviše je (48) poslovnih ljudi iz Srbije. Posle dvogodišnje dominacije biznismena iz Hrvatske na vrh liste vratio se tandem iz Srbije. Vlasnik Delta holdinga ponovo je najbogatiji poslovni čovek u regionu. U stopu ga prati porodica Kostić, koja je uspešno preuzela upravljanje MK grupom.

U prvih 10 najbogatijih su četiri biznismena iz Srbije i šest iz Hrvatske – bogatstvo te četvorice iz Srbije vredi 9,8 milijardi evra, a šestorice iz Hrvatske – 10,9 milijardi evra. Simultanku hrvatskih i srpskih najbogatijih biznismena prvi narušava biznismen iz BiH koji se smestio na 21. mesto Liste 100 najbogatijih. Četvorica najbogatijih Crnogoraca vrede koliko sam Filip Cepter. Nesumnjivo, veličina tržišta igra presudnu ulogu u bogatstvu vlasnika kompanija.

Tržište regiona nije veliko, pa hrvatski poslovni ljudi imaju stratešku prednost velikog, ali i zahtevnog, tržišta Evropske unije. Nije slučajno Miša Šajatović, glavni i odgovorni urednik Lidera, koji je učestvovao u pravljenju liste, insistirao da je hrvatskim privrednicima prioritet evropsko a ne na balkansko tržište, jer se tek na tako velikom tržištu odmerava vrednost njihovog biznisa.

I na najnovijoj Listi 100 najbogatijih u regionu dominiraju tradicionalni biznisi. Najviše para pravi se u trgovini i distribuciji, poljoprivredi/agraru i građevinarstvu/nekretninama. Ali i u igrama na sreću. Nedavni gost Beograda, akademik Džozef Štiglic (zamerajući evropskim, pa i balkanskim, zemljama da veliki deo novca troše na poljoprivredu) izjavio je da je poljoprivreda industrija prošlosti. Desetak najvećih biznismena u regionu, uglavnom iz Srbije i Hrvatske, bogatstvo je napravilo „na zemlji“. Hoće li ih Štiglicova opservacija naterati na strateški zaokret?

Izvor: Nedeljnik

Foto: konstantynov, Depositphotos

Hapšenje venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura ponovo je u fokus stavilo sudbinu jedne od najosetljivijih naftnih industrija na svetu. Investitori, trgovci i energetske kompanije pokušavaju da procene ko praktično kontroliše venecuelansku naftu, da li se proizvodnja može oporaviti nakon decenija propadanja i kakav bi uticaj eventualna promena vlasti imala na globalno tržište nafte.

Uprkos političkim potresima, struktura kontrole nad naftnim sektorom zasad se nije promenila. Većinu proizvodnje i rezervi i dalje nadzire državna kompanija Petróleos de Venecuela (PDVSA), osnovana nakon nacionalizacije naftne industrije 1970-ih godina. Strane kompanije prisutne su kroz zajedničke projekte i partnerske aranžmane, ali bez upravljačke dominacije. Među njima se ističe američki Chevron koji u Venecueli posluje kroz sopstvenu proizvodnju i zajedničko ulaganje sa PDVSA, dok ruske i kineske kompanije učestvuju kroz slične modele saradnje.

Drastičan pad proizvodnje i izazovi oporavka

Venecuela je nekada bila naftna velesila sa proizvodnjom od oko 3,5 miliona barela dnevno krajem 1990-ih, ali je od tada usledio strmoglavi pad. Danas se procenjuje da zemlja proizvodi oko 950.000 barela dnevno, od čega se približno 550.000 izvozi. Razlozi su višestruki: dugogodišnje američke sankcije, nedostatak ulaganja, političko kadroviranje, zapuštena infrastruktura i odlazak stručnog kadra. Čak i u scenariju političkog preokreta, industrija se suočava sa ozbiljnim fizičkim ograničenjima.

Rizici za izvoz i uloga „flote u senci„

Najveća kratkoročna pretnja globalnom tržištu nije pad proizvodnje, već mogućnost poremećaja izvoza. U uslovima nejasne političke kontrole, kupci mogu odustati od poslova jer ne znaju kome da uplaćuju sredstva za isporučenu naftu. Dodatni problem predstavljaju nove američke sankcije usmerene na tzv. „flotu u senci“ – flotu tankera koji posluju van standardnih sistema osiguranja, registracije i nadzora. Ti brodovi se koriste za izvoz nafte iz sankcionisanih zemalja poput Venecuele, Rusije i Irana, a ograničavanje njihovog poslovanja već je primoralo Caracas na smanjenje proizvodnje.

Ograničen uticaj na globalne cene

Uprkos političkoj drami, analitičari zasad ne očekuju snažan poremećaj na globalnom tržištu nafte. Chevron trenutno nastavlja izvoziti oko 150.000 barela dnevno, što ublažava neposredni šok ponude. Procene su da bi povećana neizvesnost mogla kratkoročno dodati oko tri dolara po barelu kroz takozvanu rizik-premiju, ali to se dešava u trenutku kada je tržište, prema većini procena, dovoljno snabdeveno i čak sklono blagoj prezasićenosti.

Strateška važnost venecuelanske nafte

Dugoročna važnost Venecuele ne leži samo u količini nafte, već i u njenom tipu. Reč je o teškoj, sumpornoj nafti koja je tehnički zahtevna za vađenje, ali je tražena u složenim rafinerijama, posebno u Sjedinjenim Američkim Državama. Upravo zato bi zapadne kompanije poput Chevrona, ali i evropskih energetskih kompanija poput Repsola i Enija, mogle imati koristi u slučaju političkog zaokreta i popuštanja sankcija, s obzirom na već postojeću infrastrukturu i prisutnost na terenu.

Promena vlasti ne znači brz oporavak

Mogući dolazak opozicije, predvođene Maríom Corinom Machado, mogao bi dovesti do ublažavanja sankcija i kratkotrajnog povećanja izvoza korišćenjem postojećih zaliha. Međutim, stručnjaci upozoravaju da bi za stvarni oporavak industrije bila potrebna ulaganja od najmanje 10 milijardi dolara godišnje, uz stabilno bezbednosno okruženje i dugoročnu političku predvidljivost. Bez toga, čak i uz promenu vlasti, proizvodnja se godinama ne bi mogla značajnije povećati. Upozorava se i da bi haotičan prenos vlasti, kakav je viđen u Libiji ili Iraku, mogao dodatno destabilizovati sektor i poništiti potencijalne dobitke političke tranzicije.

Izvor: Blic Biznis

Foto: Pixabay

IT industrija u Srbiji ulazi u 2026. opreznije. Globalno usporavanje investicija već je ostavilo posledice.

Ono što je očigledno je da su najviše pogođene kompanije koje su prethodnih godina brzo rasle bez jasnog i održivog poslovnog modela ili su se snažno oslanjale na jedan tip klijenata i jedno tržište.

U Srbiji se to posebno odnosi na deo autsorsing (outsourcing). Sektor zavisan od zapadnih klijenata, pre svega iz SAD i Evropske unije, gde je smanjenje budžeta za IT dovelo do pada potražnje za uslugama.

Taj pritisak, prema procenama stručnjaka, ostaće prisutan i tokom 2026, uz nastavak optimizacije timova u IT servis kompanijama i fokus na iskusnije kadrove čije znanje može biti konkurentno i tržišno isplativo.

Pitali smo predstavnike IT kompanja – direktore, zaposlene, ali i stručnjake na kakvu 2026. bi IT sektor u Srbiji mogao da računa.

„Biće teža godina od prethodne“

Saša Popović, osnivač i direktor kompanije Vega, kaže da se čini da će 2026. biti još teža i da će na to uticati nekoliko faktora. Neki od njih su kretanje kamata i inflacije, geopolitička situacija, regulativa (u pogledu AI, privatnosti, bezbednosti).

Takođe i sposobnost kompanija da pokažu merljiv ROI (povrat na investicije) i brže isporučuju vrednost. Posebno one koje se bave veštačkom inteligencijom i u koje je puno uloženo u 2025, dodaje.

„Utisak mi je da na zapadnim tržištima možemo da očekujemo rast IT potrošnje od oko 10% u 2026. To može da bude korisno za pojedine firme koje će uz puno truda uspeti da osvoje deo tog posla. Moj generalni utisak u vezi za 2026. je da nas očekuje teška godina, ali da će biti posla za one koji ne odustaju, koji će se ozbiljno potruditi da osvoje deo posla dostupnog na globalnom tržištu“, kaže Popović za Forbes Srbija.

Veliko ulaganje u AI, da li će balon da pukne?

Kako kaže, trenutno je IT sektor unutar „finansijskog balona“ izazvanog ogromnim ulaganjima u veštačku inteligenciju. U toku 2026. bi moglo da se desi da taj balon pukne i da zbog toga bude još manje ulaganja dok se investitori ponovo ne pregrupišu.

„Nadam se da grešim i da će samo doći do neke vrste konsolidacije ulaganja i generalno tržišta“, pojašnjava.

Gobalna situacija i u 2025. je izgledala, kako kaže, pomalo čudno.

„S jedne strane smo imali veliki broj kompanija koje su i dalje optimizovale troškove, reorganizovale timove odnosno otpuštale, i menjale prioritete projekata. To je za rezultat imalo manje ulaganja u inovacije i digitalizaciju u odnosu na period od pre samo tri godine. Međutim, s druge strane smo mogli da vidimo značajna ulaganja u oblasti AI“, navodi.

To je doprinelo da u IT sektoru i dalje bude posla i novca što je omogućilo dalji rast.

Šta muči IT kompanije

Mnoge kompanije u Srbiji su bile pogođene manjkom posla na globalnom tržištu ili problemima u specifičnim industrijama (kao što je automobilska). To je za rezultat imalo smanjenje prihoda i u nekim slučajevima dovodilo do odluka da kompanije otpuštaju veći broj zaposlenih, dodaje.

Najviše su pogođene one koje još nisu uspele da transformišu poslovanje u smeru pružanja usluga dodate vrednosti, kaže Popović. Ukazuje i na neke promene koje će i dalje diktirati tempo.

„Danas je manja potražnja za programerima koji će napraviti nešto što klijent traži. Tržište i dalje ima potrebu za proizvodima i uslugama IT kompanija, ali očekuje da se dođe sa konkretnim rešenjima, predlozima, inovacijama i idejama za povećanje prihoda ili smanjenje troškova poslovanja“, ističe.

Dodatno, biznisi koji posluju sa manjim maržama su takođe više izloženi riziku zbog toga što je potražnja manja od ponude pa klijenti često agresivnije pregovaraju o spuštanju cena.

„Ugroženi su i domaći startapi za koje trenutno ima manje novca na tržištu. Posebno ako se nisu fokusirali na oblasti u kojima je izvesnije da će investitori biti voljni da ulažu u 2026. godini“, dodaje Popović.

Popović očekuje da će u 2026. biti najtraženije veštine koje se tiču obrade i skladištenja velikih koliičina podataka („Data engineering“), održavanja i optimizacije „cloud“ rešenja (DevOps i FinOps), bezbednosti („Cybersecurity“) i veštačke inteligencije.

Manje novih IT projekata

Kako kaže Nebojša Bjelotomić, savetnik predsednika Privredne komore Srbije, svedoci smo krize u segmentu IT usluga. Geopolitičke okolnosti i narušeni globalni ekonomski odnosi samo su dodatno produbili ovu krizu. Poslednji u nizu faktora koji utiču na negativan trend jesu tehnološke promene, pre svega razvoj veštačke inteligencije.

„Površna procena mogla bi da sugeriše da sposobnost AI alata da generišu kod smanjuje potrebu za programerima i njihovim uslugama, međutim nema č̣vrstih dokaza za takav razvoj situacije“, ističe Bjelotomić.

AI kao alat ne kao zamena za IT

Kapaciteti alata poput ChatGPT-a ili Claude-a još nisu na nivou koji omogućava isporuku kompletnog IT projekta na osnovu jednog prompta korisnika bez tehničkog znanja.

Oni za sada pomaẓ̌u programerima da brže i sa manje resursa završe projekte, pojašnjava.

„Istovremeno, evidentno je da krajnji korisnici koji do juče nisu mislili da imaju kapacitet da se bave ljudima za IT, da ih zapošljavaju, razvijaju, zadrže i upravljaju kompleksnim projektima, najednom sve češće veruju da to mogu“, kaže Bjelotomić. „Ekonomska kriza koja i dalje traje je sigurno jedan od razloga. Novca na tržištu je značajno manje te korisnici ne mogu sebi da priušte blagodeti autsorsinga koji im omogućava da ne brinu o IT-u već samo o svom osnovnom biznisu“, kaže.

Traži se iskustvo

Ukazuje i da se sada traži više za isto ili čak manje i to kroz veći senioritet tima, ne samo u tehničkom smislu, već u pogledu profesionalnog iskustva i razumevanja različitih industrija.

Otuda se nastavlja trend u kojem je teško bez iskustva „ući“ u kompaniju koja se bavi IT servisima.

„To je problem koji će postojati i tokom 2026. godine. Nastaviće se optimizacija timova u IT servis kompanijama tako da se podiže seniornost koja može da se proda i naplati“.

Oprez i selekcija

Kako kažu predstavnici sajta koji prati stanje na tržištu IT industrije HelloWorld, ovaj sektor je završio 2025. stabilnije nego prethodne dve godine, ali u 2026. ulazi oprezno.

Podaci ovog sajta pokazuju da se obim zapošljavanja nije vratio na nivoe iz perioda pre 2022. Kompanije zapošljavaju selektivnije, sa jasnijim očekivanjima i fokusom na konkretne poslovne potrebe, a ne na rast po svaku cenu.

Globalno gledano, IT industrija je prošla kroz proces „hlađenja“ koji je zapravo bio korekcija nakon perioda prevelikog rasta, objašnjavaju

Godina konsolidacije, a ne krize

Velike tehnološke kompanije su stabilizovale poslovanje, smanjile troškove i reorganizovale timove. Sada se više pažnje posvećuje efikasnosti, profitabilnosti i održivim modelima razvoja. U tom smislu, 2025. je bila godina konsolidacije, a ne krize, objašnjavaju.

Najviše su pogođene kompanije koje su prethodnih godina brzo rasle bez jasnog poslovnog modela ili su bile snažno oslonjene na jedan tip klijenata ili tržišta.

U Srbiji se to pre svega odnosi na deo autsorsing sektora koji zavisi od zapadnih klijenata, naročito iz SAD i EU, gde su investicije bile usporene.

Perspektive u 2026

Perspektive za 2026. zavisiće od nekoliko faktora. Pre svega globalne ekonomske stabilnosti, brzine oporavka investicija i sposobnosti kompanija da se prilagode novim zahtevima tržišta, navodi predstavnici HelloWorld-a.

Kažu da će pored AI rešenja, fokus biti i na sajber bezbednosti, optimizaciji postojećih sistema, razvoju softvera koji direktno podržava osnovni biznis, rešenjima za industriju i velike poslovne sisteme.

Drugim rečima, tražiće se praktična primena tehnologije, a ne samo inovacija.

Što se tiče otpuštanja u IT sektoru, ona jesu aktuelna i dalje, ali nisu dominantan trend kao pre godinu ili dve. „Kod nas se uglavnom radi o pojedinačnim slučajevima i manjim korekcijama timova. Najčešće u kompanijama koje su imale pad obima posla ili su se povlačile sa određenih tržišta“, dodaju.

Kompanije opreznije

Primetno je da je pritisak na tržištu rada manji nego ranije. Kompanije se danas više trude da preraspodele resurse nego da posežu za masovnim otpuštanjima, objašnjavaju.

Najmanje potražnje na ovo sajtu trenutno beleže za junior pozicijama. Naročito u oblastima gde je ponuda kadra velika, a obuka zahteva značajno ulaganje vremena i resursa. Kompanije su opreznije i češće traže ljude koji mogu brzo da se uključe u projekte.

U domaćem IT sektoru beleži se pad zadovoljstva zaposlenih. A šta je razlog?

Najčešće je posledica kombinacije faktora: neizvesnosti, sporijeg rasta plata, smanjenih benefita i većih očekivanja poslodavaca. Nakon godina u kojima je IT bio simbol brzog napredovanja i sigurnosti, realnost se promenila, navode predstavnici sajta Hello World.

IT sektor se vratio u realnije okvire. Tako recimo, rad od kuće je i dalje veoma prisutan, ali više nije podrazumevan u istoj meri kao ranije. Češće se nude hibridni modeli. Potpuni rad od kuće češće se vezuje za seniorske pozicije ili strane poslodavce.

Zaposleni i dalje očekuju fleksibilnost, ali su svesni da se pravila menjaju. Kompanije traže veći balans između produktivnosti, timske saradnje i kulture, dodaju.

Aktuelne plate u IT sektoru po pozicijama

„IT ne nudi sigurnost kao ranije“

Anastasija Engelhard, inženjer za kvalitet softvera u kompaniji DXC Luxoft, kaže da je IT sektor godinu završio u fazi stabilizacije, ali uz jasnu promenu načina rada. Najveća razlika u odnosu na ranije jeste to što je AI postao standardni deo svakodnevnog posla, a ne eksperiment ili dodatni alat.

Globalni talasi otpuštanja i smanjenje budžeta kod klijenata prelili su se i na domaće tržište, što je pokazalo da IT sektor više ne nudi isti nivo sigurnosti zaposlenja kao ranije, kaže.

„U 2026. može se očekivati stabilizacija. Ipak, ne i povratak na prethodni tempo rasta, uz fokus na održive projekte i dugoročne klijente“, kaže sagovornica.

Navodi i da su zahtevi poslodavaca porasli. Čak i za juniorski nivo sve češće se očekuju praksa, frilens iskustvo ili iskustvo u projektima. To je pre samo nekoliko godina bilo poželjna opcija.

Iz njenog ličnog zapažanja, kroz rad sa IT zajednicom, primetan je pad aktivnosti usmerenih na zajednicu. Naime, sve manje je konferencija, a sličan trend primećuje i kada je reč o budžetima za edukaciju.

„Više kolega mi se javilo sa informacijom da su im budžeti za edukaciju smanjeni ili ukinuti, a benefiti vezani za konferencije izostali“, priča Anastasija. Ovo su lična zapažanja zasnovana na komunikaciji sa kolegama iz industrije, ali se jasno odražavaju na osećaj stagnacije i smanjenog zadovoljstva zaposlenih“.

Preispitivanje situacije

Milan Petek, osnivač i direktor kompanije Petcom, kaže da se globalno oseća da je iza nas period preteranog optimizma i brzog rasta.

„Kompanije koje imaju jasna rešenja, stabilne korisnike i razumeju lokalno tržište prolaze bolje. One koje su živele od kratkoročnih projekata morale su ozbiljno da se preispitaju“, kaže.

U 2026- očekuje stabilnost. „To je možda i najveća vrednost. Ova godina će biti godina u kojoj će se jasno videti ko ima plan, a ko je samo reagovao na okolnosti“, objašnjava.

Konkretno u opisu posla ove kompanije su softverska rešenja za fiskalizaciju, POS sistemi i poslovni softver za čim potrebe neće nestati. „Naprotiv, popisi se menjaju, sistemi se povezuju, a privreda traži jednostavna i pouzdana rešenja“, objašnjava.

Imajući to u vidu, u ovoj kompaniji morali su da budu precizniji i da se zapitaju šta korisniku zaista treba, a ne šta je trenutno moderno.

„Nije važan samo proizvod, već da on rešava stvaran problem“

„Danas više nije dovoljno da neko samo “zna alat”. Traže se ljudi koji razumeju kako sistem funkcioniše u praksi“, ističe Petek.

Najbolje prolaze oni koji razumeju procese, korisnike i odgovornost koju softver nosi. „Takvi profili su danas nezamenjivi, posebno u složenim sistemima kao što su fiskalna i poslovna rešenja“, objašnjava.

Kaže da će najviše vredeiti stručnjaci koji znaju da razmišljaju, da se prilagode i da „razumeju širu sliku“. Tehnologije će se menjati, ali sposobnost da se problem sagleda i reši u realnom okruženju ostaje ključna. Znanja koja su svedena na rutinu polako gube na značaju, primećuje Petek.

Drugim rečima, nije važno samo imati proizvod, već imati proizvod koji rešava stvaran problem.

„Tehnologija se menja, ali ljudi ostaju. Mislim da će firme koje to razumeju imati najviše razloga za optimizam u godinama koje dolaze“, zaključuje Milan Petek.

Izvor: Forbes Srbija

Foto: Positive_Images, Pixabay

Gazdinstvo Pećkanić Vujadina i njegove supruge Kristine postoji tri godine, a za to vreme uspeli su da od sirovine šipurka naprave gotove proizvode džem sa čokoladom  i sok od šipurka sa medom, planiraju da od šipka prave i brašno koje ima lekovita svojstva. Osim šipurka uzgajaju i aroniju i jagode. Vredni Pećkanići prave planove kako da unapređuju proizvodnju, osluškuju kupce i tako nalaze proizvode koji imaju sigurno tržište.  

„Gazdinstvo vodimo žena i ja, a imamo i veliku pomoć, porodice i prijatelja, bez kojih ne bismo uspeli. Da smo na pravom putu govori zlatna medalja Novosadskog poljoprivrednog sajma za sok od šipurka sa medom koja je potvrda kvaliteta. Po struci sam mašinski tehničar motornih vozila, to mi pomaže da smanjim troškove održavanja radnih mašina“, počinje priču za Plodnu zemlju Vujadin Pećkanić.

“Bilo me je u ratarstvu. Jednostavno mene više privlači voćarstvo, da se odlučim za šipurak konkretno konkretno mi je bilo presudno to što je zapostavljena kultura.”

Kako sve dobre ideje nastaju slučajno, tako je i ona za uzgoj šipurka, pročitao je priču u novini koja ga je zaintrigirala. Pre sedam godina posadio je plantažu šipurka, a sada uveliko pravi džemove i sokove.

„Prvih nekoliko godina je bilo veoma teško jer nisam imao iskustava u voćarstvu i nisam imao mnogo informacija o uzgoju šipurka, ali uz dosta truda i upornosti prevazišao sam sve prepreke. Godine 2022. osnovano je Gazdinstvo Pećkanić i sa prvim ozbiljnijim prinosima upustili smo se u proizvodnju gotovih proizvoda od šipurka i proširili asortiman sa proizvodima od jagode i aronije“.

Sadnice su nabavili od Aleksandra Prodanovića iz Valjeva koji je među prvima krenuo da gaji ovu kulturu na većim površinama. Na plantaži su posađene dve sorte plantažnog šipurka Laxa (rana) i Inermis (kasna).

Iz iskustva Pećkanića pre sadnje najbolje je prvo uraditi analizu zemljišta pa prema tome nađubriti zasade preporučenim stajskim i veštačkim đubrivom. Šipak nije toliko zahtevna biljka, uspeva i na manje kvalitetnim zemljištima. Priprema terena podrazumeva duboko oranje i tanjiranje, a nakon toga potrebno je dobro isplanirati razmak između redova i sadnica.

„Tokom godine nema previše obaveza oko zasada šipurka, najbitnije je suzbiti korov na vreme košenjem i freziranjem. Preventivno ga zaštititi pre cvetanja od bolesti koje ga napadaju, najčešće su to lisne vaši, rđa i razne gljivične bolesti koje mogu uzrokovati sušenje grana. Berba traje od početka avgusta do kraja novembra, a nakon berbe obavezno je orezivanje. Za berbu angažujemo berače, a osim toga pomaže nam cela porodica. Nemamo mašinu za branje, beremo tako što orezujemo rodne grane i donosimo ih kući pa svi zajedno čupkamo“

Upravo rod najviše zavisi od kvalitetnog orezivanja, preventivne zaštite i vremenskih uslova posebno u vreme cvetanja. Ipak nije to jedini izazov koji je pred vrednim Pećkanićima.

„Prodaja i njeni izazovi su uvek prisutni. Sirov šipak prerađujemo, najveći deo ide u poluproizvod – pasirani šipurak. Od preostalog dela roda pravimo džemove i sok sa medom. Proizvode plasiramo putem interneta i društvenih mreža – Facebook, Instagram, kao i od kuće. Imamo saradnike koji prodaju naše proizvode na pijacama i prodavnicama zdrave hrane u Banatskom Karlovcu, Pančevu i Beogradu.“

Ove godine su prvi put imali potrebu za otkupom sirovog šipurka, pored dobrog roda, kako bi zadovoljili potražnju. Tržište voli džem od šipurka. Najpovoljnija cena po kojoj su uspeli da kupe sirov šipurak je 120 dinara za kilogram.

„Semenke su jedini deo šipurka koji ne prerađujemo, ali razmišljamo u tom pravcu. Hladno ceđeno ulje od semenki šipurka je veoma interesantan proizvod ali je nama sledeći proizvod na spisku – brašno od šipurka, koje donosi brojne benefite po zdravlje posebno kod artritisa, jačanja imuniteta i poboljšanja krvne slike.

Pitamo odakle potiče receptura za sok od šipurka sa medom.

„Osluškujući želje i potrebe kupaca za proizvode bez šećera došao sam na ideju da napravim sok od šipurka sa medom. Sok se dobro pokazao, pa smo u asortiman proizvoda ubacili i sok od jagoda sa medom i sok od aronije sa medom. Med nabavljamo od lokalnih proverenih pčelara. Naš novi proizvod čoko šipak je kombinacija crne čokolade i džema od šipurka koja je odlična zdrava zamena za eurokrem. Ideju za ovu kombinaciju smo dobili od kupca na jednom od noćnih bazara, nije znala da nam kaže tačan recept ali se sećala ukusa iz detinjstva na koji smo je podsetili sa našim džemom od šipurka. Nama se ideja dopala, krenuli smo sa eksperimentisanjem, mislim da smo pogodili razmeru jer kupci pozitivno reaguju i vraćaju se sa novim porudžbinama.“

Vujadin ističe da je put malih proizvođača do kupaca težak i trnovit, da zahteva godine upornosti. Savetuje iz svog iskustva da je najbolji način pojavljivanje na sajmovima, bazarima i lokalnim manifestacijama, kako bi se ostvario direktan kontakt sa potencijalnim kupcima i omogućili im da probaju proizvode gazdinstva.

Izvor: Plodnazemlja

Foto: Pixabay

U Srbiji se nove cene putarine primenjuju od 1. januara, a uskoro se očekuje i naplata putarine za kamione, autobuse i kombije sa prikolicom i na magistralnim putevima, rečeno je u Putevima Srbije.

Izmene i dopune Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara počele su sa primenom od početka 2026. i njima se uvodi i naplata putarine za kamione, autobuse i kombije s prikolicom i na magistralnim putevima, ali je početak naplate odložen iz tehničkih razloga.

Te kategorije vozila do sada su putarinu plaćale samo na autoputevima.

Kako je predviđeno zakonom, svaki pređeni kilometar moto-puta iznosiće 29,3 dinara.

Cena putarine se na regionalnim putevima kreću od oko 26 dinara po kilometru, a na autoputu oko 32,56 dinara po kilometru uz planirano godišnje usklađivanje cena sa inflacijom.

Izmenjenim zakonom propisane su naknade za korišćenje javnog puta, kao i naknade za korišćenje putnih objekata, odnosno mostova, vijadukta i tunela.

Naknade za putne objekte su uvećane i sada iznose za mostove i vijadukte 2,5 puta i za tunele pet puta u odnosu na visinu putarine za kilometar javnog puta, a do sada su iznosile 50 odsto za mostove i vijadukte i 100 odsto za tunele.

Novo povećanje cena važi za vozila svih kategorija na deonicama autoputeva koje uključuju mostove, vijadukte i tunele.

Koliko je sada putarina?

Iz Puteva Srbije navode da je visina putarine za jedan kilometar javnog puta uvećana na osnovu dužine putnog objekta koje vozilo prelazi na tom putu.

Putarina od Pakovraća do Obrenovca biće 720, a od Preljine do Obrenovca 640 dinara, saopšteno je iz JP Putevi Srbije.

Za putničke automobile, nova cena putarine od Beograda do Preševa sada iznosi 2.060 dinara, a od prestonice do Niša 1.180 dinara.

Putarina od Beograda do Novog Sada iznosi 340 dinara, a od Beograda do Subotice 850 dinara.

Vrednost putarine od glavnog grada do Šida sada je 520 dinara, od Beograda do Dimitrovgrada 1.800 dinara.

Potpuni pregled novih cena po deonicama i kategorijama vozila, dostupni su na sajtu Službenog glasnika.

Poslednje povećanje cena putarine bilo je 4. jula prošle godine. Tada je putarina poskupela u proseku za 4,3 odsto po pređenom kilometru.

Izvor: Blic Biznis

Foto: Pixabay

U Nemačkoj najviše novca zarađuju indijski radnici, pokazuje nova studija Nemačkog ekonomskog instituta.

Bruto prosečna plata za indijske radnike u 2024. godini iznosila je 5.393 EUR mesečno, navodi se u dokumentu, a slede ih Austrijanci sa 5.322 EUR, Amerikanci sa 5.307 EUR i Irci sa 5.233 EUR, prenose Nezavisne novine.

Nemački radnici imaju prosečnu bruto zaradu od 4.177 evra, dok strani zaposleni ukupno u proseku zarađuju 3.204 EUR mesečno.

Institut navodi da je razlog za visoke prihode Indijaca jer često rade u akademskim profesijama u oblastima nauke, tehnologije, inženjerstva i matematike.

Oko trećine indijskih radnika sa punim radnim vremenom u dobi između 25 i 44 godine zaposleno je u ovim sektorima.

Između 2012. i 2024. godine njihov broj se povećao gotovo devet puta, na više od 32.800, prenosi agencija DPA.

Prema studiji, ovo je posledica naglog povećanja broja indijskih studenata u Nemačkoj. Mnogi su uspešno završili studije, a zatim ostali u Nemačkoj i doprineli istraživanju, pišu autori studije.

Izvor: B92

Foto: Pixabay

Savremeni kritičari društva ništa dobro ne vide u aktuelnom prekomernom konzumerizmu. Potrošnja je životni stil.

„Trošimo više nego što mislimo da trošimo.

Zaduženiji smo nego što to priznajemo.

Ignorišemo mnoge moralne dileme koje se tiču kupovine pre 25 godina napisala je ekonomista Džulijet Šor.

Cenjena analitičarka ljudskog ponašanja posvetila je svoju karijeru potrošnji i tražila razloge zbog kojih Evropljani u Amerikanci toliko kupuju. Kupovina koja nema granice posledica je jurcanja za statusnim simbolima i znači napredovanje na društvenoj lestvici. Ali, na kraju, prekomernom kupovinom svako prođe loše, kako kaže Šor, i ostane nezadovoljen. Po njenim istraživanjima deca koja su obuzeta kupovinom sklonija su depresiji i anksioznosti i imaju lošije odnose sa roditeljima.

Potrošnja vremena na Zemlji

Ako malo zastanete i pogledate sa strane, mogli biste reći da je kupovina stvari koje čoveku objektivno nisu potrebne, temelj savremenog načina života. Ovo je i mišljenje istoričara kulture Lorensa Samjuela.

„Ne treba vam kafa ’za poneti’, deset ili dvadeset pari cipela, televizor 75 inča. Svi radimo da zaradimo novac koji trošimo na stvari i iskustva koja pre želimo nego što nam trebaju. Kupovinom trošimo i vreme koje nam je dato na Zemlji“, komentar je Samjuela.

Pitanje je zašto je ovo stil života većine? Kakva je korist ako na kraju svako ostane nezadovoljen što je velika cena?

Kulturolog Semjuel daje objašnjenje i na prvo mesto kao razlog navodi ljudsku prirodu koja je u suštini potrošačka jer traži sreću i ispunjenje u kupovini.

„Da biste imali mnogo stvari, morate mnogo da kupujete i to košta. Imati više stvari znači i veće iznose i to daje osećaj da uvek postoji još nešto, nešto drugo i bolje što može da se kupi. Ovakav stav je dobar za ekonomiju. Dobar je i za osećaj nagrade koja je samo trenutna. Ali, nikako nije dobar za ispunjenje ljudskog bića, za osećaj trajne ispunjenosti i zadovoljstva“, piše Samjuel.

Socijalni status je druga potka u pojavi kakva je prekomerno trošenje. Jasno je da sticanje statusa među ljudima ima veze sa kupovinom nepotrebnih stvari. To kako vas vide i doživljavaju drugi emitujete tržišnim simbolima na sebi, oko sebe, počev od kola i kuće u kojoj živite. To je vaš ’lični portfolio’ u kome veću ulogu igraju nepotrebni predmeti nego potrebni. Otuda je luksuz poželjan za svakoga ko ima za cilj visoku poziciju na statusnoj lestvici.

„Materijalan svet predstavlja odličan način i priliku da kažete svetu (i vama samima) ko ste, a ko to niste. Svaki predmet nosi neko značenje i govori mnogo. Tragovi koji vode do vas i vašeg identiteta su u kući u kojoj živite, u kolima kojima se vozite, garderobi koju nosite, pa čak i u hrani koju jedete. Tako je izražavanje ličnog identiteta ključna komponenta suvišne potrošnje“, objašnjava Samjuel.

Biti vladar

Ipak, mora da postoji neka korist u prekomernoj kupovini stvari koje čoveku nisu realno potrebne.

Postoji osećaj moći koji se pojavi u čoveku kada postane vlasnik stvari i predmeta. Istina je da je mnogo toga što se u svetu dešava van kontrole pojedinca i zato ’vladanjem’ bar malog dela tog sveta pruža osećaj trenutnog ispunjenja i kontrole. Pogotovo ako su u pitanju stvari koje čoveku zaista ne trebaju.

„Zamenom stvari za novac postajete vladar delića svemira i imate utisak da svoj život držite pod kontrolom. Ovo je siguran način da se osetite sigurno, stabilno, obezbeđeno u svetu gde je mnogo toga nepoznatog“, istakao je kulturolog Samjuel.

Izvor: Bonitete.com

Foto: Blake Wisz, Unsplash