Promo

AIK Banka uspešno pripojila Eurobank Direktna banku

by bifadmin

AIK Banka je danas uspešno završila proces pripajanja Eurobank Direktne i od danas dve banke posluju zajedno pod novim imenom AikBank ad Beograd i sa novim vizuelnim identitetom. Ovom integracijom, AikBank je postala sistemski važna banka sa kapitalom od preko 800 miliona evra i zauzima treću poziciju na tržištu i ukupnom aktivom od 6,4 milijardi evra, depozitnom bazom od 4,9 milijardi evra i sa kreditnim portfoliom od 3,7 milijarde evra*.

Ova domaća banka je već dokazala svoju stratešku orijentaciju ka rastu i širenju kroz prethodne akvizicije, uključujući Alpha Bank (2017) i Sberbank (2022), a sada i završetkom integracije Eurobank Direktne koju je akvizirala 2023. godine za 280 miliona evra. Sve navedene akvizicije doprinele su konsolidaciji bankarskog tržišta Srbije, koje od danas broji ukupno 19 banaka. Ovim se dodatno potvrđuju ambicije AikBank da bude jedan od vodećih igrača u domaćem bankarskom sektoru.

Od konsolidacije ka ekspanziji: Šta donosi AikBank?

Transformacija, rast i modernizacija – temelji su integrisane AikBank. Već u 2024. godini, AIK Banka (sada AikBank) je napravila snažan upliv u retail segment poslovanja, koji je noseći stub poslovanja i integrisane banke, uz tradicionalno snažan fokus na saradnju sa pravnim licima svih veličina. Klijentima je dostupna moderna ponuda proizvoda i usluga prilagođenih potrebama korisnika savremenog bankarstva. Za obavljanje bankarskih transakcija, korisnicima iz segmenta fizičkih i pravnih lica od sada su na raspolaganju savremeni digitalni servisi, kao i jedna od najvećih poslovnih mreža u zemlji koja obuhvata 150 filijala i 550 bankomata u 54 grada, uz preko 2.000 zaposlenih.

„Danas bankarsko tržište Srbije dobija jednu snažnu i dinamičnu finansijsku instituciju – AikBank. Spajanjem naših iskustava, ekspertize i spremnosti na inovacije, stvaramo banku koja nije samo veća, već i bolja. Želimo da budemo predvodnici u bankarskom sektoru, podstičemo digitalizaciju i prilagođavamo se novim potrebama tržišta, uvek stavljajući klijenta u centar svega što radimo. U isto vreme, AikBank postaje sistemski važna banka u Srbiji, spremna da doprinese daljem ekonomskom razvoju i finansijskoj inkluziji u zemlji,“ izjavio je Petar Jovanović, Predsednik Izvršnog odbora AikBank.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusIT i nauka

Palata nauke: Dobro došli među radoznale

by bifadmin

„Naš cilj je da popularizujemo nauku i da pružimo podršku naučnim istraživanjima“, ističe Nemanja Đorđević, upravitelj Zadužbine Miodraga Kostića koja je otvorila Palatu nauke, prvi centar za istraživanje i popularizaciju nauke u Srbiji i najveći u regionu. Ovo zdanje otvorilo je širom vrata za naučnike iz različitih oblasti i za sve posetioce, radoznale da se upoznaju sa istraživanjima koja oblikuju budućnost. Izložbe su koncipirane tako da se u njih aktivno uključuju i mladi koji odrastaju uz nove tehnologije i na taj način razvijaju kritičko mišljenje i naučnu pismenost.

Palata nauke, zadužbina osnivača MK Grupe Miodraga Kostića, smeštena je u zgradi koja je izgrađena 1924. godine za Jadransko-podunavsku banku. Ova zgrada je tokom proteklog veka bila domaćin još nekim bankama, a krajem prošle godine širom je otvorila vrata najvećem centru za istraživanje i popularizaciju nauke u regionu. Zgrada je detaljno rekonstruisana da bi na raspoloživih 5.500 kvadrata mogli da se smeste tehnika i eksponati koji privlače pažnju posetilaca svih uzrasta. Zadužbina Miodraga Kostića uložila je 25 miliona evra u taj poduhvat.

„Ovakvi projekti se ne realizuju preko noći. Ideja o Palati nauke sazrevala je duže vreme, a formalno smo je pokrenuli pre tri godine i to sa dva zadatka – da popularizujemo nauku i da pružimo podršku naučnim istraživanjima. Ceo tim je vredno radio na osmišljavanju koncepta i na oblikovanju priče koju svaki posetilac može da razume i prati. Danas u Palati nauke ima više od 30 interaktivnih i edukativnih eksponata, koji pokrivaju zaista raznovrsne naučne oblasti“, kaže za B&F Nemanja Đorđević, upravitelj Zadužbine.

Naučni sadržaj je predstavljen kroz četiri tematske celine: od čoveka, preko Zemlje, tehnologije, pa sve do svemira. „Ove oblasti su široko definisane, kako bismo mogli da se bavimo njima na različite načine. Ako me pitate da li tu ima prostora za nauke poput psihologije, odgovor je da – u prizemlju, gde se bavimo čovekom. Ako pitate da li ima prostora za ChatGPT ili neku tehnologiju koja će se pojaviti u budućnosti, odgovor je takođe da – na spratu posvećenom tehnologiji. Ostavili smo prostora za sve potencijalno značajne teme“, ističe naš sagovornik.

Podsticanje samostalnog razmišljanja

Palatu nauke je za nešto više od dva meseca od otvaranja posetilo oko 60.000 ljudi, od kojih su mnogi bili posebno zainteresovani da se upoznaju sa tajnama svemira. Izuzetno je bio popularan najveći interaktivni globus u Evropi, prečnika tri metra, koji emituje više od 500 različitih projekcija koristeći Nasinu bazu podataka, kao i planetarijum sa 36 sedećih mesta. Posetioce zanimaju i priče o zemlji, čoveku i svemiru, koje im „pričaju“ naučnici poput Milutina Milankovića, Mihajla Pupina i Nikole Tesle.

Đorđević napominje da je interesovanje publike i za neke naizgled uobičajene eksponate, poput digitalnog mikroskopa ili spektakularnih projekcija polarne svetlosti, toliko veliko „da o tome nismo mogli ni da sanjamo“. Veliku pažnju privlače i sporedne atrakcije, kao što je robot koji crta po kafi u Kafeteriji u prizemlju zgrade. Upravitelj Zadužbine i njegov tim planiraju da publici uskoro ponude i niz sadržaja posvećenih virtuelnoj i proširenoj realnosti. Palata nauke inače već ima dve kapsule za virtuelnu realnost, koje posetiocima omogućavaju da na taj način obiđu Naučno-tehnološki park u Nišu i arheološko nalazište Viminacijum.

„Ovo nije klasičan muzej“, ističe Đorđević, „već prostor gde se nauka doživljava, a ne samo posmatra. Izložbe smo koncipirali tako da u njih aktivno uključimo nove generacije koje odrastaju uz napredne tehnologije. Interaktivne instalacije, VR iskustva, eksperimentalne zone i simulacije omogućavaju mladima da istražuju, rešavaju probleme i sami dolaze do zaključaka, da razvijaju kritičko mišljenje i naučnu pismenost na način koji im je blizak i prirodan“.

Dom za multidisciplinarna istraživanja

Prostor je koncipiran tako da se u njemu mogu održavati i naučna predavanja, skupovi i radionice. Pored popularizacije naučnih dostignuća, Palata nauke ima za cilj i da unapredi uslove za naučno-istraživački rad. Naučnici u ovom zdanju mogu da sprovode multidisciplinarna istraživanja vezana za aktuelne naučne teme, a već su u toku naučni projekti poput razvoja biomedicinskih uređaja, fotonskih računara, novih generacija kolaborativnih robota i pametnih uređaja.

Pod krovom Palate nauke aktivno je 19 istraživačkih centara koji su otvoreni u saradnji sa Elektrotehničkim fakultetom u Beogradu. Oni pokrivaju ključne oblasti koje danas oblikuju društvo, kao što su veštačka inteligencija, robotika, multimodalno inženjerstvo, internet stvari… Otvoren je i centar koji je nastao u partnerstvu sa Radio-televizijom Srbije i bavi se digitalizacijom različitih sadržaja, koje javni servis proizvodi već više od pola veka.

„Ovi centri su svakodnevno otvoreni za naučnike, a nekoliko puta mesečno i za javnost. To je prilika da se posetioci neposredno upoznaju sa naučnim radom i istraživanjima. Naš cilj je da kroz ovakav, demokratizovan pristup radu istraživača, dodatno popularišemo naučna dostignuća i ukažemo na to koliki je njihov značaj za napredak celog društva“, naglašava Đorđević.

Planiramo da postanemo samoodrživi

Palata nauke svoj rad finansira zahvaljujući podršci investitora, MK Grupe, ali Đorđević najavljuje još jedan ambiciozan plan – da ova ustanova za pet godina postane samoodrživa. „Cilj nam je da ponudimo programe koji će svojim sadržajem privući još brojniju i raznovrsniju publiku. Radimo na tome da ovo postane mesto gde će svi rado dolaziti, kako bi stekli nova saznanja koja će im predstavljati renomirani naučnici i istraživači, ali i drugi ljudi koji umeju da povežu naizgled nepovezivo – književnost sa matematikom ili fiziku sa sportom“, objašnjava Đorđević.

On ističe da će im u osmišljavanju novih programa biti veoma korisni podaci o strukturi i interesovanjima publike, uključujući i informacije o tome šta najviše zanima domaće, a šta strane posetioce. „Otkrili smo, na primer, da su planetarijum, koji je deo naše stalne postavke, i bioskop sa filmovima koji pružaju vizuelni spektakl od 360 stepeni, veoma zanimljivi posetiocima sa engleskog i ruskog govornog područja“, saopštava Nemanja Đorđević i dodaje da je plan da bar trećina posetilaca Palate nauke budu đaci osnovnih i srednjih škola, jer su oni „budućnost naše zemlje”.

Marija Dukić

Biznis & finansije 231, mart 2025. 

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Cena nafte na berzi raste

by bifadmin

Pošto je Tramp najavio uvođenje novih carina kupcima ruske nafte i kažnjavanje Irana, nafta je poskupela za otprilike jedan procenat.

Cena sirove teksaške nafte (WTI) skočila je danas na 69,60 dolara po barelu, dok je u petak koštala 69,20. Brent naftom sada se trguje po ceni od 73,18 dolara po barelu, a pre dva dana se trgovalo po ceni od 72,73.

Ovo poskupljenje nafte desilo se posle objave američkog predsednika da će uvesti sekundarne carine kupcima ruske nafte, ali i da bi SAD mogle učestvovati u vojnoj akciji protiv Irana ukoliko se ta država ne obaveže da će poštovati dogovor oko razvoja nuklearnog naoružanja.

Analitičari očekuju da će cena ovog energenta i dalje rasti ukoliko se nastavi sa intenziviranjem geopolitičke neizvesnosti, a sve je izglednije da će se to desiti. Ipak, ovde treba napomenuti da nafta, iako njena cena u poslednje vreme raste, danas košta znatno manje nego pre godinu dana kada je vredela oko 83 dolara po barelu.

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Kako aplicirati za stanove koji su iz stečaja?

by bifadmin

U Beogradskoj Ulici Dr Ivana Ribara uskoro će biti useljeni novi stanari, nakon što je Građevinsko preduzeće Rad, u stečaju skoro 24 godine, prodalo 12 svojih stanova. Ovi stanovi, čije površine variraju od 54 do 97 kvadrata, prodati su po cenama nižim od tržišnih, što ih čini privlačnom prilikom za kupovinu.

Komplikovanija procedura

Pojedine agencije naročito naglašavaju da pružaju usluge prilikom kupovine kvadrata iz stečaja. Kako napominju, reč je o nešto komplikovanijoj proceduri nego inače.

Sreću se dve situacije. Najpre je moguće da kupac sklopi ugovor sa investitorom, a on u međuvremenu završi u stečaju.

– Dešava se u praksi da napravite ugovor sa konkretnom firmom o otkupu stanova. Ali onda, usled nekih nepredviđenih okolnosti i situacija na tržištu, dođe do problema u poslovanju firme. Tada firma bude prinuđena da proglasi stečaj – kažu za sajt Sasomange u jednoj agenciji.

Ko još stan traži u prodajama iz stečaja?

Druga situacija, u kojoj su nedavni kupci Radovih nekretnina, jeste kupovina starih stanova koji su deo stečajne mase.

– Otkup stanova od firme koje su u stečaju nije nemoguća misija, samo je potrebno malo više strpljenja i poznavanje zakonske regulative. Brojne agencije danas imaju u svom asortimanu ovu uslugu – dodaju u agenciji.

Prva pretpostavka je da potencijalni kupac uoči oglas o prodaji imovine stečajnog dužnika. Za većinu to nije očigledno mesto na kome traže nekretnine. Osim upućenih.

Prodajna dokumentacija dodatni trošak

Neophodno je ispoštovati oglašene rokove. I na samom početku kupca čeka trošak koji nema ukoliko trguje na uobičajenom tržištu nekretnina. To je otkup prodajne dokumentacije. U slučaju Rada, izdatak je bio 300.000 dinara. I uslov je da bi kupac mogao da obiđe stanove.

– Ako stan ne kupe, taj iznos im propada – kažu u agenciji.

Obavezna je i uplata depozita za svaki stan. U slučaju Radovih stanova, iznos se kretao od 3,7 do 5,6 miliona dinara. Zavisno od stana i njegove procenjene vrednosti. Depozit se, međutim, vraća ukoliko zainteresovani ne postane kupac.

Stanovi su oglašeni uz procenjenu vrednost od oko 18 do skoro 28 miliona dinara. Ali ta cena ne obavezuje. I zaista nijedan nije prodat po njoj. Ali su zato svi prodati tek malo iznad polovine procenjene vrednosti. Da nije tako, stečajni upravnik ne bi mogao da odobri prodaju. Kada se ponudi iznos manji od polovine procenjene vrednosti, odluku o prodaji donosi odbor poverilaca.

Jeftiniji kvadrati

Tako su uglavnom kvadrati Radovih stanova prodati u rasponu od oko 1.200 do nepunih 1.500 EUR za stanove od 56 i 73 kvadrata. Najskuplji kvadrat u ovoj prodaji plaćen je 1.900 EUR i reč je o nekretnini od 94 kvadrata.

Kada se pogledaju aktuelni oglasi, kvadrat stana u ovom bloku košta u proseku 2.500 EUR.

Kupci su mahom advokati. Što verovatno znači da su građani, svesni komplikovanije procedure, angažovali profesionalce. I tri firme. Bovita konslating je kupac tri stana, dok su Bester i Dialog kupili po jedan.

Izvor: Ekapija
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
IT i naukaVesti

Koji programski jezici su najtraženiji?

by bifadmin

Programiranje je postalo jedna od najtraženijih veština na tržištu rada. Od razvoja mobilnih aplikacija do analize podataka i upravljanja bazama, programeri su ključni pokretači inovacija u gotovo svim industrijama.

Određeni programski jezici otvaraju vrata ka specifičnim industrijama i pružaju bolje mogućnosti za napredak i zaradu. Zato je važno razumeti koji jezici su najtraženiji i koje prednosti nude.

Zašto je izbor programskog jezika važan?

Javna je tajna da su na tržištu rada neki programski jezici traženiji od drugih, i njihov izbor može značajno oblikovati vašu karijeru u IT? industriji. Jezici poput Pythona, JavaScripta i PHP-a su i traženi i često omogućavaju veću zaradu, zahvaljujući njihovoj širokoj primeni u različitim industrijama.

Na primer, Python je dominantan u analizi podataka i veštačkoj inteligenciji, dok je JavaScript ključan za veb-razvoj. Prema podacima sa platformi za zapošljavanje poput LinkedIna i Glassdoora, jezici kao što su Python i JavaScript redovno se nalaze među najtraženijima

Industrije kao što su veb-razvoj, razvoj igara i cloud tehnologije oslanjaju se na specifične jezike, poput PHP-a i C++-a. Na primer, PHP je jedan od najvažnijih jezika za back-end razvoj i široko se koristi za kreiranje dinamičkih stranica, i samim tim je ključan za rad na popularnim platformama i sistemima poput WordPressa.

Najbolji programski jezici za uspešnu karijeru

Neki programski jezici izdvajaju se po svojoj širokoj primeni, potražnji i mogućnostima koje pružaju za razvoj karijere. Predstavićemo vam najpopularnije i najtraženije opcije koje otvaraju vrata ka uspešnoj budućnosti i pomoći vam da odlučite koji programski jezik da odaberete. Ovo su neke od najpopularnijih opcija:

Python – koristi se u oblastima analize podataka, veštačke inteligencije i veb-razvoja. Njegova jednostavna sintaksa i široka primena omogućavaju razvoj aplikacija na brz i efikasan način.

JavaScript – osnovni jezik za razvoj veb-stranica i aplikacija, sa ulogom u front-end i back-end programiranju.

PHP – specijalizovan za izradu dinamičkih veb-stranica i aplikacija, često korišćen za razvoj platformi poput WordPressa. Njegova popularnost je velika među malim i srednjim preduzećima.

C# – idealan za razvoj video igara, posebno kroz Unity Engine, kao i za poslovne aplikacije visokih performansi. Njegova veza sa Majkrosoftovom (Microsoft) .NET platformom čini ga pouzdanim izborom.

C++ se koristi u industrijama poput razvoja igara, softvera visokih performansi i inženjerskih aplikacija. Omogućava visok nivo kontrole nad hardverom i efikasnost u kompleksnim sistemima.

Python – široka primena u savremenom programiranju

Python je je jedan od najpopularnijih i najtraženijih programskih jezika današnjice, pre svega zahvaljujući svojoj svestranosti i jednostavnoj sintaksi. Koristi se u različitim oblastima, uključujući analizu podataka, veštačku inteligenciju i veb-razvoj. Njegova prilagodljivost je ono što ga čini idealnim za početnike, ali on svakako nudi i bogatu biblioteku alata i frejmworka koji omogućavaju stručnjacima da razvijaju složene aplikacije brzo i efikasno.

JavaScript je ključ za savremeni veb-razvoj

Kada pričamo o jeziku koji je neophodan za razvoj modernih veb-stranica i aplikacija i koji je osnova za front-end (korisnički interfejs), kao i za back-end (server-side) programiranje, mislimo na JavaScript. Njegova popularnost je u porastu zahvaljujući ogromnoj potražnji u industriji. JavaScript kao univerzalni jezik za razvoj veb-tehnologija pruža široke mogućnosti za profesionalni rast, kako programerima početnicima, tako i ekspertima.

PHP za razvoj dinamičkih veb-stranica i aplikacija

PHP je jednostavan, efikasan i specijalizovan za izradu dinamičkih veb-stranica i aplikacija. Zbog svoje pristupačnosti, PHP je često izbor za mala i srednja preduzeća koja žele da razviju funkcionalne veb-aplikacije uz minimalne troškove. Njegova popularnost u zajednici veb-developera dodatno doprinosi dostupnosti velikog broja alata i resursa koji olakšavaju njegovu implementaciju.

C# je idealan za razvoj igara i poslovnih aplikacija

C# je izvrstan izbor kao programski jezik za razvoj igara, posebno zahvaljujući popularnom Unity-Engine-u koji omogućava izradu igara za različite platforme. Ovaj jezik je izuzetno efikasan u razvoju aplikacija sa visokom zahtevnošću za performansama, zbog čega se često koristi u industrijama koje razvijaju softver visokih performansi.

Ovo je programski jezik razvijen od strane Majkrosofta i kao takav je duboko integrisan sa .NET platformom, što ga čini pouzdanom opcijom za razvoj poslovnih aplikacija. S obzirom na ovu vezu, dostupan je i velik broj alata i kao takav je popularan izbor među programerima u mnogim industrijama.

C++ – od igara do inženjerskih aplikacija

C++ je široko korišćen u razvoju igara, sistema visokih performansi, kao i u inženjerskim aplikacijama koje zahtevaju visoke brzine obrade podataka. Zbog svoje sposobnosti da manipuliše hardverom na niskom nivou, ovaj programski jezik je idealan za aplikacije koje moraju da rade sa velikim količinama podataka ili u realnom vremenu, poput video igara ili simulacija.

Čest je izbor u industrijama kao što su automobilska i finansije, gde brzina i efikasnost predstavljaju ključne faktore za uspeh. Njegova efikasnost u upravljanju resursima čini ga pogodnim za razvoj složenih sistema, kao što su algoritmi za visoke frekvencije trgovine ili softver za autonomne automobile.

Kako odabrati pravi jezik?

Odabir odgovarajućeg ili ključnog programskog jezika za vaš profesionalni uspeh prvenstveno zavisi od industrije u kojoj želite da radite. Početnici bi trebalo da se fokusiraju na jezike koji su najtraženiji u oblastima koje ih interesuju, kao što su Python za analizu podataka i JavaScript za veb-razvoj. Specijalizacija je svakako važna, ali je fleksibilnost ta koja je ključna za dugoročnu karijeru, pa je svakako najkorisnije učiti više jezika tokom vremena.

Većina industrija cene programere sposobne da rade sa različitim tehnologijama. Takođe, danas nam je dostupan širok dijapazon resursa za učenje, uključujući onlajn kurseve (npr. Coursera, Udemy), tutorijale na Jutjubu (YouTube) i zajednice poput Stack Overflow i GitHub, gde možete da učite i razmenjujete iskustva sa drugim programerima.

Pravilan odabir je temelj uspešne karijere u programiranju

Izbor programskog jezika treba da se zasniva na vašim interesovanjima, profesionalnim ciljevima i trenutnom tržištu rada. Najvažniji faktor je da odaberete jezik koji odgovara industriji koja vas zanima, bilo da je to veb-razvoj, veštačka inteligencija ili igre. Jer kako je Albert Ajnštajn jednom rekao – „Život je poput vožnje bicikla. Da bi održavao ravnotežu, moraš stalno da se krećeš.„

Izvor: Nova ekonomija
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Druga najveća kriptovaluta pala za 40 odsto

by bifadmin

Etereum, druga najveća kriptovaluta na svetu, suočava se s ozbiljnom krizom dok konkurencija hvata korak. U poslednja tri meseca, cena etera pala je za 40%, spustivši se na 2.087 dolara po tokenu.

Dok je celo kripto tržište u padu nakon što je euforija posle izbora Donalda Trampa splasnula, Etereum je prošao još gore od glavnih konkurenata poput Bitkoina, Solane i Kardana.

„Vizija decentralizovanih finansija sada izgleda mnogo dalja nego pre godinu dana“, kaže Kerol Aleksander, profesorka finansija sa Univerziteta u Saseksu. „Investitori su razočarani, iluzije se ruše.“

Memekoin ludilo preusmerava pažnju sa Etereuma

Etereum se dugo pozicionirao kao ozbiljna i sigurna platforma za finansijske transakcije, što ga je učinilo izborom velikih institucija poput Blekroka, Fajdelitija i Pejpala. No, ovogodišnji bum memekoina privukao je pažnju trgovaca, a mnogi od ovih spekulativnih tokena lansirani su na Solana blokčejnu, koji se reklamira kao brži, jeftiniji i prilagođeniji masovnoj upotrebi.

Memekoin trgovanje donelo je korisnicima Solane 721 milion dolara u poslednjih šest meseci, gotovo dostižući Eterumovih 824 miliona dolara naknada u istom periodu.

„Etereum jednostavno nije zanimljiv većini ljudi“, kaže Adam Makarti iz analitičke firme Kaiko. „U eri ekonomije pažnje, teško je uzbuditi se oko tehničkih inovacija kada postoji toliko drugih konkurenata.“

Poljuljana institucionalna podrška i kriza među developerima
Očekivanja da će američka vlada praviti velike rezerve etera kao deo svoje strateške kripto politike pala su u vodu kada je Trampova administracija demantovala te glasine. Ova odluka dodatno je potresla poverenje investitora.

Istovremeno, iz Eteruma beže i investitori iz ETF fondova – samo u martu povukli su 401 milion dolara, što je najgori mesečni rezultat od jula prošle godine.

Ni unutar same Etereum zajednice ne cvetaju ruže. Broj aktivnih kripto novčanika ostao je gotovo nepromenjen od marta prošle godine, što ukazuje na stagnaciju korisničke baze.

„Donošenje odluka unutar Etereum fondacije postalo je haotično“, tvrdi Aleksander, ukazujući na neslaganja među developerima oko budućeg pravca projekta.

„Etereum je sam sebi pucao u nogu“

Džef Kendrik iz Standard Čarterd banke opisuje Ethereum kao mrežu u „krizi srednjih godina“, koja se bori da implementira tehnička unapređenja kako bi privukla širu publiku.
Jedan od glavnih problema je preusmeravanje obrade transakcija na tzv. Lejer 2 mreže, što je smanjilo naknade koje Etereum zarađuje. „Etereum je suštinski poklonio svoju vrednost besplatno“, kaže Kendrik.

Ipak, optimisti tvrde da Etereum još uvek ima najjaču zajednicu developera i podršku ključnih figura poput njegovog suosnivača, Vitalija Buterina.

I dok su konkurenti poput Solane i Kardana takođe zabeležili pad vrednosti veći od 20% u poslednja tri meseca, jasno je da Etereum više nije neprikosnoveni lider tržišta.

„Etereum i eter sve više izgledaju kao samo još jedan spekulativni projekat u moru drugih“, kaže Sajmon Forster iz brokerske kuće TP IKAP. „Niko sa sigurnošću ne može reći koja od ovih decentralizovanih mreža će preživeti i postati dominantna.“

Izvor: FT/Blic
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
VestiZabava

Kako i zašto sanjamo i koliko je to povezano sa zdravljem

by bifadmin

Snovi su oduvek bili zanimljiva i fascinantna tema, koja i dan-danas intrigira naučnike. Stoga ne čudi što i dalje postoje brojna istraživanja koja pokušavaju da dođu do odgovora na pitanje kako i zašto sanjamo, jer sve više dokaza sanjanje povezuje sa zdravljem.

„Kako je to čudno i čudesno iskustvo to što smo bačeni u ove virtuelne svetove gde srećemo ljude, komuniciramo sa njima, gde možemo da osetimo sve vrste emocija“, rekao je prof. Antonio Zadra, istraživač sna i snova sa Univerziteta u Montrealu, u nedavnom intervjuu, piše RTS.

Krajem 19. veka, naučnici su počeli da ispituju neurološke osnove snova. Psiholog Meri Kalkins je 1893. vodila istraživanje sa dvoje ispitanika – jednim muškarcem i jednom ženom – koji su spavali uz svetlost sveća, a ona ih je tokom noći budila i pitala ih da li su nešto sanjali i da joj opišu živopisnost svojih snova.

Od Kalkinsove do Frojda

Kalkinsova je prva kvantifikovala elemente i vreme u snovima. Otkrila je da se snovi uglavnom dešavaju u sadašnjosti, i „kada je san bio o domu iz detinjstva, ili o nekoj osobi koja nije viđena mnogo godina, prividna starost sanjara nikada nije smanjena da bi se izbegao anahronizam… Dakle, očigledno je da je san povezan sa budnim životom, i obično sa nedavnim životom”.

Ali ubrzo nakon njenog rada, interesovanje se pomerilo na ono što snovi znače, napominje prof. Zadra, barem delimično zbog Sigmunda Frojda.

Počevši od 1900. godine, osnivač psihoanalize je sanjanje predstavljao u kontekstu potisnutih želja. Frojd je, na primer, napisao da neki snovi o anksioznosti potiču „od psihoseksualne ekscitacije, u kom slučaju, anksioznost odgovara potisnutom libidu“. I, ako je neko sanjao da još uvek živi član porodice umire, Frojd je verovao da je „sanjač poželeo da su umrli u nekom trenutku tokom svog detinjstva“.

Interesovanje se vratilo sa otkrićem REM faze sna iz 1953. i naknadnim zapažanjem da kada se ljudi probude iz REM faze, često mogu veoma živopisno da opišu svoje snove. Istraživanja od tada su pokazala da se sanjanje može desiti tokom mnogih faza sna. Čak i ljudi koji imaju lezije na mozgu ili uzimaju lekove koji eliminišu REM fazu sna i dalje sanjaju.

Lutajući um

Iako su određeni obrasci električne aktivnosti u mozgu povezani sa prisustvom ili odsustvom sanjanja, još uvek ne postoji definitivni biomarker koji signalizira da li osoba sanja. Tokom protekle decenije, povećana pažnja je posvećena mreži podrazumevanog režima – grupi regiona mozga koji postaju aktivni kada nečiji um odluta, na primer, dok gleda kroz prozor.

„Mnogi noviji modeli zašto sanjamo povezani su sa snovima kao pojačanim oblikom lutanja uma“, navodi Zadra. Ali zašto sanjamo još uvek je sporna tačka među istraživačima.

Jedna od najdugovečnijih hipoteza je da sanjanje služi kao sredstvo za simulaciju potencijalnih pretnji, pripremajući nas za opasnosti koje nam se mogu dogoditi.

„Ali mnogi, mnogi snovi nemaju fizičke ili psihičke pretnje“, napominje Zadra. On smatra da sanjamo da bismo shvatili naša budna iskustva u kontekstu naše prošlosti, uvlačeći labavo povezane veze – nešto što nam mreža podrazumevanog režima dozvoljava.

„Kada se probudite, stvari su integrisane u vaše razumevanje sebe, sveta, vašeg mesta u njemu, na bizarne, nepovezane načine“, dodaje. „I šta vam to pomaže? Pomaže vam da predvidite, ili bolje da se prilagodite onome što je pred vama.“

Obrada emocija

Drugo vodeće objašnjenje je da nam snovi pomažu da obradimo i regulišemo svoje emocije.
Sara Mednik, neurolog sa Kalifornijskog univerziteta u Irvinu, kaže da na snove gleda kao na „siguran prostor gde možemo da iznesemo potencijalno emocionalno nabijena iskustva“, a zatim da iskoristimo mogućnosti. „Ono što zapažamo je povećanje uzbuđenja tokom snova, ali onda vidite i smirivanje tog uzbuđenja tokom sna.“

U svom istraživanju, Mednikova je otkrila da ljudima koji su iskusili negativan emocionalni događaj, sanjanje o tome može pomoći u suzbijanju vezanih emocija, navodi RTS.

„Ako sanjate o događaju, zadržaćete detaljno pamćenje tog događaja, ali ćete takođe, tokom vremena, imati manje emocionalnog uzbuđenja kada razmišljate o tom događaju“, objašnjava Mednikova.

Takođe posmatra snove kao neku vrstu „terapije preko noći“, pozivajući se na studiju o spavanju koja je pokazala da među razvedenim ljudima oni koji su sanjali svoje bivše supružnike imaju manje simptoma depresije nakon godinu dana. To ilustruje da sanjanje može imati „lepe dugoročne implikacije za zdrav odnos sa svojom emocionalnom prošlošću“, ističe Mednikova.

Uvidi iz snova

Ali mnogi od nas se ne sećaju svojih snova. U studijama spavanja u kojima se učesnici bude svakih pet minuta tokom noći, većina je prijavila da su imali na desetine snova, što znači bi osoba koja se nakratko probudi tokom noći mogla da se seti više svojih snova.

Interesovanje za san takođe može uticati na to da li ga se sećate, rekao je Zadra, kao i buđenje bez alarma.

„Ako se probudite prirodno, postoji veća šansa da ćete se probuditi iz REM faze sna“, rekao je Jing Džang, neurolog na Harvardskoj medicinskoj školi i Opštoj bolnici u Masačusetsu. Buđenje tokom REM faze povećava šanse da budete usred sna. Džang je predložio da zapišete snove kojih se sećate čim se probudite, jer studije pokazuju da to poboljšava pamćenje snova.

Snovi mogu pružiti uvid u nečiji kvalitet života

Ljudi koji su pod većim stresom ili anksiozniji „imaju više negativnih snova i više negativnog sadržaja snova“, ističe Zadra. „Oni imaju agresivnije interakcije u snovima nego prijateljske. Imaju više neprijateljstava, imaju više neuspeha nego uspeha. Ali kako se čovekov kvalitet života poboljšava, dolazi do odgovarajućih promena u sadržaju njihovih snova.“

„Mnogi sa poremećajima raspoloženja – depresija, anksioznost, posttraumatski stres – prijavljuju različite obrasce sanjanja, i veliki broj snova“, što može biti rezultat produžene REM faze sna, navodi Džang, koji istražuje ulogu sanjanja u psihijatrijskoj populaciji, posebno kod ljudi sa šizofrenijom.

Ako neko sa posttraumatskim sindromom doživljava ponavljajuće noćne more, „ima lošiju prognozu u pogledu simptoma. To je pokazatelj da se sistem ne prilagođava onako kako bi trebalo“, ističe Zadra. Ali ovo se može preformulisati kao prilika da neko zatraži pomoć. „Treba im terapija, trebaju im lekovi, treba im nešto“, naglašava prof. Antonio Zadra.

Izvor: Danas online
Foto Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Rok za predaju završnih računa za 2024. godinu 31.mart

by bifadmin

Krajem marta ističe rok za dostavljanje redovnog finansijskog izveštaja za 2024. godinu.

Agencija za privredne registre Srbije (APR) objavila je da je rok 31. mart u ponoć, a za izveštaje čiji je datum bilansa 31. decembar.

Navedeno je da će Agencija obezbediti nesmetano sastavljanje i dostavljanje predmetnih izveštaja tokom vikenda i u ponedeljak, 31. marta do ponoći.Zaključno sa 27. martom, obavezu dostavljanja izveštaja, u skladu sa Zakonom o računovodstvu, ispunilo je oko 203.500 pravnih lica i preduzetnika.

Do isteka roka očekuje se prijem još oko 85.000 izveštaja, navodi APR.

Izvor:Beta
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Ponovo pokušaji da se privredna društva dovedu u zabludu i plate iznose na uplatnicama

by bifadmin

 Agencija za privredne registre obaveštena je da se pojedina privredna društva obraćaju novoosnovanim privrednim subjektima i drugim pravnim licima sa pozivom za plaćanje „jednokratne naknade“ za „automatski upis“ u njihove „registre“ i „poslovne baze“, uz koji dostavljaju uplatnice sa odštampanim iznosom za plaćanje, što određena pravna lica dovodi u zabludu da se naznačeni iznos odnosi na naknade za usluge koje pruža Agencija – navodi se u saopštenju.

Agencija ističe da takve ponude nemaju nikakve veze sa njenim zvaničnim poslovima i apeluje na privredne subjekte da pažljivo provere podatke na nalozima za uplatu.

Ukoliko primalac uplate nije APR, već drugo pravno lice, plaćanje nije obavezno niti povezano sa Agencijom.

Izvor: Ekapija

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVestiНекатегоризовано

Polovni ili novi? Građani i dalje biraju polovne automobile

by bifadmin

Kupci novih automobila najčešće su spremni da izdvoje do 20.000 evra za novog četvorotočkaša. Najveći deo cilja povoljnije modele i to po pravilu sa benzinskim motorima, zapremine do 1.500 kubika. Ipak, ogromna većina građana okrenuta je i dalje polovnim vozilima, pokazala je najnovija analiza sajta Polovni automobili.

Istraživanje je realizovano u okviru Online sajma novih automobila i motocikala, koji se održava na sajtu Polovni automobili do 14. aprila, a osim prodajnih podataka prikupljenih u saradnji sa CUBE timom, analiza je obuhvatila i anketu sa oko 8.000 posetilaca sajta, koji su u potrazi za novim ili polovnim automobilom.

Polovni ili novi?

Građani i dalje biraju polovnjake

Rezultati ankete još jednom su potvrdili da je naše tržište dominantno okrenuto ka polovnim vozilima. Preko 74% učesnika ankete navelo je da je u potrazi za polovnjakom, dok je oko 6% ispitanika navelo da se dvoumi da li će kupiti polovno ili novo vozilo.

Svega 5,6%, od 8.000 učesnika ankete navelo da je u potrazi za novim vozilom. Sudeći po ovim rezultatima, 2025. godina će nam doneti sličan odnos prodaje novih i polovnih automobila kao što je bio slučaj u prošloj godini. Podsetimo, tokom 2024. prvi put je iz inostranstva registrovano oko 132.000 polovnjaka, dok je u istom periodu iz prodajnih salona izašlo nešto manje od 28.000 novih vozila.

Koji budžet izdvajaju kupci novih automobila?

Skoro 60% učesnika ankete koji su se izjasnili da žele da kupe nov automobil spremno je da izdvoji od 15.000 do 20.000 evra. To su uglavnom gradski i kompaktni automobili. Neki od takvih modela koji su oglašeni na sajtu jesu Hyundai i10 (okvirna cena 15.000 evra), Renault Clio (oko 17.000 evra), Kia Stonic (oko 18.000 evra), Dacia Stepway (oko 16.000 evra…)

Svaki peti ispitanik (oko 21%) spreman je da uloži između 20.000 i 30.000 evra za nov automobil. U ovom segmentu nalaze se modeli kao što su Seat Leon, Hyundai Tucson, Dacia Duster, Opel Astra… Samo 20% potencijalnih kupaca spremno je da uloži preko 30.000 evra za novog četvorotočkaša. Oko 10% bira automobile od 30.000 do 50.000 evra (SUV modeli kao što su Nissan Qashqai, Renault Austral, ili karavanska verzija novog Volkswagen Passat B9…), a još 10% bira premijum vozila iznad 50.000 evra (Alfa Romeo Stelvio, Volkswagen Touareg, Audi S5…)

Ovi rezultati ukazuju da je platežna moć kupaca u dobroj meri ograničena, ali i na to da im je prioritet racionalna kupovina.

Benzinci dominantni, raste interesovanje za hibride

U prva dva meseca 2025. godine prodato je ukupno 3.380 novih vozila, što je za nijansu više u odnosu na isti period prošle godine (u prva dva meseca 2024. prodato 3.329). S obzirom na to da je u toku Online sajam novih automobila i motocikala na sajtu Polovni automobili, te da su kod mnogih distributera i dalje aktuelne određene sajamske pogodnosti i nakon završenog Salona automobila u Beogradu, postoje razlozi za optimizam da će ova godina doneti novi ukupan rast prodaje novih vozila.

Kupci su i početkom ove, kao i tokom 2024. godine, birali većinski „benzince“, uz značajan rast prodaje klasičnih hibrida.

Najveći broj vozila (nešto manje od 8.000) prodatih u 2024. je sa zapreminom motora između 1.300 i 1.500 kubika, a među najprodavanijim modelima su i oni sa zapreminom motora između 800 i 1.000 cc.

Foto: Pixabay

 

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci