Srpski paori, posebno proizvođači mleka, baš nemaju sreće.

Nikada državni podsticaji za posao koji se smatra najsloženijim u primarnoj poljoprivredi nisu bili veći, ali istovremeno nikada ni otkupne cene mlekara nisu bile niže.

Zapravo, bilo je dana kada otkupljivači gotovo da i nisu odlazili na teren, već do potrebnih količina dragocenog napitka dolaze uvozom.

Na prvi pogled ponašaju se logično, uvozno mleko je jeftinije, ali osnovni razlog za navodno skupu domaću proizvodnju sirovog mleka je precenjen dinar.

Mleko u potoku

„Jaka“ domaća valuta uzrokuje da je srpska roba preskupa na inotržištu, dok je inoroba u Srbiji nerealno niske cene. Tako dolazimo do apsurda da je Srbija od višedecenijskog izvoznika postala uvoznik mleka.

Podsetimo se da smo u okruženje decenijama plasirali bezmalo polovinu proizvodnje, pa nas u regionu zovu „zemlja mleka“. Sada srpske mlekare i konditori uvoze mleko, dok ovdašnji paori belu tečnost bacaju u potok.

Lane su seljaci u Srbiji proizveli 1,4 milijarde litara, od čega se oko 600 miliona proda na pijaci, bilo kao mleko, a još više preko drugih mlečnih napitaka, odnosno prerađevina.

Računalo se da će mlekare i konditori otkupiti otprilike 800 miliona litara, što je, inače, nešto manje od njihovih potreba. Pre petnaestak sezona produkcija je premašivala 2,2 milijarde litara.

Sa druge strane, potrošnja mleka u Srbiji nije velika, zavisno od godine kreće se između 180 i 200 litara po osobi godišnje i stalno se smanjuje. Poređenja radi, Crnogorac popije blizu 390, Holanđanin 430, a Danac čak 550 litara. Vidi se da ima osnova i te kako razmišljati i o povećanju domaće potrošnje.

Aflatoksin preti

Međutim, cena nije jedini razlog koji muči proizvođače mleka. Naime, u ovdašnjoj beloj tečnosti pojavljuje se aflatoksin, i to iznad dopuštene domaće granice 0,25 miligrama u litru mleka.

Dodatna nevolja je što je u Evropskoj uniji dopuštena granica tek 0,05, mada je u SAD, Rusiji i Kini granična međa dvostruko viša nego u Srbiji, odnosno čak 0,5 miligrama. Ipak, naše osnovno inotržište je EU, a Brisel je po ovom pitanju neobično strog.

Drugim rečima, visok nivo nedopuštenog aflatoksina drastično nam umanjuje izvozne mogućnosti bilo da je reč o mleku, bilo o mlečnim proizvodima.

Reč je o relativno novijoj zarazi preko gljivice Aspergillus koja se na našim poljima prvi put pojavila 2014. godine kada je uzrokovala veliku štetu. Napada ponajviše kukuruz i luči aflatoksin.

Kako kukuruz čini najmanje polovinu bilo kog stočnog obroka, aflatoksin se prenosi u mleko. To je i jedini način da se ovaj toksin pojavi u belom napitku i mnogi su očekivali da će se brzo pronaći način zaštite.

Kad stabljika omekša

Međutim, prošla je već decenija od prvog napada nove zaraze, a problem je sve veći. Gljivica je otporna na brojna zaštitna sredstva kojima se koriste evropski seljaci.

Pokušalo se unošenjem apsorbera u ishranu stoke. Njihova uloga je da „vežu“ aflatoksin za sebe i iz stoke ga izbace izlučevinama. Metod se pokazao uspešnim, ali nedovoljnim kad je zaraza intenzivna i raširena.

U takvoj situaciji apsorber uspeva da nivo aflatoksina spusti na ispod 0,25, pa i 0,15, ali ne i da mleko zadovolji evrounijski kriterijum od samo 0,05 miligrama po litri mleka.

Aspergillus je sve češće na našim poljima, razlog su klimatske promene. Gljivica se brzo i obimno širi u sezoni kada imamo duže periode izrazito visokih temperatura sa intenzivnim padavinama u međuvremenu.

Možda su najkritičnije takozvane tropske noći, kada se temperatura ne spušta ispod 20 stepeni Celzijusa. U ovakvim uslovima kukuruz se noću „ne odmori“ dovoljno, stabljika mu olabavi i omekša što je dovoljno da se gljivica veže za biljku, a kasnije emituje aflatoksin.

Nova stočna hraniva

Prošla godina je bila idealna za gljivicu i otuda muke za srpske paore traju već sedam, osam meseci. Novi ministar agrara Dragan Glamočić najavio je raspršivanje fungicida dronovima kada se postiže pravilnija raspršenost zaštitne materije, ali tek treba da se vidi koliko će inovativna tehnologija zaprašivanja bilja biti efikasna u praksi.

Kao odgovor na zarazu pre jedanaest godina, seljaci su tokom naredne decenije ozbiljno poradili na poboljšanju uslova u skladištima. No, kako se stalnim otopljavanjem, posebno noći, stvaraju sve povoljniji uslovi za razmah novih štetočina, stalan rad na higijeni magacina biće sve značajnija mera dobre proizvođačke prakse.

Međutim, ni to nije dovoljno u borbi sa aflatoksinom. Brojni stručnjaci se zalažu za promenu ishrane biljaka, odnosno da se kukuruz kao osnovno hranivo stoke u Srbiji zameni pšenicom, ječmom, sojom ili nekim od takozvanih alternativnih useva. Takođe, u tom slučaju suočili bismo se sa nešto manje kaloričnim hranivom i nešto skupljom poljoprivrednom proizvodnjom.

Seljak ne može sam

Uvek korisna praksa da se pogleda kako se uspešniji od nas nose sa istom problematikom, u ovom slučaju može tek minimalno da pomogne. Danci, vodeći mlekari u EU, hrane stoku namenski uzgajanom pšenicom, dok Holanđani i Švajcarci, takođe vrsni proizvođači mleka, u sezoni imaju tek jednu, a češće, nijednu tropsku noć, dok je u Vojvodini lane bilo, zavisno od uže lokacije, između dvanaest i četrnaest dana kada se živa u termometru ni noću nije spuštala ispod dvadesetog podeoka.

Nije sporno, dakle, da ozbiljni problemi muče srpskog seljaka. Suočio se sa problemom koji sam ne može nadvladati. Država, pak, do sada nije bila posebno aktivna u borbi sa zarazom koja preti da u korenu saseče srpsku poljoprivredu. Naprotiv, precenjenim kursom domaće valute dodatno je otežala poslovanje i razvoj agrara u Srbiji.

Izvor: 021.rs
Foto: Pixabay

Od 1. jula dolazi do značajne promene u načinu na koji se kontroliše pravilnost elektronskog evidentiranja poreza na dodatu vrednost putem Sistema elektronskih faktura

Do sada je postojala određena tolerancija – Ministarstvo finansijaje za prvih šest meseci 2025. godine „gledalo kroz prste“ natehničke greškeu evidencijama PDV-a na SEF-u, pod uslovom da one nisu uticale na ukupan obračunat porez. Taj prelazni period bio je zamišljen kao prilika za prilagođavanje obveznika novom sistemu.

Poreska savetnica, Gordana Aritonović, kaže da se od 1. jula više neće tolerisati netačnost ili propusti u elektronskim evidencijama – čak i ako ukupni PDV nije pogrešno obračunat, tehničke greške (poput netačno iskazane osnovice kod umanjenja, pogrešnog statusa subjekta, neusklađenih podataka u sistemu elektronskih faktura) biće razlog za prekršajnu odgovornost.

“Zakon o elektronskom fakturisanju i prateći pravilnik predviđaju konkretne kazne koje se za pravna lica i javna preduzeća kreću od 200.000 do dva miliona dinara. Za preduzetnike su kazne nešto blaže – od 50.000 do 500.000 dinara, dok su za odgovorna lica predviđene kazne od 50.000 do 150.000 dinara”, navodi naša sagovornica.

Ona dalje ističe da je dobra vest to što postoji mogućnost da se greška ispravi pre nego što dođe do nadzora.

“Ako se korekcija PDV evidentiranja izvrši blagovremeno postupak se neće pokretati, ali ako se greška otkrije tokom kontrole i prethodno nije korigovana, sledi sankcija”, kaže Aritonović.

Od jula se očekuje „punu odgovornost“

Ovo je zapravo priprema za sledeći korak – uvođenje takozvane preliminarne poreske prijave od januara 2026. godine, koja bi trebala da zameni sadašnji POPDV obrazac.

“Iako se pravilnik koji uređuje ovaj novi model još uvek nije pojavio, očekuje se da će dodatno automatizovati PDV prijavu. Pretpostavljam da će i najmanje neusaglašenosti između elektronskih faktura i PDV prijave odmah biti vidljive”, ocenjuje poreska savetnica.

Od jula se očekuje „punu odgovornost“ za način na koji se PDV iskazuje u Sistemu elektronskih faktura.

“Moj savet obveznicima je da već sada detaljno provere usklađenost svojih evidencija – naročito kada su u pitanju knjižna odobrenja, status partnera i tačnost podataka u SEF-u, kao i prethodna evidencija poreza, jer greške više nisu tehnički problem – oneod 1. jula postaju poreski rizik za obveznika”, kaže Aritonović.
Međutim, kao neko ko se svakodnevno susreće sa problemima u primeni propisa, ona smatra važnim da ukaže i na širu sliku.

“Propisi o elektronskom fakturisanju menjani su više puta u kratkom roku. Privreda je time dovedena u konfuziju – preduzetnici i firme više nisu sigurni šta tačno jeste, a šta nije ispravno. Iako je grejs periodza prilagođavanje formalno postojao, u praksi nije bio dovoljan, upravo zbog učestalih izmena i neujednačenog tumačenja propisa”, ocenjuje poreska savetnica Gordana Aritonović.

Da li je sve preoštro

SEF svakako nosi potencijal za pojednostavljenje buduće PDV prijave i uvođenje kontrole „na klik“, ali trenutna rigoroznost prema tehničkim greškama – koje su često rezultat nejasnoća u sistemu i primeni propisa – deluje preoštra.

“Ne sporim da sistem elektronskih faktura uvodi viši stepen sigurnosti u razmeni dokumenata i potencijalno unapređuje transparentnost, ali uvođenje kazni za svaku ‘tehničku omašku’ koja ne menja iskazani PDV u ovom momentu šalje poruku da država nema dovoljno sluha ni razumevanja za realne izazove sa kojima se privreda suočava u praksi”, zaključuje Aritonović.

Nove poreske kategorije

Podsetimo, u septembru 2024. godine, Ministarstvo finansija, predstavilo je nove funkcionalnosti sistema elektronskih faktura (SEF), kao i planirane izmene propisa da u SEF-u bude omogućeno evidentiranje prethodnog poreza.

Korisnicima Sistema elektronskih faktura (SEF) predstavljena je verzija sistema SEF 3.9 na kojoj su izmenjene evidencije obračuna poreza na dodatu vrednost, odnosno pojedinačna evidencija PDV-a i zbirna evidencija PDV-a.

Uvedene su i nove poreske kategorije: S10, S20, AE10 i AE20, uz odgovarajuće šifre za primenu poreskih kategorija za sve elektronske fakture (faktura, avansna faktura, dokument o povećanju i dokument o smanjenju), i to kako za korisnike koji SEF-u pristupaju putem korisničkog, tako i za one koji pristupaju putem aplikativnog interfejsa.

Takođe, uređena je mogućnost da korisnici sistema opredele svoj status u smislu Zakona o porezu na dodatu vrednost – da li su obveznici PDV-a ili nisu, kao i da odrede poreski period, ukoliko su obveznici PDV-a.

Među najznačajnijim unapređenjima verzije SEF-a 3.9 su i izmene koje se odnose na integraciju sa sistemom Uprave carina, kao i omogućavanje unosa više bankarskih računa na profilu subjekta, te prikazivanje NBS IPS QR koda na generisanom spoljnom prikazu fakture (PDF).

Jedna od važnijih izmena odnosi se na član 1 Pravilnika, kojim je uvedena nova tačka o automatskom unosu carinskih deklaracija u sistem elektronskog fakturisanja. Omogućeno je i ponovno registrovanje subjekata koji su ranije uklonjeni iz sistema elektronskog fakturisanja.

Nova pravila zahtevaju da elektronsko evidentiranje PDV-a bude završeno do 12. dana u mesecu, sa mogućnošću ranijeg unosa u posebnim slučajevima.

Izvor: Biznis.rs
Foto: Pixbay

Građevinska aktivnost usporava nakon dužeg perioda snažnog rasta, kako stanogradnja, tako i saobraćajna infrastruktura.

Građevinska aktivnost se stišava od sredine 2024. godine, nakon nekoliko godina buma:

• Stanogradnja, ključni pokretač rasta građevinskog sektora u prethodnom periodu, deluje da usporava: ukupna površina stambenih objekata za koje su podneti zahtevi za izdavanje građevinskih dozvola smanjila se za 4,4% gg u 2024. godini i za 6% gg u januaru 2025. godine (u odnosu na +3,6% u 2023.)

• Izgradnja saobraćajne infrastrukture i druga javna kapitalna ulaganja su značajno doprinosili ukupnom privrednom, a bili su i glavni faktor rasta građevinskog sektora u 2024. Međutim, čini se da trend rasta u ovom delu građevinarstva značajno usporava, jer se vrednost dozvola smanjila u poslednjih nekoliko meseci – potencijalno povezano sa trenutnim političkim neizvesnostima. Na primer, vrednost dozvola u oblasti objekata saobraćajne infrastrukture za period od novembra 2024. do januara 2025. pala je za čak 25% gg.

Izvor: EY Makroekonomski puls

Foto: Pixabay