Sve više nezaposlenih mladih u Kini plaća dnevnu ili mesečnu nadoknadu da bi se pretvarali da rade. Oni odlaze u firme koje simuliraju radno okruženje i gde mogu da glume različite uloge – od radnika, do direktora.

Neki tvrde da im ovo fiktivno radno iskustvo pomaže u traženju pravog posla, dok drugi priznaju da na taj način lažu roditelje i prijatelje da su se zaposlili, a manje ih košta nego da u radno vreme sede po kafićima.

Platforma Sjaohongšu, kineska verzija Instagrama, prepuna je reklama za „kompanije koje se pretvaraju da rade“. Ove firme, čije reklame beleže milione pregleda, nisu zvanično registrovane, a mnoge posluju doslovno na crno, često putem aplikacija za razmenu poruka WeChat.

Reč je o „preduzećima“ koja omogućavaju mladim nezaposlenim Kinezima da se pretvaraju da rade. Svako ko plati dnevnu naknadu između 30 i 50 juana (4 do 7 dolara), dobija kancelariju sa stolom, internetom i drugom kancelarijskom opremom, a osnovna cena uključuje ručak i kafu. Ove firme, specijalizovane za lažne poslove, nude i mnoge dodatne usluge koje se posebno plaćaju.

Zašto bi neko plaćao da se pretvara da radi?

Korisnik može da dobije šefa koji mu izdaje radne zadatke i vrednuje postignute rezultate, da prisustvuje sastancima unutar kompanije i sa poslovnim partnerima, da sa kolegama organizuje štrajk, ili da bude rukovodilac na različitim nivoima, sve do pozicije izvršnog direktora. Mogućnosti su brojne, a koje će lažni zaposleni koristiti zavisi od toga koliko može da plati.

Zašto bi neko plaćao da se pretvara da radi?

Nezaposleni mladi Kinezi imaju različite motive za odlazak na lažni posao. Neki tvrde da im radno iskustvo koje stiču u fiktivnim kancelarijama pomaže da se bolje pripreme za razgovore za pravi posao. Drugi kažu da im je to prilika da se druže sa vršnjacima za mnogo manje novca nego u kafićima. Treći priznaju da glume kako odlaze na posao da bi zavarali roditelje i prijatelje, jer ne mogu više da trpe pritiske okoline zbog toga što su nezaposleni.

Prema zvaničnim podacima kineskog Nacionalnog zavoda za statistiku, u prvom kvartalu 2025. godine, stopa nezaposlenosti u gradovima iznosila je 5,3%. Međutim, stopa nezaposlenosti mladih je mnogo veća – u martu je dostigla 16,5% među mladima od 16 do 24 godine, isključujući studente, i 7,2% među onima od 25 do 29 godina.

Dolaze i neki koji rade

Bizarni trend da se plaća za nepostojeći posao sve je popularniji u Kini, pa raste i broj onih koji nude ovakve usluge. Jedna od takvih firmi, u naselju Šuangđing u Pekingu, ispred vrata ima znak advokatske kancelarije. Poseduje nekoliko sala za sastanke i radni prostor za 36 zaposlenih. Ovaj poslovni prostor zaista pripada jednoj advokatskoj kancelariji. Ali, pošto ga advokati retko koriste, dogovorili su se sa jednom preduzimljivom preduzetnicom da izdaje njihove kancelarije mladima koji glume da dolaze na posao.

Svakog meseca zajedno prave raspored kada kancelarije koriste advokati, a kada nezaposlena „klijentela“, pri čemu advokati uzimaju novac za najam kancelarija, a ostatak prihoda odlazi organizatorima lažnog posla.

Osnivač još jedne od ovih kompanija, takođe u Pekingu, održava aktivnu WeChat grupu od oko 300 korisnika, gde deli fotografije kancelarija. Zanimljivo je da među korisnicima ovih fiktivnih kancelarija ima i onih koji zaista rade neki posao, bilo da su frilenseri ili imaju angažman sa skraćenim radnim vremenom.

Foto: Pixabay

Kada izabere banku u kojoj će, najčešće zbog niže kamatne stope, refinansirati svoj kredit, dužnik više ne mora da ide na šalter svoje „stare“ banke, jer će svu „prepisku“ o stanju njegovog duga koji se namiruje da obave nova i stara banka.

Međutim, postoji ipak nekoliko važnih koraka i informacija koje je neophodno znati pre ovog postupka, poput onih – šta se dešava ako nova banka „zakasni“ sa uplatom refinansiranog iznosa staroj banci gde kamata dužniku i dalje „otkucava“.

Ko i kako plaća tu razliku?

Korisnik, radi refinansiranja kredita, nema obavezu da pribavlja potvrdu od banke o stanju duga po kreditu, jer će banka i nova banka, kod koje namerava da podnese zahtev za kredit za refinansiranje kredita, međusobno komunicirati i sarađivati u postupku odobravanja kredita za refinansiranje, na osnovu ovlašćenja koje će korisnik dati novoj banci, koje je sastavni deo zahteva za odobravanje kredita za refinansiranje, a u skladu sa Instrukcijom NBS o refinansiranju kredita kod druge banke, objašnjavaju za portal N1 u Narodnoj banci Srbije.

„Naime, nakon što se korisnik obrati banci kod koje planira da uzme kredit za refinansiranje kredita koji ima u korišćenju kod banke, nova banka će od korisnika pribaviti ovlašćenje kojim joj daje saglasnost da od prethodne banke, kod koje ima kredit, pribavi podatke o stanju duga po kreditu, podnese zahtev za prevremenu otplatu, vrši svu komunikaciju sa bankom i preduzme sve neophodne aktivnosti kako bi se izvršila prevremena otplata kredita radi čijeg refinansiranja se podnosi zahtev za kredit kod nove banke“, navodi NBS.

Instrukcijom Narodne banke Srbije o refinansiranju kredita kod druge banke, definisano je da se pod stanjem duga na određeni dan, podrazumeva iznos koji je na taj dan potrebno uplatiti kako bi se kredit u potpunosti prevremeno otplatio.

„Dostavljanjem ovlašćenja i upita o stanju duga, smatra se da je prethodnoj banci upućen zahtev za potpunu prevremenu otplatu kredita. Prethodna banka (banka kod koje korisnik ima kredit koji namerava da refinansira) je odgovorna za tačnost obračuna datog u Obaveštenju o iznosu za prevremenu otplatu a nova banka ne odgovara za ispravnost obračuna datog u Obaveštenju. Ukoliko korisnik smatra da je oštećen obračunom preostalog iznosa duga, nova banka je dužna da ga uputi na proceduru za podnošenje prigovora prethodnoj banci i na proceduru za podnošenje pritužbe Narodnoj banci Srbije“, ukazuje Narodna banka Srbije.

Ako je upit sa ovlašćenjem korisnika dostavljen novoj banci od 00:01 do 09:00 časova, prethodna banka je dužna da novoj banci do 14 časova istog radnog dana dostavi podatke o stanju duga na taj dan – Obaveštenje o iznosu za prevremenu otplatu a ukoliko je upit sa ovlašćenjem dostavljen u periodu od 09:01 do 24:00 časa, prethodna banka je dužna da Obaveštenje o iznosu za prevremenu otplatu sa stanjem na naredni radni dan dostavi tog narednog radnog dana do 14 časova.

Ko snosi trošak ako nova banka ne uplati na vreme

„Nova banka ima obavezu da se stara da sredstva odobrenog kredita za refinansiranje budu preneta prethodnoj banci na dan za koji je izvršen obračun iz Obaveštenja o iznosu za prevremenu otplatu. Ukoliko sredstva odobrenog kredita za refinansiranje ne budu preneta prethodnoj banci na dan za koji je izvršen obračun iz Obaveštenja o iznosu za prevremenu otplatu, nova banka snosi trošak razlike između tog novog obračuna iznosa za prevremenu otplatu i obračuna datog u Obaveštenju o iznosu za prevremenu otplatu, koji je prethodna banka dostavila po prvobitnom upitu nove banke“, upozorava centralna banka.

Korisnik, ističe NBS, „ne može snositi nikakve dodatne troškove usled propusta u komunikaciji nove i prethodne banke u vezi sa dostavljanjem upita o stanju duga i obračuna odnosno obaveštenja o stanju duga“.

„Nova banka korisnika bez odlaganja obaveštava da je prethodnoj banci prenela sredstva odobrenog kredita za refinansiranje“, pojašnjava NBS.

Kad se zajmi dinar više

Ukoliko se ugovorom o kreditu za refinansiranje, korisniku odobrava viši iznos od iznosa kredita koji se refinansira, ugovorom se definiše na koji način se stavlja na raspolaganje korisniku iznos.

„Inače, svrha ovakvog načina refinansiranja jeste da banke ‘završe ceo administrativni posao bez učešća korisnika, kao i da se spreči da se sredstva za refinansiranje kredita nenamenski potroše. Tehnika izvršenja tih transakcija zavisi od banke kod koje se prevremeno otplaćuje kredit te da li se sredstva uplaćuju na prelazni račun banke s pozivom na broj partije kredita ili na račun korisnika gde se odmah rezerviše (poput trajnog naloga) odgovarajući iznos sredstava i prenosi na račun partije kredita“, pojašnjavaju u NBS.

Ima li, ipak, troška?

Ovo bi, u praksi, trebalo da znači da dužnik koji namerava da refinansira kredit treba prethodno da se raspita u novoj banci na koji način se obavlja uplata po starom kreditu – da li međubankarski, ili to korisnik čini putem naloga za prenos.

Ako je međubankarski – nema dodatnih troškova.

Međutim, ukoliko ceo kredit „legne“ na račun dužnika u novoj banci i istog trenutka ide plaćanje duga ka staroj banci preko naloga za prenos koji potpisuje sam korisnik, banka će mu, izvesno je, zaračunati procentualnu proviziju za bezgotovinsko plaćanje, koja se u bankama po važećim tarifnicima uglavnom kreće do maksimalnog iznosa od – 8.000 dinara.

Izvor: N1
Foto: Pixabay

Promet u industriji u Srbiji u aprilu 2025. godine manji je za 1,1 odsto u odnosu na april 2024. godine, dok je u odnosu na prosek 2024. godine veći za 3,2 odsto, saopštio je danas Republički zavod za statistiku (RZS)

Posmatrano po sektorima, u aprilu 2025. godine, u odnosu na april 2024. godine, u rudarstvu je zabeležen pad prometa u industriji od 19,3 odsto, a u prerađivačkoj industriji pad od 0,1 odsto.

Posmatrano po tržištima, u aprilu 2025. godine, u odnosu na isti mesec prošle godine, promet u industriji na domaćem tržištu beleži pad od 2,5 odsto, a na inostranom tržištu rast od 0,4 odsto.

Izvor: Fonet
Foto: Pixabay

Kuriske službe sve agresivnije nameću građanima da pakete preusmeravaju na paketomate kako bi zgrnule što više para, sa što manje ulaganja

Zatrpanost kurirskih službi porudžbinama sa sajtova jeftine robe iz inostranstva rodio je novi vid isporuke paketa preko paketomata, koji se ispostavio kao isplativ poslovni model. Zato i ne čudi što se u postavljanje paketomata, pored nacionalnog poštanskog operatera Srbije uključuju i kompanije koje nemaju nikakve veze sa poslovima isporuke pošiljaka, poput naftnih kompanija koje ih postavljaju na pumpama, kako bi bili dostupni i bliži što većem broju građana. Prema dostupnim podacima širom Srbije ima ukupno između 1.000 i 1.200 paketomata.

Gomile paketa sa Temua, Šejna, Ali Ekspresa i drugih portala na kojima građani Srbije masovno kupuju preko interneta naterale su kurirske službe da veliki deo pošiljki preusmere u paketomate. To rade možda i previše agresivno, pa vlasnici paketa često stiču utisak da ih kurirske službe, uprkos tome što su prilikom kupovine platili isporuku do kućnog praga, namerno teraju da preusmere pošiljke u paketomat.

– Desilo mi se više puta da mi telefon nije ni zazvonio poštetno, a veza je prekinuta i odmah posle toga stiže SMS od kurira iz kurirske službe koji me obaveštava da je isporuka pokušana i da nikoga nije bilo na adresi i da mogu preusmeriti pošiljku na paketomat. Nekoliko puta sam to čak i uradila, ali poslednji put sam se zainatila i rekla dosta. Platila sam isporuku i hoću da mi paket donesu na vrata, a ne da gubim vreme i idem da ga podižem sa paketomata. Što više građana nateraju da podižu pošiljke sa paketomata to će njima trebati manje kurira i samim tim će imati veću zaradu – kaže S. S. iz Beograda.

Posao sa paketomatima kurirskim službama isplativ

Ona dodaje da su paketomati dobra stvar za ljude koji rade po ceo dan pa paket mogu da podignu posle posla, ali za ljude koji rade od kuće ili su penzioneri to je gubljenje vremena i bacanje para.

Ekonomista Saša Đogović ističe da je očigledno posao sa paketomatima kurirskim službama isplativ, jer ih, u suprotnom, ne bi bilo toliko.

– Isporukom pošiljki preko paketomata smanjuju se troškovi i postiže se veća efikasnost i brzina isporuke kako bi što veći broj ljudi dobio pošiljku sa što manje praznog hoda. Kurirske službe se ne tiče da li je klijent uskraćen što u datom mometnu nije bio na adresi. Paketomatima se postiže sve veći obuhvat klijenata, smanjuje se trošak, povećava se produktivnost rada, a samim tim povećava se i dobit – objašnjava Đogović.

BROJKE

1.000 -1.200 paketomata ima u Srbiji

24/7 su dostupni paketomati za preuzimanje pošiljki

Rok čuvanja paketa u paketomatu je 48 sati

462 do 650 dinara košta isporuka paketa od pola kilograma

Izvor: Biznis Kurir
Foto: Unsplash