Ključno pitanje u globalnoj investicionoj zajednici sada je da li će se pozitivan zamah tržišta u nastajanju nastaviti i u 2026. Većina analitičara iz uglednih finansijskih institucija predviđa povoljnu perspektivu za tržišta u nastajanju.

Južna Koreja je do sada ove godine jedno od najuspešnijih tržišta na svetu, prema analitičarima kompanije East Capital, delom zahvaljujući dolasku nove protržišne vlade na vlast i njenom zalaganju za reforme korporativnog upravljanja.

„Ove reforme znače da su članovi uprava sada zakonski obavezni da deluju u najboljem interesu svih akcionara (a ne same kompanije, koja se ranije često konsultovala prvenstveno sa većinskim akcionarima), i obuhvataju niz drugih promena, poput zahteva da kompanije definišu i javno objave planove raspodele kapitala, kao i smanjenje poreza na dividende“, navode iz East Capitala.

Dodaju da ovakav pristup nije jedinstven samo za Južnu Koreju, budući da i Kina uvodi slične regulatorne inicijative i reforme usmerene na podsticanje kompanija koje se kotiraju na berzi da unaprede prinose za akcionare i standarde korporativnog upravljanja.

U Evropi dominira Poljska

Ova godina bila je vrlo uspešna i za poljsko tržište kapitala. Santander Asset Management očekuje da će se pozitivni trendovi nastaviti i u 2026. godini, pod uslovom da međunarodna tržišta ostanu stabilna.

„Ostajemo konstruktivni u pogledu poljskih akcija uoči 2026, uz podršku nekoliko povoljnih makrofaktora i onih specifičnih za tržište. Procene ostaju atraktivne na istorijskom nivou, a WIG indeks se trguje nešto ispod svog dugoročnog prosečnog odnosa cene i zarade“, rekao je u belešci Žimov Boravski-Reks, glavni investicioni direktor firme za Poljsku.

Dodaje da bi labava fiskalna politika u Evrozoni, posebno istorijski zaokret u Nemačkoj, trebalo da podrži regionalni privredni rast, stvarajući povoljnije okruženje za poljske kompanije. Pored toga, Poljska ulazi u ubrzanu fazu povlačenja sredstava iz EU Fonda za oporavak, za koji se očekuje da će dodatno podstaći ekonomski zamah, a time i rast zarada kompanija.

„Međutim, malo je verovatno da će se laki dobici iz 2025. godine ponoviti. Selektivan pristup, usmeren na kvalitet, biće od ključnog značaja. Fokusiraćemo se na mala i srednja preduzeća, za koja verujemo da bolje odražavaju realnost domaćeg ekonomskog okruženja. Za razliku od kompanija sa velikom tržišnom kapitalizacijom u okviru indeksa WIG20, manja preduzeća su obično agilnija i manje izložena spoljnim pritiscima. Ovaj segment pruža precizniji uvid u dinamiku poljske privrede i nudi atraktivne prilike za pronicljive investitore“, kaže Boravski.

Ponovo pogrešna slika o Kini

Kada je reč o Kini, ističu da je, ulaskom u 2025. godinu, preovladavala (pogrešna) naracija da je Kina potpuno van trke u oblasti veštačke inteligencije, delom zbog ograničenog pristupa Nvidijinim čipovima. Međutim, to se promenilo lansiranjem kineskih jezičkih modela poput DeepSeeka, koji su pokazali da Kina ne samo da može da parira konkurenciji već to može da čini i efikasnije i isplativije.

„To je verovatno bio ključni pokretač rasta kineskog tržišta akcija u 2025. godini“, zaključuju iz East Capitala.

Značajno je da se, kako je godina odmicala, pojavio sve veći jaz između američkih hiperskalera, koji ulažu novac u razvoj veštačke inteligencije (AI), i kineskih firmi koje se fokusiraju na modele otvorenog koda, isplative modele i praktične primene tih modela koje nisu jedinstvene za Kinu.

Kasnije tokom godine, fokus se prebacio na dostupnost energije. Izvršni direktor Nvidije Jensen Huang rekao je da će „Kina pobediti SAD u AI trci“, na osnovu obilne energije i lakše regulacije.

„Uprkos navedenom, priča o tržištima u nastajanju nije samo priča o veštačkoj inteligenciji. Kina je danas apsolutni lider u mnogim od najvažnijih svetskih tehnologija. Australijski institut za stratešku politiku procenjuje da je Kina lider u 57 od 64 kritične tehnologije, u poređenju sa samo tri pre 16 godina“, navode iz East Capitala.

Ističu da je Kina tokom 2024. godine prodala 11 miliona električnih vozila širom sveta, kao i da je Geely, jedan od najbrže rastućih globalnih brendova električnih vozila, u trećem kvartalu 2025. zabeležio rast prodaje električnih vozila od 59 odsto u odnosu na isti period lane. Istovremeno, kineski CATL kontroliše oko 40 odsto globalnog tržišta baterija.

„Često ističemo da dugoročnu održivost prinosa u zemljama u razvoju, posebno u Kini, pokreću njihova ogromna potencijalna veličina tržišta i trenutno industrijsko liderstvo. S obzirom na njihovu veličinu i dominaciju, verovatno je da će mnoge od tih kompanija postati znatno veće tokom naredne decenije, što će podržati dugoročni rast zarada i berzanske prinose“, smatraju analitičari.

Brazil se vraća u ravnotežu

Njegov kolega Mario Felisberto, glavni investicioni direktor za Brazil, kaže da se očekuje da će brazilska privreda i sledeće godine ostati na putu postupnog ponovnog balansa.

Nakon dužeg perioda restriktivnih monetarnih uslova, očekuje se da će Centralna banka Brazila (BCB) započeti ciklus monetarnog popuštanja početkom 2026. godine. Kada je reč o ekonomskoj aktivnosti, navodi se da dostupni pokazatelji upućuju na umeravanje rasta, uz očekivani rast BDP-a od 1,5 odsto u 2026. godini.

„U 2026. godinu ulazimo sa pozitivnim, ali opreznim pogledom na brazilske akcije. Naš okvir zasniva se na podsticajnom globalnom okruženju za tržišta u nastajanju, u kombinaciji sa lokalno atraktivnim valuacijama, zdravim izgledima za rast zarade i očekivanjima početka ciklusa monetarnog popuštanja“, kaže Felisberto.

Nadmašiće razvijene i BDP-om

JP Morgan je nedavno objavio svoje izglede za akcije na tržištima u nastajanju do 2026. godine, navodeći da su oni podstaknuti cikličnim faktorima poput slabijeg američkog dolara, povoljnijih globalnih finansijskih uslova i održivih strukturnih trendova rasta.

„Verujemo da je bruto domaći proizvod (BDP) tržišta u nastajanju na putu da značajno nadmaši razvijena tržišta, uz podršku snažnije demografske slike, rastuće domaće potrošnje i kontinuiranih ulaganja u proizvodnju, infrastrukturu i digitalne ekosisteme. To kompanijama sa tržišta u nastajanju obezbeđuje zdraviju putanju rasta zarade kako se globalna tražnja bude poboljšavala“, napisali su analitičari Jang Jang i Brad Holand u belešci.

Dodali su da se akcijama tržišta u nastajanju i dalje trguje uz značajan diskont u odnosu na američko i druga razvijena tržišta, kako po osnovu zarade, tako i po knjigovodstvenoj vrednosti.

„S obzirom na to da su globalni investicioni portfelji snažno koncentrisani u američkim megakapitalizacijama nakon višegodišnje dominacije malog broja veoma velikih kompanija, 2026. godina pruža priliku tržištima u nastajanju da preuzmu znatno značajniju ulogu u investicionim portfeljima“, zaključuju analitičari.

Strukturni pokretači rasta postaju sve značajniji u zemljama u razvoju, navode oni, pri čemu se struktura korporativnih zarada menja pod uticajem faktora kao što su diverzifikacija globalnih lanaca snabdevanja, AI i ulaganja u čipove.

„Tržišta poput Indije, Meksika, Indonezije i delova Zaliva imaće koristi od snažne domaće tražnje i zamaha reformi. Tehnološki orijentisane ekonomije istočne Azije – posebno Južna Koreja i Tajvan – ostaju ključne za globalne lance snabdevanja tehnologijom.“

Izvor: BizSrbija

Foto: Pixabay

Sektor usluga je glavni pokretač rasta privrede Evropske unije posle pandemije virusa korona, pokazuju danas objavljeni podaci Evrostata.

Proizvodnja u sektoru usluga Evropske unije je u septembru i oktobru ove godine veća za 16,4 odsto u odnosu na februar 2020, neposredno pre izbijanja pandemije.

Rast proizvodnje u industriji je u pomenutom periodu bio znatno niži i iznosio je 2,3 odsto, u trgovini samo 0,1 odsto, a u građevinarstvu 0,2 odsto.

Privreda Evropske unije bila je snažno pogođena tokom prvog talasa pandemije, kada su između februara i aprila 2020. zabeleženi nagli padovi u svim glavnim sektorima.

Industrijska proizvodnja tada je pala za 27,3 odsto, građevinarstvo za 26,7 odsto, trgovina za 22,3 odsto, a usluge za 17 odsto, navodi se na veb stranici Evrostata.

Nakon toga je usledio period oporavka, pa su se približno godinu dana kasnije proizvodni nivoi vratili na vrednosti pre pandemije.

Početkom 2022. godine trendovi su se razdvojili, pošto su industrija, građevinarstvo i trgovina počeli da stagniraju ili blago opadaju, dok je sektor usluga nastavio stabilan rast, čime je postao glavni pokretač ukupne ekonomske aktivnosti u Evropskoj uniji.

Izvor: Telegraf Biznis/Tanjug

Foto: Pixabay

Vlada Republike Srbije donela je odluku da produži do kraja 2027. godine primenu ograničenja prema kojem se poreska osnovica za preduzetnike paušalce može uvećavati najviše do 10% godišnje. Ova mera jedna je od preporuka koju je Savet za male biznise NALED-a aktivno zagovarao u dijalogu sa Ministarstvom finansija. Produženje je potvrđeno izmenama Uredbe o paušalnom oporezivanju, i predstavlja značajno olakšanje za više od 170.000 paušalno oporezivanih preduzetnika u Srbiji, omogućavajući im predvidivije i stabilnije poslovanje.

– Produženje ograničenja rasta poreske osnovice do kraja 2027. godine je važan signal podrške preduzetnicima. Omogućava im da planiraju poslovanje bez straha od naglih poreskih opterećenja, što je posebno značajno u uslovima aktuelne ekonomske neizvesnosti. Zahvaljujemo se Ministarstvu finansija na otvorenosti i konstruktivnom pristupu u dijalogu sa preduzetnicima, što je omogućilo da se potrebe malih biznisa bolje uzmu u obzir – kaže Irena Đorđević Šušić, šefica Jedinice za inovacije i preduzetništvo u NALED-u.

Iz ugla Saveta za male biznise postoji prostor za dodatna unapređenja položaja paušalaca, uključujući uvođenje konsolidovane uplate poreza i doprinosa na jedan, umesto četiri, računa, omogućavanje paušalcima koji pređu limit od šest miliona dinara da se, putem aplikacije Poreske uprave, opredele za režim isplate lične zarade i povećanje limita prihoda koji paušalac može ostvariti, a da ostane u paušalnom režimu oporezivanja.

Imamo dobar primer iz okruženja – Hrvatska je ove godine izjednačila limit za paušalno oporezivanje sa pragom za ulazak u PDV, podižući ga sa 40.000 na 60.000 evra. Time se uvažavaju inflatorna kretanja i smanjuje mogućnost grešaka i zabune koje nastaju zbog postojanja dva različita limita“, ističe Sofija Popara Parmarković, osnivačica Clever-a i predsednica Radne grupe za tradicionalno preduzetništvo Saveta za male biznise NALED-a.

Ograničenje rasta poreske osnovice od 10% godišnje neće se primenjivati u slučajevima kada preduzetnik paušalac promeni šifru delatnosti, opštinu ili mesto registracije, osim u situacijama kada dođe do promene opštine unutar istog grada.

Podsetimo, reforma paušalnog oporezivanja započeta je 2019. kada je na inicijativu i uz podršku NALED-a, uz vodeću ulogu Ministarstva finansija i Poreske uprave, uvedena transparentna formula za obračun poreskih obaveza. Korišćenjem Kalkulatora paušalnog poreza i doprinosa koji je dostupan na sajtu Poreske uprave purs.gov.rs, preduzetnici paušalci mogu unapred da saznaju visinu obaveza. Tada je uvedena i dostava konačnih poreskih rešenja na početku godine, što znači da paušalci više ne moraju da plaćaju akontacione iznose tokom godine i strahuju koliko će morati dodatno da plate po dobijanju konačnih rešenja. Poreska rešenja se od 2020. godine dostavljaju isključivo u elektronskoj formi kroz poresko sanduče na portalu ePorezi.

Foto: Pixabay

Danska pošta objavila je danas da će 30. decembra obaviti poslednju dostavu pisama, čime se okončava više od 400 godina duga tradicija, koja seže još od 1624. godine, a razlog je to što je tokom poslednjih 25 godina slanje pisama drastično opalo – za više od 90 odsto.

PostNord, kompanija koja je nastala spajanjem švedske i danske pošte 2009. godine, ranije je saopštila da će otkazati 1.500 radnih mesta u Danskoj i ukloniti 1.500 poštanskih kutija, s obzirom na to da je potražnja za pismima drastično opala, dok onlajn kupovina nastavlja da raste.

Ova kompanija, koja će i dalje dostavljati pisma u Švedskoj, naglasila je da će u Danskoj umesto nje dostavu preuzeti kompanija Dao, koja već vrši dostavu pisama i koja planira da proširi svoje usluge od 1. januara.

Međutim, istraživanja pokazuju da među mladima dolazi do ponovnog porasta pisanja pisama.

Istraživanje Daoa pokazalo je da osobe starosti između 18 i 34 godine šalju dva do tri puta više pisama nego druge starosne grupe, a istraživač trendova Mads Arlien-Soborg veruje da se mladi okreću pisanju pisama kao „protivteži digitalnoj preopterećenosti“.

Prema danskom zakonu, mora da postoji mogućnost slanja pisama, što znači da bi, ako Dao odluči da obustavi dostavu, vlada bila obavezna da imenuje drugu kompaniju za taj zadatak.

Zakon o digitalnom identitetu, MitID, koristi se za sve – od onlajn bankarstva do zakazivanja pregleda kod doktora, a većina zvaničnih komunikacija se šalje putem digitalne pošte umesto običnom poštom.

Danas je 97 odsto Danske populacije starije od 15 godina registrovano u MitID, dok je samo pet odsto odlučilo da se odrekne digitalne pošte.

„Bili smo danska pošta 400 godina, i zato je ovo teška odluka, ali Danska je postala sve digitalnija, što znači da danas gotovo da i nema pisama. S obzirom na pad potražnje, tržište pisama više nije profitabilno“, kaže zamenik izvršnog direktora PostNord Danska Kim Petersen.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Pošta Srbije i još nekoliko javnih preduzeća zvanično prelaze u društva sa ograničenom odgovornošću. Vlada Srbije donela je odluke o promeni pravne forme više, do sada, javnih preduzeća i njihovom prelasku u formu d.o.o.

Kako se može videti u najnovijem izdanju Službenog glasnika, uz Poštu Srbije ta promena odnosi se i na Puteve Srbije, Srbijavode, Zavod za udžbenike, Javno preduzeće za skloništa, Emisionu tehniku i veze.

Ova preduzeća će, kako je predviđeno, i dalje obavljati delatnost javnog preduzeća, odnosno kao i pre promene pravne forme.

Imovina i obaveze ovih preduzeća ostaju isti, sudski i drugi postupci će biti nastavljeni, a ranije potpisani ugovori ostaće na snazi, istaknuto je u odlukama o promenama pravne forme ovih preduzeća.

Kada je reč o osnovnom kapitalu dosadašnjih javnih preduzeća on će biti konvertovan u udele u društvu s ograničenom odgovornošću.

Izvor: Ekapija

Foto: AntonMatyukha, Depositphotos