Cene sirove nafte zabeležile su dramatičan skok od preko 13% nakon što je Izrael pokrenuo vazdušne napade na ključne iranske vojne i nuklearne ciljeve.

Američka nafta WTI porasla je na 74,64 dolara po barelu, dok je Brent dostigao 75,79 dolara, što su najveći dnevni dobici od pandemijske 2020. godine.

Tržišta energenata burno su reagovala na mogućnost šireg regionalnog sukoba koji bi mogao ozbiljno poremetiti globalno snabdevanje naftom, ocenjuju agencije.

Izraelski premijer Benjamin Netanyahu potvrdio je da je reč o „ciljanoj vojnoj operaciji“ usmjerenoj protiv iranskog nuklearnog programa i balističkih kapaciteta. Izraelske snage pogodile su postrojenje za obogaćivanje uranijuma u Natanzu, kao i važne naučne i komandne tačke povezane sa raketnim programom. Netanyahu je poručio da će operacija trajati „onoliko koliko bude potrebno“.

Analitičari upozoravaju da bi dalja eskalacija mogla dovesti do ozbiljnih posledica po svetsku ekonomiju.

„Ovo je poziv na buđenje tržištima da su geopolitički rizici stvarni i sve teži za ignorisanje“, izjavio je Saul Kavonic iz MST Marqueea, ističući da bi moguća iranska odmazda mogla izmaći kontroli.

Izvor: Investitor.me
Foto: Pixabay

U Srbiji se poslednjih godina sve više mladih ljudi okreće zanatskim zanimanjima, gledajući da budu što originalniji ili se opredeljuju za trenutno popularne poslove, spremni da brzo promene ili stil ili čitavu delatnost.

Iako na pomen modernih malih poslova prvo padne na pamet „Maja nokti“, spektar poslova daleko je širi i čini se da se gotovo svako može pronaći makar u jednom od njih.

Obnavljanje zanata

Naravno, sada je u poslovnoj modi obnavljanje starih veština i zanata, ali i njihovo povezivanje s novim trendovima – zdravom ishranom, prirodnom kozmetikom, uz naglasak na održivosti i unikatnim proizvodima. Umesto tradicionalnog zaposlenja, sve više ljudi meandrira kroz neformalni rad, pokrećući sopstveni biznis u kojem kombinuje ručni rad s promocijom na društvenim mrežama.

Među savremenim i istovremeno profitabilnim zanatima danas se izdvajaju zanimanja poput proizvodnje prirodne kozmetike – domaćih sapuna, balzama i dezodoransa bez hemikalija, zatim pravljenja hleba od kiselog testa i bez aditiva, prateći trendove zdrave ishrane (trenutno je najpopularnije pravljenje surdo hleba, odnosno, hleba s prirodnim kvascima koji se danima uzgajaju). Pčelari koji nude med, polen i propolis u luksuznim pakovanjima i pod ekološkim brendom beleže ozbiljan rast, posebno ako izvoze ili sarađuju s urbanim radnjama zdrave hrane.

Obrada kože je takođe sve traženija – ručno pravljeni kaiševi, torbe, novčanici ili pregače za kuvare i barmene prodaju se kao unikatni proizvodi. Slično važi i za obradu drveta – mlade zanatlije restauriraju stare stolice, prave daske za serviranje ili police s retro estetikom, brzo reagujući na interesovanje tržišta. Kroz trend vintidž enterijera i ručno rađenog nameštaja, ovakvi proizvodi nalaze put do restorana, kafića i domaćinstava koja žele toplinu i originalnost u prostoru.

Takođe, sve je više mladih koji se bave tumačenjem prirode kroz estetiku – kroz mikrobilje, urbane bašte, izradu vertikalnih zelenih zidova i saksija sa samoodrživim sistemima navodnjavanja. Ovo je posebno zanimljivo za unutrašnje uređenje kancelarija, kafića i salona. U ovom domenu uspevaju i oni koji se bave izradom predmeta od epoksidne smole – stočići, nakit, držači za vino, a posebno ako je svaki predmet unikatan i izrađen uz video dokumentaciju procesa. Tu je, naravno, i 3D print, za one koji žele individualizovane proizvode.

Šta je u trendu

Među savremenim i istovremeno profitabilnim zanatima danas se izdvajaju zanimanja poput proizvođača prirodne kozmetike

Još jedan trend u porastu je zanatsko pivarstvo – domaće kraf pivo postaje sve popularnije, a male pivare u garažama prerastaju u ozbiljne brendove s lokalnim identitetom. Isto važi i za grnčariju –masovno se izrađuju činije, šolje, tanjiri, i to na ručnom točku, uz oslikavanje, pečenje i prodaju pod geslom „umetnost za sto“.

– Danas nije teško napraviti kraft pivo – kaže Miroslav Janković iz Nove Pazove, koji proizvodi pšenično pivo za sebe i prijatelje, a ponekad nešto i proda preko Instagrama, gde ima puno pratilaca. – Kompletna početna oprema može se kupiti polovna za nešto više od 200 evra, dok nova košta oko 600. Važno je imati dobru sirovinu i znati šta radiš, ostalo je stvar ideje i marketinga – ističe Miroslav, koji još uvek nema otvorenu proizvodnju, pa zato njegovo pivo nema ni zvanično ime.

Zarada u ovim poslovima varira, ali u proseku preduzetnici mogu mesečno zarađivati od 100.000 do 300.000 dinara, dok uspešnije zanatlije, koji izvoze, rade za luksuzne brendove ili imaju razvijen onlajn biznis, prelaze i 500.000 dinara mesečno. Ključ je u originalnosti, kvalitetu i dobroj promociji, ali i spremnosti da se brzo reaguje na trendove.

Izvor: Dnevnik
Foto: Pixabay

Dok se predstavnici vlasti žale na smanjenje deviznih priliva od investicija i turizma, obično propuštaju da široj javnosti objasne koja opasnost nastaje zbog narušavanja platnog bilansa zemlje.

Pad investicija, turizma i doznaka, u kombinaciji sa sve većem jazu između uvoza i izvoza, istrošenim modelom rasta ekonomije, kao i odsustvom radne snage bi, ukoliko se situacija prolongira, izvršili jak (neodrživ) pritisak na kurs dinara.

Možda su zbog toga predstavnici monetarnih vlasti odlučili da, posle jednog kratkog i oštrog istupanja predstavnika Narodne banke Srbije (NBS), zaćute i „gurnu pod tepih“ temu koja budi ružne uspomene na hiperinflaciju. Sva je prilika da vodeći političari namerno prećutkuju ovu mogućnost, za koju su i sami zaslužni odabranim modelom ekonomske politike.

Ovo je prva vidljiva situacija sa de fakto fiksnim kursom koji se „klima“, ali su svi znaci upozorenja i ranije bili tu.

Mnoge zemlje su shvatile da model rasta koji se zasnima na prilivu stranih direktnih investicija (SDI), uz odsustvo ozbiljnog razvitka domaćih investicija i sa fiksnim kursom, može biti održiv samo dokle Srbija ostaje zemlja jeftine radne snage ili država koja zavisi od eksploatacije resursa.

Ukoliko pritisci na dinar opstanu, sledi scenario koji neće biti jednostavan za prevazilaženje – dodatni pad bruto društvenog proizvoda, uvećanje javnog duga iznad dozvoljene granice, uvećanje deficita, ali i promene u cenama za stanovništvo, uključiv i obaveze koje građani plaćaju, smatraju stručnjaci sa kojima je razgovarala Nova ekonomija.

Scenario zvuči poznato, a u vremenu gde su smaneni devizni prilivi „sa strane“, a uvećana dugovanja, obično nema mesta za uvećanje plata i penzija koje vlasti obećavaju.

Prema rečima Gorana Radosavljevića, profesora sa FEFA fakulteta, Srbija je došla u u situaciju „da se ne zna da li je gore da se dira ili ne dira kurs dinara”.

A kako bi se „dirao“ kurs valute koji je fiksan?

NBS u zavisnosti od toga da li ima viša dinara ili evra na tržištu od 2009. godine prodaje ili kupuje devize da bi kurs bio na oko 117 dinara za evro.

U martu se ova situacija sa dinarom zaoštrila, bile je pojačane tražnje za evrima, najverovatnije zbog protesta koji su trajali u zemlji i motivisali građane da se probaju da se “obezbede” većom štednjom u „slamarici“.

NBS je na međubankarskom deviznom tržištu u aprilu neto kupila 45 miliona evra, ali je zato od početka godine neto prodala 910 miliona evra, upravo radi održavanja stabilnosti kursa dinara prema evru.

U prošloj godini se NBS pojavljuje kao kupac, i to u visini od 2,7 milijardi evra, da bi održala kurs na istom nivou.

Kako i sama NBS saopštava u aprilu, od početka godine zabeleženo je nominalno slabljenje dinara prema evru za 0,2 odsto. Kurs je danas prema NBS na 117,2102 dinara za evro.

„Model razvoja koji smo izabrali stvara veliki pritisak na naš devizni kurs. Veliki priliv devizni od investicija pravi apresijacijski pritisak na dinar, onda naši izvoznici trpe, što onda pogoršava situaciju sa trgovinskim bilansom – koji posledično vrši pritisak na platni bilans koji mora nekako da se finansira. Od 2016. godine počinje velika apresijacija u odnosu na evro i tu se jasno vidi da, ukoliko privrednici ne pojačaju svoju produktivnost (produktivnost u prerađivačkoj industiji barem poslednjih deset godina opada), to samo znači manju međunarodnu konkuretnost za našu privredu. Ako dinar jača, a ne povećavate produktivnost, to znači da gubite konkuretnost“, kaže Lazar Ivanović, ekonomista iz Centara za visoke ekonomske studije (CEVES).

Prema njegovim rečima, problem je i struktura tih investicija koje uglavnom odlaze u nerazmenljive sektore i rudarstvo.

Kurs – prava slika ekonomije

Šta možemo da očekujemo ako podaci iz platnog bilansa budu počeli i više da se pogoršavaju? Prema rečima Radosavljevića, prvo možemo očekivati pritisak na kurs.

„Kurs se kod nas duže vreme drži na nivou za koji je pitanje da li je adekvatan, pa će se postaviti pitanje finansiranja platnog bilansa, a u najgorem slušaju moraćemo i da se zadužujemo za taj deficit, a indirektno bi onda imali i problem u ekonomiji, biće manje investicija… Nama nekoliko milijardi godišnje strane valute ulazi kroz ogromno zaduživanje i to pumpa nivo strane valute ovde – i pitanje je dokle će to da traje. Tako da hipotetički prvo je na udaru kurs, a kroz njega sve drugo,“ objašnjava profesor sa FEFA fakulteta.

Nova Ekonomija je već pisala o stavu drugih međunarodnih organizacija sa kojima sarađujemo, kao što su Međunardoni monetarni fond i Svetska banka, koji su svaki u svojoj analizi godinama unazad preporučivali srpskim vlastima da neznatno olabavi kurs dinara, što zbog izvoznika, što zbog opšteg boljeg stanja u ekonomiji.

Zbog odbijanja da u ekonomskoj politici na ovaj način pomogne domaću privredu okrenutu izvozu, stiče se utisak da su vlasti zadovoljne trenutim kolonijalnim položajem Srbije, gde je fiksni kurs, zajedno sa modelom rasta omogućio iznošenje ogromnog rudnog bogatstva zemlje, nedodirljiv status uvoznika koji iznose profite iz zemlje, a domće investicije i privrednika u potpuno bezizlaznom položaju.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Pritiskanje tastera „enter“ može skupo da košta. To je saznao korisnik po imenu Tim kada je u februaru prošle godine napravio upit u popularnoj Guglovoj bazi podataka BigQuery.

Greška koju je Tim napravio bila je u tome što je pretpostavio da je usluga, budući da je javno dostupna, ujedno i besplatna.

Konkretni skup podataka, HTTP Archive, skladišti se putem Google Cloud-a i otvoren je za sve korisnike – ali sama obrada i analiza tih podataka se naplaćuju.

– Prošle nedelje sam pokrenuo jedan skript u BigQuery-ju za istorijske podatke iz HTTP Archive-a i Gugl Cloud mi je naplatio 14.000 dolara, bez ikakvog prethodnog upozorenja. Sada odbijaju da ponište tu naplatu – napisao je Tim na HTTP forumu.

Nakon incidenta, Gugl je brzo ažurirao veb-stranicu HTTP Archive-a sa jasnim upozorenjima da korišćenje BigQuery-ja može dovesti do velikih troškova.

Izvor: NYHETER24/Blic
Foto: Pixabay

Zlato je prestiglo evro i postalo druga najznačajnija rezervna imovina koju drže centralne banke, odmah iza američkog dolara, pokazuje najnoviji izveštaj Evropske centralne banke (ECB). Povećana potražnja država za zlatom mogla bi značajno uticati na globalnu ponudu ovog plemenitog metala u godinama koje dolaze.

U analizi pod nazivom “Potražnja za zlatom: uloga zvaničnog sektora i geopolitike”, ekonomista ECB-a Maurizio Michael Habib sa saradnicima navodi da su zlatne rezerve centralnih banaka u 2024. godini dostigle 20% udela u ukupnim rezervama, dok je udeo evra pao na 16%. Ovi nivoi nisu viđeni još od vremena zlatnog standarda.

„Realna cena zlata, prilagođena za inflaciju, u 2024. godini premašila je vrhunac zabležen tokom naftne krize 1979.“, navodi se u izveštaju. „Zlatne rezerve centralnih banaka sada su na nivou iz ere Bretton Woodsa, iako čine manji deo ukupne ponude zlata.“

Takođe, u 2024. godini potražnja centralnih banaka činila je više od 20% globalne potražnje za zlatom – dvostruko više u odnosu na prosek iz 2010-ih. Rastući trend je posebno pojačan nakon invazije Rusije na Ukrajinu 2022. godine.
Ipak, zlato se i dalje u najvećoj meri koristi za izradu nakita i kao investicioni instrument – te dve kategorije zajedno drže oko 70% globalne potražnje. Pad potražnje za nakitom, naročito u Kini, nadomešten je porastom investicione potražnje.

Zlato se kupuje kao zaštita od geopolitičkih rizika

ECB naglašava da centralne banke zlato ne kupuju samo radi diverzifikacije rezervi, već i kao zaštitu od geopolitičkih rizika.

Prema anketi Svetskog saveta za zlato, sprovedenoj među skoro 60 centralnih banaka u periodu februar–april 2024, tri glavna razloga za držanje zlata su dugoročna zaštita vrednosti i zaštita od inflacije, dobre performanse u kriznim vremenima i efikasan alat za diverzifikaciju portfelja.

Takođe su pomenuti i politički i geopolitički rizici, uključujući rizike od sankcija i potencijalne promene u globalnom monetarnom sistemu.

Zemlje poput Turske, Indije i Kine predvode trend naglog povećanja zlatnih rezervi, sa zajedničkom kupovinom preko 600 tona zlata od kraja 2021. godine.

U izveštaju se dodaje i da je povezanost između cijene zlata i realnih prinosa narušena nakon početka rata u Ukrajini, što sugeriše da geopolitički faktori imaju sve značajniji uticaj na cenu zlata.

Posebno se ističe podatak da su u pet od deset najvećih godišnjih povećanja udjela zlata u deviznim rezervama od 1999. godine, te zemlje bile istovremeno ili prethodno pogođene sankcijama.

ECB zaključuje da će dalji rast potražnje centralnih banaka za zlatom zavisiti od sposobnosti tržišta da poveća ponudu. Istorijski gledano, rast potražnje je pratio i rast nadzemnih zaliha, što može ublažiti pritiske na cenu u budućnosti.

Izvor: Investitor.me
Foto: Pixabay