U Srbiji već pola godine traju protesti kojima se pridružuje sve više ljudi. Ali, postoje i oni koji bi se pridružili ali se plaše za svoju egzistenciju. Tačnije, plaše se da će izgubiti posao.

Da li poslodavac sme da vas otpusti zato što idete na proteste? Na ovo pitanje odgovorio je pravnik Milan Predojević na sajtu Infostud, a mi prenosimo njegove reči.

Na početku je veoma važno istaći da poslodavac ne može da otpusti zaposlenog mimo razloga koji je zakonom utvrđen. Takođe, poslodavac obavezno mora da sprovede odgovarajući otkazni postupak. Svaki prestanak radnog odnosa mimo razloga i/ili mimo procedure utvrđene zakonom, sam po sebi je protivzakonit. U eventualnom sudskom postupku po tužbi zaposlenog, sud bi zaposlenog vratio na rad i obavezao poslodavca da naknadi izgubljenu zaradu i sve troškove sudskog postupka.

Šta je zakonom predviđen razlog za otkaz?

Poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog i njegovo ponašanje i to:

1. ako ne ostvaruje rezultate rada ili nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi;
2. ako je pravnosnažno osuđen za krivično delo na radu ili u vezi sa radom;
3. ako se ne vrati na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka roka mirovanja radnog odnosa, odnosno neplaćenog odsustva.

Poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze, i to:

1. ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze;
2. ako zloupotrebi položaj ili prekorači ovlašćenja;
3. ako necelishodno i neodgovorno koristi sredstva rada;
4. ako ne koristi ili nenamenski koristi obezbeđena sredstva ili opremu za ličnu zaštitu na radu;
5. ako učini drugu povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom, odnosno ugovorom o radu.

Na šta se u nekim situacijama može pozvati poslodavac?

Prema Zakonu o radu poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu, i to:

1. ako neopravdano odbije da obavlja poslove i izvršava naloge poslodavca u skladu sa zakonom;
2. ako ne dostavi potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad najkasnije u roku od tri dana;
3. ako zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad (ako je namerno ili upotrebom alkohola ili psihoaktivnoh supstanci prouzrokovao privremenu sprečenost za rad; ako je namerno sprečavao ozdravljenje; ako se bez opravdanog razloga ne podvrgne lečenju; ako se bez opravdanog razloga ne javi izabranom lekaru ili lekarskoj komisiji, ako se za vreme privremene sprečenosti za rad bavi privrednom ili drugom aktivnošću kojom ostvaruje prihode; ako bez dozvole izabranog lekara ili lekarske komisije Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje otputuje iz mesta prebivališta, odnosno boravišta; ako prima naknadu zarade po drugim propisima ili ako zloupotrebi pravo na korišćenje odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad na neki drugi način)
4. zbog dolaska na rad pod dejstvom alkohola ili drugih opojnih sredstava, odnosno upotrebe alkohola ili drugih opojnih sredstava u toku radnog vremena, koje ima ili može da ima uticaj na obavljanje posla;
5. ako je dao netačne podatke koji su bili odlučujući za zasnivanje radnog odnosa;
6. ako zaposleni koji radi na poslovima sa povećanim rizikom, na kojima je kao poseban uslov za rad utvrđena posebna zdravstvena sposobnost, odbije da bude podvrgnut oceni zdravstvene sposobnosti;
7. ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Poslednja tačka daje mogućnost poslodavcu da svojim opštim aktom ili ugovorom o radu koji potpisuje sa zaposlenim, utvrdi sve ono što se u radu kod poslodavca može pojaviti kao povreda radne obaveze ili discipline. Važno je naglasiti da ako određena konkretna povreda radne obaveze ili radne discipline nije unapred propisana opštim aktom ili inkorporisana u ugovor o radu, ona ne može da bude osnov za otkaz zaposlenom.

Postupak pre prestanka radnog odnosa ili izricanja druge (blaže) mere

Sam postupak utvrđivanja odgovornosti za povredu radne discipline (tzv. disciplinski postupak) nije precizno utvrđen zakonskim odredbama. Međutim, članovima 180. i 181. Zakona o radu propisan je u određenoj meri postupak koji poslodavac mora da poštuje pre nego što izrekne meru prestanka radnog odnosa ili izricanja druge blaže mere.

Članom 180. propisano je da je poslodavac dužan da pre otkaza ugovora o radu u slučaju povrede radne obaveze ili radne discipline zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje osam dana da se izjasni na navode iz upozorenja. U samom upozorenju poslodavac je dužan da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na izjašnjenje.

Zabrana diskriminacije zaposlenog po osnovu ličnog uverenja

U uskoj vezi sa pitanjem iz naslova jeste i zakonska zabrana diskriminacije zaposlenh. Naime, a to je jako bitno i za davanje odgovora na pitanje iz naslova, Zakonom o radu zabranjena je diskriminacija lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na političko ili drugo uverenje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo.

Diskriminacija, u smislu ovog zakona, jeste svako postupanje kojim se lice koje traži zaposlenje, kao i zaposleni, stavlja u nepovoljniji položaj u odnosu na druga lica u istoj ili sličnoj situaciji i to isključivo, zbog određenog svojstva, statusa, opredeljenja ili uverenja koja smo pobrojali.

U slučajevima diskriminacije lice koje traži zaposlenje, kao i zaposleni, može da pokrene pred nadležnim sudom postupak za naknadu štete od poslodavca, u skladu sa zakonom.

Otkaz zbog protestovanja jeste vrsta diskriminacije

Polazeći od citiranih zakonskih odredbi, može se reći da bi pokretanje disciplinskog postupka protiv zaposlenog samo zbog toga što učestvuje u mirnim demonstracijama, kojim učešćem izražava svoj stav po nekom društvenom pitanju, svakako bilo nezakonito.

Takvo ponašanje zaposlenog, ako bi mu/joj se stavilo na teret, ne predstavlja povredu radne discipline.

Odredbom člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca. Aktima poslodavca i ugovorom o radu, te kolektivnim ugovorom i kodeksom poslovne etike poslodavca, mogu se propisati pravila ponašanja zaposlenih. Između ostalog, i da zaposleni ne mogu se služiti pretnjama, zastrašivanjem ili nasiljem na poslu, da se ne mogu ponašati prema drugima agresivno, preteći, zlobno, uvredljivo i slično.

Međutim, navedenim aktima ne može se propisati ponašanje van radnog vremena i prostora jer takvo ponašanje zaposlenog nema apsolutno nikakve veze sa obavljanjem posla. Naročito bi bilo nemoguće propisati ponašanje zaposlenog van radnog vremena kojim bi mu se zabranilo iskazivanje političkih uverenja, stavova po određenim društvenim pitanjima i slično. To bi, kao što smo do sada mogli zaključiti, predstavljalo diskriminaciju zaposlenog po osnovu ličnog uverenja. Ne govorimo o situaciji ako bi se zaposleni na protestima ponašao protivzakonito – kada bi njegovo ponašanje moglo da ima elemente krivčnog dela ili prekršaja javnog reda i mira. Zaposleni bi tada odgovarao pred zakonom, ali ne i kod poslodavca, jer to ponašanje nije u vremensko-prostornoj vezi sa obavljanje posla kod poslodavca (teško je zamisliti da bi na protestima mogao da učini krivično delo u vezi sa radm, koje je osnov za otkaz).

Prema tome, u konkretnom slučaju, nema mesta primeni otkaznog razloga, obzirom da opis povrede radne discipline (učešće na uličnim protestima/demonstracijama), ne može biti sadržan u opštem aktu poslodavca kao ponašanje koje predstavlja otkazni razlog. Nesumnjiva je činjenica da se takav događaj dešava van radnog vremena i radnog prostora poslodavca, bez ometanja radnog procesa, pa se ponašanje tužioca ne može ceniti sa aspekta ponašanja ispoljenog u vezi sa radom i radnom disciplinom propisanom aktom poslodavca. Takođe bi predstavljalo akt diskriminacije.

Milan Predojević

Izvor: Infostud

Izvor: Bif

Kako majstori kažu, prosečni troškovi renoviranja stana u Srbiji kreću se od od 440 do 550 evra po kvadratnom metru. Prema pisanju Blica, ovaj iznos plaća se za upotrebu klasičnijih materijala dok za luksuzniji materijal i dodatne finese u radu majstora renoviranje jednog kvadrata premašuje 600 evra.

Ovo je značajan rast u odnosu na period pre dve godine kada se prosečna cena renoviranja stana kretala između 300 i 500 evra, opet zavisno od izbora materijala i obima samih radova.

Bez obzira da li planirate samo neku elektro-popravku, kompletno novo kupatilo, zamenu prozora ili “osvežavanje” podova u stanu, majstori preporučuju da uz glavni obezbedite i rezervni budžet planiran za renoviranje u visini od bar 10 odsto ukupnih troškova – za pokrivanje onoga što je nepredviđeno, od skrivenih oštećenja do potrebe za dodatnim materijalom.

Elektroinstalacije

„Uvođenje nove instalacije košta 13 evra po kvadratu, a 14 evra po sijaličnom mestu i to je samo cena ’ruku’, bez materijala. Što se tiče popravke postojeće instalacije, zavisno od toga šta je konkretno u pitanju, a svakako podrazumeva skidanje stare instalacije, sat rada se kreće od 10 do 15 evra. Ovo su cene u unutrašnjosti Srbije, dok je rad električara na području Beograda za nijansu skuplji – u proseku od 1 do 2 evra više za svaku uslugu“, tvrde električari.

U glavnom gradu, zavisno od toga koja je elektro intervencija u pitanju, cene se kreću od 25 do 40 evra po kvadratu, a električarska firma za tu cenu obezbeđuje materijal.

Kada su u pitanju neke druge intervencije, na primer, demontaža starog i montaža novog bojlera od 5 do 10 litara zapremine košta 25, dok je cena za isti posao ali za bojler od 50 do 80 litara za 5 evra viša. Kod servisa TA peći zamena grejača staje od 20 evra pa na više, dok je zamena termostata u rasponu od 15 do 17 evra.

Procena je samih električara da za stan od 50 kvadrata cena zamene elektroinstalacija iznosi između 1.000 i 1.500 evra. Cena uključuje materijal i rad, ali ako se odlučite za pametne instalacije, kao što je pametna rasveta, cena značajno raste.

Zamena vodovodnih cevi i kanalizacije

Kako bi se rešili ili predupredili problemi sa curenjem i vlagom, u ovoj stavci renoviranja potrebno je uklanjanje starih cevi i instalacija, a potom postavljanje novih vodovodnih i kanalizacionih cevi, kao i ugradnja novih ventila i priključaka.

Vodoinstalateri navode da se cena ovih hidroizolacionih radova u Srbiji nije drastično menjala u poslednjih godinu dana. U unutrašnjosti se kreće od 80 do 120 evra po kvadratu, ali vas taj posao u Beogradu može koštati i od 100 do svih 150 evra po kvadratu.

Keramičarski radovi i sanitarije

Kada je reč o renoviranju, uz zamenu vodovodnih i kanalizacionih cevi najčešće idu i keramičarski radovi koji uključuju postavljanje pločica, kao i ugradnju sanitarija u kupatilu. I to je, uobičajeno, najveća stavka prilikom renoviranja.

„S obzirom na to da je keramika poskupela, neka srednja i najčešća cena rada keramičara u unutrašnjosti Srbije je 15 evra po kvadratu, naravno, samo za “ruke”. U Beogradu je tih 15 evra minimalna cena rada, a može ići i do 25 evra po kvadratu. Cena pločica koje se najčešće kupuju i postavljaju kreće se od 10 do 50 evra za kvadrat, tako da kompletni radovi, zavisno šta sve obuhvataju i kolika je površina kupatila, idu u rasponu od 450 do 650 evra“, kažu keramičari s kojima su novinari Blica razgovarali.

Kada se tome doda da se cena sanitarija kreće od 1.500 do 3.000 evra, ukupni troškovi renoviranja kupatila kreću se između 3.000 i 5.000 evra.

Stolarija

Ništa manji izdatak očekuje vas ukoliko se odlučite za obnovu stolarije u svom stanu, odnosno, uklanjanje starih vrata i prozora, postavljanje novih i zaptivanje i izolacija oko stolarije.

„Novi PVC prozor će vas koštati od 80 do 140 evra po kvadratu, zavisno da li je jednokrilni ili dvokrilni i koje staklo će imati. U poslednjih godinu dana nije bilo promene cene, jer nije menjana cena stakla“, kažu majstori za stolariju u unutrašnjosti Srbije.

Međutim, u Beogradu za postavljanje nove stolarije računajte na cene koje su više od 15 do 30 evra po kvadratu. U prestonici, za razliku od gradova u unutrašnjosti, montaža se posebno naplaćuje – minimum još po 10 evra za svaki prozor.

Nova sobna vrata mogu vas koštati od 150 do 350 evra po komadu, uključujući i montažu, dok je cena ulaznih sigurnosnih vrata od 500 do čak 1.000 evra.

Sve u svemu, u zavisnosti od izbora materijala i proizvođača, po proceni majstora za stolariju, za stan od 50 kvadrata ukupni troškovi mogu iznositi između 3.500 i 5.000 evra.

Parket i laminat

Postavljanje podnih obloga obično je završna faza renoviranja stana, koja daje prostoru konačan izgled. Skidanje starih podova, postavljanje novih podnih obloga i lajsni, te lakiranje i završna obrada, ukoliko se odlučite za parket, takođe je ozbiljna stavka u budžetu za renoviranje.

Tako se cena postavljanja laminata kreće od 10 do 20 evra po kvadratu, a najčešća je 14 evra. Cena postavljanja novog parketa, uključujući hoblovanje i trostruko lakiranje, nešto je viša i idu u rasponu od 14 do 20 evra po kvadratu, a parketari je najčešće naplaćuju za 16 evra po kvadratu. Deset evra po kvadratu je najčešća cena za posao obnavljanja starog parketa.

Kao i kod drugih poslova renoviranja, i ovde je reč o cenama samo za “ruke” majstora, bez materijala koji sami kupujete ili dodatno plaćate ako ga zanatlija obezbeđuje.

Izvor: Blic

Foto: Counselling, Pixabay

Stručnjaci upozoravaju da skraćivanje ili brijanje trepavica, koje je trenutno trend na društvenim mrežama, može biti veoma opasno.

Društvene mreže nas povremeno iznenade bizarnim trendovima za koje se često pitamo kako li su uopšte nekome pale na pamet, a još češće zašto ih ljudi slede. Jedan od takvih trendova namenjen je muškarcima i podstiče ih da skraćuju ili čak briju svoje trepavice kako bi izgledali muževnije.

Međutim, naučnici upozoravaju da trepavice nisu samo estetski dodatak našoj pojavi već imaju i funkciju zaštite oka, te njihovo skraćivanje naše organe vida čini podložnijim infekcijama. Trepavice naime drže nečistoću podalje od naših očiju i predstavljaju prepreku strujanju vazduha prema oku, čime sprečavaju njegovo isušivanje.

Prva aerodinamička studija trepavica sprovedena na Institutu za tehnologiju u Džordžiji pokazala je da je idealna dužina trepavica trećina širine oka. Dlake koje su toliko dugačke najefikasnije smanjuju isparavanje vlage iz oka i sprečavaju ulazak sitnih čestica u njega. Zato se ne preporučuje ni njihovo veštačko produžavanje ali ni skraćivanje. Ukoliko to činite, kažu autori studije, bićete u većem riziku od infekcije oka.

Pored toga, trepavice igraju važnu ulogu u zatvaranju oka kada je potrebno zaštititi ga. Poput brkova kod mačaka, one reaguju na svaki refleks spolja i zato se oko brzo zatvara kada postoji i najmanja opasnost po njega. Kod skraćenih trepavica gubi se ta sposobnost i oči su manje zaštićene od spoljnih objekata.

Nije loše biti u trendu, ali je još bolje otvoriti četvore oči prilikom izbora trenda koji ćete slediti.

Izvor: The Conversation

Foto: Alexandra_Koch, Pixabay