Promo

JYSK dostigao veliki cilj: Svi proizvodi od drveta, kartona i papira dolaze isključivo iz održivih izvora

by bifadmin

Danski maloprodajni lanac JYSK ostvario je jedan od svojih najvažnijih ciljeva u oblasti održivosti – svi novonabavljeni proizvodi i ambalaža od drveta, kartona i papira potiču isključivo iz FSC®-sertifikovanih izvora (FSC® N001715).

FSC sertifikat garantuje da drvo dolazi iz šuma kojima se upravlja odgovorno – zadovoljavaju se trenutne potrebe za ovim resursom, a istovremeno se čuva zdravlje šuma i njihova dostupnost budućim generacijama kroz plansku seču, obavezno pošumljavanje, zaštitu biodiverziteta i brigu o zemljištu i vodenim resursima.

Kao dugogodišnji član FSC Danska, još od 2006. godine, JYSK ovim značajnim korakom potvrđuje svoju posvećenost odgovornom upravljanju šumama. Postizanje 100% FSC sertifikacije predstavlja važan doprinos očuvanju životne sredine i prirodnih resursa za generacije koje dolaze.

Održiviji uzgoj pamuka

Pored fokusiranja na proizvode od drveta, JYSK aktivno promoviše održive prakse u lancu snabdevanja tekstilom. Kroz partnerstvo sa inicijativom Better Cotton, JYSK podržava uzgoj pamuka koji je bolji i za životnu sredinu i za zajednice koje ga uzgajaju.

Better Cotton inicijativa podrazumeva upotrebu manje štetnih hemikalija poput pesticida i veštačkih đubriva, čime se smanjuje zagađenje zemljišta i voda. Takođe, promoviše efikasnije korišćenje vode – ključno za očuvanje ovog dragocenog resursa – dok farmeri koji su deo inicijative primenjuju održivije prakse koje čuvaju zdravlje zemljišta i biodiverzitet.

Podrška lokalnoj zajednici

Podrška lokalnim zajednicama jedan je od glavnih JYSKovih društveno-odgovornih ciljeva, a posebna pažnja posvećena je inicijativama koje povezuju ljude i prirodu.

Kroz projekte poput „JYSK za moj zeleni grad“, koji uključuju ozelenjavanje gradskih sredina i unapređenje prostora škola i vrtića, kao i kroz interne edukacije zaposlenih na temu održivosti, JYSK kontinuirano sprovodi aktivnosti koje doprinose razvoju zajednica, povezuju zaposlene i građane i inspirišu odgovorniji stil života.

Stalna posvećenost održivosti

Kroz 100% FSC sertifikaciju za drvo, karton i papir, partnerstvo sa Better Cotton inicijativom, OEKO-TEX® sertifikate, usvajanje ciljeva inicijative Science Based Targets i lokalne ekološke aktivnosti, JYSK dosledno pokazuje svoju trajnu posvećenost održivom poslovanju.

Ove prakse oslikavaju osnovnu misiju JYSKa – da ponudi kvalitetne proizvode generacijama, uz snažan osećaj odgovornosti prema životnoj sredini i zajednicama u kojima posluje. JYSK će i ubuduće nastaviti da integriše održivost u sve aspekte poslovanja i aktivno doprinosi stvaranju zelenije i odgovornije budućnosti.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
BlogoviVesti

Zašto su dividende pale?

by bifadmin

Kada se desi veliki pad tržišta, ulagači obično utehu traže u psihoterapijskim floskulama industrije („sve su to dobre firme“, „brzo će se to vratiti“) ili u stabilnom delu prihoda portfelja koji se ogleda u dividendama.

No, iako su dividende postojane i prilično predvidljive, ostaje činjenica da ovaj drugi deo zarade od investiranja (pored kapitalne dobiti) postaje sve manje značajan. Dividendni prinos američkog indeksa S&P 500 nakon svetske krize u proseku je manji od dva odsto, a trenutno iznosi tek oko 1,4 odsto.

Nisu oduvek dividende na američkom tržištu predstavljale zanemarljiv prihod ulagača. Do 60-ih godina prošlog veka prinos se nikada nije spuštao ispod tri odsto, tačnije, česte su bile godine sa dividendama od 5-6 odsto. U kasnijih par decenija obeleženih inflacijom u proseku su dividendne zarade bile oko četiri odsto, da bi se prinosi naprasno spustili na današnje nivoe od 90-ih godina.

Glavni činioci niskih dividendi bili su početak meke monetarne politike Fed-a koja je donela obilje para i znatno viša vrednovanja kompanija, ali i stupanje na scenu tehnoloških kompanija koje su orijentisane na rast, a ne na raspodelu dobiti. Takođe, poreski tretman stimulisao je sticanje sopstvenih akcija naspram isplate dividendi.

Evropske akcije, u poređenju, i dalje ulagačima donose značajno veći deo zarade putem dividendi. Tako nemački DAX, uprkos činjenici da tuče indeks S&P 500 od početka godine oko 15 procentnih poena, nosi dividendni prinos od oko 2,4 odsto.

Iako nemačku privredu potresaju kriza, pa i tektonske promene u pojedinim njenim bitnim delovima poput auto-industrije, članice indeksne korpe isplatiće ove godine za tri odsto veću dividendu nego lani, u visini od oko 51,6 milijardi evra.

Blog napisao Nenad Gujaničić, Momentum Securities ad Novi Sad

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

BRIKS planira da oslabi američki dolar lansiranjem novog platnog sistema

by bifadmin

Novi mehanizam plaćanja značajno će uzdrmati finansijska tržišta a većina trgovinskih sporazuma mogla bi se obavljati kroz alternativne metode plaćanja

BRIKS alijansa planira da oslabi dominaciju američkog dolara lansiranjem novog platnog sistema.

U narednoj deceniji moglo bi doći do potpune promene paradigme u načinu na koji zemlje obavljaju prekogranične transakcije. Globalna trgovina mogla bi da se suoči s revolucionarnim promenama u kojima američki dolar više neće biti neophodan za poravnanje plaćanja, prenosi Investitor.

Lavrov potvrdio: Novi sistem uskoro

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov potvrdio je da BRIKS aktivno radi na formiranju novog platnog sistema. Novi mehanizam razlikuje se od postojećih i mogao bi značajno da uzdrma finansijska tržišta.

Američki dolar neće imati nikakvu ulogu u međunarodnim transakcijama, a većina trgovinskih sporazuma mogla bi se realizovati kroz alternativne metode plaćanja.

Otvoren i za zemlje van BRIKS-a

Lavrov je istakao da BRIKS razvija platni sistem koji će omogućiti svim državama da obavljaju trgovinske transakcije bez upotrebe dolara. Transakcije će se moći obavljati u lokalnim valutama, a novi sistem neće uključivati američki dolar ni u kom obliku.

To znači da čak i zemlje koje nisu članice BRIKS-a mogu koristiti ovaj sistem za poravnanje trgovinskih sporazuma.

– Postoji više inicijativa koje se trenutno razmatraju unutar BRIKS formata. Jedna od njih je brazilski predlog za stvaranje alternativne platne platforme, na čijem razvoju se već radi. Uveren sam da će i zemlje izvan BRIKS-a imati pristup tim mehanizmima kada budu implementirani – izjavio je Lavrov.

Ministar je takođe naglasio da novi sistem neće zavisiti od SWIFT mreže kojom dominiraju SAD i Evropa.

– Postoji prilika za formiranje platnih platformi nezavisnih od spoljnog uticaja. Jedan primer je finansijski sistem za razmenu poruka Centralne banke Rusije. On je efikasan i funkcioniše bez oslanjanja na SWIFT – zaključio je Lavrov.

Izvor: Investitor.me
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Srbija plaća visoku cenu zaduživanja

by bifadmin

Prosečna kamatna stopa po kojoj se Srbija zaduživala prošle godine iznosila je 4,1 odsto, što je drastično više u poređenju sa prosekom Evropske unije gde je iznosila 2,3 odsto, i evrozone, gde je bila 2,2 odsto.

Prema podacima iz AMECO baze, samo Mađarska (6,9 odsto), Poljska (4,5 odsto) i Rumunija (4,2 odsto) imale su prošle godine više kamate od Srbije, dok je većina drugih evropskih zemalja plaća duplo, pa čak i trostruko niže kamatne stope.

Šta to znači u praksi? Država, kao i građani, uzima kredite za različite potrebe – za izgradnju škola, bolnica, puteva, pruga. U slučaju Srbije, predstoje i značajne investicije u infrastrukturu za Specijalizovanu izložbu „Ekspo 2027“. Što je kamata viša, više novca država mora da izdvaja samo za njenu otplatu, a manje ostaje za konkretne projekte i javne potrebe.

Srbija među zemljama sa najskupljim zaduživanjem

Iako Srbija trenutno ne duguje mnogo, s obzirom na to da je njen javni dug ispod 50 odsto BDP-a, što nije slučaj u mnogim evropskim državama, ona ipak plaća visoku cenu zaduživanja.

Po pravilu, banke i investitori smatraju da je rizičnije pozajmljivati novac zemljama koje imaju ekonomske izazove, političku nestabilnost ili nepredvidivu ekonomsku politiku. To pokazuje da je zaduživanje za Srbiju skuplje, jer tržišta traže veću cenu da bi pokrila rizik.

Glavni broker Momentum Securities Nenad Gujaničić izjavio je za Danas da je kamatna stopa koju neka zemlja plaća rezultat većeg broja faktora.

„Kada su u pitanju države, cena zaduživanja ne zavisi samo od udela javnog duga u BDP-u, premda je jasno da manje opterećenje pozitivno utiče na cenu duga. Najvažniji faktori su kreditni rejting zemlje i ocena investitora u pogledu sposobnosti emitenta da kontinuirano i uredno servisira zaduženje“, objasnio je Gujaničić.

Na pitanje, da li možemo očekivati dalji rast kamatnih stopa, Gujaničić kaže da će trend domaćih kamata u velikoj meri zavisiti od generalnog nivoa kamata na globalnom nivou, a na njega u velikoj meri, kako je istakao, utiču inflatorni pritisci.
„Stoga, nastavak trenda smanjenja kamata ECB-a pozitivno utiče na cenu budućeg zaduživanja Srbije, dok su na negativnoj strani i dalje povišeni inflatorni pritisci u našoj zemlji, politička nestabilnost, kao i neodrživost domaćeg privrednog modela koji se zasniva na prevelikim državnim investicijama i stranim ulaganjim“, rekao je Gujaničić.

Šta još pokazuju podaci?

Osim što podaci iz AMECO baze pokazuju da Srbija plaća visoku kamatu zaduživanja u poređenju sa EU, ovi podaci pokazuju da, s druge strane, Srbija ima umereni javni dug u odnosu na BDP.

Javni dug Srbije iznosio je na kraju prošle godine 47,5 odsto BDP-a, što je značajno niže od proseka Evropske unije (82,4 odsto), a posebno od evrozone, gde je dug dostigao 89,1 odsto.
Evropske zemlje koje su najmanje zadužene su Estonija (23,2 odsto), Bugarska (24,5 odsto), Luksemburg (27,5 odsto), Danska (31 odsto) i Švedska (32,8 odsto).

Najzaduženija evropska zemlja i dalje je Grčka čiji javni dug iznosi 153,1 odsto BDP-a, iza nje Italija sa 136,6 odsto, Francuska sa 112,7 odsto, Belgija sa 103,4 odsto i Španija sa 102,3 odsto.

Međutim, uprkos visokim dugovima, sve ove zemlje plaćaju niže kamatne stope od Srbije, jer tržišta imaju više poverenja u njihove ekonomije.

Na primer, Nemačka ima javni dug od 63 odsto BDP-a – više nego Srbija – ali plaća samo 1,7 odsto kamatu. Francuska ima preko 110 odsto BDP-a javnog duga, ali njena kamata je samo dva odsto.
Kada je reč o zemljama Centralne i Istočne Evrope, sa kojima se Srbija često poredi, njihova prosečna kamatna stopa prošle godine iznosila je 3,3 odsto, što je i dalje niže od Srbije, ali pokazuje da je taj region rizičniji od Zapadne Evrope.

Izvor: Danas
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Cohesity Gaia prednjači u AI-pokretanim uvidima iz lokalnih rezervnih kopija podataka

by bifadmin

Izgrađeno pomoću NVIDIA AI-a, rešenje kompanije Cohesity donosi validirane referentne arhitekture za korišćenje s platformama Cisco UCS, Hewlett Packard Enterprise i Nutanix

Cohesity, lider u rešenjima za bezbednost podataka pogonjenim veštačkom inteligencijom (VI), proširuje Cohesity Gaia, kompanijskog asistenta za otkrivanje znanja preduzeća, kako bi među prvima u industriji omogućio VI-pogonjeno pretraživanje koje radi s lokalno uskladištenim rezervnim kopijama podataka. Rešenje će biti dostupno za upotrebu na Cisco UCS, HP Enterprise (HPE) i Nutanix platformama. Ovo proširenje mogućnosti Cohesity Gaia asistenta će omogućiti preduzećima da dobiju uvide koje generiše VI otključavajući pun potencijal lokalno pohranjenih rezervnih podataka.

Kako preduzeća sve više usvajaju hibridne strategije oblaka, mnogi više vole da vredne, kritične podatke sačuvaju u svojim prostorijama, kako bi ispunili zahteve u vezi s bezbednošču, usklađenosti i performansama. Proširivši Cohesity Gaia da radi s podatcima koji se čuvaju u prostorijama omogućava preduzećima da iskoriste više od visokokvalitetnih podataka, kao i da imaju punu kontrolu nad svojom infrastrukturom.

“Mnogi naši klijenti zahtevaju VI rešenje za lokalna okruženja. Ovo rešenje im omogućava da zadrže potpunu kontrolu nad osetljivim podacima, a istovremeno imaju koristi od generativnih AI mogućnosti”, rekao je Sanjai Poonen, predsednik i izvršni direktor kompsnije Cohesity. “Postavljanjem Cohesity Gaia u lokalna okruženja, oni mogu iskoristiti moćnu inteligenciju podataka direktno u svom okruženju i ne brinuti o tome da bilo koji deo tih podataka napušta njihovu infrastrukturu.”

Koristeći NVIDIA ubrzano računarstvo i NVIDIA AI Enterprise softversku platformu – uključujući NVIDIA NIM mikroservise i NVIDIA NeMo Retriever – asistent za otkrivanje Cohesity Gaia donosi moć generativne AI u rezervne kopije podataka i arhive. Cohesity Gaia omogućava korisnicima da oslobode nove nivoe uvida, efikasnosti, inovacija i rasta.

“Pristup podacima je ključna osnova za izgradnju naprednih VI sistema, uključujući agentsku VI”, rekao je Pat Lee, potpredsednik, Strateška partnerstva preduzeća, NVIDIA. “Integrišući NVIDIA NIM mikroservise i NeMo Retriever u Cohesity Gaia, preduzeća mogu iskoristiti uvide vođene veštačkom inteligencijom direktno u svojoj infrastrukturi kako bi očuvala dostupnost podataka i sigurnost dok otključavaju nove nivoe inteligencije.”

Proširenje Cohesity Gaia na lokalna okruženja označiće značajnu prekretnicu u upravljanju podacima preduzeća pokretanim VI-om. Ključne prednosti rešenja uključuju:

Potpunu kontrolu i sigurnost – omogućavajući preduzećima da zadrže potpunu kontrolu nad rezervnim podacima dok istovremeno mogu da koriste VI za izvlačenje značajnih uvida.

VI visokih performansi sa NVIDIA ubrzanim računarstvom – pruža brzinu, tačnost i efikasnost VI mogućnosti koristeći ubrzano računarstvo

Višejezično indeksiranje i zadavanje upita – omoguća globalnim preduzećima da pretražuju i analiziraju podatke na više jezika.

Prilagodljiva i skalabilna infrastruktura – olakša korisnicima da prilagode svoje okruženje za inteligenciju podataka specifičnim poslovnim potrebama.

Referentne arhitekture – obezbeđu preskriptivan način za preduzeća da primene rešenje lokalno na više hardverskih platformi.

Unapred upakovani lokalni LLM-ovi – eliminišu potrebu za bilo kakvim korisničkim rezervnim podacima da se prenose u oblak.

Optimizovana arhitektura – omogućava efikasno pretraživanje količina podataka na nivou petabajta.
Kupci poput JSR Corporation, međunarodne istraživačke i proizvodne kompanije, procenjuju prednosti korišćenja lokalnog rešenja Cohesity Gaia.

“Sa istraživačkim centrima na mnogim lokacijama, naši istraživači govore različite jezike. Želimo da budemo u mogućnosti da koristimo generativnu VI da pogledamo kroz godine naših podataka kako bismo otkrili uvide koji mogu ubrzati stopu našeg istraživanja i otkrića”, rekao je Rian Reed, šef IT-a, JSR Corporation. “Cohesity koristi NVIDIA AI Enterprise softver i stručnost kako bi to omogućila lokalnim VI rešenjem koje koristi naše kolektivno znanje.”

Cohesity sarađuje s liderima u oblasti bezbednosti podataka, infrastrukture i AI industrije kako bi Gaia doveo u preduzeća širom sveta. Cisco, HPE i Nutanix će biti među organizacijama koje mogu ponuditi Cohesity Gaia softver sa svojim full stack rešenjima. Cohesity i Cisco će potvrditi i implementirati Cohesity Gaia softver na Cisco AI POD-ovima – plug &-play VI infrastrukturnim stekovima koji integrišu računarstvo, skladištenje, umrežavanje i NVIDIA AI Enterprise kako bi pojednostavili usvajanje sa skalabilnom, efikasnom i za budućnost spremnom implementacijom. Cohesity i HPE će raditi zajedno na validaciji i implementaciji Cohesity Gaia softvera na HPE Private Cloud AI, rešenju zasnovanom na oblaku po sistemu “ključ u ruke” koje je razvijeno u saradnji sa NVIDIA-om.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Koliko košta ugradnja solarnih panela u Srbiji?

by bifadmin

Da li ste ikada razmišljali o tome kako solarni paneli mogu da smanje vaše račune za struju i doprinesu očuvanju životne sredine?

Ukoliko jeste, niste jedini. Poslednjih godina, broj prozjumera, ljudi koji su i potrošači i proizvođači energije ubrzano raste u Srbiji. Prema podacima iz januara ove godine u Registar prozjumera Elektrodistribucije Srbije bilo je upisano više od 4.300 prozjumera sa ukupnom instalisanom snagom većom od 84 MW i trendom rasta.

Sve više građana i preduzetnika prepoznaje prednosti solarnih panela kao rešenja za smanjenje troškova energije i povećanje energetske efikasnosti. Međutim, i dalje se postavlja pitanje: Koliko košta ugradnja solarnih panela u Srbiji?

Cene ugradnje solarnih panela u Srbiji – šta treba da znate?

Kako bi se dobio odgovor na ovo pitanje, potrebno je razmotriti više faktora koji utiču na cenu ugradnje. Na primer, za solarni sistem koji se postavlja na krov, troškovi će zavisiti od nekoliko ključnih aspekata: veličine sistema, vrste opreme, tipa krova i potrebne dokumentacije.

Prema podacima sa sajta jedne od firmi koja se bavi postavljanjem solarnih panela, prosečna cena ugradnje u Srbiji se kreće između 1.000 i 1.200 EUR po kilovatu instalisane snage. Dakle, za solarni sistem od 6 kW, trošak bi bio od 6.000 do 7.200 EUR. Ova cena se može kretati u različitim opsezima u zavisnosti od specifičnih uslova, kao što su kvalitet opreme i vrsta montaže.

Cena ugradnje solarnih panela u Srbiji povoljnija je nego u zemljama EU. Na primer, u Nemačkoj i Francuskoj, prosečna cena ugradnje je oko 1.600 EUR po kilovatu, dok je u Italiji oko 1.300 EUR.

Isplativost ugradnje solarnih panela – šta možete da očekujete?

Nakon što poželite da investirate u solarni sistem, postavlja se pitanje da li se ta investicija isplati? Jedan od glavnih faktora koji utiče na isplativost sistema je smanjenje mesečnih troškova za električnu energiju.

Prosečna ušteda na računima za struju u Srbiji može biti između 50 i 80 EUR mesečno, što znači da godišnja ušteda može biti između 750 i 800 EUR.

Ako uzmemo u obzir trošak od 6.000 do 7.200 EUR za solarni sistem od 6 kW, procenjuje se da će povrat investicije biti moguć u periodu od 8 do 10 godina. Naravno, ovo zavisi od faktora kao što su potrošnja energije, orijentacija krova, kvalitet sistema, kao i trenutna cena struje.

Životni vek solarnih panela

Životni vek solarnih panela je jedan od ključnih faktora pri odlučivanju o ulaganju u ovu tehnologiju. Većina savremenih solarnih panela ima prosečan vek trajanja između 25 i 30 godina, pri čemu se njihova efikasnost postepeno smanjuje. To ne znači da paneli nakon tog perioda prestaju da rade, već da proizvode manje električne energije u poređenju s početnim kapacitetom – najčešće zadržavaju oko 80% efikasnosti i nakon dve i po decenije rada.

Kvalitet izrade, uslovi okoline i redovno održavanje mogu značajno uticati na dugovečnost solarnih sistema. Paneli koji su instalirani u područjima sa manje ekstremnim vremenskim uslovima i koji se redovno čiste i održavaju, trajaće duže i zadržati viši nivo efikasnosti tokom vremena. Uz to, proizvođači najčešće nude višegodišnje garancije.

Izvor: Ekapija

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Zbog Dubai čokolade nestašica pistaća

by bifadmin

Promocija proizvoda na društvenoj mreži Tiktok je sada dovoljno moćna da utiče na poljoprivrede velikih država, kao što su Sjedinjene Američke Države i Iran.

Dubai čokolada, čiji sastojak su i pistaći, postala je neverovatno popularna na društvenim mrežama. Prvi snimak na kom se ova čokolada hvali je objavljen krajem 2023. i od tada ima 120 miliona pregleda, a potom su usledili brojni drugi snimci.

Posledica ovog jeste svetska nestašica pistaća kao osnovnog sastojka Dubai čokolade, a pistaći se uglavnom uzgajaju u SAD-u i Iranu. Džajls Haking iz britanske kompanije za trgovinu orašastim plodovima CG Hacking je izjavio za Financial Times da su cene pistaća za godinu dana porasle sa 7,65 dolara na 10,30 dolara po funti (400 grama).

Ovaj orašasti plod je i pre povećanja potražnje za Dubai čokoladom postao redak zbog loše prošlogodišnje žetve u Americi kao vodećoj svetskoj izvoznici pistaća. Rod jeste bio manji nego inače, ali je bio kvalitetniji, zbog čega se uglavnom prodavao kao celi orašasti plod, još u ljusci. To je značilo nestašicu jezgra koja se koriste za proizvodnju popularne čokolade, prenosi Klix.ba.

Iran je u međuvremenu, od oktobra prošle godine do marta, izvezao u Ujedinjene Arapske Emirate 40 odsto više orašastih plodova nego u prethodnih 12 meseci.

Sastojci Dubai čokolade su mlečna čokolada, kadaif i pistaći. Emiratska kompanija Fix je njen tvorac, a nakon toga su počeli da je proizvode drugi veliki proizvođači čokolade, poput Läderacha i Lindta. Međutim, sada se bore da zadovoljr globalnu potražnju.

Izvor: 021.rs
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Kako možete proveriti svoj kreditni status?

by bifadmin

Kreditna istorija građana direktno utiče na finansijske mogućnosti, a postoji način i kako mi sami možemo da pristupimo tim informacijama.

Kreditni biro Udruženja banaka Srbije predstavlja centralizovanu bazu podataka koja sadrži evidenciju o svim kreditnim i finansijskim obavezama građana, piše N1.

Ova institucija prikuplja, obrađuje i čuva podatke o tome koliko smo kredita podigli, kako ih otplaćujemo, da li smo nekom žiranti i mnoge druge informacije koje direktno utiču na našu kreditnu sposobnost.

Kada banka ili druga finansijska institucija razmatra vaš zahtev za kredit, ona prvo proverava vaš izveštaj iz kreditnog biroa. Ovaj dokument pruža kompletnu sliku vaše finansijske discipline – da li na vreme plaćate rate kredita, koliko ste zaduženi, koliko često odlazite u minus po tekućem računu i slično. Na osnovu tih podataka procenjuje se vaša kreditna sposobnost i donosi odluka da li ćete dobiti kredit i pod kojim uslovima.

Dobra kreditna istorija otvara vrata povoljnijim kreditnim uslovima, dok loša istorija može značajno otežati dobijanje kredita ili čak dovesti do njihovog odbijanja. Upravo zato je važno da povremeno proverite svoj kreditni izveštaj i budete upoznati sa podacima koji se o vama vode.

Vrste izveštaja kreditnog biroa

U Srbiji postoje dve osnovne vrste izveštaja koje kreditni biro izdaje za fizička lica.

Prvi je izveštaj koji banke i druge finansijske institucije traže kada procenjuju vašu kreditnu sposobnost. Drugi je lični izveštaj koji vi sami možete zatražiti kako biste imali uvid u podatke koji se o vama vode.

Važno je napomenuti da je za pribavljanje bilo kog izveštaja potrebna vaša saglasnost. Ovo je u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, koji vam daje pravo da znate koje se informacije o vama prikupljaju i kako se koriste.

Što se tiče preduzetnika i pravnih lica, i za njih postoje posebne vrste izveštaja koji sadrže relevantne podatke o njihovom poslovanju, kreditnoj istoriji i finansijskim obavezama.

Šta sadrži lični izveštaj kreditnog biroa?

Lični izveštaj kreditnog biroa sadrži sveobuhvatan pregled vaše trenutne finansijske situacije.

Konkretno, u njemu možete naći sledeće informacije:

Tekuće obaveze – sve aktivne kredite, pozajmice po tekućem računu, lizing ugovore, kreditne kartice i aktivirana jemstva. Za svaku stavku navedeni su podaci o instituciji kod koje imate obavezu, prvobitnom iznosu zaduženja, preostalom dugu, mesečnoj rati i rokovima otplate.

Potencijalne obaveze – informacije o odobrenim pozajmicama po tekućim računima koje još niste iskoristili, kao i o datim jemstvima za kredite drugih građana ili pravnih lica. Ovaj deo izveštaja pokazuje koliko biste dodatno mogli biti zaduženi ako iskoristite sve odobrene kredite ili ako dođe do aktiviranja jemstva.

Istorija plaćanja – podaci o tome koliko ste uredni u izmirivanju svojih obaveza. Posebno se evidentiraju kašnjenja duža od 60 dana, što se smatra ozbiljnom neurednosti u plaćanju.

Uvid u ove podatke može biti izuzetno koristan iz više razloga. Možda ste zaboravili na neki stari tekući račun koji više ne koristite, ali i dalje plaćate održavanje. Možda vam nije jasno zašto ste dobili odbijeni zahtev za kredit, a iz izveštaja vidite da imate evidentirano kašnjenje o kojem niste bili svesni. Ili jednostavno želite da imate pregled svih svojih obaveza na jednom mestu.

Kako onlajn pristupiti svom izveštaju iz kreditnog biroa?

Pristup ličnom izveštaju iz kreditnog biroa postao je mnogo jednostavniji nego ranije. Nekada je bilo neophodno lično otići do banke ili kancelarije kreditnog biroa, ali danas postoji mogućnost da se izveštaj preuzme i online.

Evo kako to možete učiniti: Pristupite portalu Kreditnog biroa na adresi www.kreditnibiro.com.

Za online pristup potrebno je da se prethodno registrujete. Registracija se može izvršiti na tri načina: putem nove lične karte sa čipom i čitačem kartice, ličnom registracijom u banci ili direktno u prostorijama Kreditnog biroa.

Ako posedujete novu ličnu kartu sa digitalnim sertifikatom (elektronskim potpisom) i čitač kartica, možete se jednostavno registrovati na portalu. Potrebno je da pratite uputstva na ekranu, unesete ličnu kartu u čitač i autentifikujete se pomoću PIN koda.

Nakon uspešne registracije, dobićete pristup svom ličnom izveštaju koji možete pogledati online ili sačuvati kao PDF dokument.

Možda se pitate koliko košta ova usluga? Dobra vest je da je prvi lični izveštaj koji preuzmete u toku kalendarske godine potpuno besplatan. Svaki naredni izveštaj se naplaćuje prema važećem cenovniku Kreditnog biroa.

Alternativni načini dobijanja izveštaja

Ako nemate mogućnost onlajn pristupa, i dalje možete dobiti svoj izveštaj na tradicionalan način.

Zahtev za izdavanje ličnog izveštaja možete podneti u bilo kojoj banci ili direktno u Kreditnom birou. Prilikom podnošenja zahteva, potrebno je da odredite način na koji želite da primite izveštaj – poštom, mejlom ili faksom.

Takođe, moguće je i lično preuzimanje izveštaja u prostorijama Kreditnog biroa u Beogradu, na adresi Bulevar kralja Aleksandra 86/I. U tom slučaju, sa sobom ponesite ličnu kartu radi identifikacije.

Šta ako uočim grešku u izveštaju?

Nije neuobičajeno da se u izveštaju kreditnog biroa pojavi greška. To može biti pogrešno evidentirano kašnjenje u otplati, kredit koji ste već otplatili ali i dalje se vodi kao aktivan, ili čak obaveza koja uopšte nije vaša.

Za tačnost podataka u izveštajima odgovorne su banke i druge finansijske institucije koje su te podatke dostavile. Ako primetite bilo kakvu netačnost, potrebno je da podnesete reklamaciju.

Procedura je sledeća:

Popunite obrazac“Zahtev za ispravku-dopunu podataka iz ličnog izveštaja“ koji možete dobiti prilikom preuzimanja izveštaja.

Reklamaciju podnesite banci ili drugoj finansijskoj instituciji koja je dostavila sporni podatak. Samo oni imaju mogućnost i obavezu da isprave netačne podatke.

Banka je dužna da obradi vašu reklamaciju i odgovori na nju u roku od 15 dana.

Ako banka odbije da ispravi podatak ili ne odgovori u zakonskom roku, imate pravo da se obratite Narodnoj banci Srbije – Centru za zaštitu i edukaciju korisnika finansijskih usluga.

Kreditni biro za pravna lica i preduzetnike

Preduzetnici i pravna lica takođe imaju pristup svojim izveštajima iz kreditnog biroa. Procedura je slična kao za fizička lica, ali postoje određene specifičnosti.

Izveštaj za pravna lica i preduzetnike sadrži matične podatke (naziv, sedište, godina osnivanja, veličina, delatnost), informacije o tekućim računima kod banaka, tekućim obavezama po raznim osnovama, potencijalnim obavezama i eventualnim neurednostima u izmirivanju dospelih obaveza.

Važno je napomenuti da se kod pravnih lica i preduzetnika neurednost evidentira već nakon 15 dana kašnjenja, za razliku od 60 dana kod fizičkih lica. Takođe, podaci o otplaćenim ili ugašenim uslugama čuvaju se pet godina, dok se kod fizičkih lica ovi podaci čuvaju tri godine.

Izvor: N1
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Da li je isplativije ulaganje u stanove ili u poljoprivredno zemljište

by bifadmin

Ulaganje u nekretnine tradicionalno se smatra dugoročno isplativom investicijom, međutim, upitno je koja je to sfera koja donosi najviše profita.

Agenti za nekretnine već godinama primećuju da oni koji imaju novca ulažu u kupovinu stanova, pa ih iznajmljuju podstanarima. Nije zanemarljiv broj onih koji kupuju garaže i parking prostor koji takođe iznajmljuju za mesečnu nadoknadu, a isto to rade i vlasnici poljoprivrednog zemljišta.

Dnevnik je istaživao šta bi donelo najviše profita ukoliko bi investirali 100.000 evra u neku vrstu nekretnine. Računica pokazuje da godišnji profit najviše donosi ulaganje u stanove i garaže, gotovo identično, dok ih prati zarada od arende poljoprivrednog zemljišta, ali nije zanemarljiv ni podatak da njive ne zahtevaju dodatna ulaganje i traju večno. U zavisnosti od lokacije i veličine stana, za tu količinu novca moguće je kupiti dve garsonjere ili na periferiji grada stan od oko 40 kvadrata, to su, ujedno, po kvadraturi i najtraženiji stanovi u Novom Sadu.

Mesečna stanarina za, recimo, garsonjeru u centru grada iznosi oko 350 evra, a za onaj od 40 kvadrata je oko 400 evra. Ukoliko bi uzeli prosek, to bi bilo 400 evra mesečno, odnosno na godišnjem nivou je to 4.800 evra zarade od kirije.

Gde je najskuplji hektar?

Kada je reč o parcelama poljoprivrednog zemljišta, i ovde je spektar mogućnosti različit jer su cene u odnosu na kvalitet zemlje, lokacije, toga da li je parcela i koliko udaljena od puta veoma različite.

Najskuplji hektar je u Južnobačkom i Sremskom okrugu i košta i do 40.000 evra, a arenda bi bila oko 700 evra godišnje. Mnogo niža cena hektara je u drugim delovima Vojvodine, što mnogo utiče i na cenu arende. Recimo, u Banatu cena hektara ide i do 1.000 evra, a arenda pada i na 10 evra po hektaru. Cene se dosta razlikuju i kada se posmatra čitava Srbija, ali se u Vojvodini poljopirvednim zemljištem u poslednjih pet godina dosta trguje.

Da se najviše novca obrće u crnom zlatu kada je reč o prodaji, pokazuje poslednji izveštaj Republičkog geodetskog zavoda, u kom se navodi da u trećem kvartalu prošle godine najviša vrednost ugovora za poljoprivredno zemljište u Republici Srbiji iznosi 8,15 miliona evra. Ostvarena je na teritoriji opštine Sombor za osam parcela, koje imaju ukupnu površinu od 390,9 hektara.

RGZ: Od prodaje stanova 1,3 mlrd EUR

Republički geodetski zavod je saopštio da je prodaja stanova u četvrtom tromesečju 2024. godine već treći kvartal u porastu.

– Tokom četvrtog kvartala 2024. došlo je do povećane potražnje za stanovima u Republici Srbiji, sa zabeleženih 13.372 ugovora o prometu stanova (odnosno, 20,6 posto više nego u istom periodu prošle godine), uz ukupnu vrednost od 1,3 milijarde evra (44,4 posto više nego prošle godine). U četvrtom tromesečju svi regioni su zabeležili godišnji rast u broju prodaja i vrednosti prometa na tržištu stanova – navedeno je u izveštaju Republičkog geodetskog zavoda.

Ipak, ukoliko posmatramo čitavu Vojvodinu i uzmemo da je prosek hektara 20.000 evra, a da je za 100.000 evra moguće pazariti pet hektara, te da je prosek arende 600 evra na godišnjem nivou, profit je onda 3.000 evra. Garaže su rak-rana Novosađana jer je sve teže pronaći mesto za četvorotočakaša i one su, takođe, predmet investiranja. Opet u zavisnosti od lokacije u gradu i veličine garaže zavisi i suma novca koju je potrebno investirati u ovakvu vrstu prostora. Garaže u Novom Sadu koštaju od 10.000 do 40.000 evra, a mesečni zakup od 70 do 150 evra. Ukoliko uzmemo da je prosek cene garaže 25.000 evra, te da je moguće za 100.000 kupiti četiri takva prostora, a iznajmiti ih za prosečno 100 evra mesečno, što bi bilo 400, odnosno 4.800 evra godišnje, kolika je zarada i od najma stanova.

Izvor: Dnevnik
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Šta je pravilno: „Uskrs“ ili „Vaskrs“

by bifadmin

Pravoslavni vernici danas obeležavaju jedan od najlepših hriščanskih praznika Vaskrs. Kao i svake godine pred vaskršnje praznike iznova se postavlja isto pitanje šta je pravilno: „Uskrs“ ili „Vaskrs“.

Pravoslavni vernici i zaljubljenici u maternji jezik tvrde da je isključivo „Vaskrs“ u duhu srpskog jezika, jer Hristos nije „uskrsnuo“ već je „vaskrsao“. Međutim, godinama unazad sve se više koristi reč Uskrskao opšte prihvaćena.
„Pravilno je reći i jedno i drugo, bitno je da se razumemo“, rekao je za „Blic“ sveštenik Zoram Perković.

Takođe, lingvistički, ispravno je i jedno i drugo.

“Vaskrs” je srpskoslovenski oblik koji pripada srpskom crkvenom i književnom jeziku, koji se do sredine XVIII veka upotrebljavao u svim krajevima pod upravom Srpske pravoslavne crkve.

Pravilno je reći i “Uskrs”! Ova reč “Uskrs” pripada srpskom narodnom jeziku. Reč je o autentičnom izrazu koji je u neka davna vremena nastao prilagođavanjem onoga što je izgovoreno u crkvama.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci