Deluje gotovo neverovatno, ali do 2030. godine iz budžeta Evropske unije će se čak 800 milijardi evra uložiti u razvoj vojne industrije.

Do sada Brisel, praktično, nije ulagao u fabrike oružja i municije, tako nešto nije bilo predviđeno osnivačkim aktima EU. No, vremena su se promenila, pa će se ubuduće finansirati rakete, topovi, automati…

Predviđa se da se od 150 do 200 milijardi investira na osnovu zajedničkog zaduženja svih 27 članica Unije, što, direktnije kazano, znači da će teret otplate pasti samo na bogatije članice.

Drugim rečima, ovako osmišljen plan zajedničkog kredita znači da će bogatiji pokloniti siromašnijim članicama određenu svotu novca, ali samo pod uslovom da je ulože namenski, u naoružanje.

Militaristički naboj

Mada su nadležnosti Brisela kada je reč o militarijama minimalne, nađen je nekakav način da se ubuduće novac usmeri ka vojsci. Nije preterano iznenađenje, suviše dugo se iz Evrope podstiče pretnja, a u kontinentalnim političkim centrima je zavladala prava rusofobija.

Militaristički naboj i okretanje naoružanju dešava se i na nivou članica Unije. Tako je Nemačka već u startu sukoba u Ukrajini dodatnih 100 milijardi evra odvojila za vojne potrebe, dok je Poljska izdvajanja za vojsku povećala na čak 4,7 odsto nacionalnog BDP-a.

Nemali deo rekordnog budžetskog deficita Francuske od preko šest odsto dolazi od vanredno finansirane vojne proizvodnje. Kako Pariz nema novca, ušlo se u iznimno veliki budžetski deficit i pored toga što je javni dug države veći od 130 odsto BDP-a.

Grčki slučaj

Problem je, izgleda, baš u tome što Francuska nije jedina evropska država koja nema prihoda ni blizu dovoljnih za potrebnu javnu potrošnju. Stanje putne i pružne mreže u najrazvijenijoj EU državi Nemačkoj je veoma loše, potrebne su goleme investicije.

Slično je i u Italiji, Španiji, Poljskoj… ali privreda evropskih država odavno usporava, te nema ni novca u budžetu. Logično je odlučiti se na pozajmice, međutim u Uniji je dugo važio normativ da deficit ne sme preći tri odsto budžeta, niti javni dug 60 odsto nacionalnog BDP-a.

Vratimo se desetak godina unazad i setimo se kako su Evropljani pritiskali Grčku da ne povećava svoj inače izrazito visok javni dug. Zamalo je nisu izbacili iz Unije, najveći pritisak dolazio je baš iz Nemačke i Francuske čije su banke bili glavni kreditori i grčke države i grčke ekonomije.

Novoformirana takozvana Trojka, koju su činili predstavnici Unije, Evropske centralne banke i MMF-a je, praktično, od grčke vlade preuzela upravljanje javnim finansijama. I pored strogih evropskih mera usmerenih na smanjenje zaduženosti, grčki javni dug je i danas iznad 160 odsto nacionalnog BDP-a i teško da će se u narednih četvrt veka smanjiti.

Brz zaborav

Sada kada su se gotovo sve evrounijske države našle u novčanoj oskudici, brzo i zajednički su zaboravili na još važeća finansijska pravila i odlučili da do nedostajućeg novca dođu pozajmicom. Nemačka je ukinula ustavnu odredbu koja joj je zabranjivala da za budžet uzima kredit. U državnu kasu je decenijama mogao da se sliva samo novac iz prihoda.

No danas su drugačija vremena i mnoge evropske države, mada već visoko zadužene, masovno potežu za novim pozajmicama. Novac im je potreban za poboljšanje infrastrukture, jačanje ekonomije, prevazilaženje sve većeg zaostajanja u digitalizaciji i razvoju veštačke inteligencije.

I Unija se odlučila da novac nameni ekonomiji, ali tako što će razvijati industriju naoružanja, nadajući se da će proizvodnja najnovijih tipova brodova, aviona i satelita za sobom povući i razmah pratećih delatnosti.

Učinila je to ne samo ignorišući još postojeća sopstvena pravila, već i zbunjujući kako sopstvene građane tako i svetsku javnost time što industriji naoružanja daje prednost u odnosu na najmodernije tehnologije.

Izvor: 021.rs, autor Živan Lazić

Foto: Pixabay

Zamislite da se jednog jutra ulogujete u svoj bankarski nalog i zateknete sve blokirano – kartice ne rade, trajni nalozi stopirani, a štednja nedostupna. Nema upozorenja o prevari, nema odbijenog čeka. Samo kratka poruka: „Zatvaramo vaš račun. Molimo da napravite alternativne aranžmane.“

Ovo nije redak scenario. Sve više ljudi i kompanija širom sveta doživljava tzv. „de-banking“ – isključenje iz osnovnih bankarskih usluga.

U finansijskoj industriji to se zove „de-risking“, kada banke prekidaju odnose sa klijentima ili čak čitavim sektorima kako bi izbegle regulatorni ili reputacioni rizik.

Iako na prvi pogled deluje kao tehničko pitanje iz oblasti usklađenosti, u stvarnosti se radi o temi koja se nalazi na raskrsnici između borbe protiv finansijskog kriminala, političkih prava, međunarodne trgovine i svakodnevnog pristupa novcu. SAD, Velika Britanija i EU biraju potpuno različite pristupe ovom problemu.

SAD: Tramp protiv “woke kapitalizma”

Američki predsjednik Donald Tramp nedavno je potpisao izvršnu uredbu kojom se bankama zabranjuje da zatvaraju račune iz političkih ili religijskih razloga. Odluka zabranjuje upotrebu „reputacionog rizika“ kao opravdanja i nalaže regulatorima da u roku od 180 dana preispitaju praksu banaka.

Trampove pristalice tvrde da se time štiti sloboda političkog izražavanja i zaustavlja diskriminacija konzervativaca, dok kritičari upozoravaju da banke mogu biti primorane da zadrže klijente koji predstavljaju realan rizik od finansijskog kriminala ili bezbednosnih prijetnji.

Tramp se na ovu temu fokusirao i zbog ličnih iskustava – više puta je optužio JPMorgan Chase i Bank of America da su mu odbili saradnju nakon prvog predsedničkog mandata zbog njegovih političkih stavova.

Velika Britanija: Slučaj Najdžela Faraža i javni skandal

U Britaniji je ova tema eksplodirala 2023. nakon afere kada je elitna banka Coutts zatvorila račun Najdželu Faražu, poznatom brexit političaru. Interna dokumenta kasnije su pokazala da su politički stavovi igrali ulogu u odluci.

Za banke poput Couttsa, političari se tretiraju kao PEP (Politically Exposed Person), što znači dodatne provere porekla imovine i transakcija. Kada se tome doda činjenica da Faraž više nije ispunjavao finansijski minimum za određene usluge, odluka banke bila je prije rezultat kalkulacije rizika i troškova nego političkog progona.

Ipak, slučaj je izazvao ogroman politički pritisak i naterao britansku vladu da uvede nova pravila – banke sada moraju klijentima dati najmanje 90 dana otkaznog roka i jasnije objašnjenje razloga za zatvaranje računa.

EU: Tehnički pristup, manje politike

Za razliku od Vašingotna i Londona, Brisel ovu temu tretira kao tehnički regulatorni izazov. Evropska centralna banka (ECB) i Evropska bankarska federacija (EBF) godinama izdaju smernice kako bi se sačuvala finansijska inkluzija, ali i poštovala pravila o pranju novca i finansiranju terorizma (AML/CFT).

Banke u EU u većini slučajeva primenjuju individualni, “case-by-case” pristup, fokusirajući se na crvene zastavice – npr. kada identitet klijenta ne može biti potvrđen ili kada postoji sumnja u vlasničku strukturu kompanije.

Za razliku od Trampove administracije, EU želi balans između finansijske bezbednosti i pristupa osnovnim bankarskim uslugama – bez masovnog zatvaranja računa čitavim sektorima.

Izvor: Euronews/Investitor.me

Foto: Pixabay

Od Anchorage Digital-a do BitGo-a i Morgan Stenlija, sve veći broj finansijskih firmi ubira velike naknade vozeći se na talasu korporativne kupovine kripto valuta, odnosno bitkoina.

Rekordan broj javnih kompanija dodaje kriptovalute u svoje bilanse stanja, navodno kako bi diverzifikovali svoje portfelje, zaštitili se od inflacije i privukli nove investitore.

Neizrečeni razlog, naravno, jeste želja menadžmenta da podigne cenu akcija.

U poslednjim mesecima, samo najava tzv. „kripto trezorske“ strategije bila je dovoljna da podigne tržišnu cenu akcija.

Prava zarada, međutim, odlazi trgovcima „ašovima i lopatama“ ovog zlatnog naleta: čuvarima sredstava, brokerima, menadžerima imovine i investicionim bankama koje ubiru naknade na svakoj transakciji, transferu i ugovoru o skladištenju. Tokom poslednjih šest meseci, trend je dostigao „tačku usijanja“.

„Zarazan trend“

Postao je „postao potpuno zarazan“, kaže Nejtan Mekoli, suosnivač i izvršni direktor kompanije Anchorage Digital sa sedištem u San Francisku.

Njegova kripto banka već je sklopila ugovore za upravljanje bitkoin trezorom vrednim dve milijarde dolara u vlasništvu Tramp Media. Kao i portfeljem od 760 milijuna dolara kompanije Nakamoto Holdings, kompanije fokusirane na bitkoin koja je nedavno najavila SPAC spajanje s KindlyMD-om. Reč je o malojzdravstvenoj kompanijiiz Solt Lejk Sitija koja posluje s gubicima. Njena akcija pre maja prodavala se za manje od dva dolara.

Danas se KindlyMD-ova firma pod nazivom Nakamoto kotira pod oznakom NAKA na Nasdak berzi. Njene akcije se prodaju po 15 dolara, što joj daje tržišnu vrednost od 114 miliona dolara.

Sve se kupuje

Pre godinu dana, mala grupa korporativnih kupaca kolektivno je posedovala nešto više od 416.000 bitkoina. Danas, najmanje 152 kompanije koje javno trguju kontrolišu više od 950.000 novčića.

Vrednost iznosi više od 110 milijardi dolara, prema podacima sajta BitcoinTreasuries.net. Nesporni „veliki igrač“ među njima i dalje je milijarder Majkl Sejlor sa svojom kompanijom Strategy. Ona je pionir u korporativnoj upotrebi kriptovaluta.

Oslanja se na kreativne metode finansiranja. Od konvertibilnih obveznica do varijabilnih preferencijalnih akcija bez roka dospeća.

Strategy Inc., koja je započela kao mala softverska firma iz Tajson Kornera u Virdžiniji pod imenom MicroStrategy, danas poseduje bitkoine vredne 73 milijarde dolara. Tržišna kapitalizacija joj je 95 milijardi dolara što je 25% više u odnosu na vrednost njene kripto imovine.

A sledbenici Strategy-ja ne staju samo na bitkoinu, kupuju i iter, solanu i čitav niz drugih digitalnih sredstava. Samo ove godine, kompanije su prikupile više od 98 milijardi dolara u te svrhe.

To pokazuju podaci kripto savetodavne firme Architect Partners. Dodatnih 59 milijardi obećano je od strane 139 kompanija od juna.

Šta još treba znati?

Najnoviji primer World Liberty Financial, kripto firma u većinskom vlasništvu Trampove porodice, nedavno je najavila da u svom trezoru ima 1,5 milijardi dolara osiguranih sopstvenim tokenom WLFI. To se nadovezuje na trezor od dve milijarde dolara u bitkoinima, koji drži Tramp Media.

Za sada je širi uticaj ovog trenda teško kvantifikovati jer je još u ranoj fazi, kaže Eliot Čun iz firme Architect Partners.

„Groznica“ je već „generisala veliki broj naknada na svim nivoima.“

Naknade za garancije emisije i druge provizije iz emisija preferencijalnih akcija i konvertibilnih obveznica već se pokazuju kao unosan posao za brojne tradicionalne investicione banke i brokerske kuće. Među njima su Morgan Stenli, zatim Barclays Capital, Moelis & Company i TD Securities.

Na primer, firma Strategy je u martu ponudila 722 miliona dolara vrednu emisiju od 8,5 miliona povlašćenih deonica. Morgan Stanley je bio među onima koji su garantovali zajedno s još otprilike desetak drugih kompanija zaradivši procenjenih 10 miliona dolara naknada.

MARA Holdings, kompanija iz Fort Lauderdalea posvećena rudarenju kriptovaluta, a sada i kupovini i gomilanju bitkoina, u julu je izdala 950 miliona dolara vredne konvertibilne obveznice.

Morgan Stenli i ostali verovatno će na tom poslu prihodovati 10 miliona dolara.

Veliki dobitnici

Još jedan dobitnik kripto trezorskog buma su oni koji čuvaju digitalnu imovinu u ime svojih klijenata.

Primer je iskusni BitGo. On je u prvoj polovini 2025. premašio 100 milijardi dolara imovine na ovaj način, zahvaljujući i rastu tržišta kriptovaluta i sve većem broju korporativnih trezora.

„Korporativni trezori postaju sve veći deo našeg poslovanja. Pre šest meseci to skoro da nismo ni viđali, ali sada čine značajan deo novih klijenata“, kaže Adam Sporn, direktor sektora za primarno brokersko poslovanje i institucionalnu prodaju u SAD-u u kompaniji BitGo.

On procenjuje da je oko dvadesetak kompanija koje upravljaju kripto trezorima u poslednjih nekoliko meseci objavilo ugovore o čuvanju s BitGo-om.

Ovaj poslovni rast pomogao je kompaniji da u julu poverljivo preda zahtev za inicijalnu javnu ponudu (IPO).

Šta sa kupljenom digitalnom imovinom?

Veliki čuvari kao što su BitGo i Coinbase naplaćuju institucionalnim klijentima kombinaciju početnih, godišnjih i dodatnih naknada za čuvanje njihove kripto imovine i pomoć u ostvarivanju prihoda od nje.

Najčešća struktura je godišnja provizija na ukupnu imovinu pod čuvanjem koja obično iznosi između 0,15% i 0,30%.

Veliki klijenti mogu da pregovaraju o nižim stopama, čak do 10 baznih poena, odnosno 0,10%, kaže Ravi Doši, globalni ko-direktor tržišta u kompaniji FalconX.

Iako ove naknade znače stotine miliona dolara prihoda za čuvare koji upravljaju desetinama milijardi dolara u bitkoinu, marže na ugovore su obično izuzetno male.

Međutim, potražnja za kriptovalutama koju generišu ove korporativne „zamene“ dodatno puni kase berzi i glavnih brokera kao što su Coinbase, FalconX i Cumberland.

Svaka kupovina podstiče lančanu reakciju. Veća kupovina podiže cene, privlači nove investitore i stvara više tokena za trgovanje, ističe Dan Dolev, viši analitičar u kompaniji Mizuho.

Nije samo trgovanje unosno

Pored trgovanja i čuvanja imovine, usluge ostvarivanja prinosa poput „stakinga“ (držanje uloga), pozajmljivanja i opcione zaštite predstavljaju još jedan unosan pravac.

Staking nagrađuje korisnike koji zaključaju svoje tokene kako bi pomogli u verifikaciji blokčejn transakcija.

Opcione strategije koriste finansijske derivate za podešavanje odnosa rizika i nagrade u portfoliju bez promene osnovne raspodele imovine.

„Kada ove kompanije prikupe kapital s namerom da ga uvrste u svoje bilanse stanja, vrlo brzo se suoče s pitanjem: ‘Šta sada?’“, kaže Eliot Čun iz firme Architect Partners.

„Postoji više od 60 milijardi dolara u kripto imovini koja mora da generiše prinos, a te javno kotirane kompanije to ne mogu same“, dodaje.

Do sada su se firme uglavnom oslanjale na rast vrednosti osnovne imovine kako bi ostvarile prinos.

Brz porast trenda korporativnih kripto trezora stvara pritisak da se diferenciraju traženjem strategija za ostvarivanje prinosa ili jeftinim kapitalom za kupovinu bitkoina, objašnjava Sidni Pauel izvršni direktor firme za kripto pozajmice Maple Finance sa sedištem u Melburnu.

Ima još mnogo prostora za rast

Da bi izgradile konkurentsku prednost, te kompanije će sve više posezati za institucionalnim zajmodavcima poput Two Prime i Maple Finance, kao i za onima koji upravljaju imovinom kao što su Wave Digital Assets, Arca i Galaxy.

Ove firme naplaćuju između 25 i 50 baznih poena (0,25%–0,50%) za upravljanje trezorima. To tvrdi Huan Leon iz firme Bitwise, koja se bavi upravljanjem i savetovanjem u vezi sa kripto imovinom.

Početkom ovog meseca, Galaxy je izvestio o prilivu od 175 miliona dolara u svoj sektor za upravljanje trezorskom imovinom.

To je delimično zahvaljujući rešenjima koja pruža za svojih dvadesetak klijenata koji drže kriptovalute u okviru svojih korporativnih trezora. U međuvremenu, Vol Strit već finansira ovu navalu.

Ohrabreni povoljnijom regulatornom klimom pod predsednikom Trampom i jasnijim propisima, investicioni giganti kao što su Capital Group (gigant među investicionim fondovima), hedž fond D1 Capital Partners i investiciona banka Cantor Fitzgerald nalaze se među onima koji finansiraju korporativno gomilanje kriptovaluta.

Uprkos skepticima kripta, bum digitalnih trezora tek je na početku.

„Mi verujemo da će, na kraju, sve kompanije postati kripto trezorske kompanije na ovaj ili onaj način“, kaže Huan Leon.

Ukazuje i na to da se širom sveta trenutno u korporativnim gotovinskim rezervama nalazi oko 31 trilion dolara.

„Bilo da drže 1%, 10% ili 100% svoje imovine u kriptovalutama, nešto će sigurno držati. Dakle, imamo još mnogo prostora za rast“, kaže on.

Izvor: Džuli Goldenberg, novinarka Forbes

Foto: Pixabay

U eri novih tehnologija, dolazi do promene i ekonomskog sistema. Postavlja se pitanje da li kapitalizam funkcioniše po svojim osnovnim stubovima na kojima je nastao. Da li i dalje ulaganje u proizvodne resurse donosi profit? Grčki ekonomista i bivši ministar finansija Janis Varufakis kroz svoje analize proglasio je propast tržišta kao takvog, piše RTS.

Dok skrolujemo po društvenim mrežama, naručujemo stvari iz fotelje ili plaćamo račun jednim klikom – teško primećujemo da se ekonomski sistem menja pred našim očima.

Funkcionisanje kapitalizma po principu profita – ulaganje u proizvodne resurse koje donosi profit, prema analizama grčkog ekonomiste, evoluiralo je u nešto što liči na digitalnu verziju feudalizma nazvanu tehnofeudalizam.

„Kada govorite o tehnofeudalizmu, to govori o nečemu što je, pre svega uticaj, tehnologije na ponašanje običnih ljudi. Mi vidimo da ljudi mnogo potpadaju kroz uticaj društvenih mreža, naravno veštačke inteligencije“, kaže Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije.

U srednjem veku kmet je plaćao zakup zemljišta svom feudalcu. Danas, trgovac plaća proviziju platformama da bi prodavao, a korisnik plaća platformi da bi koristio mrežu. Ne kupujemo samo robu – mi zapravo iznajmljujemo prostor u tuđem digitalnom dvorcu.

Prema tezama Janisa Varufakisa, profit je postao sekundaran, dok rentni model postaje sve dominantniji. Tehnološki giganti su gospodari, dok su svi ostali kmetovi, koji obrađuju zemlju za nekoliko novčića zauzvrat.

„Mislim da su te kompanije došle u monopolističke položaje i oni sve te monopolističke položaje ostvaruju kroz to što su ovladale tim ekonomijama mreža, ali mislim da je daleko to od toga da su oni feudalni gospodari“, kaže Ivan Ostojić, ekonomista.

Glavna odlika feudalnih gospodara

Glavna odlika feudalnih gospodara, kaže, jeste da oni izvlače ogromnu vrednost i da tu vrednost pretvaraju samo u svoju dobit, dok kompanije dosta ulažu u istraživanje i razvoj.

„Tako da je ovde u pitanju jedan vrlo jak monopol u simbiozi sa velikim državama, po mom skromnom mišljenju, a ne klasičan feudalni sistem“, kaže Ostojić.

Bojan Stanić ukazuje da je tržište je globalizovano i da je moguće doći na njega.

„Međutim, ono sad pokušava da se ograniči kroz uvođenje carina, necarinskih barijera i tako dalje. Većina ljudi u okviru ponude i tražnje su cenovno orijentisani“, kaže Stanić.

Svakim lajkom hranimo algoritme

I korisnici koji misle da besplatno koriste aplikacije zapravo plaćaju. Svakim lajkom, pretragama, mi hranimo algoritme i kreiramo vrednost za platforme. Podaci postaju nova nafta, a algoritmi novi zakonodavci.

„Ako su podaci i ako je vladanje tehnologijom novo zlato i nova nafta, to postaje resurs za koji se velike sile bore. I onda se dešava to da ako biste nešto skalirali, vama je potrebna ogromna populacija, zato Kina i Amerika dominiraju i kroz tu populaciju dobijaju pristup ogromnom broju potrošača i njihovim podacima“, kaže ekonomista Ostojić.

U potencijalnom sistemu tehnofeudalizma alarmantan je uticaj na demokratiju i društvo. Platforme koncentrišu moć u svojim rukama, oblikuju naše misli, potrošačke navike i odluke. Da li je kapitalizam mrtav? Prema rečima sagovornika, ne, ali, izgleda, nije ni ono što je nekada bio.

Umesto konkurencije i slobodnog tržišta, sada imamo strukture u kojima je tržišni kolač već podeljen — a mi samo plaćamo da ga jedemo. Rentni monarh zamenio je kapitalističkog kralja.

Izvor: RTS

Foto: Pixabay