B&F PlusZabava

Navala visoke mode na mongolske koze

by bifadmin

Sa procenjenih 30 miliona tona rezervi retkih metala, Mongolija je u procepu između velikih sila, od kojih bi svaka da se dokopa njenog rudnog bogatstva. Kako bi u tome mogao da prođe prosečni stanovnik Mongolije pokazuje druga najrazvijenija industrija u ovoj zemlji – proizvodnja kašmira. Zbog navale visoke mode na takozvane kašmirske koze iz pustinje Gobi, trenutno u Mongoliji ima preko osam puta više koza nego stanovnika i do sada su pobrstile i uništile 70% pašnjaka u ovoj državi.

Mongolija je zemlja sa malo stanovništva i velikim rezervama retkih metala. Ovo drugo je verovatno i ključni razlog da tu državu, stešnjenu između Rusije i Kine, zapadne zemlje u poslednje vreme ističu kao primer demokratskog napretka. Što se otimačina oko kritičnih sirovina u svetu više zahuktava, to Mongolija postaje „demokratskija“, naročito u očima Sjedinjenih Država i Evropske unije.

Mongolija trenutno izvozi velike količine bakra, zlata i gvožđa, ali prema predviđanjima američkog Geološkog instituta, sa procenjenih više od 30 miliona tona rezervi retkih metala, ona ima potencijal da postane vodeći izvoznik ovih sirovina u svetu. Loša vest je da postojbina Džingis kana nema dovoljno kapitala, niti odgovarajuću opremu za takvu vrstu rudarskih istraživanja.

Naravno, Sjedinjene Države i Evropska unija su više nego voljne da pomognu Mongoliji da taj rudni potencijal iskoristi za opšte dobro, koje se na kraju uvek nekako poistoveti sa interesima najmoćnijih država.

Nesreća u sreći

Pored nevolje da Mongolima pomoć nude oni koji su daleko, pa još neprijateljski nastrojeni prema državama koje su joj najbliži susedi i podjednako ambiciozno gledaju na njena prirodna bogatstva, tu su i brojne nepoznanice oko mongolskih rezervi retkih metala. Još uvek nije poznato kakvog su tačno kvaliteta, koliko novca je potrebno uložiti u iskopavanja i kada bi ona mogla da počnu.

Sve i da se ti problemi reše u neko dogledno vreme, to ne znači da bi se mongolsko stanovništvo usrećilo. Intenzivno iskopavanje retkih metala pre bi moglo da natovari dodatnu bedu na vrat prosečnom stanovniku, što dokazuju ne samo posledice dosadašnjih rudarskih aktivnosti, već i nagli razvoj druge najveće industrije u ovoj zemlji iza rudarstva. To je proizvodnja kašmira.

Naime, ako su retki metali na dugom štapu, mongolske koze su odavno dostupne i oko njih se već godinama otimaju najpoznatije modne kuće u svetu. Koze iz pustinje Gobi čine sirovinsku bazu za proizvodnju kašmira, najkvalitetnije vune na globalnom tržištu. Ove životinje su toliko tražene zbog svoje dlake koja svake zime raste ispod gornjeg sloja. Dok je gornja dlaka oštra, donja je šest puta tanja od ljudske kose i toliko meka i pahuljasta da je neki tekstilci na Zapadu upoređuju sa „bradom Deda Mraza“.

Kraljevsko vlakno

Nomadi u Mongoliji uzgajaju takozvane kašmirske koze više od hiljadu godina. One su jako izdržljive i dobro prilagođene oštroj klimi u zemlji gde temperature zimi mogu pasti ispod 40 stepeni Celzijusa. Njihova vuna ima odlična izolaciona svojstva i veoma dobro štiti od hladnoće i vremenskih nepogoda u negostoljubivom okruženju. Cenjen zbog svoje izdržljivosti i mekoće, kašmir se koristi za izradu luksuznih džempera, šalova i ćebadi.

Industrija kašmira počela je ubrzano da se razvija u Mongoliji početkom 19. veka, uporedo sa jačanjem međunarodne trgovine, pre svega sa Kinom i Rusijom. Uzgajanje kašmirskih koza iz pustinje Gobi je postajalo sve važnije za nacionalnu privredu, pa su vlasti u Mongoliji sredinom prošlog veka preduzele korake da bolje regulišu i modernizuju proizvodnju kašmira, uključujući i mere da se izvoze samo vlakna visokog kvaliteta. Naime, u nekim delovima Mongolije proizvodi se kašmir od takozvanog „kraljevskog vlakna“, najfinijeg i najskupljeg u poređenju sa ostalim predivima.

Dlaka se obično sakuplja u martu i aprilu, kada se koze češljaju ručno. Njihova vuna ima vrlo širok raspon boja, koji se kreće od bele i bež, do sive i braon boje. Sirovi kašmir se prevozi do pogona za preradu, gde se sortira po boji i potom pere kako bi se uklonila prljavština. Kada se osuši, vlakna se upredaju u finu tkaninu, poznatu širom sveta.

Ženski posao

Na globalnom tržištu kašmira trenutno se obrće više od 3,5 milijardi dolara godišnje, a procenjuje se da će njegova vrednost premašiti pet milijardi dolara do 2030. godine. Potražnja za kašmirom stalno raste, posebno u Evropi, gde su Italija i Velika Britanija glavni uvoznici ove vune.

Mongolija je drugi najveći proizvođač kašmira u svetu, odmah iza Kine, sa udelom od 40% u ukupnoj svetskoj proizvodnji. Ova industrija doprinosi sa oko 5% bruto domaćem proizvodu Mongolije, a 80% ukupne proizvodnje kašmira se izvozi u tridesetak zemalja, najviše u Kinu, Rusiju, Kazahstan i Indiju.

Prošle godine, u strukturi mongolskog izvoza prednjačio je ugalj (6,48 milijardi dolara), potom bakar (2,73 milijarde dolara) i zlato (2,05 milijardi dolara), dok je kašmir bio na četvrtom mestu sa 430 miliona dolara, ispred izvoza rude gvožđa (389 miliona dolara).

Kašmir u Mongoliji proizvodi oko 100 tekstilnih preduzeća, sa više od 20.000 zaposlenih. Proizvodnja je najrazvijenija je u glavnom gradu Ulan Batoru i najviše se oslanja na mala preduzeća. U njima 90% radne snage čine žene, od kojih skoro polovina ima ispod 30 godina.

Sukob stočara i rudara

Sirovinu obezbeđuje oko 300.000 stočara nomada, koji čine približno 10% stanovništva Mongolije. Uporedo sa rastom potražnje za kašmirom, stočari su uvećavali svoja stada. Za nešto više od tri decenije, broj koza je „eksplodirao“ sa pet na 27 miliona. Tako je Mongolija postala država u kojoj koza ima preko osam puta više nego stanovnika.

To je drastično promenilo „lični opis“ pašnjaka, koji čine više do dve trećine mongolske teritorije. Koze svakog dana pojedu trave, žbunja i korova u količini i do 11 procenata svoje telesne težine. One brste biljke blizu korena i tako ih sprečavaju da rastu, a uz to svojim oštrim kopitama oštećuju gornji sloj zemlje. Prema podacima Ujedinjenih nacija, zbog prekomerne ispaše obezvređeno je oko 70% pašnjaka u Mongoliji.

S druge strane, konkurentska rudarska industrija, koja doprinosi bruto domaćem proizvodu Mongolije sa 29%, čini 92% izvoza i 32% fiskalnih prihoda, u ogromnoj meri dodatno degradira zemljište. To se posebno odnosi na iscrpljivanje rezervi vode. Rudarstvo koristi 15% ukupne vode u Mongoliji, a u južnom delu pustinje Gobi, gde su smešteni najveći rudnici, ova industrija troši više od 78% celokupno iskorišćene vode u regionu.

Proces ekstrakcije dovodi do erozije zemljišta, a samo eksploatacija uglja i zlata je uništila oko 100.000 hektara poljoprivrednih površina. Uz to, zbog novih rudarskih aktivnosti, država često raseljava stočarska domaćinstva, što dovodi do sukoba između poljoprivrednika i rudarskih kompanija.

Kraljica kašmira

U takvoj situaciji, gajenje koza za proizvodnju kašmira postaje sve manje isplativo u Mongoliji. Stočarska domaćinstva u proseku drže oko 500 koza, od čije dlake zarade približno 5.000 dolara godišnje. To je mesečno znatno manje od prosečne plate u državi, koja trenutno iznosi nešto ispod 700 dolara.

S druge strane, najluksuznije modne kuće kao što je italijanska kompanija Laro Piana, prodaju samo džempere po cenama od 2.000 dolara pa naviše. Pošto Mongolija nema dovoljno sopstvenih kapaciteta za proizvodnju kašmira, na dobitku su kineski trgovci, koji direktno od mongolskih stočara otkupljuju najveći deo sirovine.

Monopol ima kineski konglomerat Erdos, koji drži trećinu svetskog tržišta kašmira. Nekada je snabdevao sve luksuzne modne kuće, ali je pre desetak godina počeo da proizvodi sopstvenu robu od kašmira, kada je na čelo kompanije došla Džejn Vang. Ona je toliko razvila ovaj posao, da su je prozvali „kraljicom kašmira“.

Marina Vučetić

Biznis & finansije 233, maj 2025. 

Foto: Tom Schuller, Unsplash

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Beograd kupio tramvaje koji su preširoki za njegovu infrastrukturu?

by bifadmin

Izgleda da su tramvaji koje je Grad Beograd platio znatno više nego Temišvar preširoki za našu infrastrukturu i da u nekim delovima grada dva ovakva vozila neće moći istovremeno da se mimoiđu.

Da podsetimo, za novac koji je potrošen za nabavku 25 novih tramvaja Beograd je mogao da dobije čak 10 tramvaja više da su oni plaćani onoliko koliko su plaćani u gradovima u inostranstvu. Drugim rečima, mi smo ih plaćali 2,7 miliona evra po komadu dok je rumunski grad Temišvar za iste tramvaje izdvajao 1,9 miliona evra po komadu.

I to nije jedini problem. Prema pisanju eKapije, odnosno prema rečima njenog izvora, testiranje turskih tramvaja Bozankaya pokazalo je da su oni širi od drugih koji voze po gradskim šinama, a to će u svakodnevnom saobraćaju praviti probleme.

„Širina ovih tramvaja je takva da kada u budućnosti budu nailazili iz suprotnih smerova, neće moći istovremeno da prođu na svim raskrsnicama, već će tramvaj iz jednog smera morati da propusti prvo da prođe onaj iz drugog, pa tek da on nastavi“, ukazuju zaposleni u GSP-u. Dodaju da je ovo propust koji nije smeo da se desi u toku sprovođene nabavke za kupovinu novih tramvaja za potrebe GSP Beograd.

Vozilo oštećeno već tokom testiranja

Na sve ovo, prema saznanjima eKapije, u toku testiranja prva beogradska Bozankaya je već oštećena, ali ne zbog loše vožnje i manevrisanja vozača najvećeg gradskog prevoznika, nego predstavnika iz Turske koji je uključen u testiranje i obuku zaposlenih u GSP-u. Konkretno su prošlog vikenda na novom tramvaju oštećeni migavac i spoljna kamera, precizirao je izvor ovog portala.

Uz navedeno, u međuvremenu je, kada je reč o tramvajskom podsistemu javnog prevoza u glavnom gradu, utvrđeno da je prilikom poslednje rekonstrukcije raskrsnice u Nemanjinoj, na uglu sa Resavskom, razmak između šina sužen, što znači da ćemo u predstojećem periodu imati šire nego što treba Bozankaye i uži razmak između šina na pomenutoj raskrsnici.

Jedan od prvih koji je javno ukazivao na probleme u vezi sa spornom nabavkom novih 25 tramvaja, saobraćajni inženjer i predsednik sindikata Centar GSP Beograd, Ivan Banković, za eKapiju kaže da je od samog starta bilo jasno da će širina novog tramvaja biti veća od svih šinskih vozila koja su do sada bila na beogradskim ulicama, što je traženo tehničkom specifikacijom na tenderu.

O ovome su već ranije izveštavali razni mediji, uključujući i nas, ali izgleda uzalud.

Grad uskih šina kupio najšire moguće tramvaje

„Novi turski tramvaj je širi nego bilo koji drugi, da budem precizan, širina CAF tramvaja je 2,2 metra, Divag tramvaja iz švajcarske donacije 2,3 metra, a novopristigli tramvaj je širine 2,4 metra. U startu mogu da vam kažem da je pored raskrsnice Nemanjine i Savskog trga problem i raskrsnica Bulevara kralja Aleksandra i Beogradske ulice, a mogući problemi će biti i na još nekim deonicama. To znači da će na većim krivinama i raskrsnicama biti veliki izazov, posebno zbog geometrije zaobljenog kraja modula, ukoliko se infrastruktura ne prilagodi novim vozilima, što bi podrazumevalo tehničke korekcije na postojećoj infrastrukturi“, otkriva Banković i dodaje da je iako veoma značajno što je Beograd kupio novih 25 tramvaja koji su potrebni prestonici, ukupnu sliku kvari to što je na ovom tenderu bilo presudno da je „morao“ da pobedi turski proizvođač.

Pitanje je da li će biti pritiska na stručnu komisiju GSP-a da se što pre završi sa testiranjem novih tramvaja kako bi se pokrenuo proces proizvodnje preostala 23 vozila, naglašava Banković.

„Prošle godine nije bilo presudno šta misle stručnjaci iz GSP-a o specifikacijama novih tramvaja, već kakva je direktiva bila iz vrha Grada kako bi na tenderu prošla unapred odabrana ponuda. Vrlo je bitno da ono što stručna komisija bude predložila da su eventualno sporne deonice i delovi trasa tramvajskih linija, to bude korigovano u najkraćem roku, kako ne bismo došli u situaciju da se u budućnosti dešavaju ekcesi sa novim tramvajima, a da se sva odgovornost svali na vozače GSP-a. Zbog toga ćemo vrlo pažljivo pratiti ceo proces i insistirati na poštovanju struke“, poručuje Banković.

Izvor: eKapija

Foto: Maksim Samuilionak, Unsplash

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Duži život, više penzionera

by bifadmin

Zaradili su je tokom radnog veka i sada njih oko 1,657.000, koliko je poslednjh meseci na spisku PIO fonda obraduju se čim u daljini ugledaju poštara.

Nije velika, ali čini preko 80 odsto ukupnih prihoda zašlih u penzionu dob, a najčešće je i jedino stalno primanje baka i deka. Osnov je za poslednju etapu života.

Briga o ljudima

Srbija je iz jugoslovenskog socijalističkog perioda nasledila dosta razvijen penzioni sistem. Pre Drugog svetskog rata zaposlenost je bila niska, a broj onih koji su za stare dane zaradili mirovinu još manji. Razmah je realizovan je u posleratnom vremenu i dugo se, ne bez osnova, posmatrao kao izraz brige socijalističke države o ljudima.

U startu se na ovim prostorima odomaćio takozvani Bizmarkov model penzionog fonda, po kome zaposleni tokom radnog veka ciljanim uplatama dela zarade isplaćuju aktuelne umirovljenike, a za uzvrat stiču pravo da se, kada zađu u najstarije doba, koriste primanjima koje za njih uplaćuje tada zaposleni.

Zasniva se na takozvanom međugeneracijskom sporazumu i smatra se da učvršćuje koheziju svake zajednice u kojoj se primenjuje. Na moderan način rešava pitanje egistencije starije populacije i predstavlja najozbiljnije političko, ekonomsko i socijalno pitanje za svako duštvo.

Duži život, više penzionera

Novac za isplatu penzija stiže iz zakonski određenih namenskih uplata zaposlenih. U Srbiji se od svake bruto plate 24 odsto izdvaja za najstarije, kao i 10,7 odsto za funkcionisanje zdravstvenog sistema i jedan odsto za slučaj nezaposlenosti.

Država iz budžeta ima obavezu da uplati 5,3 odsto ukupnih obaveza PIO fonda. Međutim, ova dva osnovna izvora prihoda najčešće nisu dovoljni za celokupnu isplatu. Tako je prvih meseci tekuće godine nedostajalo otprilike 21,8 odsto novca neophodnog za ispaltu penzija i manjak je nadoknađen iz državnog budžeta.

Razlog zašto uplate aktivno zaposlenih nisu dovoljne je u drastično promenjenim demografskim uslovima, kao i u poremećenom odnosu broja zaposlenih spram broja penzionisanih. Nekada je na jednog penzionera dolazilo i po pet zaposlenih, danas nema ni dva zaposlena.

Produžio se životni vek, time i period korišenja penzija. Sa sličnim problemima suočavaju se manje-više i penzioni sistemi u svim evropskim zemljama, pa se Srbija za rešavanje iskrslih problema može ugledati i na druge države.

Krupno društveno pitanje

Osnovno pitanje sa kojim se suočavaju i srpsko i druga evropska društva je da li je neophodno i opravdano povećavati životnu granicu za odlazak u penziju? Ne tako davno radni odnos je prestajao sa 60 godina, što je donedavno i u nas bila granica za žene. No sada i muškarci i žene u penziju idu sa 65 godina, što je najčešći slučaj i u evropskim zemljama.

Međutim, kako se dužina prosečnog života uvećava, produžava se i period korišćenja penzije. Takav trend iznuđuje izdašnije punjenje penzionog fonda. Tako je sedamdesetih godina prosečan stanovnik Nemačke, nakon 40 godina rada, penziju u proseku koristio deset i po godina. Danas je, usled produžetka trajanja života, prosećan rok korišćenja penzije produžen na 19,5 godina.

Slično je u Danskoj, Švedskoj, Norveškoj, dok u Srbiji muškarac se u proseku 14,8, a žena 17,5 godina koriste penzionim pravom, što je, takođe, gotovo dvostruko duže nego pre pola veka. Nevolja je, pak, u tome što je potrebno obezbediti gotovo duplo više više novca nego pre nekoliko decenija.

Granična godina

Imajući u vidu i znatno duže očuvanu radnu sposobnost savremenog čoveka, rešenje za sve duži penzionerski period se traži u kasnijem odlasku u penziju. Tako se u Holanadiji i Danskoj od tekuće godine u penziju ide sa 67 godina, a ista granica biće od 2030. godine i u Nemačkoj i Švedskoj, dok Britanci kalkulišu da odlzak u penziju prvo pomere na 68, potom i na 69 godina života.

Mada je Norveška bogata zemlja, takođe se sprema na kasniji početak „penzijskog“ doba, i to će se prvo ići sa 69, potom 71 godinom života. Zapravo ide se na pravilo da se na svako trogodišnje povećanje dužine života, za dve godine odloži i početak penzionerskog doba.

Srbija se još dvoumi. Razlozi za menjanje startne godine penzionerskog perioda su snažni i ubedljivi. Ipak, navika da se u penziju ide relativno rano se na ovim prostorima snažno ukorenila, a političari, ne želeći da gube birače, izbegavaju da se ozbiljnije suoče sa problemom koji se ubrzano uvećava i koriste se kratkoročnim i dosta spornim rešenjima, kakvo je preterano zahvatanje u budžet, samo da bi izbegli rizik gubljenja biračkih glasova.

Izvor: 021.rs
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Menadžere u Srbiji i regionu najviše brine nedostatak kvalifikovane radne snage

by bifadmin

Čak 52 odsto poslovnih lidera širom sveta očekuje nestabilno globalno poslovno okruženje, dok 31 odsto predviđa turbulentne periode.

Rukovodioce u Srbiji najviše brinu nedostatak kvalifikovane radne snage, dezinformacije, usporavanje ekonomije, zagađenje i ekstremni vremenski uslovi (poplave i toplotni talasi), rečeno je na šestoj regionalnoj konferenciji „Rizici novog doba i održivost: let u nepoznato“, u organizaciji BeRiskProtected platforme, koja je održana 5. juna u Beogradu.

Nedostatak kvalifikovane radne snage označen je i kao glavna briga lidera u regionu i to u Sloveniji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, dok je u Severnoj Makedoniji na prvom mestu usporavanje ekonomije.
Među najvećim globalnim rizicima po poslovanje izdvajaju se klimatske promene, oružani sukobi, dezinformacije zbog upotrebe veštačke inteligencije dok se procenjuje da će tržište sajber kriminala do 2029. porasti 70 odsto i iznositi više od 15 biliona dolara.

Dinamično okruženje iziskuje brže prilagođavanje poslovnih modela, ali i usvajanje novih propisa koji bi omogućili veću klimatsku otpornost. Neophodno je više investicija u prevenciju kroz osiguranje, ali i primenu ESG principa poslovanja, istakli su učesnici konferencije.

Jedan od zaključaka koji se mogao čuti jeste i da u vremenu kada su informacije brže od reakcije, a potrošači osnaženi više nego ikad, menadžerske odluke više nisu pitanje samo strategije i profita — već i odgovornosti, rizika, pa i pravnih posledica.

Neki od učesnika konferencije: Marsh McLennan Srbija, IKEA, Delta Holding, DDOR Osiguranje, Marera Properties, ERSTE banka, UNIQA neživotno osiguranje, švajcarska organizacija HELVETAS u Srbiji, Wiener Städtische osiguranje, DODIĆ Law firm, A1 Srbija, Kaspersky, Glog.AI, Milić Legal „office&hub“, TIAC Group, Generali osiguranje, stručnjaci iz oblasti psihologije i HR-a iz Regionalne asocijacije za stres i traumu, OMR Group i Fortenova, kao i predstavnici Milenijalaca i Generacije Z. Prijatelj konferencije ove godine je bio investicioni fond Vista Rica.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Uzgoj zove donosi dobru zaradu

by bifadmin

Jedan od najzastupljenijih sorti na tržištu je „Hazberg“, poreklom iz Zapadne Evrope

Poslednjih godina zova je često zapostavljena, a sve više zauzima svoje mesto u voćarskim zasadima. Ova biljka, poznata po brojnim prednostima u odnosu na tradicionalne kulture poput grožđa, postaje sve popularniji izbor među poljoprivrednicima, posebno zbog svoje otpornosti i jednostavnosti uzgoja.

Jedan od najzastupljenijih sorti na tržištu je „Hazberg“, poreklom iz Zapadne Evrope, koja se pokazala kao izuzetno pogodna za naše podneblje. Ulaganja u zovu su znatno manja u poređenju sa drugim voćnim kulturama, a prinosi su konkurentni – prosečno od 10 do 12 tona po hektaru.

Potražnja za proizvodima od zove, poput sokova i slatkiša, iz godine u godinu raste, što otvara mogućnosti za dobru zaradu i kroz preradu.

Prema rečima proizvođača, od jedne hektarske površine moguće je ostvariti prihod od preko 4.200 evra, čime zova postaje jedna od najisplativijih kultura u voćarstvu. Pionir u uzgoju ove biljke, Jene Šerfeze iz Horgoša, već nekoliko godina ističe njen neiskorišćen potencijal.

Uz odgovarajuće znanje i povoljne vremenske uslove, prinosi se mogu i udvostručiti. Šerfeze ističe da je zova zahvalna biljka – lako se razmnožava, ne zahteva hemijsku zaštitu, a berba je jednostavna i ne naporna, što je čini idealnom za organsku proizvodnju.

Koji su podsticaji

Rezidba zove počinje već u novembru, dok je održavanje zasad jednostavno i zahteva minimalne radne napore. Upravo ta jednostavnost i niski troškovi čine ovu biljku posebno atraktivnom za proizvođače. Iako je na tržištu prisutan i cvet zove, većina voćara ipak čeka kraj avgusta, kada se obavlja berba plodova, jer su prihodi od njih do šest puta veći od onih od cveta.

Zova ima i značajnu industrijsku i farmaceutsku vrednost.

Profesor Vladislav Ognjanov sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu ističe da svaki deo biljke može biti iskorišćen – od plodova prave se džemovi, rakije, čajevi, pa čak i porto vina, koja bez zove ne bi imala svoj prepoznatljiv karakter.

Ukupno, zova ima više od 70 poznatih primena, a njen rastući trend posebno je izražen otkako su u Evropi zabranjene sintetičke boje, zbog čega se koristi kao prirodno bojilo u prehrambenoj industriji.

Evropska unija, kroz različite razvojne fondove, aktivno podržava modernizaciju poljoprivrede, uključujući i sektor voćarstva.

Ovi podsticaji omogućavaju proizvođačima unapređenje proizvodnje, obnovu mehanizacije i podizanje kvaliteta gazdinstava. S obzirom na niske troškove, visoke prinose i rastuću potražnju, zova bi u narednim godinama mogla zauzeti značajno mesto u voćarskoj proizvodnji, donoseći profit i održivu perspektivu domaćim poljoprivrednicima.

Izvor: 24sedam
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Zbog cene pirinča, zatvoreni restorani u Japanu

by bifadmin

Rekordan broj restorana s karijem u Japanu zatvoren je tokom protekle godine jer su proizvođači pretrpeli udarac zbog naglog poskupljenja pirinča.

Naime, 13 restorana s karijem, s dugovima većim od 10 miliona jena (oko 70.000 USD), proglasilo je bankrot u fiskalnoj godini koja se završila u martu — što predstavlja rekordan broj drugu godinu zaredom, prema izveštaju istraživačke firme Teikoku Databank iz Tokija.

Ukupan broj bankrota verovatno je znatno veći kada se uzmu u obzir manji porodični lokali.

Japanski kari, simbol tamošnje domaće hrane, sada košta oko 365 jena (2,50 USD) — što je najviša cena do sada, prema Teikoku.

Vlada premijera Shigerua Ishibe pokušava da obuzda nagli rast cena pirinča uoči izbora, puštajući zalihe osnovnih namirnica na tržište.

Izvor: B92
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Koje voće je najzdravije?

by bifadmin

Zdrava ishrana bogata voćem i povrćem od suštinskog je značaja za očuvanje dobrog zdravlja.

Među vrstama koje se najčešće nalaze na meniju su jabuke i banane, zahvaljujući svom prijatnom ukusu i hranljivosti.

Ipak, naučno istraživanje sprovedeno na jednom američkom univerzitetu ukazuje na to da se među brojnim vrstama voća može izdvojiti i jedno koje je naročito bogato korisnim sastojcima i donosi dodatne benefite za zdravlje, piše Index.hr.

Iako banane sadrže mnogo šećera, poslednjih godina često se ističu kao vrlo zdravo voće zbog visokog sadržaja kalijuma, magnezijuma, vlakana, vitamina C i vitamina B6.

Međutim, sada su dobile ozbiljnu konkurenciju, i to u vidu jednog od najvažnijih plodova mediteranske ishrane – limuna, posebno onog sorte sicilijana koja dolazi iz Italije, piše Index.hr.

Istraživanje sa Univerziteta Vilijam Paterson pokazalo je da sicilijanski limun sadrži visoko koncentrisane hranljive materije, posebno vitamin C i antioksidante poput flavonoida.

Grčki portal iefimerida.gr opisuje njegove prednosti na sledeći način:

„Njegova konzumacija jača imuni sistem, poboljšava apsorpciju gvožđa i podstiče zdravo varenje. Istovremeno, njegova antiinflamatorna svojstva su povezana sa prevencijom bolesti srca i krvnih sudova, dok njegovi antioksidansi neutrališu slobodne radikale, glavne krivce za starenje ćelija“.
Sicilijanski limun je najpoznatiji po svom kiselom ukusu, ali upravo ta kiselost ga čini tako blagotvornim.

Istraživači objašnjavaju: „Visoki sadržaj vitamina C odgovoran je za njegov intenzivan ukus, ali i za snažno jačanje odbrambenih snaga organizma“.

Tako uz banane, jabuke, pomorandže i drugo voće iz mediteranske kuhinje, limun sve više zauzima značajno mesto, zahvaljujući brojnim zdravstvenim blagodetima, što potvrđuju i pomenuto američko istraživanje.

Izvor: Index.hr/021.rs

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

U državnim šumama posečeno 37.010 kubnih metara drveća u 2024.godini

by bifadmin

Čovek je, kaže zvanična statistika, tokom 2024. godine napravio štetu državnim šumama na površini od ukupno 343 hektara. Izraženo u zapremini drveta reč je o ukupno 37.638 kubnih metara. Od toga se na bespravnu seču odnosi čak 37.010 kubnih metara. Bespravno je posečeno najviše lišćara i to najviše u regionu Južne i Istočne Srbije.

Ukupne štete u državnim šumama Republike Srbije u 2024. godini, iskazane po zapremini drveta, iznose 181.544 kubnih metara, od čega na štete nastale od čoveka otpada 37.638 kubnih metara, objavio je Republički zavod za statistiku.

„Dejstvom elementarnih nepogoda (vetar, kiša, grad i sneg) prouzrokovana je šteta od oko 96.837 m3 zapremine drveta, što iznosi oko 53 odsto od ukupnih šteta nastalih u državnim šumama“, objavio je RZS.

Podaci pokazuju da su nepogode napravile štetu na ukupno 3.213 hektara.

Ipak, veća površina šuma stradala je od požara.

Naime, u 2024. godini je, prema podacima RZS, evidentirano 98 požara u državnim šumama na površini od 3.573 hektara, pri čemu je oštećena zapremina drveta od 19.121 kubnih metara.

U privatnim šumama, kako se navodi – opožarena površina iznosi 2.497 hektara, a oštećeno je 13.613 kubnih metara drveta.

Štete od biljnih bolesti u državnim šumama u 2024. godini iznose oko 7.916 m3. One su zahvatile 459 hektara ovih šuma.

Bespravno najviše za ogrev

Kada je reč o bespravnoj seči, najviše je, čak 33.141 m3 od ukupno 37.010 m3, posečeno u regionu Južne i Istočne Srbije.

Bespravno posečene šume, struktura bespravno posečenog drveta u državnim šumama 2024. izvor RZS
RZS
Na lišćare se odnosi 32.082 kubna metra, a na četinare ostatak od 1.059 m3.

Kod listopadnog drveća najviše je bespravno sečeno ogrevno drvo, u zapremini od 25.164 kubna metra.

Izvor: N1
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Raste broj nesolventnih kompanija u CIE uprkos oporavku tog regiona

by bifadmin

Kompanija Coface kao globalna kompanija za osiguranje potraživanja objavila je svoj godišnji izveštaj o nesolventnosti kompanija iz Centralne i Istočne Evrope koji svedoči o jednoj kontradikciji: iako je 2024. godine ponovo zabeležen privredni rast, poslovna stabilnost je, međutim, nastavila da se urušava. Uprkos slabljenju inflacije i oporavku BDP-a, stopa nesolventnosti kompanija je porasla u većini zemalja ovog regiona.

Tokom 2024. godine, na području Centralne i Istočne Evrope zabeležena je prosečna vrednost stope BDP-a od 2,6%, što predstavlja pomak u odnosu na vrednost od 0,8% iz 2023. godine. Ovaj oporavak je došao kao posledica pada inflacije, rasta realnih zarada i visokog stepena privatne potrošnje, naročito u Poljskoj, Madjarskoj i Rumuniji. Inflacija je u 2024. godini pala na 4,6%, i to sa 11,2% iz prethodne godine, zahvaljujući nižim cenama energenata kao i boljim uslovima uvezanim za lance snabdevanja.

Oporavak nije uticao na otpornost kompanija

Međutim, navedeni privredni oporavak se nije preneo na poslovnu otpornost. Broj nesolventnih kompanija iz ovog regiona jeste pao sa za 9 %, sa 50.248 u 2023. na 45.938 u 2024. godini, ali na način koji može da zavara. Izmene u propisima u Mađarskoj su doprinele nižim brojkama. Ako izostavimo Mađarsku, možemo konstatovati da se broj nesolventnih kompanija, u stvari, povećao sa 29.771 u 2023. na 30.680 u 2024. godini (+3%) – što svedoči o dugotrajnoj osetljivosti poslovanja kompanija sa ovog područja.

“Nakon poremećaja iz 2023. godine, makroekonomski pokazatelji su ukazivali na ublažavanje krize. Ipak, mnoge kompanije, posebno u oblasti proizvodnje i prevoza, su već pretrpele previše štete izazvane privrednim poremećajima,” rekao je Mateuš Dadej, ekonomski stručnjak iz kompanije Coface za područje Centralne i Istočne Evrope. “Porast broja nesolventnih kompanija ukazuje na dublje strukturne probleme kao i na zakasnele posledice ranijih ekonomskih kriza.”

Kretanje broja nesolventnih kompanija u 2024. se razlikuje od zemlje do zemlje Mađarska je, nakon privremenog porasta nesolventnih kompanija tokom 2022. godine, zabeležila najveći pad (–25,5%) i to usled normalizacije zakonskih procedura, dok je u Srbiji i Bulgarskoj takođe zabeležen pad (–12.1%, odnosno –5.7%), kao posledica veće makroekonomske stabilnosti.

Nasuprot tome, broj nesolventnih kompanija je značajno porastao u Sloveniji (+32,4%), Litvaniji (+24,6%), Estoniji (+10,2%) i Hrvatskoj (+7,3%), i to usled slabe domaće potražnje, sve većih troškova kao i struktrunih prepreka, posebno u oblasti građevine i trgovine.

Stopa nesolventnosti je značajno porasla i u Rumuniji ( za 9,4%), naročito među srednjim i velikim kompanijama, i to usled visoke stope inflacije i fiskalne neuravnoteženosti. U Poljskoj je zabeležen porast broja nesolventnih kompanija od 19%, uglavnom zbog činjenice da je ta zemlja još pre izbijanja pandemije usvojila postupke restruktuiranja nesolventnih kompanija koji se sada primenjuju na sve vrste problema vezanih za likvidnost.

Nasuprot navedenim zemljama, Češka (+1,9%) i Slovačka (–3,5%) su pokazale odredjenu stabilnost, dok je situacija u Litvaniji ostala gotovo nepromenjena (-1%), pri cemu je nesolventnost uglavnom zabeležena u oblasti gradjevine i maloprodaje.

Ključni sektori pod pritiskom

Nekoliko ključnih industrijskih sektora su bili naročito pogođeni. Transportni sektor se suočavao sa sve manjom količinom tereta i neprekidnim rastom troškova. Sektor proizvodnje je pokušavao da izađe na kraj sa sve manjim porudžbinama kao i sa nestašicom radne snage, dok je sektor građevine bio pogođen rastućim kamatnim stopama i smanjenim ulaganjima, posebno u oblasti stanogradnje. U ovim sektorima je zabeležen natprosečan rast stope nesolventnosti kompanija.

Izgledi za 2025. godinu

“Očekujemo umereno poboljšanje u pogledu nesolventnosti tokom 2025. godine,” rekao je Mateuš Dadej. “Od ključnog značaja će biti zakasnela dodela sredstava iz fondova Evropske Unije kao i oporavak privatne potrošnje. Sa druge strane, nepovoljni uslovi kreditiranja i neizvesnosti na polju globalne trgovine – naročito sve zategnutiji trgovinski odnosi između Sjedinjenih Država i Evropske Unije – mogu značajno pokvariti naš scenario.”

“Izveštaj kompanije Coface pruža sveobuhvatanu analizu načina na koji zakonski okviri, privredni uslovi i geopolitički rizici oblikuju promene na planu nesolventnosti kompanija širom Centralne i Istočne Evrope ”, dodaje Jarek Javorski, izvršni direktor kompanije Coface za područje Centralne i Istočne Evrope. “Iako područje ponovo beleži privredni rast, mnoge kompanije su i dalje u režimu preživljavanja. Dugoročna ulaganja i jasno definisana poslovna politika će biti od presudnog značaja za postizanje dugorocčne stabilnosti.”

Foto: jarmoluk, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Tiktok pun dezinformacija o mentalnom zdravlju

by bifadmin

Više od polovine najpopularnijih video-snimaka koji nude savete o mentalnom zdravlju na Tiktoku sadrže dezinformacije, pokazalo je istraživanje lista „Gardijan“.

Navodi se da sve veći broj ljudi traži podršku u vezi sa mentalnim zdravljem na društvenim mrežama, ali istraživanje je otkrilo da mnogi influenseri šire dezinformacije, kao i da zloupotrebljavaju teminologiju koje koriste psiholozi.
Oni koji traže pomoć suočavaju se sa savetima kao što je „konzumacija pomorandži pod tušem radi smanjenja anksioznosti“ i promocija suplemenata kao što su šafran, magnezijum glicinat i sveti bosiljak.

Influenseri nude i „metode za lečenje traume“ u roku od sat vremena, a daju i smernice koje predstavljaju normalna emocionalna iskustva kao znak graničnog poremećaja ličnosti ili zlostavljanja.
Gardijan je 100 najpopularnijih video-snimaka na Tiktoku, objavljenih pod heštegom „saveti za mentalno zdravlje“, podelio sa psiholozima, psihijatrima i akademskim stručnjacima.

Stručnjaci su utvrdili da 52 od 100 video-snimaka koji nude savete o suočavanju sa traumom, neurodivergencijom, anksioznošću, depresijom i teškim mentalnim bolestima sadrže neke dezinformacije, a da su mnogi drugi bili nejasni ili nekorisni.

Dejvid Okai, konsultant neuropsihijatar i istraživač psihološke medicine na

Kings koledžu u Londonu, rekao je da su neki postovi zloupotrebljavali medicinsku teminologiju, na primer koristeći blagostanje, anksioznost i mentalni poremećaj kao sinonime, „što može dovesti do zabune oko toga šta mentalna bolest zapravo podrazumeva“.

Tiktok je saopštio da su video-snimci uklonjeni ako su odvraćali ljude od traženja medicinske pomoći ili promovisali opasne tretmane, kao i da sarađuje sa Svetskom zdravstvenom organizacijom i britanskom Nacionalnom zdravstvenom službom na širenju pouzdanih informacija o ovoj temi.

Portparol britanske vlade je rekao da ministri „preduzimaju mere za smanjenje uticaja štetnog dezinformativnog i pogrešnog sadržaja na mreži“ putem Zakona o bezbednosti na mreži, koji zahteva od platformi da se pozabave takvim materijalom, ako je nezakonit ili štetan za decu.

Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci