Politika i društvoVesti

Vlažan vazduh i visoke temperature

by bifadmin

Vlažnost vazduha iznad 70% i temperature vazduha preko 30 stepeni, prisustvo smoga, naročito u urbanim sredinama, povećavaju rizik od kardiovaskularnih komplikacija kod obolelih od visokog krvnog pritiska.

Šta se dešava leti kada je povećana vlažnost vazduha?

Povećana vlažnost vazduha utiče na sposobnost organizma da se znoji i tako rashlađuje. Visoka temperatura i visoka vlažnost utiču na pojačan dotok krvi do kože, što tera srce da se više napreže i radi ubrzano.

Šta se dešava u organizmu kad je visoka temepreratura tokom leta?

Tokom vrelih dana, cirkulacija krvi može da bude i dva puta brža nego tokom hladnijih dana. Zbog gubitka tečnosti u organizmu može da se smanji i količina krvi, dolazi do poremećaja ravnoteže u odnosu između volumena telesnih tečnosti i koncentracije elektrolita u njima, a u mišićima može doći do nakupljanja kiselih produkata metabolizma.

Odmah se javite lekaru ukoliko primetite:

glavobolju – najčešće se javlja kod osoba od dvadeset do četrdeset godina života,
zamor – može se odraziti kao nevoljnost, manjak energije, iscrpljenost,
grčeve u mišićima – bolne kontrakcije koje zgrče mišić,
preterano znojenje ili ako ne možete da se znojite,
hladnu i lepljivu kožu,
otečene članke i stopala,
tamnu mokraću,
mučninu – osećaj nelagodnosti koje prati belilo, pojačano izlučivanje pljuvačke, usporen rad srca i snižen pritisak.
vrtoglavicu – poremećaj ravnoteže,
ubrzan puls – osećaj neprijatnosi, nelagodnosti, jakog lupanja srca i nepravilnog ritma.

Izvor: Stetoskop

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Koja generacija najviše ulaže u zlato?

by bifadmin

Mnogobrojna istraživanja pokazuju da su najveći ulagači u zlato generacije rođene između 1982. i 1996. godine – takozvani milenijalci. Ovaj trend je uočljiv kako u svetu, tako i u Srbiji.

Istraživanje Banke Amerike pokazuje da 45 odsto milenijalaca već poseduje zlato, dok još toliko planira da investira u žuti metal. State Street Global Advisors, jedan od najvećih svetskih upravljača finansijskim fondovima, u svom nedavnom istraživanju, utvrdio je da milenijalci prosečno imaju 17 odsto svog investicionog portfolija u zlatu, što je najviši procenat među svim generacijama. Za poređenje, prosečan udeo za generaciju X (1965-1980) i baby boomere (1946-1964) iznosi 10 odsto.

Kako analitičari kažu, zlato se tradicionalno smatra „sigurnim utočištem“ u periodima ekonomske i političke nestabilnosti, pa mnogi milenijalci, kao generacija koja je preživela krize, traže imovine koje nude sigurnost u takvim vremenima. Globalni trendovi se mogu primetiti i u Srbiji. Poslednjih godina sve više građana Srbije pokazuje interesovanje za ulaganje u zlato.

Ne žele da se opeku

Prema rečima ekonomskog analaitičara Zorana Pavlovića, najveće poverenje u zlato baš milenijalaca ne treba da čudi, jer za razliku od prethodnih generacija koje su stasavale u stabilnijim periodima i nisu razmišljali o ulaganju u zlato, milenijalci su formirali svoje finansijske navike kroz iskustvo kriza, inflacije i nepouzdanih institucija.

“To su generacije koje su preko leđa pregurale ratove, inflacije, devalvacije, odrastali u vrlo nesigurnim vremenima i ne čudi da baš oni ulažu u zlato – kao bezbednu, opipljivu i dugoročno pouzdanu imovinu, nezavisnu od banaka, berzi i politike”, kaže Pavlović i dodaje da je pravilo da se trećina imovine uloži u sigurnu nišu iako donosi mali prinos, trećina u nesigurno sa većom šansom za “oplodnju”, poput akcija velikih kompanija, a trećina u rizično.

Milenijalci, međutim, ne veruju ni u šta i ne žele da se “opeku”. Imaju snažnije iskustvo sa krizama i tipičan su primer pravila “koga zmija ujede i guštera se plaši”.

“Oni hoće nešto što je sigurno, a zlato u nesigurnim vremenima raste i imaće prinos po osnovu rasta cene. Otuda takav skok ulaganja u zlato, a naročito od strane milenijalaca”, kaže naš sagovornik.

Savet za ulagače

Zlato je vekovima poznato kao „sigurno utočište“ u vremenima nesigurnosti – čuva vrednost i kad druge investicije gube. Njegova cena beleži stalan rast: samo u prvoj polovini 2024. godine skočila je za gotovo 26%, što je dodatno ohrabrilo nove investitore, među kojima su i mlađe generacije.

U atmosferi globalne nesigurnosti i rastuće inflacije, tržište zlata ulazi u ono što se na berzama naziva „bull market“ – period naglog i stabilnog rasta. To privlači još veći broj građana koji traže zaštitu za svoju imovinu. Mnogi milenijalci prvo kupuju zlato kao „sigurnu luku“, a zatim ga povremeno prodaju radi ostvarivanja profita.

Međutim, kako upozorava Georgi Hristov, zlato ne treba prodavati impulsivno, samo zbog kratkoročnog profita. Ako investitoru novac nije hitno potreban, savet je da ga zadrži jer je zlato sredstvo za drugoročnu investiciju, a ne za brzu zaradu.

Kao dodatni savet, Hristov ističe važnost izbora pouzdanih trgovaca: “Proverite da li prodavac poštuje tržišne cene, da li ima transparentnu politiku otkupa i da li sarađuje direktno s rafinerijama. Samo tako možete biti sigurni da ulažete u pravu vrednost.”

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Agent plus grupa: 18 godina pouzdanog parnerstva u transportu i logistici

by bifadmin

Ove godine Agent Plus Grupa obeležava značajan jubilej – punoletstvo postojanja na tržištu Jugoistočne Evrope. Kroz osamnaest godina dinamičnog razvoja, izrasli smo u jednog od lidera u organizaciji prekomorskog kontejnerskog transporta, oslanjajući se na sopstvenu rečnu flotu na Dunavu kapaciteta oko 30.000 tona, kao i na celovit spektar usluga u oblasti multimodalnog transporta i logistike.

S ponosom gledamo na ono što smo postigli, ali istovremeno s velikim entuzijazmom očekujemo izazove koje nosi budućnost. Naše tržište i delatnost u kojoj poslujemo odlikuju se izuzetnom dinamikom i stalnim promenama – logistika i organizacija transporta ne trpe stagnaciju. Tokom svih ovih godina, gotovo da nismo imali prilike da se zadržimo u zoni komfora, a zapravo je ta stalna potreba za prilagođavanjem i pokretom postala naše prirodno stanje.

Ako se osvrnemo na period od 2007. godine do danas, jasno je da smo kao društvo i privreda prošli kroz brojne ekonomske, političke i civilizacijske promene. Na tom putu, i mi smo morali da se neprekidno transformišemo – da učimo, prilagođavamo se i reagujemo brzo i odgovorno. Moglo bi se reći da smo tokom ovih godina „položili“ brojne ispite – i maturske i prijemne – doživeli prve poslovne neuspehe, velike pobede, ali i poraze. Sve nas je to oblikovalo i ojačalo – i danas, sa sigurnošću tvrdim, Agent Plus Grupa je zbog toga snažnija i bolja.

Vreme danas ima sasvim drugačiju težinu i brzinu nego nekada. Iskustvo koje mladi zaposleni steknu tokom samo jedne godine rada u našoj kompaniji, teško da je uporedivo sa sličnim stažom iz nekih prethodnih epoha. Takva su vremena – zahtevna, ali i puna potencijala za one koji su spremni da ih prepoznaju i iskoriste.

Međutim, ono što se nije promenilo – i nadamo se da nikada neće – jeste uverenje da su ljudi ključ svakog uspeha. Kompaniju čine ljudi – njihov trud, znanje i posvećenost. Imati dobar tim nije stvar sreće, već jasne vizije i sistemskog rada. Upravo taj tim i poslovna kultura koju negujemo omogućili su nam da se sa svakim rezultatom iznova ponosimo.
Naši partneri, koji su nam svih ovih godina ukazivali poverenje, čine neodvojiv deo naše priče. Njihova lojalnost i saradnja ravnopravno su učestvovali u svakom našem uspehu.

Svake godine za Dan kompanije dodeljujemo zaposlenima jubilarne nagrade – 10 godina za lojalnost, ali i specijalne nagrade zaposlenima i poslovnim partnerima: nagradu „Zlatno kormilo“ za podršku, zalaganje, poverenje i profesionalnost, kao i nagradu koju dodeljujemo za izuzetnost pod nazivom „Sidro poverenja“.

Gledajući unapred, naš strateški cilj ostaje jasan – da ostanemo dosledni svojim vrednostima, da se kontinuirano razvijamo, tragamo za novim prilikama i negujemo partnerske odnose koje gradimo s pažnjom i odgovornošću. U narednom periodu očekujemo stabilizaciju poslovnog okruženja i postepeni izlazak iz recesije, što će otvoriti prostor za održiv rast i razvoj.

Još davne 2007. godine postavili smo temelje poslovanja zasnovane na jasno definisanim principima. Danas, sa ponosom možemo reći da od njih nismo odstupili – i verujemo da ćemo ih i u budućnosti čuvati kao orijentir našeg poslovnog puta.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Od juga Srbije do najinovativnijih tržišta Evrope: Kako srpski startapi mogu do Skandinavije

by bifadmin

Dok svaki četvrti Danac i svaki peti Šveđanin prati tehnološke novitete, u Srbiji se tako oseća tek 4% građana. Ovi podaci Evrobarometra slikovito pokazuju koliki jaz postoji – ali i kolika je prilika za domaće startape koji imaju ambiciju da igraju na globalnoj sceni.

Na Pop up export hubu, u okviru Foruma naprednih tehnologija u Nišu, govorilo se upravo o tome – kako da inovatori iz Srbije zakorače na zahtevna, ali izuzetno podsticajna tržišta nordijskih zemalja. Učesnici su kroz konkretne savete i primere otvorili prostor za prva ozbiljna partnerstva i izlazak na sever Evrope.

– Zemlje poput Finske, Švedske i Danske poznate su po visokoj digitalnoj pismenosti, poverenju u nove tehnologije i sistemskoj podršci inovatorima. Ne samo kroz akceleratorske i mentorske programe, već i kroz ulaganja – između 10% i 20% svih državnih rashoda za istraživačko-razvojne aktivnosti odlazi upravo na projekte u kojima učestvuju i privatne kompanije – rekao je Dušan Vasiljević, direktor za konkurentnost i investicije u NALED-u.

Uspeh u Skandinaviji nije slučajnost – on traži ozbiljnu pripremu, razumevanje drugačije poslovne kulture i visok stepen transparentnosti. Inovacije koje prolaze u ovom delu Evrope nisu samo „pametne“, već moraju rešavati konkretne izazove i biti zasnovane na održivim modelima koji gledaju dugoročno, poručeno je na događaju.

– Ključno je dobro poznavati zemlju u kojoj želite da poslujete, imati mentora, koristiti organizacionu podršku i fokusirati se na jedan region. Kada je proizvod spreman za regionalne okvire, on može krenuti dalje putem globalnog tržišta – istakla je Anni Anttonen, izvršna direktorka operacija startap kampusa Maria 01 iz Helsinkija.
Ona je navela da poseban akcenat stavljaju na očuvanje mentalnog zdravlja startap tima, te da sa njima rade psiholozi koji pomažu osnivačima da izbegnu burnout i očuvaju balans između slobodnog vremena i posla.

Iako trenutno ne nude sopstvene programe podrške, u fokusu su saradnje sa relevantnim inicijativama u Finskoj, kao što su 90 Day Finn, Business Helsinki Accelerator i Health Incubator Helsinki. Takođe, gošća je najavila da je u pripremi prvi Maria 01 akcelerator za startape sa visokim potencijalom rasta.

Iskustvo poslovanja na ovim tržištima ima Cloud City iz Niša, a njegov osnivač Marko Šćepanović zaključio je da je važna upornost prilikom proboja, te umrežavanje kroz hubove kao što je Maria01, jer omogućavaju kontakte i partnerstva. On je takođe istakao značaj odlaska na sajmove poput Slusha, na koji će StarTech tim u saradnji sa NTP Niš slati startapove i pružiti im adekvatnu pripremu.

Pop-up Export Hub u Nišu organizovan je u okviru projekta StarTech, koji sprovode NALED i Philip Morris International, uz podršku Vlade Republike Srbije, s ciljem da se ubrza digitalna transformacija domaće privrede i osnaži inovacioni potencijal Srbije.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

dm predstavio zajedničke rezultate Izveštaja o održivosti

by bifadmin

U mesecu kada se obeležava Svetski dan zaštite životne sredine, dm drogerie markt Srbija predstavio je rezultate i planove u oblasti održivosti 14 zemalja dm Grupe, naglašavajući snažnu posvećenost razvoju ekološki odgovornih rešenja u svim segmentima poslovanja.

U Izveštaju o održivosti za poslovnu 2023/24. godinu, dm grupa je navela kako su pažljivo korišćenje resursa, smanjenje negativnog uticaja na životnu sredinu i zaštita biodiverziteta vodeći doprinosi kojima dm, kao poslovna zajednica, želi da učestvuje u oblikovanju bolje budućnosti. Stoga su smanjenje potrošnje električne energije i korišćenje obnovljivih izvora, zaštita vodnih resursa, kao i još niži CO₂ otisak, samo neki od zacrtanih ciljeva budućeg održivog poslovanja, u kojima dm grupa već godinama unazad ostvaruje značajne rezultate.

„Mi u dm-u verujemo da održivost počinje svakodnevnim izborima – bilo da je reč o asortimanu, lokalnim inicijativama ili načinu na koji poslujemo. Posvećeni smo stvaranju pozitivnih promena i negovanju odgovornog odnosa prema zajednici u kojoj živimo i radimo. Kroz kontinuirane aktivnosti nastojimo da budemo primer odgovornog delovanja u našem okruženju. Zajednički rad na ovom izveštaju dodatno je osnažio našu posvećenost i pokazao koliko je razmena iskustava i ideja dragocena za ostvarenje zajedničkih ciljeva unutar dm Grupe“, poručila je Alexandra Korichi, direktor dm drogerie markt Srbija i Severna Makedonija.

Bez mikroplastike i sintetičkih polimera

U središtu održivog pristupa, kako se navodi u Izveštaju, nalazi se težnja da svaka poslovna odluka ostavi pozitivan trag – kako na ljude, tako i na prirodu. To se ogleda, pre svega, u pažljivo odabranom asortimanu proizvoda koji zadovoljava potrebe kupaca, ali i visoke ekološke i etičke standarde.

Već deset godina dm aktivno smanjuje ili u potpunosti izbacuje mikroplastiku i sintetičke polimere iz svojih proizvoda. Od 2014. godine kozmetički proizvodi dm robne marke ne sadrže mikroplastiku.

Reciklirani CO₂ za nove proizvode

U proizvodnji svojih robnih marki, dm se opredjeljuje za ambalaže koje se mogu reciklirati, a cilj je da do kraja 2025. godine najmanje 90% ambalaže dm proizvoda bude reciklabilno.

Tehnološki novitet iz dm-a je i recikliranje CO2 iz industrijskih gasova i pretvaranje u bio-etanol. Ovaj etanol može da se koristi direktno kao sastojak u proizvodima ili kao održiva sirovina za plastičnu ambalažu. Reciklaža CO₂ smanjuje emisije jer gas ne ulazi u atmosferu.

Smanjenje ekološkog otiska

Budući da je jedan od ciljeva i smanjenje potrošnje vode tokom upotrebe dm proizvoda, kompanija kontinuirano unapređuje formulacije. Cilj je da se smanji potrošnja vode tokom faze upotrebe proizvoda dm marki kako bi se negativni uticaji na životnu sredinu sveli na minimum.

U saradnji s međunarodnim i lokalnim partnerima, dm prati poreklo sirovina (npr. pamuk, palmino ulje), osigurava etičke radne uslove i podržava ambalaže s manjim ekološkim otiskom.

Dugoročnom strategijom za dobrobit životne sredine, zajednice i ekonomskog razvoja

Iz dm-a su poručili da će i dalje, različitim merama, inovacijama i kroz dugoročnu strategiju, graditi poslovni model koji povezuje odgovornost prema životnoj sredini, dobrobit zajednice i ekonomski razvoj.

Podsećamo, dm Srbija, kao deo šire dm grupe, deluje u skladu sa strategijom koja uključuje ekološke, društvene i ekonomske aspekte održivosti.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusEkonomija

Radoje Radojković, prvi privatni vlasnik malih hidroelektrana u Srbiji: Kilovati su „zeleni“ ako se poštuju propisi

by bifadmin

Male hidroelektrane, ako se poštuju propisi, ne nanose nikakvu štetu životnoj sredini jer u koritu reke ostaje biološki minimum vode za živi svet, proizvodi se čista energija, a posao je profitabilan i bez podsticaja države, kaže Radoje Radojković, pionir u proizvodnji električne energije u malim hidroelektranama u Srbiji.

Radoje Radojković proizvodi električnu energiju u malim hidroelektranama više od 30 godina. Danas poseduje četiri male hidroelektrane, a rezultat njegovog poslovanja zavisi od cene struje i padavina.

Radojković ističe da zbog suše prošle godine dve elektrane nisu radile četiri meseca, a i cena struje je na tržištu bila niska, oko 70 evra po megavatsatu (MWh), pa su hidroelektrane prvi put od izgradnje imale gubitak u poslovanju. Pretprošle godine, elektrane su ostvarile ogroman prihod, pa je platio porez na dobit oko 15.000 evra.

„Zeleni“ kilovati iz malih hidroelektrana se proizvode kada se određena količina vode iz rečnog korita, koju odobre nadležne institucije, usmeri u cev van korita, a u koritu ostane biološki minimum, „riblji put“ za živi svet. Količina vode koja se zahvati je slična količini koja se „izgubi“ za vreme suše, ali Radojković ukazuje da ima i neodgovornih investitora koji prekrše taj standard.

„Električna energija koja se proizvede u mojim hidroelektranama je ‘čista’, jer se tokom proizvodnje ništa ne zagađuje i ne pričinjava bilo kakva ekološka šteta. Elektrane, naprotiv, zbog toga smanjuju opasnost od klimatskih promena“, tvrdi Radojković za B&F.

Težak početak

Taj posao Radojković je prvi, kao privatno lice, započeo devedesetih godina prošlog veka, kada se pojavila šansa da ideju iz mladalačkih dana realizuje koristeći potencijal Radošićke reke u slivu Kopaonika, gde je rođen. Država je tada, zbog izgradnje puta, otkupila tri zarušene vodenice koje su koristile potencijal reke, a Radojković, po obrazovanju elektroinženjer, obratio se lokalnoj samoupravi sa zahtevom da izgradi malu hidroelektranu. Čelnici opštine su se, kako kaže „našli u čudu“.

„Rekli su mi da nemaju ništa protiv, ali da ne znaju kako bi mi pomogli. Ja sam krenuo dalje da tražim način da legalno izgradim taj objekat sa građevinskom dozvolom i projektom, uz saglasnost za lokaciju vodoprivrednog preduzeća i Elektroprivrede Srbije koje do tada nikom nisu dali jer niko nije ni tražio, niti je postojala zakonska regulativa“, priseća se Radojković.

Dogovor oko realizacije ideje je krenuo od vodoprivrednog preduzeća u Čačku i od EPS-a u Kraljevu, gde su u potrazi za rešenjem našli „neku mogućnost u Zakonu o maloj privredi“. Taj zakon je donet sedamdesetih godina i u nomenklaturi zanimanja je navedeno da je moguća „proizvodnja električne energije, prevashodno za sopstvene potrebe“.

Radojković priča da su se „zakačili“ za tu pravnu mogućnost i počela je gradnja. „Bio je to težak period, krenuo sam sa idejom, a da nisam znao kako će se to završiti. Postavljao sam cevi za vreme bombardovanja Jugoslavije i strahovao da će NATO pomisliti da je to neka oprema za lansiranje. Gradnja je trajala tri-četiri godine i hidroelektrana je završena 2001. godine i priključena na mrežu EPS-a“, navodi Radojković i dodaje da je cena električne energije bila mala, četiri dinara po kWh, ali mu je najvažnije bilo samo da krene. Kapacitet hidroelektrane je 37 kilovata i ona i sada radi i obezbeđuje „inženjersku platu“.

Subvencije države

Radojković je 2007. godine, kada je donet Zakon o energetici i Uredba o povlašćenim proizvođačima električne energije, potpisao ugovor sa EPS-om o isporuci proizvedene struje. „To je prva hidroelektrana posle Drugog svetskog rata priključena na mrežu EPS-a i prva koja je dobila rešenje o povlašćenom proizvođaču uz subvenciju države, a ugovor je na 12 godina. Struja se plaćala po fid-in tarifi koja je vrsta državne pomoći kroz garantovanu cenu po kilovatsatu (kWh) za isporučenu električnu energiju. Ta cena je bila odlična, oko deset evrocenti po kWh, ali se svake godine povećava za iznos inflacije u EU. U vreme energetske krize je povećanje bilo čak 9%“, navodi Radojković, koji je mnogima, kada je taj posao postao popularan, pružao konsultantske usluge.

Te 2007. godine, Radojković je uzeo u zakup hidroelektranu koju je 1948. izgradio Šumarsko-industrijski kombinat „Kopaonik“ iz Kuršumlije na reci Toplici od 300 kilovata za potrebe te industrije.

Posle te elektrane, kojom više ne upravlja, izgradio je još tri, jednu 2013. godine u Raškoj, na Radošićkoj reci i ona još radi po ugovoru za fid-in tarife. Četvrta je na Barskoj i Lisinskoj reci, MHE Lisina, takođe još radi po ugovoru o fid-in tarifi, a petu je izgradio na Velikoj reci, ispod Kopaonika. Kapacitet te hidroelektrane, napravljene pre tri godine je 250 kilovata, najveća je i kako kaže, najbolje radi. Sve četiri hidroelektrane proizvedu godišnje 2.000 megavatsati električne energije.

Tržišne premije

U međuvremenu je država izmenila Uredbu o povlašćenim proizvođačima i više ne važe povlašćene cene po fid-in tarifi, nego tržišne premije. Ministarstvo objavljuje aukcije za premije za obnovljive izvore energije, a dodeli je proizvođaču sa najpovoljnijom ponuđenom cenom. Država, prema Radojkovićevim rečima, u poslednje vreme ne raspisuje aukcije za male hidroelektrane, već to čini selektivno i stimuliše solarne i vetroelektrane većeg kapaciteta, a vlasnici hidroelektrana za koje je istekao ugovor o povlašćenim cenama prodaju struju na tržištu.

Prihod, prema njegovim rečima, najvećim delom zavisi od cene i količine vode koja se koristi, prošle godine cena megavatsata je na tržištu skočila oko 30%.

„Godišnji prihod koji ostvarujem iz četiri hidroelektrane je oko 200.000 evra. Sa fid-in tarifom investicija u malu hidroelektranu se vraćala za pet-šest godina, što je jako dobro. Država je stimulativnom cenom odigrala značajnu ulogu da se ulaganje brže povrati. Zadovoljan sam poslom, mada je bilo dosta teško obezbediti lokaciju, rešiti imovinsko pravne odnose, dobiti saglasnosti, ali je proizvodnja profitabilna i bez podsticaja države i vidim da se i dalje grade male hidroelektrane većeg kapaciteta na većim rekama, trenutno dve na Ibru“, kaže Radojković.

Banke ne daju kredite

Izgradnju prve hidroelektrane finansirao je kreditom Fonda za razvoj, druge dve delom kreditom, a delom sopstvenim sredstvima, dok je za poslednju, petu morao da podigne kredit jer je koštala 550.000 evra, ali je veći deo otplatio.

Banke u poslednje vreme, napominje Radojković, ne daju nikakve kredite za izgradnju malih hidroelektrana, niti za opremu sa obrazloženjem da su „društveno odgovorne“. Politiku poslovanja su, prema njegovom mišljenju, promenile verovatno pod uticajem ekoloških pokreta koji se protive izgradnji, a za to, kako je ocenio, nema razloga.

„Urbanistički projekat, kojim je predviđena gradnja hidroelektrane, javno je dostupan i mogu se uložiti primedbe. Sve moje hidroelektrane imaju cevovode kojima se sprovodi deo vode iz reke u dužini oko tri kilometra, a cevovod je zakopan i prolazi kroz šume, vrleti i nikom ne smeta. EPS, međutim, od prošle godine ne odgovara na zahteve za tehničkim uslovima za male hidroelektrane i solarne elektrane. Preko Ministarstva rudarstva i energetike tehničke uslove dobijaju elektrane sa većim kapacitetom od po nekoliko megavata“, ukazuje Radojković.

Obrazloženje EPS-a zašto ne odgovara na zahteve za tehničkim uslovima glasi da elektromreža ne može da prihvati te kilovate i da su potrebni kapaciteti za balansiranje, navodi Radojković i komentariše: „Mislim da to nije tačno, već je izdavanje tehničkih uslova obustavljeno zbog pritiska ekoloških pokreta i interesa nekih pojedinaca. Hidroelektrana ima stabilnu proizvodnju za razliku od solarne, tako da nema opravdanja da ne može da se priključi na sistem i poveća mu stabilnost“.

On dodaje da vlasnik hidroelektrane državi plaća korišćenje vode i da to nisu veliki iznosi, za njegove hidroelektrane mesečno oko 50.000 dinara. Prosečan vek tih elektrana je oko 50 godina, pod uslovom da se oprema održava, pa Radojković veruje da će se tim poslom baviti i njegovi praunuci.

Svetlana Jovičić

Biznis & finansije 233, maj 2025. 

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvo

Zašto bi trebalo da ulažemo u adaptaciju na klimatske promene?

by bifadmin

U Srbiji bi se ulaganja u prilagođavanje na klimatske promene vratila dva do 10 puta, piše dr Ivana Ostojić sa Instituta društvenih nauka u Beogradu.

Kako se navodi u Programu prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, koji je Republika Srbija usvojila krajem 2023. godine, u periodu od 2000. do 2020. godine Srbija je pretrpela štete u iznosu od najmanje 6,8 milijardi evra zbog ekstremnih vremenskih uslova. Od toga su suše i visoke temperature odgovorne za više od 70% ukupnih gubitaka, a drugi veliki izvor gubitaka bile su poplave.

Srbija je izložena nizu hidrometeoroloških opasnosti kao što su poplave, klizišta, suše, toplotni talasi, šumski požari. Sve veći rizik od ovih opasnosti izazvanih klimom utiče na bezbednost vode i energije, poljoprivredu i ruralne zajednice, saobraćajnu i putnu infrastrukturu.

Koliko je potrebno uložiti u prilagođavanje?

U studiji objavljenoj ranije ove godine, Svetska banka je procenila da bi Srbija trebalo da uloži 9,5 milijardi dolara u narednih 30 godina da zaštiti ljude i imovinu od štetnih i eskalirajućih uticaja klimatskih promena.

Ovaj inicijalni sveobuhvatni investicioni paket za adaptaciju iznosio bi otprilike 0,4%-0,6% bruto domaćeg proizvoda (BDP) godišnje do 2050. godine.

Troškovi prilagođavanja klimatskim promenama jesu visoki, ali koristi od preduzetih investicionih aktivnosti zapravo mogu biti značajno više od troškova.

Posebno zato što se naša zemlja zagreva intenzivnije i brže od svetskog proseka, jer se nalazi u „vrućoj tački” klimatskih promena koja obuhvata pojas Mediterana i jugoistočne Evrope. U prilog tome govori činjenica da dok porast prosečne globalne temperature iznosi 1,1°C, u Srbiji je zabeležen porast od 1,8°C (u letnjim mesecima taj porast dostiže čak 2,6°C).

Ovakav porast srednje temperature za sobom vuče čitav niz povećanih rizika i zbog toga je adaptacija na nove uslove imperativ za Srbiju.

Šta bi Srbija sve trebalo da uradi?

Adaptacija na klimatske promene predstavlja niz mera i strategija koje se preduzimaju kako bi se smanjili negativni efekti klimatskih promena i povećala otpornost društva, ekonomije i prirodnih sistema.

U adaptaciju spadaju raznolike mere, od unapređenja zaštite od poplava i obnove plavnih područja, preko razvoja sistema ranog upozoravanja na ekstremne vremenske prilike, do subvencija za protivgradnu zaštitu i menjanja regulative za rad na otvorenom tokom letnjih vrućina.

Veliki broj mera je već predviđen Programom prilagođavanja, kojim je predviđeno izdvajanje (samo) 7,3 miliona evra iz budžeta do kraja 2026. godine. Međutim ove mere predstavljaju tek okvir za buduće aktivnosti i investicije.

Ukupne neophodne investicije u adaptaciju su daleko veće, i mere se u milijardama, ali studija Svetske banke pokazuje da bi se ove investicije u slučaju Srbije isplatile.

„Trostruka dividenda“

Ali, kako navodi Svetska banka, investicije u adaptaciju će doneti „trostruku dividendu“, koja uključuje tri vrste koristi: izbegnuti gubici, ubrzani ekonomski potencijal i povećane društvene i ekološke koristi.

Koristi od adaptacije se obično procenjuju izračunavanjem izbegnutih gubitaka, odnosno uzimajući u obzir izbegnutu direktnu i indirektnu štetu na infrastrukturi i imovini i izbegnute smrti i gubitke blagostanja.

Oni takođe obuhvataju efekte na lokalnu ekonomiju ali i dodatne uticaje prilagođavanja koji uključuju pozitivne efekte na biodiverzitet, kvalitet vazduha, upravljanje vodama, smanjenje emisije gasova staklene bašte i zdravlje i blagostanje.

To uključuje smanjenje budućih rizika, poboljšanje produktivnosti rada i resursa, podsticanje inovacija traženjem rešenja usred novih izazova, povećanje koristi za životnu sredinu i poboljšanje usluga ekosistema. Investicije u adaptaciju eksponencijalno smanjuju (ekonomske) gubitke od klimatskih uticaja, a veće investicije dovode do nižih gubitaka.

Ceo tekst o ovoj temi možete pročitati na portalu Klima101

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

12 najzagađenijih vrsta voća i povrća

by bifadmin

Više od 90% uzoraka dvanaest vrsta voća i povrća testiranih u SAD sadržalo je potencijalno štetne ostatke pesticida, pokazuje izveštaj za 2025. godinu organizacije Environmental Working Group (EWG). Ova lista, poznata kao „Prljava dvanaestorka“, nastaje na osnovu najnovijih rezultata vladinih testiranja konvencionalno uzgajanih (neorganskih) namirnica.

Na vrhu liste nalazi se spanać, sa najvišom koncentracijom pesticida po težini, a slede jagode, kelj (zajedno s lisnatim vrstama kao što su gorušica i raštan), grožđe, breskve, trešnje, nektarine, kruške, jabuke, kupine, borovnice i krompir.

Cilj nije zastrašivanje, već informisanje

Iz EWG-a naglašavaju da izveštaj nije namenjen odvraćanju ljudi od konzumacije voća i povrća, već da pomogne u donošenju odluke kada je vredno kupovati organsku hranu.

„Vodič pomaže potrošačima da jedu više voća i povrća uz što manju izloženost pesticidima“, rekla je dr Aleksis Temkin iz EWG-a. „Studije pokazuju da prelaskom sa konvencionalne na organsku ishranu dolazi do merljivog smanjenja nivoa pesticida u organizmu.“

Kontroverze i kritike

Udruženje Alliance for Food and Farming, koje zastupa i organske i konvencionalne proizvođače, godinama kritikuje izveštaj. Tvrde da lista nepotrebno uznemirava potrošače i da bezbednost voća i povrća potvrđuju decenije naučnih istraživanja.

Kupine i krompir – nova imena na listi

Kupine se prvi put pojavljuju na listi jer ih američko Ministarstvo poljoprivrede ranije nije testiralo, dok se krompir vraća na listu zbog upotrebe hemikalije hlorprofama, koja sprečava klijanje u skladištenju. Ta supstanca je zabranjena u Evropskoj uniji.

Na pojedinim vrstama povrća otkriveno je i preko 50 različitih pesticida, a ovogodišnji izveštaj prvi put meri i toksičnost pesticida u odnosu na količinu koja može izazvati štetu u studijama na životinjama.

Nasuprot „Prljavoj dvanaestorci“ – „Čista petnaestorka“

EWG takođe objavljuje listu voća i povrća sa najmanje ostataka pesticida. Na listi za 2025. nalaze se: ananas, kukuruz šećerac (svež i zamrznut), avokado, papaja, crni i beli luk, zamrznuti grašak, špargle, kupus, lubenica, karfiol, banane, mango, šargarepa, pečurke i kivi.

Mnogi od ovih plodova imaju zaštitnu koru koja se ljušti, što dodatno smanjuje rizik. USDA voće i povrće pere pod mlazom vode oko 15–20 sekundi pre testiranja, i ljušti ih kao što bi to učinili potrošači.

Pravilno pranje je ključno

Preporuka američke Uprave za hranu i lekove (FDA) je da se i organsko i konvencionalno voće i povrće pere pre ljuštenja, kako se nečistoće ne bi prenele nožem u unutrašnjost. Tvrde plodove poput šargarepe ili krompira treba četkati, dok se lisnato povrće pere list po list. Proizvodi označeni kao „tri puta oprano“ ne zahtevaju dodatno pranje.

Pesticidi i zdravlje

Naučne studije povezuju pesticide sa povišenim rizikom od urođenih anomalija, spontanih pobačaja, genetskih oštećenja, raka, srčanih bolesti i smanjene plodnosti. Najugroženiji su poljoprivredni radnici koji s njima dolaze u direktan kontakt. Meta-analiza iz 2022. pokazala je da su kod njih pet puta češće uočena DNK oštećenja.
Posebno su ranjiva deca – zbog manje telesne mase i razvoja mozga. Rizik počinje još u materici: izloženost pesticidima tokom trudnoće može dovesti do niske porođajne težine, deformiteta i fetalne smrti, navodi Američka akademija za pedijatriju. U detinjstvu se pesticidi povezuju s poremećajem pažnje, učenjem i većim rizikom od raka.

Izvor: CNN/Blic
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Nafta skočila 13% nakon izraelskog napada na Iran

by bifadmin

Cene sirove nafte zabeležile su dramatičan skok od preko 13% nakon što je Izrael pokrenuo vazdušne napade na ključne iranske vojne i nuklearne ciljeve.

Američka nafta WTI porasla je na 74,64 dolara po barelu, dok je Brent dostigao 75,79 dolara, što su najveći dnevni dobici od pandemijske 2020. godine.

Tržišta energenata burno su reagovala na mogućnost šireg regionalnog sukoba koji bi mogao ozbiljno poremetiti globalno snabdevanje naftom, ocenjuju agencije.

Izraelski premijer Benjamin Netanyahu potvrdio je da je reč o „ciljanoj vojnoj operaciji“ usmjerenoj protiv iranskog nuklearnog programa i balističkih kapaciteta. Izraelske snage pogodile su postrojenje za obogaćivanje uranijuma u Natanzu, kao i važne naučne i komandne tačke povezane sa raketnim programom. Netanyahu je poručio da će operacija trajati „onoliko koliko bude potrebno“.

Analitičari upozoravaju da bi dalja eskalacija mogla dovesti do ozbiljnih posledica po svetsku ekonomiju.

„Ovo je poziv na buđenje tržištima da su geopolitički rizici stvarni i sve teži za ignorisanje“, izjavio je Saul Kavonic iz MST Marqueea, ističući da bi moguća iranska odmazda mogla izmaći kontroli.

Izvor: Investitor.me
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Sve više mladih ljudi okreće se zanatskim zanimanjima

by bifadmin

U Srbiji se poslednjih godina sve više mladih ljudi okreće zanatskim zanimanjima, gledajući da budu što originalniji ili se opredeljuju za trenutno popularne poslove, spremni da brzo promene ili stil ili čitavu delatnost.

Iako na pomen modernih malih poslova prvo padne na pamet „Maja nokti“, spektar poslova daleko je širi i čini se da se gotovo svako može pronaći makar u jednom od njih.

Obnavljanje zanata

Naravno, sada je u poslovnoj modi obnavljanje starih veština i zanata, ali i njihovo povezivanje s novim trendovima – zdravom ishranom, prirodnom kozmetikom, uz naglasak na održivosti i unikatnim proizvodima. Umesto tradicionalnog zaposlenja, sve više ljudi meandrira kroz neformalni rad, pokrećući sopstveni biznis u kojem kombinuje ručni rad s promocijom na društvenim mrežama.

Među savremenim i istovremeno profitabilnim zanatima danas se izdvajaju zanimanja poput proizvodnje prirodne kozmetike – domaćih sapuna, balzama i dezodoransa bez hemikalija, zatim pravljenja hleba od kiselog testa i bez aditiva, prateći trendove zdrave ishrane (trenutno je najpopularnije pravljenje surdo hleba, odnosno, hleba s prirodnim kvascima koji se danima uzgajaju). Pčelari koji nude med, polen i propolis u luksuznim pakovanjima i pod ekološkim brendom beleže ozbiljan rast, posebno ako izvoze ili sarađuju s urbanim radnjama zdrave hrane.

Obrada kože je takođe sve traženija – ručno pravljeni kaiševi, torbe, novčanici ili pregače za kuvare i barmene prodaju se kao unikatni proizvodi. Slično važi i za obradu drveta – mlade zanatlije restauriraju stare stolice, prave daske za serviranje ili police s retro estetikom, brzo reagujući na interesovanje tržišta. Kroz trend vintidž enterijera i ručno rađenog nameštaja, ovakvi proizvodi nalaze put do restorana, kafića i domaćinstava koja žele toplinu i originalnost u prostoru.

Takođe, sve je više mladih koji se bave tumačenjem prirode kroz estetiku – kroz mikrobilje, urbane bašte, izradu vertikalnih zelenih zidova i saksija sa samoodrživim sistemima navodnjavanja. Ovo je posebno zanimljivo za unutrašnje uređenje kancelarija, kafića i salona. U ovom domenu uspevaju i oni koji se bave izradom predmeta od epoksidne smole – stočići, nakit, držači za vino, a posebno ako je svaki predmet unikatan i izrađen uz video dokumentaciju procesa. Tu je, naravno, i 3D print, za one koji žele individualizovane proizvode.

Šta je u trendu

Među savremenim i istovremeno profitabilnim zanatima danas se izdvajaju zanimanja poput proizvođača prirodne kozmetike

Još jedan trend u porastu je zanatsko pivarstvo – domaće kraf pivo postaje sve popularnije, a male pivare u garažama prerastaju u ozbiljne brendove s lokalnim identitetom. Isto važi i za grnčariju –masovno se izrađuju činije, šolje, tanjiri, i to na ručnom točku, uz oslikavanje, pečenje i prodaju pod geslom „umetnost za sto“.

– Danas nije teško napraviti kraft pivo – kaže Miroslav Janković iz Nove Pazove, koji proizvodi pšenično pivo za sebe i prijatelje, a ponekad nešto i proda preko Instagrama, gde ima puno pratilaca. – Kompletna početna oprema može se kupiti polovna za nešto više od 200 evra, dok nova košta oko 600. Važno je imati dobru sirovinu i znati šta radiš, ostalo je stvar ideje i marketinga – ističe Miroslav, koji još uvek nema otvorenu proizvodnju, pa zato njegovo pivo nema ni zvanično ime.

Zarada u ovim poslovima varira, ali u proseku preduzetnici mogu mesečno zarađivati od 100.000 do 300.000 dinara, dok uspešnije zanatlije, koji izvoze, rade za luksuzne brendove ili imaju razvijen onlajn biznis, prelaze i 500.000 dinara mesečno. Ključ je u originalnosti, kvalitetu i dobroj promociji, ali i spremnosti da se brzo reaguje na trendove.

Izvor: Dnevnik
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci