Nemački softverski gigant SAP postao je najvrednija evropska kompanija, pretekavši dansku farmaceutsku kompaniju Novo Nordisk.

Tržišna vrednost SAP na Frankfurtskoj berzi u ponedeljak je skočila na 314 milijardi evra, dok je Novo Nordisk na 310 milijardi.

Kompanija sa sedištem u Valdorfu,na jugozapadu Nemačke, profitirala je od cloud tehnologije i eksplozije veštačke inteligencije. S druge strane, Novo Nordisk je izgubio oko pola svoje tržišne vrednosti od rekordne vrednosti u junu, kada je razvio terapiju za mršavljenje.

Konsultantska kuća EY navodi da su samo tri nemačke kompanije među 100 najboljih u svetu: SAP, Siemens i Deutsche Telekom. Među prvih 100 su 62 američke kompanije.

Izvor: Telegraf.rs/Slobodna Dalmacija
Foto: Pixabay

NBS precizira da je u 2024. bilo za 39,2 odsto više internet kupovina nego 2023.

U prošloj godini u Srbiju je obavljeno rekordnih 82,4 miliona internet kupovina ili u proseku svakog dana je izvršeno preko 225 hiljada kupovina, saopštila je Narodna banka Srbije (NBS).

Kako se navodi, internet kupovina u Srbiji postaje važan segment tržišta plaćanja kada je reč o kupovinama obavljenim karticama i e-novcem i u prethodnom periodu zabeležen je kontinuitet u povećanju broja internet kupovina.

NBS precizira da je u 2024. bilo za 39,2 odsto više internet kupovina nego 2023. kada je ovih kupovina bilo 59,2 miliona, dok je u odnosu na period od pre pet godina preciznije u odnosu na 2020. broj internet kupovina prošle godine bio veći za 288,5 odsto, odnosno za 3,9 puta.

Povećan broj internet prodavnica

Prema podacima centralne banke Srbije, od ukupnog broja internet kupovina koje su klijenti pružalaca platnih usluga obavili u 2024. više od dve trećine, odnosno 68,5 odsto realizovano je u domaćoj valuti, dok su valute sa značajnim udelom iz korpe valuta evro imale udeo od 20 odsto, američki dolar 9,6 odsto, britanska funta 0,3 odsto, švajcarski franak 0,1 odsto, a ostale valute činile su 1,6 odsto ukupnog broja internet kupovina.

Na kraju prošle godine, kako navodi NBS broj domaćih internet prodavnica porastao je na 4.726, što je za 17,9 odsto više nego na kraju 2023. a za 134,8 odsto u odnosu na kraj 2020. godine.

– Povećanje broja internet prodavnica uslovilo je i povećanje broja internet kupovina u Srbiji. S tim u vezi, dinarske kupovine u 2024. beleže rast od 39,6 odsto u odnosu na 2023. dok je vrednost pomenutih kupovina uvećana za 41,9 odsto – piše u saopštenju NBS i precizira da je posmatrano apsolutno, ovakvih transakcija u prošloj godini bilo 56,5 miliona u vrednosti od 162,3 milijarde dinara.

Najviše se kupuje u dinarima i evrima

Kada je reč o stranim internet prodavnicama, u odnosu na 2023. u prošloj godini u Srbiji je zabeležen porast broja kupovina u evrima od 56,6 odsto, odnosno sa 10,5 miliona te kupovine su porasle na 16,5 miliona, dok je njihova vrednost veća za 40,5 odsto i od 523,2 miliona evra dostigla je 735,2 miliona evra.

NBS navodi i da kupovine u američkim dolarima na internetu beleže manji rast u odnosu na dinar i evro i to povećanje iznosi 10,4 odsto, odnosno povećano je sa 7,2 miliona na 7,9 miliona plaćanja, a njihova vrednost je veća za 24,4 odsto u od 174,7 miliona kolika je bila 2023. povećana je na 217,4 miliona dolara.

Kako navode iz Centralne banke Srbije prikupljaće se i podaci koji će pužaoci platnih usluga biti u obavezi da dostave NBS ne obuhvataju kupovine koje su plaćene pouzećem robe.

Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay

Globalna ponuda nafte bi ove godine, zbog rasta ponude koju predvode Sjedinjene Američke Države i slabije globalne potražnje od očekivane, mogla da premaši potražnju za oko 600.000 barela dnevno, saopštila je u Međunarodna agencija za energetiku (IEA), prenosi Reuters.

Izgledi za obilne zalihe uprkos američkim sankcijama velikim izvoznicima Rusiji i Iranu naglašavaju izazov za OPEC+ u balansiranju tržišta.

-Sjedinjene Države trenutno proizvode na rekordno visokom nivou i predviđa se da će biti ́ najveći izvor rasta ponude 2025. godine. Poslednja runda sankcija Rusiji i Iranu tek treba da značajno poremeti isporuke, iako su neki kupci smanjili kupovinu-, navodi se u mesečnom izveštaju IEA, koja savetuje industrijalizovane zemlje.

Prošlog meseca, IEA je predložila nešto manji višak od oko 500.000 barela dnevno, prema proračunima Rojtersa na osnovu podataka agencije.

Trgovinske tenzije bi mogle uticati na potražnju

Očekuje se da ce svetska potražnja za naftom porasti za 1,03 miliona barela dnevno 2025. godine, saopštila je IEA krajem prošle nedelje , što je za 70.000 barela dnevno manje u odnosu na prošlomesečnu prognozu, pri čemu je rast dolazi iz Azije pre svega Kine.

-Azijske zemlje ce činiti skoro 60% dobitaka, predvođene Kinom, gde ce petrohemijske sirovine obezbediti ceo rast kako potražnja za rafinisanim gorivima dostigne plato.Potrošnja nafte za potrebe petrohemije je glavni uzrok povećanja potražnje za naftom od vremena pandemije-navela je IEA.

Izveštaj naglašava prepreke sa kojima se OPEK+ suočava ove godine jer bi rastuće globalne ́trgovinske tenzije mogle uticati na potražnju u pozadini snažnog rasta ponude.

-Makroekonomski uslovi koji podupiru naše projekcije potražnje za naftom pogoršali su se tokom proteklog meseca kako su trgovinske tenzije eskalirale između SAD i nekoliko drugih zemalja,što nas je navelo da revidiramo svoje procene rasta potražnje za četvrti kvartal 2024. i prvi kvartal 2025. godine- saopštila je IEA.

S druge strane, u posebnom izveštaju OPEC je zadržao svoj stav o rastu tražnje za naftom u 2025.nepromenjenom na 1,45 miliona barela dnevno, i potvrdio povećanje proizvodnje OPEC+ od ́363.000 bpd u februaru, predvođeno Kazahstanom.

IEA smatra da će se globalni rast ponude u 2025. ́udvostručiti u odnosu na tempo rasta iz 2024., na oko 1,5 miliona barela dnevno, pod pretpostavkom da OPEC+ ne zadrži smanjenja proizvodnje posle aprila.

Izvor: Blic
Foto: Pixabay

Nemačka je najveći spoljnotrgovinski partner Srbije, pa svaka promena u njenoj ekonomiji neminovno utiče i na Srbiju. Postavlja se pitanje kako privredna kriza u toj zemlji može da se odrazi na srpsku ekonomiju i kakve posledice nosi politička i društvena nestabilnost kroz koju Srbija prolazi poslednjih meseci.

Navodeći da je Nemačka motor ekonomskog razvoja EU, a da je EU najznačajniji spoljnotrgovinski partner Srbije, Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije kaže za Euronews Srbija da Nemačka kao vodeća industrijska zemlja u okviru EU dve godine zaredom ima negativnu stopu rasta.
Recesija nije toliko duboka, kaže on, ali navodi da je činjenica da je i za 2025. projekcija da će rast u Nemačkoj biti svega 0,3 odsto.

„Na nivou evrozone procenjuje se da će rast biti 0,9 odsto, dakle ispod jedan odsto, što je anemičan rast i pod uticajem nekog eksternog šoka, kao na primer što su carine koje uvodi administracija u Vašingtonu. Takođe se nemačka privreda može opet naći u recesiji, što bi bilo prvi put u modernoj istoriji Nemačke da imate tako značajan udar na nemačku privredu. Svaka ta godina u recesiji znači dodatni gubitak konkurentnosti nemačke privrede, posebno kao i industrijski prisutne zemlje na međunarodnom tržištu. Ne samo u pogledu automobila, što je naravno najpoznatiji izvozni brend Nemačke, nego svakako i u proizvodnji drugih uređaja, opreme i uopšte generalno finalnih proizvoda“, rekao je Stanić.

On je naglasio da je iz Srbije izvoz u Nemačku prošle godine opao 3,5 odsto, a da je izvoz robe u Ameriku porastao oko 20 odsto.

Prema njegovim rečima, strane direktne investicije iz Nemačke 2023. bile su značajne oko 250 miliona evra, a prošle 2024. godine je bilo svega 20 miliona.

Stanić dodaje da su tako investicije iz Amerike prvi put u poslednjih 15-20 godina bile veće.

„Zahvaljujući tome što mi imamo ipak relativno visoku stopu rasta, koja se bazira na infrastrukturnim projektima i na oporavku domaće potrošnje, mi smo imali rast uvoza iz Nemačke, ali izvoz je opao. Iz tog razloga, možda je preterano kada se kaže ako se oni zakašlju, da mi dobijamo neku težu respiratornu infekciju, ali činjenica jeste da nemačka privreda se nalazi u jednoj vrlo kompleksnoj situaciji. Ona nije u dubinskoj krizi, možemo pre reći da je to stagnacija nego neka dublja recesija, ali ona ne može dugo trajati. Ili će uslediti neki oporavak nemačke privrede ili će ona upasti u neku dublju recesiju“, rekao je Stanić.

Gubitak energenata iz Rusije koji su bili jeftiniji, Zelena agenda koja često pritiska industrijsku proizvodnju, smanjenje zavisnost od uvoza iz Kine i pretnja carinama koje SAD uvode na čelik, osnovne industrijske metale, ali verovatno i širu lepezu proizvoda iz EU, kaže Stanić, dovodi do toga da Nemačka mora da se okrene jednom sistemu revitalizacije svoje privrede kroz infrastrukturne projekte, odnosno obnovu infrastrukture koja je u značajnom delu Nemačke ruinirala.

„I druga stvar, idu u naoružavanje nemačke vojske, odnosno povećanje kapaciteta tog sektora namenske industrije, kako bi oni mogli da kroz tu prizmu povećaju privrednu aktivnost, obezbede revitalizaciju privrede kao neki elektrošok njihovoj uspavnoj privredi i da posle kada krene taj oporavak od 2026. godine, 2027. da mogu opet da se vrate na neke grane privrede koje su konvencionalne, kao što je automobilska industrija“, rekao je Stanić.

Gde je šansa?

Stanić je rekao da je da su Stellantis i ranije Fiat Chrysler, značajno promenili ugled srpske privrede u očima stranih investitora.

„Kad pitate ozbiljne investitore koji je to značajan događaj koji je njih ubedio da je privreda Srbije kredibilan partner za ulaganje, oni bi rekli pokretanje proizvodnje Fiat-a 500L u Kragujevcu. Setite se 2013. godine kada je vrh proizvodnje automobila u toj fabrici bio 113.000 vozila na godišnjem nivou. Već od te 2014. godine počinje da opada taj broj proizvedenih automobila zato što taj model postaje u međuvremenu zastareo, a novi se ne uvodi, iako je bilo priče da će se mnogo ranije uvesti“, rekao je Stanić.

On dodaje da je u toj fabrici u Kragujevcu 2023. proizvodeno 186 jedinica, dok u isto vreme u Nemačkoj proizvode 4,1 milion, u Južnoj Africi 600.000, a u Kini 30 miliona.

„Postavlja se pitanje kako čak Nemačka sa tih četiri miliona da bude konkurentna kineskoj autoindustriji. Oni ne samo da gube poziciju na međunarodnom tržištu, nego gube čak i na unutrašnjem. Posebno kada su u pitanju hibridna vozila i ona koja su potpuno na električni pogon, iz prostog razloga što je nemačka autoindustrija bila zaista majstor u proizvodnji motora na benzin, na fosilno gorivo. A sa druge strane, gube jednostavno konkurentnost kada su u pitanju ti električni automobili“, rekao je Stanić.

Očekivanja su da će u budućnosti biti sve više električnih automobila, a sve je više potrošača u razvijenom delu sveta koji više gleda taj odnos cena-kvalitet.

„Bez obzira što je u pitanju neki brend koji se pojavio pre 5-10 godina, oni jednostavno idu ka tom kineskom proizvođaču i samim tim Kina jača tu svoju konkurentsku poziciju“, rekao je Stanić i dodaje da je Kina svetska fabrika i da proizvodi sve.

On kaže da je Fiat Chrysler dosta završavao na američkom tržištu, ali da je pitanje šta ako Amerika, kao što je najavila, uvede carine potencijalno na mnogo širi asortiman proizvoda.

„Onda se postavlja pitanje, ako je zatvoreno to američko tržište, jer ako vam udari neko carinu 25 odsto, pa kako vi da budete konkurentni, onda vi morate da se orijentišete na tržište Evropske unije. Sa druge strane, čak i da uvedete 100 odsto carinu na kineske automobile u sličnoj kategoriji, oni i dalje postaju cenovno konkurentni. Naravno, postoji način da oni jednostavno njih ograniče da se uvozi i samim tim nama se otvara mogućnost jer svaka privreda, svaka zemlja pa i svaka kompanija, kao što je u ovom slučaju Stellantis, mora da ima plan B. A taj plan B jeste da tržište od 450 miliona stanovnika je zaista značajno, gde vi možete i jedan deo potražnje za automobilima pokriti iz fabrike u Kragujevcu“, rekao je Stanić.

Šta preteže?

Stanić je rekao da ne samo u Srbiji, nego u celoj Evropi dolazi do rasta političkog rizika, a pritom privreda koja je racionalna mora da se prilagođava često iracionalnim političkim odlukama.

„Dakle, nije to samo nešto što je karakteristično za Srbiju, karakteristično je za i Evropu, a i većinu sveta. Što se tiče protesta u Srbiji, moramo naglasiti da oni traju već skoro četiri meseca. Čak i pre nego što su krenuli protesti, mi smo primetili, posmatrajući ključne makroekonomske indikatore privrede Srbije, da je usporavanje privrede Srbije već krenulo i pre toga, kao posledica anemičnih stopa rasta u EU i u Nemačkoj. I mi smo, recimo, poslednji kvartal 2024. godine imali znatno na nižem nivou nego što je bio prosek za celu 2024. godinu. Mi ne vidimo direktan uticaj ove situacije na proizvodnju, ne vidimo direktan uticaj na izvoz i ne vidimo direktan uticaj na nivo zaposlenosti“, rekao je Stanić.

Ono što se, dodaje, vidi krajem prošle godine i početkom jeste porast političkog rizika koji je posledica političke krize ili pat pozicije koja se dešava u Srbiji.

„Ali opet, sa druge strane, to nije od direktnog uticaja na privredu Srbije, jeste indirektnog kroz strane direktne investicije, koje su sada smanjene, značajno smanjene, posebno u februaru, mesecu, ali kada biste uzeli analizu novembar i decembar 2024. i januar ove godine, i to stavili u odnosu na novembar i decembar 2023. plus januar 2024. godine, vi biste videli da po svim makroekonomskim indikatorima imamo rast i po pitanju izvoza usluga, po pitanju izvoza robe, strane direktne investicije su doduše manje“, rekao je Stanić.

Što se tiče broja novosnovanih firmi, preduzetničkih radnji i drugih pokazatelja, Stanić kaže da se vidi pozitivna dinamika i da se čekaju podaci za februar.

„Činjenica je da do sada mi ne možemo jasno da razlučimo koliki je uticaj ovih protesta, a koliki je uticaj usporavanja evropske privrede na ekonomsku dinamiku u Srbiji. Mi i dalje verujemo i možemo to da argumentujemo da je na današnji dan još uvek veći uticaj usporavanja evropske privrede“, rekao je Stanić.

Izvor: Euronews
Foto: Pixabay