Evropska komisija objavila je danas da je dodala Monako na spisak zemalja „visokog rizika“ po pitanju pranja novca, kao i da je sa liste povukla Ujedinjene Arapske Emirate.

Evropska komisija se usaglasila sa „sivom listom“ Grupe za finansijsku akciju (FATF) međunarodnog tela zaduženog da proceni delovanje država po pitanju borbe protiv pranja novca.

Monako je na njihovom spisku od 2024. godine.

Izvor: Beta
Foto: Pixabay

Sve više penzionera u Nemačkoj je zaposleno. Razloga je više: neki to rade iz dosade, a neki zbog pukog preživljavanja, piše Dojče vele.

Prema podacima Saveznog zavoda za statistiku, u Nemačkoj je 2024. godine redovno bilo zaposleno 1,1 milion osoba starijih od 67 godina. To je 51.000 više nego godinu dana ranije i ujedno najveći broj zabeležen do sada, navodi Dojče vele (DW).

Pre dvadeset godina, (2004) broj zaposlenih među ljudima u penzionerskim godinama gotovo da se učetvorostručio. Tada je bilo zaposleno samo 288.000 osoba starijih od 67, iako je ukupan broj penzionera tada iznosio 19,6 miliona – što je tek nešto manje nego danas, kada ih ima 21,4 miliona. To znači da četvrtinu stanovištva Nemačke čine penzioneri.

Inače, zakonski propisana starosna granica za odlazak u penziju 2004. u Nemačkoj iznosila je 65 godina.

CDU: Povećati broj penzionera koji rade

Generalni sekretar vladajuće Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Karsten Line­man izazvao je nedavno polemiku kada je u jednom intervjuu aludirao na to da su građani Nemačke lenji – a posebno se to, po njemu, odnosi na penzionere.

„Za očuvanje blagostanja potrebno je povećati broj penzionera koji rade, a da bi se to postiglo, treba uvesti podsticaje za zaposlene penzionere“, rekao je Line­man.

Jedna od ideja predviđa da zaposleni penzioneri budu oslobođeni poreza na platu do iznosa od 2.000 evra.

Mnogi penzioneri rade da bi preživeli

Sara Vagenkneht, predsednica istoimene stranke (Savez Sara Vagenkneht), zamerila je Line­manu da svojim izjavama vređa penzionere. Ona je rekla da svakako nisu svi penzioneri koji rade prinuđeni na produženje radnog veka iz finansijskih razloga – neki jednostavno uživaju u svom poslu. Ipak, u razgovoru za nedeljnik „Štern“ naglasila je da su mnogi zaista primorani na dodatnu zaradu kako bi uopšte preživeli.

„Učetvorostručenje broja zaposlenih penzionera pokazuje da su stotine hiljada njih jednostavno prinuđene da dopune svoje bedne penzije“, rekla je Vagenkneht.

Vagenkneht odavno zahteva promenu sistema penzijskog osiguranja po uzoru na austrijski model.

Prema podacima Ministarstva rada, 2024. godine prosečna mesečna neto penzija za one koji su najmanje 45 godina uplaćivali u penzioni fond iznosila je 1.543 evra. I taj iznos je jedva dovoljan za preživljavanje u većim gradovima, gde prosečna kirija za dvosoban stan iznosi oko 1.000 evra.

Najugroženija grupa penzionera su oni koji iz raznih razloga veći deo života nisu bili zaposleni ili nisu uplaćivali doprinose – što je čest slučaj kod samohranih majki ili samostalnih preduzetnika.

Izvor: N1
Foto: Pixabay

Prema rečima stručnjaka turistički aranžmani za letovanje ove godine su skuplji za petnaestak odsto nego prošle godine, a to potvrđuju i podaci Republičkog zavoda za statistiku prema kojima su u aprilu ove u odnosu na april prethodne godine cene paket aranžmana više za 14,3 odsto.

Zato će građani gledati da uštede gde god mogu, a prostora za to ima ne samo u traganju za jeftinijim aranžanima bego i u samom plaćanju.

Naime, plaćanje u inostranstvu, gde godišnje oko milion i po građana letuje, može da povuče sa sobom i provizije i naknade i učini letovanje dosta skupljim.

Pre svega, treba odlučiti da li zameniti dinare za devize u Srbiji i poneti gotovnu ili plaćati platnim karticama. Plaćanje kešom, osim što sama kupovina deviza nosi trošak deviznog kursa, predstavlja preveliki rizik, u slučaju krađe ili gubitka novčanika.

Građani Srbije sve više se okreću platnim karticam

Građani Srbije sve više se okreću platnim karticama, o čemu svedoči i Nardona banka Srbije koja na svom sajtu tvojnovac.nbs.rs ističe da se svake godine tokom letnjih meseci povećava broj građana koji tokom boravka u inostranstvu imaju problem s korišćenjem platnih kartica.

Plaćanje platnom karticom ima očigledne prednosti, ne nosi se povelika količina keša sa sobom, u mnogim zemljama se za usluge plaća uglavnom karticama i dostupna je veća količina novca, ako zatreba, naravno ukoliko ima novca na računu. Takođe, u slučaju gubitka kartice brzo se može telefonskim pozivom banci bloirati kartica i sprečiti zloupotreba.

U svakom slučaju ukoliko se odlučite da u inostranstvu plaćate karticom treba znati nekoliko stvari.

Kao prvo, važno je znati da li imate kreditnu ili debitnu karticu. Sa debitnom karticom može se plaćati samo koliko im novca na računu, dok se kreditnom može i zadužiti do određenog limita koji postavlja banka.

Takođe, važno je znati da podizanje keša u inostranstvu košta i to ne malo. Po pravilu banke naplaćuju proviziju i na podizanje novca na šalteru i na bankomatu.

Provizije se kreću od jedan do tri odsto, ali skoro uvek postoji i minimum koji iznosi oko dva, tri evra. Tako da ako je baš neophodno podići keš, da se ne podižu male sume, jer na recimo, podignutih 20 evra na bankomatu provizija od dva evra znači 10 odsto.

Takođe, neke bankarske grupacije ne naplaćuju proviziju ako ste njihov klijent i podižete novac sa bankomata njhovih filijala u inostranstvu.

Treba imati na umu i da banke uglavnom imaju dnevne limite za podizanje novca, a koliki su treba proveriti sa svojom bankom.

Treba voditi računa o vrsti računa za koji je vezana kartica

S druge strane, plaćanje karticama kod trgovca, na POS terminalu u inostranstvu, može biti i jeftinije nego menjanje deviza u Srbiji pa plaćanje kešom. Kod plaćanja karticom najčešće se ne obračunava provizija.

Ipak, treba voditi računa o vrsti računa za koji je vezana kartica. Bankari preporučuju da se kartica veže za devizni račun na koji će se prethodno uplatiti sredstva u valuti koja važi u zemlji putovanja.

Dakle, ako se putuje u Grčku ili Hrvatsku ili Crnu Goru, na devizni račun koji je vezan za karticu, uplate se evri i onda se plaćanjem ona direktno skidaju, bez dodatnih konverzija.

Oni posebno ukazuju na postojanje usluge dinamičke konverzije valute. Kako navode u Erste banci ovo je funkcionalnost koju imaju pojedine kartice – „ako je izaberete, vaš račun će biti zadužen u dinarima u prikazanom iznosu, bez obzira koja je kartica u pitanju. Ovo sa sobom, međutim, povlači uvećane troškove konverzije, naročito ako je u pitanju devizna kartica“, navode oni.

U slučaju da na vašem deviznom računu nema sredstava u valuti zemlje u kojoj plaćate, već u nekim drugim valutama, primenjuju se kupoprodajni kursevi za odgovarajuće valute banke koja vam je izdala karticu.

Ukoliko se, pak, transakcije obavljaju u valuti koja nije na kursnoj listi vaše banke, najpre se primenjuje referentni kurs kartičnih kuća za konverziju te valute u evre, a zatim kupoprodajni kursevi vaše banke za dalju konverziju u valutu koja se nalazi na vašem računu.

Dina karticom uglavnom se ne može plaćati u inostranstvu

Konkretno, ukoliko putujete na more u Tursku izbegavajte račune u dinarima iako bi prodavac mogao da ih ponudi. Ukoliko imate deviznu karticu, a prodavac vam isporuči račun u dinarima, to znači da je prvo konvertovao iz na primer, turske lire u evre, a onda iz evra u dinare, što može značajno da uveća konačni račun.

Važno je znati i da se domaćom Dina karticom uglavnom ne može plaćati u inostranstvu, osim ukoliko se ne izvadi internacionalna kartica koju NBS izdaje u saradnji sa Unioin pej i Diskaverijem.

Na kraju treba reći i da je u nekim slučajevima podizanje novca na bankomatu u inostranstvu kreditnom karticom vuče veću proviziju nego korišćenje debitne kartice.

Osim toga, plaćanje kreditnom karticom vuče i kamatnu stopu. Maksimalne kamatne stope koje propisuje Narodna banka Srbije za dug po kreditnim karticama u dinarima je 17,75 odsto, a u evrima 14,4 odsto.

Izvor: Danas
Foto: Pixabay

Slaba domaća proizvodnja i investicije, radna snaga koja odlazi, upareni sa fiksnim kursom i ekonomskim usporavanjem glavnih trgovinskih partnera Srbije, izazvali su slabiji rast BDP-a od očekivanog, ukazuju poslednji podaci iz platnog bilansa.

Kombinacija navedenih faktora uticala je na usporavanje stranih direktnih investicija (SDI), turizma, ali i doznaka. Ekonomisti za Novu ekonomiju kažu da će svi ovi podaci najviše uticati na „sliku i priliku“ svake privrede, odnosno devizni kurs. Doznake su manje nego što su bile prošlih godina, a sva je prilika da će biti isto sve dok se situacija u Evropskoj uniji ne poboljša, jer je tamo i najviše „naših“ radnika.

– To su stvari na koje ne možete uvek da utičete. Kada pogledate SDI, one su manje zbog lošije situacije u Nemačkoj i Evropskoj uniji, što stvara pritisak na naše investicije. Isto je i kada pogledamo doznake. One su lošije i zbog migracija i zbog loše situacije u državama iz koje (doznake) pristižu. Suštinski, fundametalni razlog je model razvoja koji smo odabrali, a koji stvara veliki pritisak na naš devizni kurs – jer priliv investicija stvara veliki apresijacijski pritisak na dinar, i u toj situacji izvoz trpi i pogoršava situaciju sa trgovinskim bilansom – kaže Lazar Ivanović, ekonomista iz Centar za visoke ekonomske studije (CEVES).

Prema njegovom mišljenju, ako dinar jača, a produktivnost se ne povećava, rezultat samo može da bude gubitak konkuretnosti.

Priliv doznaka 809 miliona evra

Prema poslednjim podacima Narodne banke Srbije za prvi tri meseca ove godine, priliv na ime doznaka dostigao je 809 miliona evra.

U istom periodu prošle godine ovaj iznos je bio na 883 mil EUR. U 2023. godini, priliv doznaka je u prvom tromesečju bio 905 miliona evra, dok je istovremeno 2022. godine bio 681 miliona.

Aktuelne vlasti u Srbiji su, od kada su počeli protesti u decembru prošle godine veliki deo odgovornosti za pad investicija i turizma „prebacile“ na demonstrante koji traže pravdu i borbu protiv korupcije.

Indikativno je da političari nisu pominjali ni smanjen priliv doznaka, niti valutu koja je prvi put u ovoj godini morala da se brani više iz deviznih rezervi, o čemu je Nova Ekonomija već i pisala.

– Tema doznaka je kompleksna i obuhvata mnoga pitanja, kao one o migracijama i nije potpuno crno-bela. Ona je izvan (pitanja) izbornog ciklusa i prevazilazi mandat (vlasti). To je pitanje koje će se rešavati više (narednih decenija), a neko ko je na izborima svakih četiri ili pet godina – za njih je ovaj problem misaona imenica . smatra Ivanović.

Pitanje se dodatno usložnjava jer kombinacija manjeg priliva doznaka i blagog rasta nezaposlenosti (potencijalna posledica ekonomske krize u Evropi) bi građane Srbije mogla da natera na povratak u domovinu.

Doznake će se sve više smanjivati

Profesor FEFA fakulteta Goran Radosavljević da bi voleo da u Srbiji nema doznaka jer, kako objašnjava, to ukazuje da smo siromašna zemlja i da milioni naših građana šalju novac kući.

On je naveo da zanimljiv trend u podacima o doznakama jeste su ljudi koji su u Srbiju došli zbog pečalbe sve više šalju svoj novac kući, odnosno da je odliv od doznaka porastao sa 52 miliona evra u prva tri meseca prošle godine na 116 miliona evra odliva.

– Tehnički gledano, doznake će se sve više smanjivati jer su poslednjih godina (u inostranstvo) odlazile cele porodice, a u međuvremenu je i dosta onih koji su živeli i radili u inostranstvu umrlo, sko su im porodice ostale tamo, pa nemaju više kome da šalju kući novac. Izvoz je taj koji će sve više gubiti trku sa uvozom i sa te strane možemo očekivati problem u platnom bilansu, investicije će se takođe smanjivati. Prvo što se dešava posle toga je pritisak na kurs, zbog čega ćemo imati problem sa finansiranjem platnog bilansa – a onda ćemo morati i da se dodatno zadužujemo – ocenjuje Radosavljević.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Unsplash

Pomoćnica ministarke energetike Maja Vukadinović rekla je za RTS da je svake godine sve veće interesovanje građana za projekat „Čista energija i energetska efikasnost za građane“. Kada je reč o konkursu za sanaciju starih fasada, kaže da je u toku priprema ponuda koje će biti distribuirane preko profesionalnih upravnika krajem ovog meseca ili najkasnije početkom jula.

Prema njenim rečima, početak radova se očekuje najkasnije krajem proleća ili početkom leta sledeće godine.

Prošle godine je prvi put pokrenut i projekat u Srbiji – subvencija za energetsku obnovu čitavih stambenih zgrada. U programu je 500 stambenih zgrada u 14 gradova i opština.

„Do sada je raspisan javni poziv za prijavljivanje zainteresovanih stambenih zajednica, zatim uređena je rang lista, rangirano je oko 700 stambenih zgrada koje su imale najlošije energetske performanse, izvršeni su energetski pregledi za sve te zgrade. U toku je priprema ponuda koje će biti distribuirane preko profesionalnih upravnika krajem ovog meseca ili najkasnije početkom jula. Što se tiče radova, očekujemo ih najkasnije krajem proleća ili početkom leta sledeće godine“, navela je Vukadinović.

Za 12. jun je zakazan sastanak predstavnika ministarstava sa upravnicima zgrade.

Pomoćnica ministarke energetike Maja Vukadinović rekla je za RTS da je svake godine sve veće interesovanje građana za projekat „Čista energija i energetska efikasnost za građane“.

Subvencije

Što se subvencija tiče, Vukadinovićeva je rekla da su procenti ostali nepromenjeni kao i prošle godine, dakle iznose do 50 odsto za pojedinačnu meru, odnosno 65 odsto ukoliko se neko opredeli za više mera na koji način može da kompletno energetski sanira svoje domaćinstvo.

Prošle godine je prvi put pokrenut i projekat u Srbiji – subvencija za energetsku obnovu čitavih stambenih zgrada. U programu je 500 stambenih zgrada u 14 gradova i opština.

„Do sada je raspisan javni poziv za prijavljivanje zainteresovanih stambenih zajednica, zatim uređena je rang lista, rangirano je oko 700 stambenih zgrada koje su imale najlošije energetske performanse, izvršeni su energetski pregledi za sve te zgrade. U toku je priprema ponuda koje će biti distribuirane preko profesionalnih upravnika krajem ovog meseca ili najkasnije početkom jula. Što se tiče radova, očekujemo ih najkasnije krajem proleća ili početkom leta sledeće godine“, navela je Vukadinović.

Za 12. jun je zakazan sastanak predstavnika ministarstava sa upravnicima zgrade.

„S obzirom na to da očekujemo da stambene zajednice dobiju te indikativne ponude, prethodno ćemo imati jedan sastanak sa profesionalnim upravnicima, pošto će se ponude distribuirati posredstvom profesionalnih upravnika, kako bismo ih upoznali sa detaljima i kako bi oni to mogli na najbolji mogući način da prikažu i objasne svim stanarima“, kaže pomoćnica ministarstva.

Sanacija tih starih zgrada je veoma važna između ostalog i zbog naplate po potrošnji, grejanja. Vukadinovićeva je objasnila da zgrade koje imaju loše performanse u slučaju prelazka na naplatu po potrošnji bi imale velike račune.

Koje subvencije najviše zanimaju građane

Na pitanje za koju vrstu subvencija se građani najviše interesuju, pomoćnica ministarke kaže da su najviše zainteresovani za stolariju.

Građanim međutim, imaju primedbe da njihove lokalne samouprave sporo raspisuju konkurse, pa se nekad proces razvuče i na godinu i po.

„Ministarstvo i tim za implementaciju ovog projekta koji je u sastavu ministarstva se trude da svake godine pojednostave proceduru. Ove godine uvedena je ta novina da će sve jedinice lokalnih samouprava biti u obavezi da deset dana pre objavljivanja javnih poziva organizuju infodane. Svi članovi tima za implementaciju projekta će se truditi da budu prisutni na svim ili bar većini tih tribina i infodana“, navela je.

Kako kaže, cilj je da se građanima pojasne uslovi pod kojima mogu da konkurišu, koja je neophodna dokumentacija i da im se otklone sve moguće nejasnoće.

Savetuje građanima da prate sredstva javnog informisanja, internet stranice gradova ili opština.

Izvor: RTS
Foto: Pixabay