Страна 130 – Biznis i Finansije

Tivat u Beogradu: Leto 2025. u znaku kulture, lukauza i nezaboravnih događaja

by bifadmin 21. мај 2025.

U prijateljskoj i inspirativnoj atmosferi, u Beogradu je održana tradicionalna konferencija Turističke organizacije opštine Tivat, Porto Montenegra i Luštice Bay, na kojoj je predstavljen kalendar letnjih i jesenjih događaja koji Tivat i ove godine pozicionira kao jednu od najpoželjnijih destinacija na Jadranu.

Medijima su se obratili Nina Lakičević (TO Tivat), Kristina Škanata (Luštica Bay) i Danilo Kalezić (Porto Montenegro), predstavivši bogat program koji spaja kulturu, umetnost, sport, luksuz i jedinstveni mediteranski stil života.

Porto Montenegro: Destinacija glamura, umetnosti i prestiža

Letnju sezonu u Porto Montenegru otvara trodnevni spektakl povodom svečanog otvaranja novog urbanog kvarta Boka Place i hotela SIRO (23–25. maj), koji donosi inovativni koncept zdravlja, fitnesa i regeneracije. Program uključuje koncerte, umetničke performanse i atraktivni vazdušni show Flying Bulls-a.

Sledi jubilarni 10. Made in New York Jazz Festival (27. jun), sa nastupima legendi svetskog džeza kao što su Randy Brecker, Peter Erskine i Joy Brown, dok glamur visoke mode stiže uz Međunarodni modni festival (25–26. jul), koji okuplja vrhunske dizajnere iz regiona i Evrope.

Ekskluzivni koncert Miloša Karadaglića i Alison Balsom (30. jul) donosi klasičnu muziku u ambijentu pod zvezdama.
Na jesen, Porto Montenegro postaje centar prestižnih kulturnih i poslovnih događaja:

– Adriatic TV & Film Awards (oktobar), u saradnji sa Sarajevo Film Festivalom i MCF-om, okuplja najznačajnija imena evropske filmske i TV industrije

– InfInTech konferencija (9. oktobar) fokusirana na digitalna plaćanja i budućnost finansijskih tehnologija
Luksuznu ponudu upotpunjuju dva nova ugostiteljska koncepta u saradnji sa Sunset Hospitality Group-om – Aura Beach i D’LIRIO, koji dodatno pozicioniraju Porto Montenegro kao lifestyle destinaciju svetskog ranga.

Luštica Bay: Zlatni ritam leta

Luštica Bay i ovog leta donosi prepoznatljiv spoj elegancije savremenog, ali i Mediterana kakav je nekada bio. Magični potpis leta je nastup svetski poznatog iluzioniste Drummond Money-Coutts-a (27. jul), zvezde Netflix-a i National Geographic-a. Magija stane i u čaši vina – Superwine 12 (28. jun) je omiljeni vinski događaj na Jadranu. Hooverphonic, globalno prepoznatlji belgijski elektro – pop bend nastupa 18. jula, u Marina Village-u.

Na adresi Luštica Bay nastupiće najbolji regionalni umetnici: virtuoz na gitari Vlatko Stefanovski (25. maj) će publiku povesti na jedinstveno muzičko putovanje kroz rok, džez i etno motive, dama impresivne vokalne elegancije Lena Kovačević (17. jun) kroz pop, Vasil Hadžimanov bend (25. jul) donosi eksploziju balkanskog džeza i groove-a, Božo Vrećo (5. avgust) sa glasom emocije oživljava sevdah.

O Verve festivalu (26. jul) se već uveliko govori jer je line up DJ-a na Almara plaži premašio sva očekivanja: Magdalena, Shkoon , Inner Sense i DJ Rea, a Zabave u noći punog meseca na Marina plaži (11. jun, 10. jul i 9. avgust) pretvaraju destinaciju u svojevrstan peščani podijum. Eleganciju koju jedino mogu donijeti opere i klasična muzika, i ovog leta potpisuje Operosa Festival, ali i Kotor ART kao ambasador muzike.

Letnji kalendar upotpunjuju sportski kampovi za decu – košarkaški kamp sa Vlade Divcem (21–27. jul) i vaterpolo kamp sa Paskovićem i Danilovićem (28. jul – 3. avgust), kao i Aquathlon (21.jun) Uphill race (6. septembar) i Ultraswim 33.3 (6.oktobar).

Luštica Bay nosi plavi i zeleni potpis tivatske rivijere – kroz pet plaža, The Chedi hotel, porodične restorane koji s gostima dele svoje recepture, kao i živost malog primorskog grada, utkane u promenadu i trg Piazza Centrale. Budući golf teren s 18 rupa u Luštica Bay-u, čiji dizajn potpisuje golferska legenda Gary Player, pruža pogled na otvoreni Jadran i Bokokotorski zaliv – od prvog do posljednjeg zamaha loptice.

Tivat: Grad kulture, događaja i otvorenog srca

Turistička organizacija Tivat pripremila je najbogatiji kalendar događaja do sada, sa više od 30 manifestacija koje obuhvataju muziku, pozorište, sport, umetnost i inovacije.

U fokusu je festival Purgatorije (21. jun – 31. avgust) – najznačajniji kulturni događaj Tivta, koji okuplja renomirane pozorišne trupe, muzičare i umetnike iz zemlje i inostranstva.

Koncerti velikih regionalnih zvezda obeležiće leto: Darko Rundek (24. maj), Petar Grašo (7. jun), Neda Ukraden (7. avgust), Mariza (24. avgust) i Isak Šabanović (25. avgust).

Umetnički i urbani duh grada posebno se oslikava kroz Art Battle festival (27. jun / 27. jul) – dinamične večeri uživo slikanja i muzičkih performansa na otvorenom, kao i kroz Game Changer Montenegro (4–6. jul), festival inovacija, startapova i tehnologije. Poruku zajedništva i kulture donosi i Kolo bez granica, događaj koji okuplja folklorne ansamble iz celog regiona.

Poseban značaj imaće dolazak prestižne Ocean Race Europe (15–21. septembar) regate, koja po prvi put uplovljava u Jadran, dok Bokeški maraton (13–14. decembar) zatvara godinu u sportskom duhu, sa više od 4.500 učesnika iz 50 zemalja.

21. мај 2025. 0 komentara

Predloženo uvođenje takse od dva evra za svaku malu pošiljku koja ulazi u EU

by bifadmin 21. мај 2025.

Evropska komisija je danas predložila uvođenje takse od dva evra za svaki mali paket koji ulazi u Evropu, od kojih velika većina dolazi iz Kine.

– Govorimo o dva evra po paketu, koje bi plaćala platforma (koja šalje paket) – rekao je evropski komesar za trgovinu Maroš Šefčovič u Evropskom parlamentu u Briselu.

Prema njegovim rečima, prošle godine je u EU uvezeno oko 4,6 milijardi paketa.

Ideja je da se na taj način finansiraju kontrole, za koje se očekuje da će biti pojačane zbog priliva paketa male vrednosti poslatih iz Azije, putem platformi kao što su Šein (Shein) ili Temu.

Taj povećani priliv se očekuje zbog povećanja carina koje žele da uvedu SAD, posebno na male pakete iz Kine.

Meru je zatražila Francuska, koja je krajem aprila predložila naplaćivanje „naknade“ za svaki mali paket koji ulazi u EU.

Izvor: Beta
Foto: Pixabay

21. мај 2025. 0 komentara

Ekonomija Vesti

Gde se više troše lekovi u Americi ili Evropi?

by bifadmin 21. мај 2025.

Evropljani plaćaju različite cene lekova u zavisnosti od toga gde žive, ali troše znatno manje nego građani Sjedinjenih Američkih Država

Predsednik SAD Donald Tramp u ponedeljak je kritikovao Evropsku uniju najavivši planove za smanjenje troškova lekova za američke građane.

„Plaćaćemo koliko i Evropa“, rekao je Tramp novinarima, dodavši da su zemlje EU „teške“, „brutalne“i „nepristojne“u pregovorima sa farmaceutskim kompanijama.

Cene lekova u SAD među najvišima su u svetu. Ta zemlja je 2022. godine potrošila 617,2 milijarde dolara (542,7 milijardi evra) na lekove, dok je 24 evropske zemlje zajedno potrošilo 233,5 milijardi dolara (205,3 milijarde evra), prema analizi RAND korporacije.

Trampov plan predviđa vezivanje američkih cena lekova za najniže cene koje važe u drugim razvijenim zemljama – ukoliko proizvođači sami prethodno ne snize cene. Međutim, još nije jasno kako bi ovaj plan mogao biti sproveden, niti kolike bi uštede doneo pacijentima u SAD.

Zašto su lekovi skuplji u SAD?

A šta je to u evropskom pristupu cenama lekova što je, po Trampu, „teško“, „brutalno“i „nepristojno“?

Cene su više u SAD jer farmaceutske kompanije tvrde da moraju da nadoknade visoke troškove razvoja novih lekova – dok evropske zemlje pregovaraju kako bi cene snizile, za razliku od američke vlade, koja u pravilu to ne čini.

Prema izveštaju Svetske zdravstvene organizacije (SZO), većina evropskih država u obzir uzima i cene istih lekova u drugim zemljama kada odlučuje koliko je spremna da plati.

Ipak, Evropljani ne plaćaju lekove isto – cene variraju u zavisnosti od države.

Na primer, Švajcarska prosečno troši 525 evra godišnje po osobi na lekove, dok Hrvatska izdvaja 262 evra.

Jedan od razloga su poverljivi pregovori sa farmaceutskim kompanijama, što, prema mišljenju kritičara, može dodatno povećati cenu već skupih lekova.

„Praktično ne postoji transparentnost“, rekao je za Euronews Health Husejin Naci, vanredni profesor zdravstvene politike na Londonskoj školi ekonomije.

Cene rastu i u Evropi

Zemlje se pri pregovorima rukovode različitim kriterijumima. U Engleskoj i Švedskoj ključan je odnos cene i koristi, dok Nemačka procenjuje koliko novi lek može da poboljša stanje pacijenatau poređenju sa već postojećim terapijama.

Vredno je napomenuti da su cene lekova u evropskim državama u poslednjim godinama porasle. U Nemačkoj su, na primer, troškovi lekova u bolnicama porasli za 11,5 odsto, a u apotekama za 2,6 odsto između 2012. i 2022. godine.

Zdravstveni osiguravači su prošle godine upozorili da rast cena lekova već opterećuje državne budžete.

„Cene su već previsoke u mnogim evropskim zemljama, s obzirom na to koliko javni zdravstveni sistemi mogu da izdrže“, kaže Naci i upozorava da bi dodatni pritisak iz SAD ili farmaceutskih kompanija da se cene povećaju „ozbiljno ugrozio sistem“.

Ko snosi trošak lekova?

Unutar Evrope postoje razlike i u tome ko tačno snosi trošak lekova – najveći deo pokrivaju javni zdravstveni sistemi, ali deo se plaća i iz sopstvenog džepa ili putem dodatnog zdravstvenog osiguranja.

U baltičkim zemljama, kako navodi SZO, pacijenti mogu plaćati različite cene za isti lek, u zavisnosti od toga koju bolest imaju. U Estoniji, Poljskoj i Francuskoj postoje i recepti sa fiksnim participacijama.

U Kipru je 2022. godine država (zajedno sa obaveznim zdravstvenim fondovima) pokrila 90 odsto ukupnih troškova za lekove, dok je u Bugarskoj taj udeo bio samo 23 odsto. Ovi podaci obuhvataju sve lekove, ne samo one na recept.

„Očekivati od zdravstvenih sistema da plaćaju još više za lekove, jednostavno nije realno“, zaključuje Naci.

Izvor: Euronews
Foto: Pixabay

21. мај 2025. 0 komentara

Ekonomija IZDVAJAMO Vesti

Petrović: Srbija zemlja državnog kapitalizma

by bifadmin 21. мај 2025.

Uprkos tome što Srbija ima solidan privredni rast – skoro do četiri odsto, on je guran prvenstveno državom, dok je domaći privatni sektor potpuno sputan i ugušen, kaže ekonomista i akademik Pavle Petrović. Zbog toga on ističe da je Srbija zarobljeno društvo i zemlja državnog kapitalizma.

Petrović za N1 kaže da dve trećine ukupnih investicija u Srbiji potiče iz državnih investicija i stranih direktnih investicija koje su, kako navodi, tesno povezane sa državom, dok iz domaćeg privatnog sektora potiče ispod jedne petine. Koliko je domaći privatni sektor potpuno sputan i ugušen ilustruje činjenicom da domaćinstva skoro isto toliko investiraju.

„Samim tim (domaći privatni sektor) ne obezbeđuje i ne doprinosi tom privrednom rastu. To je rezultat ovog sistema. Dodatno za ova preduzeća, još upečatljiviji podatak, da mi za tri puta manje imamo broj novoformiranih preduzeća upoređujući sa centralnom i istočnom Evropom, što opet pokazuje da ta preduzetnička inicijativa privatnog sektora domaćeg je veoma niska“, navodi on.

Ta je, kako kaže, rezultat toga što u osnovi ambijent nije takav da dozvoljava veliko preduzetništvo i široko rasprostranjenu privatnu inicijativu.

„Zakoni, institucije, korupcija koče taj sektor. Sada odgovor države na takav jedan ambijent jeste da ona gura privredni rast preko svojih ogromnih investicija i preko stranih direktnih investicija koje pokreću. Odluka u tome proizlazi iz same prirode ovakvog sistema gde institucije ne funkcionišu i gde ne postoji fer utakmica za sve privredne subjekte. Zato je celokupan rast ograničen na jedan segment i samim tim on ne može da bude održiv“, objašnjava Petrović.

Koji sektori pokreću rast

Dodaje da samo tri sektora – građevinarstvo, rudarstvo i IT pokreću privredni rast.

„To upravo pokazuje da je taj rast u osnovi deformisan. Tri sektora koja čine šestinu privrede guraju privredni rast ukupne privrede. Znači, ta tri sektora rastu oko 10 odsto, a oni su šestina privrede, dok ostatak, pet šestina privrede, raste ispod tri posto. Znači, ova pet šestina privrede, najveći deo privrede, nedovoljno ili gotovo minimalno raste da bi se obezbedio ovakav privredni rast. Znači, sav rast koncentrisan je tu, a kad pogledamo, on je opet guran direktno državom, ili bar u ova dva glavna sektora (građevinarstvo i rudarstvo)“, navodi nekadašnji predsednik Fiskalnog saveta.

On, međutim, ističe da se ne može dugoročno održavati rast tako što će se rudarstvo gurati do krajnjih granica.

„Isto tako i građevinarstvo, a čak šta više, ni taj razvoj ne daje kvalitet. Kada se opet pogleda šta je iza toga, vidiš da je to bakar i da je to Ziđin u boru. I vidi se da je eksploatacija u zadnjih sedam godina, kada to posmatram, povećana skoro za pet puta – eksploatacija bakra, a potom i zlata, a ta ruda se gotovo ne prerađena izvozi iz zemlje i to je gotovo nikakav širi efekat na privredu. Jedino su plate u tom preduzeću, porezi i mala rudarska renta, ali nikakav efekat širenja tehničkog progresa, novog znanja i što je najvažnije da se nove firme koje su na većem tehnološkom nivou naslone na ovu eksploataciju bakra i da stvaraju veću dodatnu vrednost, uvode tehnički progres i šire znanje kroz cijelu privredu“, objašnjava Petrović, napominjići da ćemo te oblasti, sa jedne strane, iscrpeti, a sa druge, i ovo sada dok se gura nije imalo efekat na rast privrede.

Izvor: N1
Foto: Pixabay

21. мај 2025. 0 komentara

Politika i društvo

Beograd se pretvara u Betongrad

by bifadmin 21. мај 2025.

Iako stručnjaci uporno upozoravaju da je nam opstanak zemljišta u urbanim sredinama mora biti imperativ, Beograd se nesputano betonira.

Na gornjoj slici nalazi se plato ispred Hrama Svetog Save. Nekada se na teritoriji od Hrama do Karađorđevog parka nalazilo zemljište sa travom i rastinjem koje se sada raskrčuje sa ciljem da se ceo ovaj prostor poploča. Ranije se na padini iza Narodne biblioteke nalazilo drveće, a sada se tu postavljaju cevi za podzemnu garažu.

Nažalost, ovo nije usamljen slučaj u našoj prestonici. Na Novom Beogradu će takođe stradati pozamašna količina prirodnog tla zbog pravljenja podzemnih garaža u okviru Plana generalne regulacije za područje IMT-a i novih urbanističkih projekata duž ulice Jurija Gagarina.

Prema tekstu dr Ivana Simića, sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, koji je objavljen na portalu Klima101, ono što se pomenutim planom, ali i u javnosti, promoviše kao „zelena linija” se u velikoj meri (minimum 46%) nalazi iznad podzemnih nivoa planiranih objekata, ili u sklopu parcela za druge javne namene. To znači da je za zelenilo u kontaktu sa tlom preostalo veoma malo prostora, i to u vidu relativno uskih koridora.

Ključno svojstvo zelenila je zemljište

„Usluge” koje bi zelenilo trebalo da omogući nisu samo za potrebe komfora i rekreacije stanovnika, već se one prepoznaju kao ekosistemske i ključne su za prilagođavanje i opstanak, ne samo ljudi, već i celokupne žive zajednice u okviru jednog urbanog ekosistema.

Da bi zeleni prostori u gradu uspešno odgovorili ovom pozivu nije više dovoljno razmatrati ih samo kroz kvantitet i dostupnost. Kako bi moglo da omogući ekosistemske usluge, ključno svojstvo zelenila je zemljište. Prirodni zemljišni pokrivač i nepromenjeni slojevi zemljišta su neophodni za osnovne metaboličke procese jednog ekosistema koji se ogledaju kroz kruženje materije i protok energije.

Ovo ima direktne implikacije na urbano planiranje jer se tradicionalno zoniranje putem namene površina sada povezuje sa parametrom zemljišne podloge objedinjujući tako fizička svojstva zemljišta sa dominantnim ljudskim aktivnostima (eng. land use – land cover, LULC).

Uzmimo samo kao jedan primer poroznost: prirodno zemljište može da upije daleko veće količine vode od žardinjera, zelenih krovova, fasada i drugih rešenja koja jesu „zelena”, ali koje ne odlikuje kontakt sa prirodnim tlom.

Zapravo, ukoliko pratimo koncept „grada sunđera”, svi ovi mali elementi imaju ulogu finih receptora i primaju atmosferske vode koje dalje preko prirodnih drenažnih puteva i bioretenzija opet završe u prirodnom tlu, zaokružujući tako svoj prirodni ciklus. Sistem sunđera se tako sastoji od velikih i malih upijača koji zajednički daju doprinos u sprečavanju urbanih poplava kada pojedine ulice postaju bujični vodotokovi, a naselja privremena „jezera”.

Za razliku od nas, svet odustaje od uništavanja tla

Dok su Beograd i Srbija uopšte još uvek u kandžama investitorskog urbanizma, mnogi evropski i svetski gradovi odustaju od agresivne intervencije na tlu, uvodeći regulativu koja ograničava podzemne nivoe objekata, a nekadašnje industrijske lokacije tretiraju kao dragoceni resurs u centru grada gde se zelene površine mogu širiti i revitalizovati.

Jasno je da u urbanim sredinama ne možemo računati samo na površine koje su u direktnom kontaktu sa tlom, ali njihovo prisustvo mora biti planski definisano i zakonski obezbeđeno ne bi li „zeleni sistem” funkcionisao.

U gradovima, posebno u njihovim centralnim područjima, dominiraju gusto izgrađene površine sa visokim procentom zauzetosti javnih i privatnih parcela. U takvim uslovima, svaki element zelenila je značajan, ali neophodno je i prisustvo prirodnog zemljišnog pokrivača.

Zato je potrebno uvesti neku vrstu sistematizacije površina na osnovu kritičnih ekoloških parametara (kao što je poroznost zemljišnog pokrivača) kako bi se obezbedila sistemska funkcionalnost i povezanost zelenila.

Nije dovoljno zabosti nekoliko stabala u beton

Sistem zelenih površina je hijerarhijski ustrojen i možda bismo ga, radi ilustracije, mogli uporediti sa ljudskom anatomijom.

Prsti na ruci su neophodni delovi tela bez kojih bi čovek izgubio vitalnu funkcionalnost, ali nisu jednako značajni i ne mogu zameniti kičmeni stub. Tako je i sa „zelenom anatomijom” grada: drvoredi, žardinjere, zeleni krovovi i fasade su neophodni elementi sistema, ali ne mogu biti zamena za gradske šume, parkove i zeleno-plave koridore.

Plansku osnovu za realizaciju sistema zelenih površina Beograda čini Plan generalne regulacije sistema zelenih površina (PGRZP) koji zelenilo uspostavlja kao celovit sistem „zelene infrastrukture grada” prepoznavajući „zelene površine u direktnom kontaktu sa tlom”, kao tip površine od najvećeg značaja za ekološki funkcionalne prostore.

U ovom dokumentu se predlaže posebna metodologija koja bi uspostavila hijerarhiju, odnosno gradaciju zelenih površina u odnosu na svoju ekološku funkcionalnost: ekološki indeks.

Ono što je bitno ovde istaći je da punu ekološku funkcionalnost mogu obezbediti samo površine u direktnom kontaktu sa tlom i zato one čine okosnicu zelene infrastrukture, dok su ostali tipovi zelenila neophodna nadogradnja.

Beogradu sledi drastično širenje veštačkih površina

I druge naše strategije i planovi, kao što je nedavno usvojena Strategija zelene infrastrukture Beograda, prepoznaju, definišu i pružaju jasne standarde i preporuke koji su usklađeni sa savremenim konceptom zelene infrastrukture.

Ovaj veoma značajan strateški dokument koji je uradio tim naših stručnjaka na čelu sa prof. dr Borisom Radićem sa Šumarskog fakulteta ukazuje na velike posledice stihijske urbanizacije upravo predviđanjem promene zemljišnog pokrivača na teritoriji grada Beograda.

U Strategiji je analizirana i simulirana (modelovana) ova promena korišćenjem CORINE ulaznog seta podataka za period 1990 – 2018, sa izvršenim predviđanjem za 2030. i 2040. godinu.

Rezultati ukazuju da se očekuju značajne promene zastupljenosti tipova zemljišnog pokrivača na teritoriji grada Beograda od 2018. do 2040. godine: smanjenje obradivog zemljišta i visoke vegetacije, a drastično povećanje ukupnog udela veštačkih površina – sa 13,4% na skoro 16% teritorije grada.

Međutim, osnovni problem je u tome što su ovi dokumenti, iako usvojeni na nivou Beograda, usvojeni na nivou preporuke – i ne postoji obaveza sprovođenja predloženih mera. Zapravo, jedan od prioritetnih ciljeva Strategije zelene infrastrukture Beograda je i obezbeđivanje zakonskog sprovođenja ovih politika.

dr Ivan Simić, Arhitektonski fakultet u Beogradu

Izvor: Klima 101

Foto: Bif

21. мај 2025. 0 komentara

Promo

ProCredit banka na konferenciji „FIC Insight into ESG“

by bifadmin 20. мај 2025.

ProCredit banka, kao banka sa snažnim fokusom na održivo poslovanje i odgovoran pristup razvoju, učestvovala je na konferenciji „FIC Insight into ESG“, koju je organizovao Savet stranih investitora (FIC) u Srbiji.

Konferencija je okupila predstavnike privrede, regulatornih tela i eksperte iz oblasti održivosti kako bi se razgovaralo o aktuelnim regulativama, izazovima i praksama u vezi sa primenom ESG standarda – od evropskih okvira do lokalnog konteksta.
U okviru panela posvećenom ESG regulativama Nemanja Tomić, član Izvršnog odbora ProCredit banke govorio je o konkretnim koracima koje banka preduzima kako bi ESG bio sastavni deo svakodnevnog poslovanja, kao i o značaju transparentnog nefinansijskog izveštavanja i održivog upravljanja.

„ESG više nije pitanje reputacije ili izbora – to je pitanje odgovornosti i dugoročne stabilnosti. Kao banka koja od osnivanja podržava razvoj malih i srednjih preduzeća, uvereni smo da ESG transformacija mora biti strateški prioritet, ne samo za finansijski sektor već i za celokupnu privredu“, istakao je Tomić.

Učesnici konferencije imali su priliku da se upoznaju sa najnovijim trendovima i izazovima u oblasti održivosti, kao i da razmene najbolje prakse u usklađivanju sa međunarodnim standardima. Učešćem na ovakvim događajima, ProCredit banka potvrđuje svoju posvećenost transparentnosti, održivom razvoju i aktivnoj ulozi u promociji pozitivnih promena u poslovnom okruženju Srbije.

ProCredit Bank je posvećena podsticanju održivog ekonomskog razvoja pružanjem finansijskih usluga kojima je prioritet dugoročni rast i odgovornost prema životnoj sredini. Ciljeve održivog poslovanja ProCredit banka je formirala na osnovu Agende 2030 (Agende Ujedinjenih Nacija za održivi razvoj do 2030. godine), koji obuhvataju 17 jasno definisanih ciljeva, i uključuju tri dimenzije održivog razvoja – Ekonomski rast, Socijalnu inkluziju i Zaštitu životne sredine.

20. мај 2025. 0 komentara

Ekonomija

Veštačka inteligencija ugrožava više ženskih radnih mesta nego muških

by bifadmin 20. мај 2025.

Poslovi koje tradicionalno obavljaju žene ranjiviji su na uticaj veštačke inteligencije nego oni koje obavljaju muškarci, pokazalo je najnovije istraživanje Međunarodne organizacije rada. Njihovi nalazi važe za ceo svet a ponajviše za razvijene ekonomije.

Naime, sa širenjem korišćenja veštačke inteligencije u svakodnevnom životu ali i u poslu, ona bi mogla preuzeti deo vaših dnevnih zadataka. To bi moglo uticati na transformaciju vaših profesija i to u 9,6% slučajeva ukoliko ste žena i u 3,5% slučajeva ako ste muškarac.

Drugim rečima, veštačka inteligencija može da zameni onaj dosadni „pešački“ deo posla u zanimanjima poput administrativnih. Očekuje se da će ova tehnologija imati veliku primenu i u medijima, razvoju softvera i finansijskim poslovima.

Sve ovo, kažu autori studije, ne znači nužno da će osobe čiji će deo posla ubuduće obavljati veštačka inteligencija biti otpuštane, već da bi se njihova radna zaduženja mogla drastično promeniti.

Foto: Alexandra_Koch, Pixabay

20. мај 2025. 0 komentara

Ekonomija Vesti

RIS: U 2025. potrebno bolje planiranje i blagovremeno usvajanje propisa

by bifadmin 20. мај 2025.

Politička dešavanja, izbori krajem 2023. i Vlada u tehničkom mandatu uticali su da 50% regulatornih planova i obaveza ostane nerealizovano u prošloj godini, pokazuju podaci novog Regulatornog indeksa Srbije (RIS).

Samim tim i rezultati za 2024. pali su za 5 procentnih poena u odnosu na godinu pre, pa ukupna vrednost indeksa iznosi 50 od 100 bodova, saopšteno je na zvaničnom predstavljanju istraživanja u rezidenciji ambasade Kraljevine Švedske.

Regulatorni indeks Srbije je alat kojim NALED od 2012. prati da li Vlada donosi planove izmena propisa, da li tada osluškuje sugestije privrede, da li se podzakonski akti donose na vreme i koliko košta administrativno opterećenje privrede, oslanjajući se na šest ključnih komponenti.

Lošije planiranje zakonodavnih aktivnosti

Ukupnom rezultatu u prošloj godini doprinelo je lošije planiranje zakonodavnih aktivnosti, odnosno izostanak donošenja Plana rada Vlade dve godine zaredom, kao i slabija dinamika usvajanja propisa. Tokom cele godine Narodna skupština zasedala je samo u 8 sednica, a čak 54 zakona usvojena su tokom jednog dana (27. novembra 2024), što dovodi do preopterećenosti institucionalnih kapaciteta u kratkim rokovima.

– RIS prati više od 200 zakona i pruža uvid u predvidivost i stabilnost regulatornog okvira Srbije. U budućnosti, izveštaji će naglasiti usklađivanje propisa sa direktivama EU, obezbeđujući dragocene podatke za ocenjivanje procesa evropskih integracija. Dijalog je ključan u ovom procesu, a mišljenje privrede i civilnog sektora je od suštinskog značaja za unapređenje transparentnosti i odgovornosti u regulatornom okruženju – izjavila je NJ. E. ambasadorka Kraljevine Švedske u Srbiji Šarlota Samelin.

RIS i NALED-ov Barometar propisa već deceniju unazad prate da li se podzakonski akti od kojih zavisi primenjivost propisa donose na vreme u skladu sa propisanim rokovima. Ažurnost u sprovođenju zakona i predvidivost u donošenju propisa ostaju najslabije ocenjene komponente, pre svega, jer nedonošenje pratećih podzakonskih akata i dalje predstavlja prepreku u njihovom sprovođenju. Od 277 potrebnih podzakonskih akata za 52 ključna zakona za privredu, usvojeno je svega 22 (8%), od čega je tek šest usvojeno u zakonskom roku. Prosečno kašnjenje iznosi čak 303 dana.

Gde je najveći pad

Najveći pad u odnosu na prethodnu godinu došao je kod uključivanja zainteresovane javnosti u pripremu propisa, jer iako je u 2023. više od 80% zakona bilo predmet javnih rasprava, u 2024. taj procenat opada na oko 60%.

– Kako bi se transparentnost donošenja propisa i predvidivost regulatornog okruženja unapredili potrebno je uspostaviti dinamiku koja će ostaviti više prostora za planiranje zakonodavnih aktivnosti, javno-privatni dijalog i blagovremeno usvajanje podzakonskih akata. To bi naročito pomoglo da neki dobro napisani zakoni koje imamo kao što je to Zakon o socijalnom preduzetništvu, u primeni ostvare svoj pun potencijal. Mi sa našim partnerima i članovima imamo spremne predloge i volju da budemo podrška institucijama da se na tome radi i kroz Ekonomski kokus koji kao neformalno telo, doprinosi kvalitetu dijaloga u parlamentu – istakla je izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović.

S druge strane, ono gde je Vlada i ove godine pokazala pozitivan rezultat je kvalitet propisa koji su doneti i spremnost organa da odgovore na informacije od javnog značaja i podatke o svom poslovanju učine javno dostupnim. Informativnost veb-sajtova ministarstava je poboljšana, a u 80% slučajeva nadležni organi su odgovorili na zahteve za pristup informacijama od javnog značaja u zakonskim rokovima.

Izradu RIS-a drugu godinu za redom podržala je Švedska Vlada kroz projekat „Efikasnije javne nabavke i održivi lanci snabdevanja za unapređenje konkurentnosti“ koji sprovodi NALED.

20. мај 2025. 0 komentara

Ekonomija

Građani Srbije više rade od građana EU a manje zarađuju

by bifadmin 20. мај 2025.

Prema podacima Eurostata prosečan Evropljanin je u 2024. radio 36 sati nedeljno, a građanin Srbije 41,3 sata.

Najviše od svih radili su Turci (43,1 sat), koje sledimo mi a zatim Grci, Bugari, Poljaci i Rumuni. S druge strane, najmanje su radili Holanđani (32,1 sat), a potom Danci, Nemci i Austrijanci.

Među zemljama bivše Jugoslavije a i šire mi smo bili najvredniji sa 41,3 sata nedeljno. Sledili su nas građani BiH (41,2), Slovenci (38) i Hrvati (37,8).

Kada su privredne delatnosti u pitanju, najviše se radilo u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu (41,2 sata sedmično), zatim u rudarstvu (38,8 sati nedeljno), građevini (38,7) i u oblasti prevoza i skladištenja (38,2 sata).

Najmanje se radilo u kućnoj radinosti (26,7 sati), obrazovanju (31,9), umetnosti, zabavi i rekreaciji (32,9 sati nedeljno) i zdravstvu i socijalnom radu (33,4).

Eurostatova statistika pokazuje da se na Istoku Evrope više radi a na Zapadu sve manje i manje, iako se po ekonomskim podacima to ne bi reklo. Naime, u zemljama u kojima se manje radi zarade su uglavnom veće.

Foto: stockasso, Depositphotos

20. мај 2025. 0 komentara

Noviji članci

Stariji članci