Privredna stabilnost Srbije u nastupajućem periodu u najvećoj meri zavisi od rešavanja kompleksne situacije u energetskom sektoru, pri čemu status Naftne industrije Srbije postaje odlučujući faktor za nacionalnu ekonomiju, zaključak je autorskog tima „Kvartalnog monitora“.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Saša Ranđelović naglašava da je trenutna pozicija ove kompanije strateški prioritet, s obzirom na to da se direktne posledice neizvesnosti već osećaju kroz pritiske na deviznom tržištu i budžetska planiranja, dok se rizici šire na celokupan privredni sistem države.

Neizvesnost oko NIS-a utiče na projekcije privrednog rasta

Analizirajući faktore koji će presudno uticati na srpsku privredu, profesor Ranđelović, koji je i izvršni urednik „Kvartalnog monitora“, ističe da je pitanje funkcionisanja naftnog sektora važno, to je pitanje svih pitanja koje će oblikovati dinamiku privrede u narednom periodu.

On objašnjava da od početka decembra praktično imamo zastoj u proizvodnji domaćih naftnih derivata, što nosi dalekosežne konsekvence. Kako navodi, učešće kompanije NIS u stvaranju bruto domaćoj vrednosti privrede Srbije iznosi negde oko 1,5 do 1,6 odsto, pa bi produžavanje krize moglo ozbiljno ugroziti projektovane stope rasta.

Ranđelović upozorava da bi prolongiranje neizvesnosti verovatno značilo eskalaciju problema, jer postojeći distributivni kapaciteti za uvoz i distribuciju naftnih derivata mimo NIS-a su zapravo ograničeni i ne mogu podmiriti zahteve domaćeg tržišta.

Profesor je izričit u oceni da se domaća proizvodnja derivata ne može u kratkom roku u potpunosti supstituisati uvozom, što državu primorava na korišćenje rezervi „koje su uvek ograničene“.

Uticaj na devizno tržište, banke i zaposlenost

Govoreći o kretanjima na tržištu novca, on podseća da su bila prisutna i određena pomeranja na deviznom tržištu, što je bila posledica pojačanog uvoza energenata u nastojanju da se što je moguće većoj meri pripremimo za eventualnu eskalaciju naftne krize.

Ranđelović je danas na promociji „Kvartalnog monitora“ rekao da bi najgori scenario bio onaj koji, bi kroz gašenje rafinerije u Pančevu, doveo do direktnog gubitka 1.700 radnih mesta, dok bi neizvesnost mogla ugroziti i bankarski sektor budući da postoje i neke kreditne obaveze ove kompanije prema bankama u Srbiji.

Revidirane prognoze privrednog rasta i inflatorni izazovi

Govoreći o opštim privrednim tokovima, profesor navodi da će privredni rast u 2025. godini iznositi blizu dva odsto, što je značajno ispod inicijalnih očekivanja i predstavlja usporavanje koje je posledica dominantno unutrašnjih rizika i neizvesnosti.

Za 2026. godinu projektuje se rast od 3 odsto, ali Ranđelović napominje da je za takav ishod neophodno da se relativno skoro u potpunosti otklone rizici vezani za funkcionisanje NIS-a.

Kada je reč o cenama, on objašnjava da je trenutna niska inflacija od 2,8 odsto ostvarena gotovo u potpunosti zahvaljujući ograničenju marži, ali da se već u 2026. godini projektuje inflacija od 3,7 odsto usled prestanka važenja Uredbe o maržama, koja je na snazi do 1. marta.

Oštar pad stranih investicija

Poseban izazov predstavlja oštar pad stranih investicija, koje su za gotovo 60 odsto niže za 9 meseci ove godine u odnosu na priliv koji je ostvaren u istom periodu prošle godine.

Ranđelović razlog za ovaj trend vidi i u domaćim specifičnostima, naglašavajući da rast zarada iznad rasta produktivnosti znači da vi morate za svoj proizvod istog kvaliteta da naplaćujete više, čime se gubi troškovna konkurentnost.

Njegov zaključak je da bez sistemskog rešavanja energetskih pitanja i unapređenja institucija Srbija rizikuje sporiji dugoročni rast, jer u pogledu eksternih pritisaka i carinskih barijera važi pravilo da „ako niste za stolom onda ste na meniju“.

Izvor: Nedeljnik

Foto: Mihaly Koles, Unsplash

Svake godine u Srbiji se menjaju poreski propisi, ali prema oceni stručnjaka kao i samih privrednika, reforma bi trebalo da bude mnogo brža.

Izmene u 2025. i 2026. odnose se na Zakon o porezu na dohodak građana, Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kao i zakone o PDV-u i elektronskom fakturisanju.

Poreska savetnica Gordana Aritonović u razgovoru za Biznis.rs kaže da se u delu poreza na dohodak i doprinose izdvajaju tri stvari.

– Prvo, najavljeno je novo povećanje neoporezivog iznosa zarade na 34.221 dinar, umesto sadašnjih 28.423 dinara, sa primenom od 1. januara 2026. godine. To je nastavak politike smanjenja opterećenja rada i u praksi znači nešto niže troškove poslodavaca za iste neto plate, odnosno prostor da se deo povećanja prelije na zaposlene. Međutim, važno je naglasiti da će minimalna zarada od 1. januara 2026. biti značajno povećana, tako da poslodavci koji isplaćuju minimalac neće osetiti rasterećenje, naprotiv – imaće dodatno opterećenje – objašnjava.

Takođe, produžen je rok važenja „starih“ poreskih olakšica za zapošljavanje do 31. decembra 2026. godine, što prema rečima naše sagovornice nije suštinska novina – olakšice postoje od 2014. i njihovo produžavanje postalo je redovna praksa.

– Novina je i to što je kod godišnjeg poreza na dohodak građana skraćen obavezni period zadržavanja ulaganja u alternativne investicione fondove sa tri na dve godine, kako se ne bi izgubio ranije ostvaren poreski kredit. Država time pokazuje da želi da zadrži podsticaje za ulaganja, ali uz realnije rokove. Pored toga, pomeren je rok za podnošenje prijave o prihodima pomoraca (sada u roku od 30 dana od isteka trećeg kvartala), a deo poreskih prijava dodatno je prebačen na elektronsko podnošenje, što je trend koji će se samo nastaviti – navodi Aritonović.

Zakon o elektronskim otpremnicama – potpuno novi sistem praćenja kretanja robe

Drugi veliki blok promena je uvođenje sistema elektronskih otpremnica (eOtpremnica). Iako je zakon donet krajem 2024, tokom 2025. je sistem funkcionalno pripremljen kroz Pravilnik i detaljna tehnička i korisnička uputstva.

Obavezna primena sistema ide u fazama. Od 1. januara 2026. za veće i specifične obveznike (uključujući PDV obveznike i subjekte koji rade sa akciznom robom), a od 1. oktobra 2027. za ostale subjekte.

Sistem je zamišljen kao centralni registar svih e-otpremnica i e-prijemnica, pod upravom Ministarstva finansija, i direktno je povezan sa Sistemom elektronskih faktura (SEF). U praksi, na osnovu kreirane e-otpremnice moći će gotovo automatski da se kreira e-faktura, što značajno smanjuje ručni rad i mogućnost greške.

– Iz moje perspektive, ovo je možda najveća suštinska promena koju će 2026. godina doneti, jer menja način na koji se evidentira i kontroliše kretanje robe. Za privredu to znači ozbiljne pripreme u organizaciji procesa, softvera i logistike, ali dugoročno donosi veću usklađenost i transparentnost“, ocenjuje naša sagovornica.

Suštinski važne izmene u Zakonu o PDV-u i Zakonu o elektronskom fakturisanju

Značajna izmena odnosi se na odlaganje primene preliminarne poreske prijave PDV-a za januar 2027. godine, umesto prvobitno planiranog januara 2026.

– Ideja je bila da se u Sistemu elektronskih faktura (SEF), na osnovu svih izdatih i primljenih e-faktura, i ostalih dokumenata, automatski formira nacrt PDV prijave, kao dodatni kontrolni mehanizam za obveznike, dok bi se zvanična PDV prijava i dalje podnosila na ePorezima. Dakle, preliminarna prijava nije trebalo da zameni postojeći sistem, već da omogući još jednu proveru podataka pre konačnog podnošenja – navodi Gordana Aritonović.

Zbog usklađivanja Zakona o PDV-u i Zakona o elektronskom fakturisanju, primena ovog koncepta pomerena je na 2027. godinu.

– To u praksi daje godinu dana dodatnog prostora da se SEF, računovodstveni softveri i sami obveznici pripreme za formiranje preliminarne PDV prijave – smatra poreska savetnica.

Jedna od značajnih novina odnosi se i na obavezu izdavanja dokumenta o smanjenju osnovice, u situacijama kada nakon izvršenog prometa dolazi do smanjenja osnovice za PDV.

Obveznik koji je izvršio promet, a na osnovu kog je došlo do smanjenja osnovice, ima pravo da smanji svoju obavezu za PDV ukoliko su, zaključno sa danom koji prethodi danu podnošenja poreske prijave za taj poreski period, odnosno najkasnije do desetog dana kalendarskog meseca koji sledi tom poreskom periodu, ispunjeni propisani uslovi za smanjenje PDV-a u skladu sa zakonom.

Kako navodi predsednik Udruženja poreskih savetnika Srbije Aleksandar Vasić u slučajevima u kojima postoji obaveza izdavanja fiskalnog računa, prema predloženim izmenama, pravo na odbitak prethodnog poreza može da se ostvari isključivo na osnovu fiskalnog računa.

– Ovo rešenje je uvedeno jer je u praksi bilo situacija da su, i pored obaveze fiskalizacije, umesto fiskalnih računa izdavane elektronske fakture – pojašnjava Vasić.

U situacijama kada je primalac dobara ili usluga poreski dužnik, pravo na odbitak prethodnog PDV-a po osnovu internog računa može se, prema predloženim izmenama, ostvariti ukoliko je interni račun sačinjen zaključno sa danom koji prethodi danu podnošenja poreske prijave, odnosno najkasnije do desetog dana narednog kalendarskog meseca, bez obzira na to da li je poreska obaveza nastala u tom ili prethodnom poreskom periodu.

– Problemi sa kojima su se poreski obveznici suočavali u situacijama kada su imali obavezu da izvrše ispravku prethodnog poreza usled smanjenja osnovice, a nisu raspolagali dokumentom o smanjenju, biće rešeni predloženim izmenama. Predviđeno je da se izmena osnovice vrši isključivo na osnovu dokumenta o smanjenju, čime se obezbeđuje veća pravna sigurnost – smatra Vasić.

Predlogom zakona menja se i član 44, kojim se jasnije uređuje pravo na umanjenje obaveze za PDV u slučaju storniranja računa i internog računa. Poreskim obveznicima se omogućava da izvrše umanjenje PDV-a u poreskom periodu za koji se podnosi PDV prijava, pod uslovom da najkasnije do dana koji prethodi podnošenju prijave, odnosno najkasnije do desetog dana narednog meseca, ispune uslove, uz napomenu da primalac računa obaveštenje o storniranju može dostaviti i naknadno.

Predložene izmene primenjivaće se od poreskog perioda koji počinje u aprilu 2026. godine.

Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji

Važna izmena odnosi se na produženje roka u kojem Poreska uprava može da izvrši otpis poreskih dugova za koje je nastupila zastarelost, licima koja su brisana iz registara, licima koja su izgubila svojstvo preduzetnika, kao i umrlim fizičkim licima.

Rok koji je ranije isticao 31. decembra 2025. godine, produžava se na 31.decembar 2026. godine, što je usklađeno sa najavama o uvođenju novog informacionog sistema Poreske uprave.

Paušalcima produženo ograničenje rasta poreske osnovice

Pred sam kraj 2025. godine Vlada Srbije usvojila je Uredbu kojom je produženo važenje načina oporezivanja paušalno oporezovanih preduzetnika do početka 2028. godine.

Prema propisu poreska osnovica za preduzetnike paušalce se može uvećati najviše do 10 odsto godišnje.

Delatnost koju obavljaju, mesto registracije radnje, prosečna zarada u opštini ili gradu, kao i starost preduzetnika i dalje ostaju ključni elementi za obračun poreskih obaveza.

Izvor: Biznis.rs

Foto: Pixabay

Prosečna bruto zarada obračunata za oktobar 2025. godine iznosila je 153.153 dinara, dok je prosečna plata bez poreza i doprinosa, odnosno neto, iznosila 110.670 dinara, pokazuju novi podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Rast bruto zarada u periodu januar‒oktobar 2025. godine, u odnosu na isti period prošle godine iznosio je 11,3 odsto nominalno, odnosno 6,9 odsto realno, dok je prosečna neto zarada veća za 11,2 nominalno, odnosno za 6,8 odsto realno.

U poređenju sa istim mesecom prethodne godine, prosečna bruto zarada za oktobar 2025. godine nominalno je veća za 12,5 odsto, a realno za 9,4 odsto, dok je prosečna neto zarada nominalno veća za 12,3, odnosno za 9,2 odsto realno.

Medijalna neto zarada za oktobar 2025. godine iznosila je 86.695 dinara, što znači da je 50 odsto zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa.

Foto: Bif

U svetu u kojem većina država zavisi od uvoza hrane, južnoamerička zemlja Gvajana postala je jedina koja je dostigla potpunu prehrambenu samodovoljnost u svim osnovnim grupama namirnica, piše „Glavkom“.

Prema istraživanju objavljenom u časopisu Nature Food, Gvajana (sa populacijom od oko 830 hiljada stanovnika) pokazuje jedinstven model opstanka. Uprkos tome što je 85% njene teritorije prekriveno neprohodnim džunglama, zemlja maksimalno efikasno koristi usku priobalnu zonu u kojoj je koncentrisana celokupna poljoprivreda.

Uspeh zemlje ne zasniva se na širenju obradivih površina, već na intenzivnim i pametnim metodama poljoprivrede.

Ekvatorijalna klima i zemljište

Blizina ekvatora obezbeđuje stabilnu toplotu i vlažnost vazduha, a višemilenijumske glinene naslage stvorile su izuzetno plodno zemljište. Ipak, ključni faktor bili su upravo načini obrade ove zemlje.

Mešovita setva

Umesto monokultura (uzgajanja jedne biljke na velikim površinama), poljoprivrednici u Gvajani sade više kultura zajedno. Između kokosovih palmi sade se ananasi i paradajz.

Kukuruz i soja rastu jedan pored drugog: soja obogaćuje zemljište azotom, koji kasnije koristi kukuruz. Ovakav pristup povećava prinos za 1,2–1,5 puta u poređenju sa uobičajenim metodama.

Regenerativna poljoprivreda

Gvajana primenjuje metode koje ne iscrpljuju, već obnavljaju zemljište. Stočarstvo je integrisano u ratarstvo (prirodna đubriva). Živo korenje ostaje u zemlji tokom cele godine, čime se sprečava erozija. Upotreba hemikalija svedena je na minimum zahvaljujući prirodnoj zaštiti biljaka jednih drugima.

Iskustvo Gvajane dokazuje da čak i mala zemlja sa ograničenim resursima može biti nezavisna od globalnih kriza, klimatskih promena ili prekida logističkih lanaca. Model „više proizvoda uz manje troškove“ postaje od životne važnosti za planetu u uslovima prenapučenosti.

Izvor: Glavkom.ua/Blic

Foto: Bernd Dittrich, Unsplash

Gorivo koje isporučuje Naftna industrija Srbije (NIS) skuplje je od uvoznog oko četiri- pet dinara po litru, rekli su danas vlasnici benzinskih pumpi.

Prema rečima vlasnika „Knez petrola“ Srđana Kneževića, koji ima ugovor o isporuci goriva sa NIS-om do kraja ove godine, uvozni naftni derivati su jeftiniji od onih koje dobija od NIS-a zbog toga što ta kompanija trenutno isporučuje gorivo iz državnih robnih rezervi koje su, verovatno, nabavljene po višim cenama od trenutnih na tržištu, pa ih po toj ceni i prodaje.

– NIS je preuzeo robne rezeve goriva, nabavljenog po višim cenama nego što su trenutno za uvozne derivate. Mi koji imamo ugovor sa tom kompanijom ne možemo da odbijemo da ih preuzmemo iako su skuplji od uvoznih da ne bi platili penale – rekao je Knežević za Betu.

Dodao je da zbog toga što mora da poštuje ugovor sa NIS-om dnevno gubi oko tri miliona dinara jer je, prema godišnjem ugovoru, dužan da 50 % od potrebnih količina kupi od te kompanije.

Istakao je da u ovom trenutku na tržištu ima dovoljno goriva iz NIS-a i uvoza, ali da problem može da nastane u martu kada počinje poljoprivredna sezona i kada se poveća tražnja, posebno za dizelom.

Vlasnica pumpi Avia Jelena Radun navela je da je ove godine do decembra NIS imao jeftinije gorivo od uvoznog, a da od decembra nije konkurentan sa cenama u odnosu na cene naftnih derivata iz uvoza.

– Trenutno na tržištu nema nestašice naftnih derivata, sve zalihe su pune, ponuda je u izobilju jer je uvezena ogromna količina u očekivanju da će NIS zatvoriti pumpe kad potroši sopstvene zalihe – rekla je Radun.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je danas da je problem da se uveze dnevno 6.000 tona dizela kolika je tražnja iako se koriste svi kapaciteti, kamioni, barže i vozovi.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay