EkonomijaVesti

Jaz u bogatstvu ne zaobilazi ni bogate: 1% od 1% drži trećinu imovine

by bifadmin

Broj superbogatih ljudi – onih čije bogatstvo prelazi 30 miliona eura – dostigao je sredinom 2025. godine više od pola miliona širom sveta. Iako čine tek jedan odsto svetske populacije milionera, ova elita danas drži čak trećinu ukupnog bogatstva najimućnijih, pokazuje izveštaj kompanije Altrata, specijalizovane za analizu imovinskih podataka.

Fenomen koncentracije bogatstva postaje sve izraženiji. Unutar same grupe bogatih, jaz se širi: oni najbogatiji gomilaju sve veći dio ukupnog kolača, dok se ostatak mora zadovoljavati znatno manjim udelom. Najsnažniji rast beleži Severna Amerika, gdje se sada nalazi oko 41 odsto superbogatih, s bogatstvom koje dostiže 24 biliona eura. Najviše ih živi u Njujorku, potom u Hongkongu i Los Anđelesu, a čak sedam od deset svetskih „prestonica bogatstva“ nalazi se u Sjedinjenim Državama. Svaki peti superbogataš na planeti živi u ovih deset gradova.

Ova koncentracija podseća na širu sliku ekonomskog oporavka nakon pandemije, koji u SAD-u poprima tzv. K-oblik: dok najbogatiji ostvaruju ekspanziju, srednji i niži slojevi stagniraju ili nazaduju. Tako danas najbogatijih 10 odsto stanovništva ostvaruje polovinu ukupne potrošnje, što je promijenilo fokus velikih korporacija. Kreditne kartice s visokim članarinama i avionske kompanije koje nude ekskluzivne usluge sve više ciljaju upravo na imućnije potrošače.

Brendovi sve više zavise od malobrojnih superbogatih

Jaz među bogatima posebno se odražava na tržište luksuza. Samo u 2024. godini superbogati su potrošili 290 milijardi eura na luksuzne proizvode, što je vrijednost jednaka jednom odsto BDP-a Sjedinjenih Država. Taj nivo potrošnje činio je više od petine ukupne globalne potrošnje luksuznih dobara. Budući da šira baza potrošača luksuza stagnira nakon decenije rasta, brendovi sve više zavise od malobrojnih superbogatih.

Njihovu moć dodatno podstiče tzv. „efekat bogatstva“ – rast cena akcija i nekretnina koji im daje osjećaj da su još bogatiji i spremniji na trošenje. Procjenjuje se da ova grupa raspolaže sa oko 30 biliona eura investabilne imovine, što je približno deset odsto ukupnih globalnih investicionih sredstava.

U suštini, elita koja čini samo jedan odsto jednog odsto stanovništva postaje ključni motor globalne potrošnje i luksuzne ekonomije – dok ostatak svijeta sve teže sustiže njihov tempo.

Izvor: Investitor.me

Foto: un-perfekt, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

ASNS: U Srbiji 700.000 ljudi radi na određeno, na povremenim poslovima ili na crno

by bifadmin

U Srbiji ima oko 700.000 radnika koji godinama rade na određeno vreme, na povremenim poslovima, preko agencija, ili rade na crno, ukazala je danas Asocijacija slobodnih inezavisnih sindikata (ASNS) podovom Svetskog dana nesigurnog posla.

„Nesigurnost posla i prekarni rad su najčešće sredstvo preko koga poslodavci prenose sve rizike poslovanja, odgovornosti, poslovnih promašaja na radnike, težeći da ukinu radni odnos i svet rada svedu na fleksibilan rad i trenutnu potrebu za radnicima“, naveo je sindikat u saopštenju.

Problem je, kako je istaknuto, „što država ne samo da ne sprečava prekarijat, već ga toleriše i podržava i to strateški, stvarajući institucionalni okvir kroz radno zakonodavstvo, pritom ne mareći za pogubne posledice po društvo koje se rapidno socijalno raslojava i puca po svim šavovima“.

„Кakav je nivo dostojanstvenog rada nije teško zaključiti kad država ne poštuje svoje odluke, a državni organi ne rade svoj posao, kad je mobing postao standard i osnovno sredstvo u odnosu poslodavaca prema radnicima, kad se socijalni dijalog sveo na puku i iznuđenu formu, kad 750.000 ljudi živi na granici siromaštva“, naveo je ASNS.

Taj sindikat traži hitnu promenu radnog zakonodavstva kako bi bio ukinuo rad van radnog odnosa, zatim najstrožu kontrolu rada i ponašanja poslodavaca.

„Zahtevamo i promenu strategija i politika koje na društveni i državni pijadestal stavljaju korporacije, banke i poslodavce, a radnike svode na proste izvršioce radova i to za male pare. Rad, radno dostojanstvo, radnici, njihove porodice i njihova dobrobit moraju da budu osnov, suština i cilj svih strategija i politika države i to je jedini način i uslov da ponovo počnemo da gradimo socijalnu koheziju i beskonfliktno društvo„, naveo je ASNS.

Svetski dan nesigurnog posla obeležava se 6. oktobra, a Svetski dan dostojanstvenog rada 7. oktobra.

Izvor: Beta

Foto: alejandroavilacortez, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Porez na imovinu u Srbiji nije isklјučivo vezan za upis u katastar

by bifadmin

Realni dodatni prihod od poreza na imovinu koji će jedinice lokalne samouprave ostvarivati nakon evidentiranja nelegalnih objekata iznosiće približno 4,16 milijardi dinara godišnje.

Naime, upis objekata u katastar automatski proširuje poresku bazu, jer Poreska uprava po službenoj dužnosti preuzima podatke o novoupisanim nepokretnostima.

Ovo predstavlјa jedan od najvažnijih trajnih prihoda za jedinice lokalne samouprave, koji će postati stabilan i predvidiv nakon pune primene zakona.

Međutim, u praksi porez na imovinu u Srbiji nije isklјučivo vezan za upis u katastar.

Poreski organi često unose objekte u evidenciju i naplaćuju porez čak i kada objekti nisu upisani, na osnovu činjenice da se nepokretnost faktički koristi. Iz tog razloga, deo nelegalnih objekata već sada plaća porez na imovinu, navodi se u analizi efekata propisa, objavljenoj uz Predlog Zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima.

„Na osnovu procene može se smatrati da je 30-40 % nelegalnih objekata već obuhvaćeno poreskom evidencijom, tako da realni efekat proširenja baze obuhvata oko 60-70 % novoupisanih objekata. Za potrebe analize usvojen je korektivni faktor od 0,65, odnosno pretpostavka da će oko dve trećine novoupisanih predstavlјati stvarno nove poreske obveznike“, stoji u pomenutom dokumentu.

Novih objekata 65 %

Kada je reč o finansijskim efektima i javnim prihodima od primene zakona, država do 2030. godine računa na ukupno 1,6 miliona novoupisanih objekata, dok će realno novih u poreskoj bazi biti oko 65 %, odnosno 1,04 miliona.

Prosečan porez na imovinu je oko 5.000 dinara godišnje, a stopa naplate je oko 80 %. (Formula: 1.040.000 × 5.000 × 0,8 = 4,16 milijardi dinara godišnje).

Komentarišući predlog novog zakona, poreski savetnik i član UO Udruženja poreskih savetnika Srbije Aleksandar Vasić ističe da će on doneti evidenciju nepokretnosti, što predstavlja pozitivan aspekt, jer će svakako pomoći i u ostvarivanju ciljeva poreske politike.

Kada je reč o nedostacima, on navodi da ovakvi „lex specialis“ propisi generalno nisu dobri u redovnim uslovima.

– Po ko zna koji put se šalje poruka da se oni koji ne poštuju zakon nagrađuju. Međutim, imajući u vidu broj nelegalnih objekata i nesposobnost države da se dugi niz godina, odnosno decenija, uhvati u koštac sa ovim problemom, možemo na ovo gledati i kao na iznuđeno rešenje – ocenjuje Vasić u razgovoru za Biznis.rs.

Poreske obaveze se utvrđuju pet godina unazad

Naš sagovornik napominje da bi svaka nepokretnost, bez obzira na to da li je građena sa ili bez dozvole, i sada trebalo da bude oporezovana porezom na imovinu.

– Porez na imovinu obuhvata sve vlasnike, od početka korišćenja nepokretnosti. Nije mali broj nelegalnih objekata koji su i sada oporezovani. Kako ne postoje jedinstvene i tačne evidencije svih objekata možemo pretpostaviti da je veliki broj van domašaja poreskih organa. Ako ovaj zakon bude primenjen i uspostavi se jedinstvena evidencija, to će lokalnim samoupravama omogućiti da oporezuju sve nepokretnosti – objašnjava Vasić.

Na pitanje postoji li mogućnost naplate retroaktivnog poreza za nekretnine koje će biti upisane u katastar, a koje do sada nisu bile vidljive u samom sistemu, Vasić kaže da se sve poreske obaveze mogu utvrđivati pet godina unazad.

– Porez na imovinu se plaća od dana sticanja prava svojine ili omogućavanja, odnosno početka korišćenja. To znači da bi lokalne samouprave mogle oporezivati imovinu koja je legalizovana i za prethodnih pet godina. Čak i da se to desi, benefiti koje vlasnici nelegalnih objekata dobijaju ovom „legalizacijom“ su neuporedivo veći od poreza koji bi trebalo da plate po osnovu vlasništva. Sa druge strane, to nije dodatni porez već je to bila njihova obaveza koju svesno, kršeći aktuelne propise, nisu ispunili – zaključuje Vasić.

Izvor: Biznis.rs

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

ProCredit banka pokrenula ProConnect digitalnu platformu u Srbiji

by bifadmin

ProCredit banka u Srbiji predstavila je ProConnect digitalnu platformu – inovativno rešenje namenjeno povezivanju kompanija sa relevantnim kupcima i dobavljačima na čak 12 tržišta na kojima ProCredit Grupa posluje.

Ova jedinstvena platforma klijentima ProCredit banke omogućava direktno umrežavanje sa pouzdanim partnerima iz Srbije i još 11 zemalja. Na brz, jednostavan i siguran način klijenti banke mogu da prošire poslovanje, pronađu nove poslovne partnere i ojačaju svoju konkurentnost na domaćem i regionalnom tržištu.

„ProConnect pomaže kompanijama da rastu i predstavlja još jedan korak u našoj misiji da malim i srednjim preduzećima pružimo ne samo finansijsku podršku, već i alate koji im omogućavaju da se povežu, dele znanje i pronađu mogućnosti za širenje poslovanja. Povezivanje u digitalnom prostoru pruža im vidljivost, štedi vreme i olakšava ulazak na inostrana tržišta,“ izjavio je Ivan Smiljković, član Izvršnog odbora ProCredit banke.

Platforma je eksluzivno dostupna svim klijentima ProCredit banke, a registracija i korišćenje su jednostavni i u potpunosti digitalni. Na ovaj način, kompanije iz Srbije sada mogu da se povežu sa potencijalnim partnerima širom regiona i šire, kroz mrežu ProCredit Grupe, kao i da koriste ProPay – jedinstveni sistem međunarodnih plaćanja koji omogućava brzu realizaciju i niže troškove za međunarodna plaćanja između banaka članica ProCredit grupe.

ProConnect digitalna platforma omogućava transparentno i ciljano umrežavanje, jer kompanije imaju priliku da predstave svoje proizvode i usluge, prate ponude drugih članova mreže i dobiju brže uvid u relevantne poslovne kontakte, što značajno skraćuje vreme potrebno za uspostavljanje kvalitetne saradnje.

Kompanijama je potrebno manje od pet minuta da se pridruže i postanu korisnici digitalne platforme ProConnect. Nakon što banka proveri kompanije, one dobijaju pristup platformi gde mogu da pronađu potencijalne klijente, dobavljače, investicione partnere ili čak mentore. Organizovanjem onlajn sastanaka, kompanije takođe mogu da prezentuju svoje proizvode i usluge.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusEkonomija

Zamena za kupovinu građevinskih mašina i opreme: Iznajmljen bager u svakom sokaku

by bifadmin

Sve veći broj firmi u Srbiji nudi u najam građevinske mašine i opremu, sa prosečnom cenom od oko 500 evra po danu. Ovaj posao je procvetao jer je unajmljivanje mašina za građevinske firme koje nemaju ugovorene dugoročne poslove rentabilnije od kupovine, ali upućeni u to tržište ocenjuju da ono postaje zasićeno. Neki u ovoj delatnosti žale se da i pored ugovora sa klijentima i obaveze da se položi depozit, postoje veliki rizici od prevara.

Uporedo sa rastom broja građevinskih investicija i velikih državnih projekata, procvetalo je tržište rentiranja građevinske opreme i mašina, od hilti bušilice do buldožera. Predsednik Sektora za građevinarstvo u Uniji poslodavaca Srbije Veselin Ražnatović kaže za B&F da je to postalo trend poslednje tri-četiri godine.

„Još nemamo snažnu ekonomiju da bismo imali sopstveni građevinski vozni park koji ne mora da radi sve vreme. U Beogradu ima najmanje 150 firmi koje iznajmljuju građevinske mašine i opremu. Nismo pravili evidenciju, ali znam iz prakse. Na nivou Srbije to može da se pomnoži sa tri. Po broju tih firmi sledi Vojvodina i to Novi Sad, Zrenjanin i Pančevo, a potom Niš, Vranje, Pirot i Leskovac“, navodi Ražnatović. On napominje da pored firmi koje uvoze mašine za svoje potrebe, ima i onih koje ih namenski uvoze da bi ih iznajmljivale.

Na pitanje zašto se građevinske mašine i oprema unajmljuju, naš sagovornik odgovara da je to pitanje rentabilnog poslovanja. „Firme u Srbiji koje počinju nove objekte uglavnom se odluče za tu soluciju, jer bi nabavka mašina koštala više nego sve što se radi od iskopa do zatvaranja gradilišta. Građevinske mašine su veoma skupe i nije ih preporučljivo nabavljati ako u sledećih tri ili četiri godine nemate ugovoren posao“, objašnjava Ražnatović i dodaje da prosečna cena iznajmljivanja mašina srednje klase iznosi od 40 do 50 evra na sat, odnosno oko 500 evra dnevno.

Povoljnije uvoziti iz Kine, nego iz Nemačke

Prema njegovim rečima, mnoge firme, pored novih, uvezle su i polovne građevinske mašine. Nekada je, podseća, bilo povoljno kupovati polovne građevinske mašine i opremu iz Nemačke, jer su se tamo posle četiri do pet godina upotrebe nabavljale nove, a stare prodavale, ali je kinesko tržište to promenilo. „Sada možete da kupite jeftinije novu građevinsku mašinu iz Kine, nego polovnu iz Evrope“, ističe Ražnatović.

Zbog dobrog odnosa kvaliteta i cene, iz Kine je došlo 90% uvezenih mašina u Srbiju, „ali mislim da je u ovom trenutku tržište zasićeno. Vidim da je mnogo firmi uvezlo mašine, jer po građevinskim placevima stoji po 50 do 60 mašina. Pitanje je da li će te mašine u naredne dve do tri godine moći da rade punim kapacitetom“, komentariše Ražnatović.

On dodaje da i pored dobre ponude građevinskih mašina i opreme u Srbiji, velike strane firme koje su ovde angažovane na građevinskim radovima ih ne unajmljuju, jer imaju svoje dobavljače i potrebne mašine privremeno uvoze, da bi ih po završetku projekta često slale na druga gradilišta u regionu.

Iznajmljivanje „ključ u ruke“

Jedna od kompanija koja se na domaćem tržištu bavi prodajom i rentiranjem građevinskih mašina i opreme je i „Perić Trans Company“, osnovana 1992. godine. Danas ima 150 zaposlenih, a bavi se i međunarodnim transportom, kao i svim tipovima niskogradnje.

Mićo Perić iz sektora rentiranja i prodaje „Perić Trans Company“ kaže za B&F da iznajmljuju više desetina različitih vrsta građevinskih mašina i opreme. „Zainteresovani mogu da unajme bagere guseničare svih veličina, od dve do 55 tona, bagere točkaše, od 14 tona do 20 tona, koji mogu biti sa raznim nastavcima poput grajfera, čekića, profilnih kašika sa hidraulikom ili bez, iskopnih kašika raznih veličina, sa dugim rukama od 16 metara do 22 metra“, precizira Perić.

Naš sagovornik dodaje da njegova kompanija rentira i utovarivače, buldožere, težine 20 do 40 tona, gredere, težine od 15 do 20 tona, valjke guma-guma, valjke guma-pegla, zglobne dampere, kombinirke, drobilice i separacije.

„Nudimo i kamione sa niskonosećim prikolicama za prevoz građevinskih mašina, težine do 60 tona, kamione sa plato prikolicama, nosivosti 30 tona, kamione kipere, tegljače sa kiper kadama, kao i kamione sa cisternama za vodu i kamione sa cisternama za gorivo“, nabraja Perić.

On ističe da njegova firma iznajmljuje građevinske mašine i kamione sa važećim sertifikatima o ispravnosti opreme, kao i profesionalne rukovaoce/vozače sa važećim diplomama. Nude i transport rentirane opreme do gradilišta i nazad, kao i mobilni servis za održavanje rentirane opreme. „Jedina obaveza onoga ko unajmi mašine ili opremu je da na gradilištu inženjeri daju jasne instrukcije rukovaocima šta treba da se uradi, kao i snabdevanje mašina gorivom“, ukazuje Perić.

Prednosti rentiranja

Prema njegovim rečima, mašine i opremu koje njegova firma nudi, mogu da unajme i kompanije i pojedinci. „Najčešće ih rentiramo na teritoriji Srbije, ali imamo zahteve i iz okolnih zemalja. Najtraženiji su bageri, utovarivači, buldožeri, grederi i valjci, a cene zavise od dužine zakupa, vrste radova, kao i lokacije“, navodi Perić.

Zakup je moguć na jedan dan, kao i na neodređeni vremenski period, a po želji je moguća isporuka na gradilište prevozom kompanije. Perić napominje da se mašine servisiraju pre rentiranja, da se održavaju za vreme najma, a po završetku najma obavezna je njihova kontrola, kako bi se pre sledećeg iznajmljivanja otklonili eventualni kvarovi.

Kao prednosti rentiranja građevinskih mašina u odnosu na njihovu kupovinu, on navodi njihov veliki izbor uz sertifikat o ispravnosti, profesionalne rukovaoce, mogućnost transporta mašina do gradilišta i nazad, mobilni servis za održavanje rentirane opreme.

Ipak, govoreći o budućnosti ovog posla u Srbiji, naš sagovornik nije mogao da proceni koliko je ona izvesna. „Ovaj posao je veoma nepredvidiv, a naša prednost je to što iste mašine koje rentiramo, takođe i prodajemo“, ističe Perić.

Rizici od prevara

U drugim firmama koje se bave istim poslom, uglavnom nisu voljni da govore javno. Na desetinama internet stranica, manjih i većih firmi, među kojima su i proizvođači građevinskih mašina ili njihovi zastupnici u Srbiji, nudi se na stotine mašina u najam. Pored uobičajenih fotografija i specifikacija mašina i alata, tu je i kontakt telefon za početak dogovora. Retko je moguće naći cenovnik, ali jedna od firmi, koja je i proizvođač mašina i opreme, prikazala je koliko košta rentiranje.

Pored ostalog, u cenovniku se navodi da je depozit od 500 evra obavezan, a da najam bagera na pet dana, u zavisnosti od tipa mašine, košta od 110 do 350 evra po danu za maksimalno osam radnih sati, dok iznajmljivanje mesec dana i duže umanjuje cenu na 70 do 250 evra po danu. Firme često nude i obučene rukovaoce mašina, što se dodatno plaća, kao i prevoz mašine do gradilišta.

Jedan predstavnik manje firme iz Beograda, koji je uz uslov da ostane anoniman pristao da govori o svojim iskustvima u rentiranju građevinske opreme i mašina, navodi da i pored depozita i ugovora, „postoji rizik da ne uspete ili čak budete prevareni. Pored prevara fiktivnih firmi, dešavaju se i malverzacije na tenderima, gde izvođači radova pokušavaju da kroz dokumenta povećaju troškove najma mašina, kako bi izvukli novac od naručioca posla“.

On kaže da se firma u kojoj radi bavi adaptacijama i tehničkim uslugama u građevinarstvu, uglavnom na teritoriji Beograda i da posle nekoliko negativnih iskustava ne renta ništa bez provere onoga kome usluga treba i depozita od 500 evra.

„Imamo upite, ali ne pristajemo na sve. Tražimo referencu ko uzima, na koliko uzima, za šta uzima mašine i opremu. Veoma smo oprezni, mnogo je prevaranata. Bilo je krađa, uništavanja alata, pa bez depozita ne počinjemo posao“, naglašava naš sagovornik.

On dodaje da se mašine iznajmljuju po dogovoru, čak i ukoliko je nekome potrebno na sat vremena da reši problem. Njegova firma nema sve mašine koje se traže, ali sarađuje i deli posao sa drugim majstorima i preduzimačima koji imaju kvalitetnu građevinsku opremu.

Marina Cenić

Biznis & finansije 237, septembar 2025. 

Foto: Eesofuffzich, Unsplash

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Deveta eSecurity konferencija 2025: Četiri dana znanja, izazova i povezivanja

by bifadmin

Deveta međunarodna eSecurity konferencija, u organizaciji Udruženja eSigurnost, uspešno je održana od 29. septembra do 2. oktobra 2025. godine u hotelu Mona Plaza u Beogradu. Ovaj jedinstveni regionalni događaj okupio je više od 270 stručnjaka iz oblasti informacione bezbednosti, IT-a, digitalne forenzike, upravljanja rizicima i srodnih domena, potvrđujući još jednom svoj status jedne od vodećih bezbednosnih konferencija u regionu.

Međunarodna eSecurity konferencija bila je posebna ove godine po broju i raznovrsnosti sadržaja – od tehničkih radionica i predavanja, do haking igara, interaktivnih panela i neformalnih druženja. Program je bio strukturiran u četiri tematski bogata dana: trening dan – Zero Day, dva dana konferencijskih predavanja – Conference Days i dan posvećen radionicama partnera i sponzora – Workshop Day.

Znanje, praksa i aktuelne teme

Tokom konferencije, učesnici su imali priliku da se upoznaju sa najnovijim trendovima, alatima i pristupima u borbi protiv sve sofisticiranijih sajber pretnji ktoz raznovrstna predavanja, radionice, hand-on demonstracije i panele. Teme su uključivale napredne tehnike napada i odbrane, razvoj i primenu veštačke inteligencije u bezbednosne svrhe, kako za napade od strane hakera, tako i za mehanizme odbrane, zatim bezbednost digitalnog identiteta, dark web, kao i kompleksne izazove u savremenim ICT okruženjima.

Posebno interesovanje izazvale su hacking igre kao što su Brzo sklapanje servera, Konfigurisanje Cisco NGFW i Hakovanje sveta, koje su učesnicima omogućile da testiraju svoje veštine u realnim uslovima i nauče nešto novo kroz timski rad i zdravu konkurenciju.

Na #ACK4LIFE treningu, fokusiranom na Cyber Threat Intelligence (CTI), polaznici su stekli dragocena praktična znanja i uvid u načine prepoznavanja i analize savremenih digitalnih pretnji.

Predavanja i govornici

Konferenciju je otvorio dr Igor Franc, predsednik Udruženja eSigurnost, podvlačeći značaj kontinuiranog obrazovanja i saradnje u oblasti informacione bezbednosti i uputio učesnike na mnogobrojne sadržaje ovogodišnej konferencije.

Među brojnim domaćim i međunarodnim predavačima posebno se istakao Rade Furtula iz kompanije Kaspersky, koja je i ove godine bila generalni sponzor događaja. U svom uvodnom predavanju, Furtula je govorio o realnim sajber napadima, modelima pretnji i efikasnim mehanizmima zaštite.

Konferenciju su podržale renomirane kompanije kao što su: Kaspersky, Cisco, Trend Micro, Group-IB, Comtrade Distribution, EY, Clico, SECIT Security, Abstract, Seif.ai, Brother, Digitron-ist, DARSOC, BiIT, kao i brendovi Bambi, BIP i Rosa, koji su obezbedili slatkiše, osveženje i iznenađenja za učesnike.

Pažnju učesnika konferencije posebno su privukle dve panel diskusije. U okviru jedne panel diskusije govorilo se o Upravljanju cyber rizicima i novim pretnjma, kao i o uticaju i izazovima koje donose nove tenhologije, a samim tim i novi rizici. Na drugoj panel diskusiji govorilo se o pretnjama koje donosi sve veća primena AI tehnologija, a postavljeno je i provokativno pitanje: „Da li je digitalni identitet mrtav?“

Jedna od posebnih i važnih sadržaja konferencije su i radionice renoniranih stručnjaka današnjice. Četvrti dan konferencije bile su prikazane 3 radionice, svakao od po 2 sata, gde su jedni od najboljih belih hakera prikazali prave napade i demonstrirali odbrabene metodologije i alate.

Networking i zajednica

Druženje, povezivanje i razmena iskustava su i ove godine bili važan deo konferencije. Učesnici su imali priliku da razgovaraju sa predavačima i kolegama iz industrije, kako tokom samog događaja, tako i u okviru večernjih okupljanja – uključujući organizovano druženje na splavu uz hranu, piće i muziku.

Kao i svake godine, svi učesnici konferencije dobili su ekskluzivne poklone organizatora i naših sponzora, a pored toga mnogoborjni pokloni su bili podeljeni učensicima tokom pauza i haking igara.

Pozitivna atmosfera, kvalitetan program i odlična organizacija dodatno su potvrđeni utiscima učesnika i predavača. Zahvaljujući pažljivo osmišljenim sadržajima i podršci sponzora i partnera, konferencija je ostavila snažan utisak i podigla standard za buduća izdanja.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Ambipak konferencija 2025: Zakonski okviri, infrastruktura i unapređenje sistema – prioriteti u Srbiji

by bifadmin

Sa zadovoljstvom objavljujemo da je Konferencija Ambipak 2025: “Dinamični svet ambalaže. Kreativno. Odgovorno.” uspešno održana u Privrednoj komori Srbije u Beogradu. Pozitivan odziv učesnika, bogat stručni program i inspirativne diskusije potvrdili su značaj događaja za ambalažnu industriju u Srbiji i regionu.

Na konferenciji je učestvovalo više od 130 stručnjaka, predstavnika industrije, institucija i organizacija zainteresovanih za ambalažu, održivost i cirkularnu ekonomiju.

Centralne teme bile su: efekti i implikacije PPWR regulative Evropske unije, izazovi upravljanja ambalažom i ambalažnim otpadom, primena eko-dizajna, inovacije u materijalima, reciklaža i održiva rešenja.

Kroz predavanja i panel-diskusije otvorena su pitanja prilagođavanja domaćih praksi novim pravnim okvirima, usklađivanja sa evropskim standardima, ali i razmene primera dobre prakse iz regiona i inostranstva.

Među govornicima su bili predstavnici kompanija i organizacija kao što su Smurfit Westrock Avala Ada, Nestlé, TOMRA, Coca-Cola HBC Srbija, Alijansa za cirkularna pakovanja, Inter Gradex Trade, Ball Corporation, CEFLEX, kao i akademski stručnjaci i konsultanti.

Milan Ljušić, rukovodilac prodaje komercijalne ambalaže Smurfit Westrock Avala Ada, Generalnog partnera Ambipak konferencije 2025, istakao je da usklađivanje sa novim propisima EU predstavlja izazov, ali i priliku za inovacije i konkurentsku prednost, dok je Jovana Radinović ispred iste kompanije, u uvodnom izlaganju na konferenciji izdvojila konkretne primere održivih multipack ambalažnih rešenja.

Od Doinite Mihai, potpredsednice za javne poslove za Jugoistočnu Evropu kompanije TOMRA, saznali smo da je upravo na dan konferencije još jedna evropska zemlja – Poljska pustila svoj depozitni sistem u funkciju rekavši da je još sedam evropskih zemalja na putu procene i istraživanja načina uvođenja DRS-a. Među njima je i Srbija. Mihai je imala u konkretne preporuke za našu zemlju.

Predstavnica kompanije Nestle, Ivanka Stojnić, menadžerka za održivost, uzela je učešće u panelu “Šta donosi nova era upravljanja ambalažom i ambalažnim otpadom?” i održala samostalnu prezentaciju „Cirkularnost bez kompromisa“ predstavivši tom prilikom prilagođavanje kompanije Nestle PPWR-regulativi kroz proizvodne procese i izmene u ambalaži.

Predstavnica Coca-Cole Hbc Srbija, u prvom panelu Ambipak konferencije, Tisa Čaušević, v.d. direktorka korporativnih poslova i održivosti u kompaniji Coca-Cola HBC Srbija i Crna Gora, naglasila je potrebu uspostavljanja depozitnog sistema prikupljanja iskorišćene ambalaže za piće, istakavši stav da bi kontrolu nad istim trebalo da ima privreda.

Vladimir Žugić, predstavnik Alijanse za cirkularna pakovanja, učesnik istog panela, između ostalog, naglasio je neophodnost organizovanja sistema povrata ambalaže kako proizvođači ambalaže u Srbiji ne bi dolazili u situaciju da uvoze reciklirani materijal što dodatno poskupljuje i otežava poslovanje.

Sa učesnicima prvog panela razgovarala je Milana Petrović, urednica EUpravo zato portala.

Uvođenje novih materijala u ambalažnu industriju, koji su to materijali i kako mogu biti podrška održivosti, govorio je predstavnik kompanije Inter Gradex Trade, Marko Savić dok se u program uključio i Paul Liang predstavnik kompanie Sinofilm iz Kine, predstavivši novi ZPE materijal – inovativni termoskupljajući polietilen.

Na konferenciji je učestvovala i predstavnica organizacije Ceflex, Liz Morrish, rukovodilac dizajna, koja se uključila online, a Jelena Petljanski, Ball Corporation održala je prezentaciju o najnovijim eko-oznakama na ambalaži koje će naći svoju primenu od 2028. godine.

Završni panel konferencije bio je posvećen praktičnim izazovima sa kojima se susreću proizvođači hrane, kozmetike i ambalaže u lancu od fabrike do krajnjeg potrošača. Panel je otvorio pitanja regulative, zdravstvene bezbednosti, održivosti i odgovornosti kompanija, ali i nivo razumevanja koje potrošači imaju o pojmovima kao što su reciklabilno, biorazgradivo i kompostabilno.

Učestvovale suprof. dr Tanja S. Petrović (Univerzitet u Beogradu – Poljoprivredni fakultet, Institut za prehrambenu tehnologiju i biohemiju), Gordana Vraštanović-Pavićević (konsultantkinja za materijale za kontakt sa hranom, stručna saradnica laboratorije FieldTest), Jelena Borovica Ivanović (menadžerka nabavke roba i usluga Budimka/ITN Group), Spomenka Pavlović (menadžer obezbeđenja kvaliteta, Smurfit Westrock Avala Ada). Panel je moderirala Irena Lalić, urednica Ambipak magazina.

Jasna poruka sa konferencije, koja je u Privrednoj komori Srbije, okupila sektor ambalažne i procesne industrije i stručnu javnosti, jeste da je za dalji razvoj neophodno uspostavljanje stabilnih zakonskih okvira, jačanje infrastrukture i dosledna primena propisa. Učesnici su istakli da bez ovih temelja nema održivog i efikasnog upravljanja ambalažom i ambalažnim otpadom.

Veliko interesovanje za temu upravljanja ambalažom i ambalažnim otpadom u Srbiji, pokazuje i odaziv posetilaca — program konferencije ispunio je Veliku salu PKS gotovo do poslednjeg mesta, a na marginama događaja ostvareni su kvalitetni kontakti i dogovorene saradnje.

Konferenciju “Dinamični svet ambalaže. Kreativno. Odgovorno.” možete pogledati na Youtube kanalu Ambipak – platforma industrije ambalaže a za više izveštaja sa konferencije pratite Ambipak magazin

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Vesti

Kako da razlikujete ljudski glas od veštačke inteligencije?

by bifadmin

Možete koristiti nekoliko taktika da biste dešifrovali da li slušate glas veštačke inteligencije ili živog ljudskog bića. Sve je teže razlikovati da li je nešto što vidimo na vebu delo veštačke inteligencije ili ljudi. Kao i kod videa, ovo važi i za audio snimke.

Ako želite da napravite tu razliku, evo na šta treba da obratite pažnju.ako da razlikujete ljudski glas od veštačke inteligencije: Ovo je par trikova

Nema prirodnih pauza

Ako nema pauze tamo gde bi prirodno trebalo da bude, to bi mogao biti znak da je video ili zvučni zapis generisala veštačka inteligencija. Noviji i skuplji modeli obično nemaju ovaj problem, ali ranije verzije i jeftiniji modeli nisu na istom nivou.

Na primer, ne možete čuti nikakve prirodne pauze u podkastima generisanim veštačkom inteligencijom. Iako oba glasa definitivno zvuče ljudski, uključujući elemente poput disanja, nijedna osoba ne prestaje kada to ima smisla.

Naravno, to može biti i rezultat lošeg sklapanja. Ali u mnogim slučajevima ovo je rezultat ranijih verzija softvera veštačke inteligencije.

Iako je veštačka inteligencija (AI) audio znatno napredovala, još uvek nije savršena. Zato često možete uočiti probleme i greške ako pažljivo slušate. Ovo može uključivati stvari poput pogrešnog izgovora, intonacije i slično. A takvi problemi će biti češći kod starijih AI modela. Nedoslednost pri reprodukciji velikim brzinama Ako pokušavate da utvrdite da li je zvuk koji slušate generisan veštačkom inteligencijom, podešavanje brzine na 1,25 puta ili brže može prilično jasno pokazati da ne slušate pravi ljudski glas.

Nema disanja

Ne čuje se disanje u podkastu ili videu? Ljudi moraju da dišu dok govore, i moguće je da se to čuje. Takođe je malo verovatno da će veštačka inteligencija generisati uzdahe, disanje kroz nos zbog prehlade i slično.

Glas je previše emotivan

Glasovi veštačke inteligencije nisu nužno dobri u prikazivanju celog spektra ljudskih emocija. Često su preterano emotivni ili izražavaju emocije u pogrešno vreme.

Oslanjajte se na intuiciju

Intuicija je bila i ostala jedan od ključnih alata za opstanak naše vrste. Zato je ne ignorišite kada ste u nedoumici da li je audio snimak generisan veštačkom inteligencijom ili ne.

Izvor:Tportal/Blic

Foto: Alexandra_Koch, Pixabay

 

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Društvene mreže im pomogle da gaje kvalitetniji krompir

by bifadmin

Bračni par Lazarević je pomoću saznanja sa društvenih mreža počeo da gaji krompir bez hemije i veštačkog đubriva koji je kvalitetniji od onog iz klasičnog uzgoja.

Kako piše portal Agroklub, Vera i Miloš Lazarević iz okoline Topole isprobali su nov način gajenja krompira koristeći malčiranje u zasadu na svom imanju. Ideja se pokazala kao veoma uspešna, a dobijen je proizvod koji nije tretiran ni đubrivom ni hemikalijama.

Malčiranje štiti i od bolesti

“Supruga je na društvenim mrežama videla taj način uzgoja. Želela je da i mi to tako uradimo, da probamo, pa šta bude. Ispričala mi je kako izgleda postupak i ja sam je samo poslušao”, kaže domaćin Miloš Lazarević, dodajući da je njihov mali „eksperiment“ bio uspešan.

Prošle godine, kaže Miloš, od zasađenih 10 izvadili su oko 100 kilograma. Ove godine zasadili su 30 kilograma i krompir se “dobro držao” uprkos velikoj suši, ali ne znaju koliko su proizveli jer još nisu izmerili celokupan rod. “Ipak, mi smo i više nego zadovoljni”, kaže Lazarević i ističe da krompir nema oštećenja, kvarnih i trulih krtola.

Kako se sprovodi ovaj postupak

Ne napadaju ga, kaže, ni bolesti, štetočine, pa krompir ostaje čist i zdrav. Ovaj domaćin objašnjava postupak koji su on i supruga primenili i otkriva da su tokom proizvodne godine nekoliko puta krompir malčirali slamom i travom, a zalivali ga samo jednom.

“Zasadi se kao i obično, samo ne toliko duboko, već pliće, tek toliko da se zatrpaju krtole. Ispod krtola može da ide stajnjak. Onda preko zemlje stavimo slamu, pokošenu travu i to radimo svaki put kada kosimo dvorište. Dakle, ne bacamo košenu travu, ne palimo kao što mnogi rade, nego sa tim zagrćemo krompir kao što inače svi rade zemljom”, pojašnjava Lazarević postupak malčiranja.

On ističe da ovako tretiranom krompiru suša ne smeta, kao i da je on dosta je kvalitetniji nego onaj u klasičnom uzgoju.

Izvor: Agroklub

Foto: Pexels, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Kako prepoznati trenutak kada firma prerasta svog osnivača?

by bifadmin

Rani razvojni period svake kompanije karakteriše snažna uloga osnivača. Vlasnik je inicijator ideje, glavni nosilac posla i najčešće jedini garant operativne i strateške koherentnosti. U toj fazi: agilnost, fleksibilnost i lični angažman ključni su faktori opstanka i rasta.

Međutim, kako firma raste, raste i kompleksnost poslovanja. Broj zaposlenih se povećava, zahtevi tržišta postaju sofisticiraniji, a donedavno funkcionalna struktura počinje da pokazuje znake preopterećenosti. U tom trenutku javlja se kritična tačka razvoja, firma prerasta svog osnivača.

Ključni indikatori promene

Centralizovano odlučivanje postaje usko grlo.

Osnivač zadržava kontrolu nad svim ključnim odlukama, od svakodnevne operative do strateških inicijativa. Poslovni procesi se usporavaju, a tim gubi autonomiju i inicijativu.

Organizacija je zavisna od pojedinca.

Ako prisustvo osnivača predstavlja preduslov za funkcionisanje poslovnog sistema, to ukazuje na odsustvo institucionalizovanog znanja, procedura i delegiranih odgovornosti.

Rast prihoda ne prati rast kapaciteta.

Firma bilježi rast prihoda, ali dolazi do zastoja u isporuci, problema u koordinaciji timova, fluktuacije zaposlenih ili smanjenja kvaliteta usluge. To je znak da su postojeće strukture došle do maksimuma efikasnosti.

Vizija postoji, ali nije prenesena.

Osnivač zna gdje firma treba da ide, ali ta vizija nije artikulisana u vidu operativne strategije, niti komunicirana kroz jasne ciljeve zaposlenima. Posledica je niska usklađenost i nedostatak angažovanja u timu.

Ne postoji sistemsko upravljanje.

Bez procesa, KPI-ja, standardizacije i odgovornosti, firma funkcioniše zahvaljujući pojedincima, a ne sistemima. To značajno povećava rizik poslovanja i ograničava skalabilnost.

Od vođenja ličnim primerom ka vođenju kroz sistem

Upravo u ovom trenutku od osnivača se očekuje transformacija u ulogu lidera koji gradi sistem, kao i da prekida da operativno učestvuje u svakoj aktivnosti. Ključna promena ogleda se u sljedećem:

Postavljanje srednjeg menadžmenta sa jasno definisanim nadležnostima, ovlašćenjima i odgovornostima;

Uvođenje procesa koji omogućavaju standardizovanu i doslednu primenu;

Izgradnja organizacione kulture zasnovane na povjerenju, odgovornosti i prenosu znanja;

Fokus na dugoročnu strategiju, a ne svakodnevno „gašenje požara“.

Strategijski momenat za održivi rast

Prepoznavanje trenutka kada firma prerasta svog osnivača nije samo pitanje operativne održivosti, već strateška odluka koja ima direktan uticaj na vrijednost firme, njen tržišni položaj i dugoročnu stabilnost. Kompanije koje proaktivno reaguju u ovoj fazi, prelaze iz preduzetničkog u institucionalni model poslovanja, što omogućava skalabilnost, profesionalizaciju i otpornost na promjene.

U suprotnom, preduzetnički zamor, preopterećenost i odlazak ključnih ljudi često rezultiraju stagnacijom, pa i padom. Kada osnivač shvati da više nije neophodno da bude prisutan u svakoj tački procesa, već da njegov posao postaje osnaživanje sistema i ljudi, tek tada organizacija dobija kapacitet za održiv i nezavisan rast.

To nije kraj preduzetničke uloge, već njena najzrelija forma.

Program Business Compass koji organizuju Victory Consulting i NEST Coworking biće dostupan od jeseni 2025. Pridružite se i otključajte puni potencijal svog tima.

Izvor: Investitor.me

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci