Promena klime, niža otkupna cena meda, i veliki broj falsifikata na tržištu su problemi s kojima se bore pčelari.
Falsifikovani med je nekada bio retkost. Sada dominira na tržištu. Za potrošače je poražavajući podatak da je tek u svakoj trećoj tegli pravi med, piše RTS.
I to su podaci na svetskom nivou. Koji je med pravi, a koji veštački, ni stručnjaci ne mogu lako da procene, već samo uz laboratorijske analize.
„Nećete verovati da su ovi koji rade falsifikate kao čarobnjaci, prevare profesore koji se više od 30 godina bave pčelarstvom i medom kao što sam ja. Ja sam jednom prilikom u inostranstvu imao prilike da me čovek pita koji je to med, ja sam rekao koji je, a on kaže, profesore, to je čist falsifikat“, rekao je predsednik Srpskog društva za testiranje kvaliteta meda prof. dr Slađan Rašić
Pčelari se žale na nisku otkupnu cenu
Pre pet godina za kilogram meda otkupna cena je bila sedam evra, sada je tri evra. I tu su opet u prednosti proizvođači falsifikata.
„Koriste se razne melase ili bombon sirupi i šta ja znam šta sve koriste, neke proizvode koji u nabavci koštaju 50 do 100 dinara, a ovamo izađu na tržište sa 400 do 500 dinara i onda mi nikada ne možemo da budemo konkurentni“, objasnio je pčelar iz Vlasotinca Zoran Krstić.
Pčelari kažu da tegla prirodnog meda ne sme da košta manje od hiljadu dinara. U protivnom, proizvodnja se ne isplati.
„Poznajemo mnogo pčelara, posebno moj otac koji je dosta pčelara opčelario, ali nažalost veliki broj njih je posle nekoliko godina odustao jer je teško naći svoju računicu u svemu tome“, rekao je pčelar sa Sokolskih planina Đorđe Radovanović.
Kako naći pravi med
Potrošači se pitaju kako pronaći pravi med, kad falsifikatori mogu da prevare i stručnjake. Rešenje je u tradiciji i poverenju. Milojkovići sa Homoljskih planina imaju 600 košnica i med prave više od pola veka.
„Imamo mušterije u Beogradu, Novom Sadu, šaljemo med pouzećem. Prodajemo matični mleč, propolis, bagremov, livadski, šumski, lipov med, selimo košnice“, kaže Svetlana Milojković iz sela Kamenovo, Homolje.
Osim što nam daju med, pčele su i najznačajniji biljni oprašivači. Iako je još Ajnštajn govorio da kada bi pčele nestale, za četiri godine ne bi bilo života na Zemlji, ljudi ih vrlo često nemarom i hemikalijama ubijaju.
Izvor: RTS
Foto: Pixabay
