Politika i društvoVesti

Doba veštačke inteligencije: Poverenje ili nepoverenje

by bifadmin

Pojava alata na bazi veštačke inteligencije donela je brojne dileme oko etičnosti njihove upotrebe, najviše u segmentu obrazovanja. Nije tajna da je u poslovnoj zajednici masovnija upotreba AI alata svakodnevica, a sve više se koriste i za aktivnosti i odluke iz domena privatnog života.

Kada je reč o informisanju, mediji i dalje imaju dominantnu ulogu, iako nam pojedini sadržaji donose stres i osećaj nelagodnosti. Informisanje u doba AI bila je tema ovogodišnje ankete koju tradicionalno sprovodi PR agencija Chapter 4 na temu komunikacijskih trendova u Srbiji.

AI na poslu: igre bez granica i pravila?

Gotovo 63 odsto predstavnika poslovne zajednice u Srbiji potvrdilo je da koristi AI alate u poslovnom okruženju. Ovaj procenat je možda i veći jer deo njih koristi alate koje ne prepoznaju kao veštačku inteligenciju (poput Google translate servisa). AI alati se već dosta koriste za efikasnije, brže i jednostavnije obavljanje poslovnih procesa kao što su istraživanje i prikupljanje informacija, dobijanje inspiracije, kreiranje tekstualnog, foto i video sadržaja, analiza podataka i edukacija. Ipak, tek ili već 11 odsto ispitanih, svesno donosi odluke na osnovu upotrebe AI alata.

Više od polovine ispitanika ne brine što senzitivne informacije dele sa veštačkom inteligencijom, kao i to što iz informacija koje dele AI alati uče i ta saznanja prenose dalje korisnicima.

Poverenje ili nepoverenje prema AI

Kada je reč o svakodnevnom životu, više od polovine ispitanih, često ili ponekad koristi alate veštačke inteligencije za informisanje o brendovima i proizvodima, ili pri donošenju odluka poput kupovine, putovanja, planiranja obroka, investiranja ili zaduživanja.

AI alate koriste i kompanije i brendovi za kreiranje grafika, vizuala, tekstualnog sadržaja ili kroz korisničku podršku. Za skoro 37 odsto ispitanika ta činjenica ne igra značajnu ulogu kada je reč o poverenju. Ipak, deo ispitanika itekako zamera kompanijama i brendovima, jer smatra da to ukazuje na uštede koje prave, kreirajuići istovremeno manju vrednost za kupca ili korisnika i utičući negativno na njihovo poverenje.

Veza između informisanja i mentalnog zdravlja

Oko 14 odsto predstavnika poslovne zajednice navodi da AI alate koristi u svrhu svakodnevnog informisanja. Sa druge strane, najveći deo ispitanika se oslanja na društvene mreže (gotovo 90%), tradicionalne medije (65%), ali i podkaste (42%) i forume (21%). Interesantno je da podkast već nekoliko godina beleži konstantan rast. Neki od ispitanika posebno navode razgovor sa kolegama, ali i neformalne viber grupe, kao važan kanal komunikacije i informisanja.

Prema brojnim istraživanjima, uticaj medija na sve aspekte života je neminovan. Ispitanici u Srbiji navode da neki medijski sadržaji loše utiču na njihovo raspoloženja, pa i na mentalno zdravlje, a među njima su vesti i informativni program o dešavanjima u našoj državi, i to za čak dve trećine ispitanika. Na osećaj mira ispitanika dominantno negativno utiču vesti i informativni program o dešavanjima u svetu, sadržaj iz tabloida i rijaliti programi.

Medijski sadržaji koji prema istraživanju pozitivno utiču na dve trećine ispitanika su kulturni sadržaji, pozitivne poslovne vesti i dostignuća, kao i inovacije, što je istaklo skoro 55 odsto ispitanika. Sportski uspesi i inspirativne životne priče takođe imaju pozitivan uticaj na konzumente ovih sadržaja, ali i kvalitetni filmski i serijski programi.

Uz neprekidan razvoj tehnologije, veštačka inteligencija postaje nezaobilazan deo svakodnevnog poslovanja, privatnog života i informisanja. AI alati omogućavaju veću efikasnost, produktivnost i inovacije, a u budućnost će njihov razvoj i primena svakako biti još izraženiji.

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Popularni trgovinski lanac naplaćuje ulaz u radnju 12 evra

by bifadmin

Ova Shop & Go Aldijeva radnja za sad je prva i jedina takve vrste, otvorena još 2022. godine

Nećete moći da uđete u radnju ako se ne prijavite s Aldijevom aplikacijom koja će vam skinuti 12 evra ili ako nemate aplikaciju, onda morate s bankovnom karticom da platite 12 evra depozita.

Poznati nemački trgovinski lanac Aldi trenutno testira novi model kupovine u Velikoj Britaniji.

Svako ko želi da kupuje u Shop & Go u istočnom Londonu, mora da plati ulazak u radnju od deset funti (odnosno 12 eura), piše Fenix magazin.

Kroz samu radnju slobodno se krećete, a veštačka inteligencija registruje šta kupci uzimaju s police i stavljaju u korpu. Kada izađete iz radnje, iznos se automatski povlači s kartice koji je sačuvan u aplikaciji.
Novost u celoj priči je da sada kupci moraju da daju depozit da bi ušli u radnju. Ako potrošite 12 evra ili više evra, depozit se priznaje, ali ako potrošite manje ili ništa, depozit vam se vraća. Barem bi tako trebalo da bude u teoriji.

Sistem je očito još uvek donekle sklon greškama, izveštavaju mediji. Navodno su ponekad potrebni dani dok se preostali iznos ne vrati na račun. Osim toga verovatno su češći slučajevi dvostrukih zaduženja pri ulasku. Ova Shop & Go Aldijeva radnja za sad je prva i jedina takve vrste, otvorena još 2022. godine.

Izvor: 24sedam
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Poklon nije samo poklon, već su to veze i uspomene koje stvaramo

by bifadmin

Povodom Dana zaljubljenih i uoči njega, kao i na taj dan, korisnici Wolt dostave mogu prvi put da pošalju dragoj osobi porudžbinu/poklon uz personalizovanu poruku u sklopu dizajnirane čestitke, koju sami biraju. Na taj način, upotrebom besplatne e-čestitke, korisnici imaju mogućnost da iskažu i dodatnu pažnju prema voljenoj osobi.

Zajedno slavimo ljubav i povezanost sa svima koji su nam važni, darujući im poklone uz posebne pogodnosti iz Wolt marketa, birajući iz širokog asortimana parfimerija, knjižara, restorana, prehrambenih proizvoda i lokalnih prodavnica. Pored hrane, na platformi su dostupni i pokloni poput cveća, čokolade, aksesoara i drugo.

Možete da naručite buket sa porukom „Ti si najbolja“, ili za sebe set za negu kože pod sloganom „Zaslužujem ovo“, ili romantičnu večeru sa natpisom „Sećaš li se kad smo ovo nekad naručivali?“. Veliki je broj poklona koje možete da izaberete, uključujući lokalne proizvode i omiljene brendove – tako da svako može da nađe nešto posebno.

„Poklon nije samo poklon, već su to veze i uspomene koje stvaramo. Nova funkcija spaja Wolt iskustvo u dostavi sa radošću darivanja. Na ovaj način Wolt olakšava ljudima da se povežu i ovim putem. Uz „Gifting“ opciju koja je od danas dostupna, želimo da pomognemo ljudima da proslave značajne datume, i da na lep i personalizovan način pokažu pažnju i brigu“, dodao je Đorđe Davidović, direktor Wolt Srbija.

Nova opcija „Gifting“ funkcioniše tako što najpre unesete adresu isporuke primaoca, a potom odaberite poklon i personalizujte čestitku, koju želite. Pregledajte aplikaciju kako biste pronašli savršen poklon i odaberite opciju „Pošalji kao poklon“ prilikom plaćanja. Biće vam ponuđeno da dodate ličnu poruku, neku od digitalnih čestitki i kontakt podatke primaoca. Na kraju potvrdite svoju porudžbinu, a primalac će dobiti SMS poruku sa mogućnošću praćenja isporuke i pregledanja vaše poruke.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Srpski biznismeni u borbi oko austrijske banke

by bifadmin

Posle perioda zatišja, izgleda da će se borba oko preuzimanja Addiko banke nastaviti. Prvi koji je pokazao interesovanje za Addiko bila je kompanija Agri Europe Cyprus u vlasništvu srpskog biznismena Aleksandra Kostića, koji je već duže vreme u bankarskom biznisu preko srpske Aik Banke i Slovenačke Gorenjske banke.

Potom se u trku uključio Alta Pay još jednog srpskog biznismena Davora Macure, a za njima i slovenačka NLB banka.

Ulaskom u vlasničku strukturu banke još jedne srpske firme, Diplomat Pay d.o.o., koja je tada od strane ECB smatrana povezanom sa Alta Pay, situacija se dodatno zakomplikovala što je rezultiralo reakcijom ECB-a i blokadom glasačkih prava Alta Pay-a i Diplomat Pay-a, kao i odlukom o zabrani isplate dividende za 2024 godinu.

Neočekivana odluka ECB-a o Addiko banci

Borba oko vlasništva nad austrijskom Addiko bankom tako ne prestaje da iznenađuje šokantnim razvojem događaja. Evropska centralna banka (ECB) je u hitnom obaveštenju informisala banku da nije utvrdila postojanje koordinisanog delovanja između dva akcionara austrijske banke i da povlači odluku o imenovanju poverenika kako je bilo planirano.

Mali podsetnik za one koji nisu ispratili razvoj događaja od početka, u toku borbe za preuzimanje banke između Agri Europe Cyprus, NLB Banke i Alta Pay, ECB je analizirala sporazume između učesnika i zaključila da su Alta Pay Group i Diplomat Pay delovali koordinisano, te s stoga donela odluku o blokadi glasačkih prava na određenim brojem akcija.

ECB nastavlja da prati razvoj situacije

U međuvremenu, Diplomat Pay je prodao svoj udeo od 9,99% u Addiko Bank AG kompaniji S-Quad Handels-und Beteiligungs GmbH, austrijskog biznismena Alexandra Schutza, vlasnika Bečke investicione firme C-Quadrat. Time je firma Diplomat Pay u potpunosti izašla iz vlasništva Addiko banke.

Prema austrijskom Zakonu o bankarstvu, glasačka prava povezana sa 9,63% akcija Addiko banke, koje drži Alta Pay Group, i 9,99% koje je posedovao Diplomat Pay d.o.o., više nisu suspendovana. Kao rezultat toga, ECB će povući svoj zahtev za imenovanje poverenika za suspendovana glasačka prava sa Trgovačkog suda u Beču.

Isplata dividendi je i dalje na snazi

Nakon neuspele borbe za preuzimanje, ECB je donela drastičnu odluku, da stopira isplatu dividendi za 2024. godinu.

Bio je to finansijski triler koji je prodrmao uspavanu Bečku berzu. Tri investitora su se borila za kontrolu nad Addiko bankom, bivšom Hypo-Alpe-Adria. Iako ova banka, zbog svoje male veličine, nema veći značaj na bankarskom tržištu kako Austrije, tako i jugoistočne Evrope, postala je atraktivna kao ulaznica ne EU bankarsko tržište.

Situaciju dodatno komplikuje što je Addiko najmanja banka u evrozoni koja je pod supervizijom ECB-a.
Borbom za preuzimanje između Agri Europe Cyprus Aleksandra Kostića, slovenačke NLB banke i Alta Pay-a, značajno je promenjena vlasnička struktura bečke finansijske institucije, a što je rezultiralo i neočekivanim potezima ECB-a kao što je ovo o zabrani isplate dividende do daljnjeg.

Izvor: Nikola Avramović, Viši direktor za finansijski konsalting u Alvarez&Marsal za Austriju i jugoistočnu Evropu. Alvarez&Marsal sa sedištem u Nju Jorku je globalna konsultantska kuća, specijalizovana za akvizicije, spajanja, restrukturiranja i unapređenje performansi u finansijskom sektoru.

Foto: Pixabay

 

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Kolektivni bojkot trgovačkih lanaca nije dugoročno rešenje

by bifadmin

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Goran Petković rekao je danas da će poziv na bojkot kupovine u pet trgovačkih lanaca marketinški delovati negativno na njihovo poslovanje, ali da neće imati dugoročne efekte na spuštanje visokih cena.

On je za Betu rekao da se maloprodajna cena sastoji iz tri komponente, jedna je nabavna cena, odnosno proizvođačka, druga je razlika u ceni koju prisvajaju trgovci i treća je porez koji pripada državi.

„Baviti se samo jednom karikom, maržom trgovaca u tom lancu snabdevanja, kako bi se utvrdilo zbog čega su visoke cene u Srbiji, mislim da nije dovoljno, ali je dobro ako će ta akcija biti stimulans za Komisiju za zaštitu konkurencije da počne da radi i da se obuhavatnije bavi tim pritanjem“, rekao je Petković.

Dejan Gavrilović iz udruženja Efektiva pozvao je potrošače da od danas do petka, 14. februara bojkotuju kupovinu u Delezu u okviru koga posluju „Maxi“ i „Shop&Go“, zatim Merkatoru, čiji su „Idea“ i „Roda“, kao i u DIS-u, Lidl-u i „Univerexportu“.

Gavrilović je rekao da ako trgovine ne smanje cene da će u trećoj fazi ponovo pozvati na bojkot jer je Komisija za zaštitu konkurencije konstatovala da je u 2023. postojala povreda konkurencije i da su cene skočile duplo više od inflatornih pritisaka.

Da li postoji monopol?

Marže su te godine, kako je rekao, skočile sa 19 odsto na 38 odsto, a u nekim trgovinama i na 45 odsto, a ukupan prihod tih trgovaca porastao sa 3,8 milijardi dinara na 18,6 milijardi dinara.

Petković je rekao da u Srbiji, verovatno, ima i monopolista-proizvođača određene robe i da je zadatak Komisije da utvrdi da li postoje i ko su oni.

„Nisam primetio takve aktivnosti te Komisije. Mislim da bi neka tržišta bila interesantna za analizu postojanja monopola, što nije kažnjivo, ali zloupotreba dominantnog položja jeste. Komisija za takvu analizu ima resurse, pravnike, ekonomiste i druge stručnjake, takođe imaju pristup i mehanizme prikupljanja podataka kako bi ih analizirali i zaštitili građane“, rekao je Petković.

Dodao je da je ta Komisija imala uspešne akcije u prošlosti kada je ustanovila iste cene elektronskih uređaja u prodavnicama različitih maloprodajnih lanaca i sprečila diktranje cena velikog uvoznika koji je to zahtevao i kaznila i trgovine i uvoznika jer je to zabranjena praksa.

Naveo je da bi Komisija sada trebalo to da utvrdi da li se na neki način diktiraju i cene hrane.

Petković je rekao i da na visinu cena utiče i poreska stopa i da država može određene proizvode da svrsta na listu proizvoda sa nižom stopom poreza na dodatu vrednost (PDV).

„Cena goriva direktno je pod uticajem akciza“, rekao je Petković.

U časopisu Makroekonomske analize i trendovi (MAT) stučnjaci su naveli da su udruženja potrošača ovih dana pozvala na bojkot potrošače i u regionu.

Glavni metod borbe ‘bojkot’ kupovine

„Glavni metod borbe ‘bojkot’ kupovine, u susednoj Hrvatskoj zasad ima najveći odziv. U neku ruku, šizofreno je to što je bojkot podstaknut i od pojedinih ministara, koji time ili priznaju svoju nemoć u borbi sa inflacijom ili, podilazeći građanima, i ne znaju da se na takav način, niko, nikada i nigde u istoriji nije dugoročno izborio sa visokim cenama“, naveli su stručnjaci u MAT-u.

Istakli su da je u danima bojkota promet više nego prepolovljen tako da je državna kasa, zbog manje naplaćenog PDV-a, bila prvi gubitnik akcija bojkota.

Ministri su, kako je navedeno, ignorisali činjenicu da učestali bojkot može dovesti do smanjenja prihoda maloprodajnih lanaca i proizvođača, što može izazvati otpuštanja, smanjenje investicija i eventualno usporavanje privrednog rasta.

„Kolektivni bojkot može privremeno smanjiti inflacioni pritisak kroz smanjenje potražnje, ali nije dugoročno rešenje za stabilizaciju inflacije. Posebno ne kod prehrambenih namirnica jer se kupac može odreći nabavke određenih proizvoda u toku nekog dana, ali će korpu dopuniti u obimu prosečne potrošnje drugim danima“, navedeno je u MAT-u.

Efikasna kontrola inflacije, kako su naveli, zahteva šire ekonomske mere, uključujući adekvatnu monetarnu i fiskalnu politiku, kao i rešavanje strukturalnih problema u ekonomiji.

Izvor: Beta
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Zašto propadaju veliki i moćni modni brendovi?

by bifadmin

Nakon 15 godina poslovanja u Srbiji, kompanija Beneton zatvara svoje proizvodne pogone u Nišu. Ista sudbina pogodila je i pogone ovog tekstilnog giganta i u Hrvatskoj. Postavlja se pitanje zašto sve češće slušamo vesti o krizi i propadanju ne samo malih, nego i velikih i moćnih modnih brendova?

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Veljko Mijušković kaže da se ta globalna kriza koja postoji u modnoj industriji povremeno javlja u različitim segmentima. To se, navodi Mijušković, dešava i sa najluksuznijim brendovima, ali u problemu se nađu i veliki igrači u drugim industrijama što je, ocenjuje, normalna pojava u ekonomskim ciklusima. Profesor navodi da se takvi negativni trendovi u modnoj industriji ne dešavaju samo u Srbiji nego i u regionu.

– Kada privlačite strane investicije, vi ste jedna od X zemalja koja će se naći na tržištu kao potencijalna destinacija da oni dođu. Naravno da postoje određene crvene linije koje podrazumevaju poštovanje s jedne strane postojanja kolektivnog ugovora, s druge strane ono što je obavezan zakonski otkazni rok koji oni moraju da ispoštuju, i određeni setovi koji se vezuju za otpremnine. To su one obaveze koje su svi investitori, uključujući i domaće i strane, u obavezi da poštuju i kompanije poput Benetona to moraju odraditi. Nekada to nije dovoljno – rekao je Mujušković.

Povodom uključivanja gradonačelnika Niša i najave nekih subvencija posle vesti o zatvaranju pogona Benetona, Mijušković kaže da je neophodno da se uključi lokalna zajednica koja će pokušati da reši taj gorući problem ili kroz neke programe prekvalifikacije ili pronalaženje alternativnih radnih mesta za to stanovništvo.

– Ovde imamo set mera, s jedne strane ove zakonske koje postoje, a s druge strane to angažovanje lokalne zajednice, ili možda šire, koje bi trebalo da pomogne da se ovaj problem što bezbolnije prevaziđe – rekao je Mijušković.

Modnu dizajnerku i vlasnicu modnog brenda Irenu Grahovac to što se dešava sa Benetonom nije mnogo iznenadilo jer to, kako navodi, nije prvi brend koji je krenuo u „neku vrstu propadanja“.

– U trenutku kada je svet zahvatila korona i to ludilo zatvaranja svega, ljudi su jednostavno prešli na online kupovinu. Tada kreće propadanje mnogih brendova, mnoge radnje su se zatvorile u to vreme, tako da ni Beneton nije uspeo da zaobiđe taj krizni momenat – rekla je ona.

Kao drugi razlog za zatvaranje tih pogona u Srbiji i u Hrvatskoj Grahovac je navela neko prestrojavanje u kojem nisu uspeli da shvate šta tržište želi.

– I pojeli su ih drugi, brži brendovi, to su takozvani fast fashion brendovi. U toj konkurenciji koja je ogromna, nisu uspeli da izdrže. Tako da njihovo prestrojavanje, videćemo kako će to izgledati. Mnogo je teško stići te globalne brendove koji se nalaze apsolutno na svakoj tački kugle zemaljske, apsolutno u svakoj ulici, u svakom shopping mall-u i to je na neki način postao monopol i to je ono što nije dobro i što će u stvari dovesti do nekih promena – rekla je ona.

Šta podstiče krizu u modnoj industriji?

Grahovac kaže da opadajući promet i zarade imaju i mnogi high-end brendovi baš zbog tih sličnih stvari koje su pogodile Beneton, što znači da su se potrošačke navike promenile.
– Jednostavno, nove generacije koje dolaze nisu mnogo zainteresovane za skup proizvod koji je na njima, nego su više zainteresovane za neko brzo praćenje trendova i stalno menjanje svog izgleda od virtualnih šopova pa do tih fast fashion brendova, tako da se ne piše dobro ni high-end brendovima, to su skupi brendovi – rekla je ona.

Grahovac kaže da su onog trenutka kad su veliki brendovi koji su nekad predstavljali sinonim za luksus, počeli da prave od jeftinih materijala, od sintetike, tog trenutka fast fashion brendovi počeli da kopiraju njihovu ideju i da proizvode to u milijardama primeraka po mnogo dostupnijim cenama za jednu široku populaciju.

– Tako da je sve to jedno vrzino kolo i smatram da jednostavno mora da se pre svega suzbije monopol na tržištu – rekla je Grahovac.

Da je jedan od razloga propasti Benetona taj da su ga pregazili neki mnogo brži brendovi, odnosno oni koji su se brže prilagodili nekim promenljivim tržišnim okolnostima i koji su pre prešli i na digitalne kanale prodaje smatra profesor Mijušković.

– Beneton nije to pratio. Oni su bili poznati po jarkim bojama i jakim marketinškim kampanjama 80. i 90. godina. Već nakon toga imate ove neke druge brendove koje stupaju na snagu. To je jedan set faktora. Drugi set faktora se vezuje za porast troškova radne snage, porast troškova materijala, koji je jako važan, jer to sve pritiska i opterećuje finansijske rezultate. Pa onda ako ne gasite delove vaše neprofitabilne mreže, doći ćete u situaciju da vam troškovi pojedu prihode i da automatski morate da prestanete s poslovanjem ili gašenjem nekih delova plus veliki pritisak iz Azije – rekao je Mijušković.

On navodi da su i neka velika tržišta, uključujući Kinu i Sjedinjene Američke Države, trenutno u jednoj blagoj silaznoj putanji što se tiče kupovine stvari.

– Tako da je to dodatno jedan negativan trend koji podstiče krizu u modnoj industriji – rekao je profesor.

Izvor: Euronews
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Kako deca zarađuju u digitalnoj ekonomiji

by bifadmin

Današnja deca često se opisuju kao „digitalni urođenici“. Generacija Alfa (rođeni 2010. i kasnije) odrasla je okružena tehnologijom povezanom na internet, pa ne čudi što aktivno koriste sve prednosti digitalne ere. Već oko treće godine, većina njih redovno igra onlajn igre i gleda video sadržaje. Mnoga deca mlađa od osam godina već znaju kako samostalno da obave kupovinu putem interneta.

Do desete godine, mnoga deca su već savladala osnove programiranja i alata veštačke inteligencije. Ali kada i kako počinju da unovčavaju svoje digitalne aktivnosti?

Jedan od trendova poslednjih godina pokazuje da za sve veći broj dece internet nije samo mesto za trošenje džeparca i zabavu. To je platforma za samoizražavanje i kreativnu zaradu. Na primer, više od 70% mladih u SAD i Evropi tvrdi da im je važno da imaju sopstvene prihode, a 42% tinejdžera već zarađuje novac na internetu.
Ali kako deca iz generacije Alfa širom sveta zarađuju svoje prve digitalne prihode i sa kojim sajber pretnjama se suočavaju?

Blogovanje

„Kidfluenseri“ sa brojnim pratiocima i ugovorima sa velikim brendovima postali su zaštitni znak trenutne blogosfere. Zbog originalnog sadržaja, sposobnosti da se isprate najnoviji trendovi, kao i živopisnih slika i stvarnih priča, dečiji blogovi brzo stiču popularnost.

Broj pratilaca na YouTube, Instagram i TikTok nalozima pet najvećih dečijih influensera u svetu u nekim slučajevima dostiže stotine miliona. Njihov prosečan godišnji prihod meri se milionima dolara (zarada najuspešnijih influensera kreće se od 10 do 30 miliona dolara), a većina njih još uvek nisu ni tinejdžeri.
Najčešći način da dete unovči svoj blog jeste putem ugovora o oglašavanju. Poslednjih godina, strategije promocije mnogih brendova usmerenih na decu uglavnom se baziraju na saradnji sa mladim blogerima.

I svetski poznate kompanije kao što su Mattel, Hasbro ili Lego, kao i manji lokalni brendovi, pokazuju interesovanje za dečije blogovanje. Čak i influenseri sa relativno malom publikom mogu privući neke oglašivače.

Takođe, deca koja se bave blogovanjem mogu biti izložena potencijalnim sajber rizicima. Napadači mogu u ime navodnih predstavnika brendova slati fišing poruke koje izgledaju kao ponude za saradnju. Klikom na link ili otvaranjem priloženog dokumenta u takvim imejlovima/porukama može doći do preuzimanja malvera na uređaj deteta, što može dovesti do gubitka ličnih podataka, novčanih gubitaka i krađe naloga.

Kako bi prevarili korisnike, napadači prave lažne stranice brendova koje izgledaju gotovo identično pravim. Mladi blogeri i njihovi roditelji, koji su često njihovi menadžeri, bi trebalo da pažljivo proveravaju poruke od nepoznatih pošiljalaca, verifikuju izvore i linkove, kao i da koriste pouzdano sajber bezbednosno rešenje koje sprečava klik na zlonamerne linkove.

Onlajn gejming

Kada je reč o deci i gejmingu, diskusija se obično svodi na to koliko novca i vremena deca troše na onlajn igre. Međutim, mnogi mladi gejmeri su pronašli način da unovče svoju omiljenu aktivnost: kodiranje, pisanje recenzija, testiranje igara i „skin klađenje“ samo su neki od primera kako deca mogu zarađivati kroz igre. Mali broj njih mogu čak postati profesionalni takmičari u sajber sportovima i učestvovati na regionalnim i međunarodnim turnirima, što im omogućava da osvoje velike novčane nagrade. Na primer, najmlađi pobednik u istoriji Internacionalnog Dota 2 šampionata imao je samo 16 godina u tom trenutku.

Mlađi igrači postepeno preuzimaju onlajn gejming prostor, a u nekim svetski poznatim igrama kao što su Roblox ili Minecraft njihov broj prelazi 40% svih korisnika. Istovremeno, takve popularne igre često postaju meta napadača i prevaranata. Na primer, kompanija Kaspersky je utvrdila da je broj mladih igrača koji su bili meta sajber kriminalaca u onlajn igrama porastao za 30% u prvoj polovini 2024. u poređenju sa 2023. godinom.
Kako deca ubrzano unapređuju svoje gejming veštine i unovčavaju ih, tako raste i potreba za proaktivnim koracima kako bi se sačuvala ova vrsta digitalnog prihoda. Neki od ključnih saveta za bezbednost u onlajn igrama su kreiranje jakih i sigurnih lozinki i izbegavanje preuzimanja sa nepouzdanih izvora. Zaštita finansijskih i ličnih podataka predstavlja osnovno pravilo za očuvanje onlajn zarade.

Kriptovalute i onlajn prodaja

Trgovina kriptovalutama i prodaja predmeta onlajn postaju sve popularniji među decom, uprkos postojećim ograničenjima koja štite mlade.

Trgovanje kriptovalutama je proces kupovine i prodaje virtuelnog novca radi ostvarivanja profita na promenama cena. Pravni propisi o kriptovalutama razlikuju se od zemlje do zemlje. U većini država gde je trgovina kriptovalutama zvanično dozvoljena, ne postoji zvanična zabrana za maloletnike da obavljaju kripto transakcije.

Ipak, velike platforme za trgovanje kao što su Binance ili Coinbase zahtevaju da korisnici imaju najmanje 18 godina da bi otvorili nalog. Međutim, postoje različite alternativne opcije, poput specijalnih naloga koje postavljaju i kontrolišu roditelji ili specijalizovanih platformi Crypto For Kids. Glavni uslov u tim slučajevima jeste da sve transakcije budu odobrene i nadgledane od strane roditelja ili staratelja.

Pravila su gotovo ista i za prodaju predmeta na internetu. Deca mogu slobodno koristiti platforme kao što su eBay i Amazon za prodaju igračaka, knjiga, odeće, pa čak i ručno izrađenih predmeta. Da bi izbegli blokiranje naloga, profile moraju kreirati roditelji ili dati zvaničnu dozvolu.

Transakcije na internetu obično su povezane sa platnom karticom ili onlajn novčanikom, što privlači pažnju prevaranata. Analiza sajber bezbednosti kompanije Kaspersky pokazuje da su lažni linkovi i veb-sajtovi koji služe za krađu bankovnih podataka korisnika ili preuzimanje naloga i kripto novčanika popularne prevare u svetu kriptovaluta. Deca, kao i njihovi roditelji, bi trebalo da budu vrlo pažljivi pri unosu ličnih podataka, PIN kodova ili lozinki na internetu i da uvek dobro provere specijalne ponude. Kako bi se smanjio rizik od gubitka novca, ključno je koristiti rešenja za zaštitu onlajn plaćanja koja otkrivaju zlonamerne linkove i sprečavaju presretanje podataka o kreditnim karticama.

Sve u svemu, primetan je rast finansijske nezavisnosti dece na internetu. Digitalna tehnologija već čini „dečje prihode“ uobičajenom praksom koja značajno oblikuje onlajn navike generacije Alfa sa jedne strane. Sa druge strane, digitalni svet zahteva od dece da imaju zaista odrasli pristup svim potencijalnim sajber rizicima, kako bi njihovo digitalno iskustvo bilo još pozitivnije i sigurnije.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Zaposleni se kraće zadržavaju u firmi u Srbiji nego u Evropi

by bifadmin

Prosečan staž (average tenure) u Srbiji je značajno kraći od evropskog, inače prilično visokog standarda. Dok je evropski prsek deset godina, u Srbiji je 7,5.

Podaci o prosečnom stažu na trenutnom poslu nam govore da je 21 odsto zaposlenih promenilo je posao u poslednjih godinu dana, pokazuje nedavno istraživanje kompanije Infostud. Inače, skoro polovina zaposlenih planira da promeni posao u narednih godinu dana i to najviše pripadnici Generacije Z, dok Milenijalci neznatno zaostaju.

Baby Boomeri, generacija od 1946-1964. najduže se zadržava u istoj kompaniji, u proseku više od 17 godina, Generacija X koja je stigla nakon njih ima prosek od blizu 11 godina u istoj firmi, dok se najkraće zadržavaju, sasvim očekivano, pripadnici Generacije Z.

Radna snaga u Srbiji je prilično aktivna u poređenju sa svetskim standardima. Dok na globalnom nivou posao aktivno ili pasivno traži 51% zaposlenih (Gallup, 2023), taj procenat je u Srbiji značajno viši – 61 odsto.

Izvor: Sveonovcu
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Država uvećala akcize zbog inflacije

by bifadmin

Vlada Republike Srbije usvojila je nedavno nove dinarske iznose akciza kako bi ih uskladila sa godišnjim indeksom potrošačkih cena u 2024.godini, čija je primena počela 1. februara. Ti iznosi su različiti i odnose na akcizne proizvode poput derivata nafte, biogoriva, biotečnosti ali i kafe, alkoholnih pića, duvanskih i nikotinskih proizvoda.

Tako će akciza na olovni benzin biti veća za 3,07 dinara i iznosiće 74.54 dinara dok će za bezolovni sa 67,22 otići na 70,11 dinara. I za kafu će usklađeni iznos akciza biti uvećan, pa će tako primera radi, za neprženu „skočiti“ za 4,65 dinara po kilogramu, sa prošlogodišnjih 108,06, biće 112,71 dinar, dok je kod pržene usklađeni iznos uvećan za 5,81 dinar i iznosi 140,88.

Ni alkohol nije izuzet iz usklađivanja akciza sa indeksom potrošnje, pa će u zavisnosti od kategorije, u budžet odlaziti različite cifre. Tako će za niskoalkoholna pića, umesto dosadašnjih 28,05, u državnu kasu ići 26,89 dinara po litru.

Da li će akcize dići cene ove robe?

Ono što je važno da se kaže to je da ovo usklađivanje akciza sa godišnjim indeksom potrošačkih cena, ne znači i automatsko poskupljenje svih proizvoda koji su u ovoj kategoriji, pre svega goriva, jer koliko će se platiti po litru na pumpi, i sada odlučuje država.

Što se tiče kafe ali i alkoholnih pića, do korekcije može da dođe, ali da ne prejudiciramo i sačekamo da vidimo kako će se proizvođači i uvoznici, ponašati narednih dana.

Pored ovoga, treba napomenuti i to da su Izmenama i dopunama Zakona o akcizama, od prvog januara 2025. godine, pored nikotinskih vrećica, kao vrste duvanskih prerađevina, predmet oporezivanja postali i biljni proizvodi za pušenje, odnosno zagrevanje, kao i arome za nargilu.

Ovaj Zakon je i u delu koji se odnosi na refakciju akciza na derivate nafte za transportere koji prevoze teret i putnike, doneo značajne povoljnosti čime je omogućio značajno umanjenje plaćanja akciza na motorna goriva koje koriste.

Izvor: Blic Biznis
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

U svakoj trećoj tegli je pravi med

by bifadmin

Promena klime, niža otkupna cena meda, i veliki broj falsifikata na tržištu su problemi s kojima se bore pčelari.

Falsifikovani med je nekada bio retkost. Sada dominira na tržištu. Za potrošače je poražavajući podatak da je tek u svakoj trećoj tegli pravi med, piše RTS.

I to su podaci na svetskom nivou. Koji je med pravi, a koji veštački, ni stručnjaci ne mogu lako da procene, već samo uz laboratorijske analize.

„Nećete verovati da su ovi koji rade falsifikate kao čarobnjaci, prevare profesore koji se više od 30 godina bave pčelarstvom i medom kao što sam ja. Ja sam jednom prilikom u inostranstvu imao prilike da me čovek pita koji je to med, ja sam rekao koji je, a on kaže, profesore, to je čist falsifikat“, rekao je predsednik Srpskog društva za testiranje kvaliteta meda prof. dr Slađan Rašić

Pčelari se žale na nisku otkupnu cenu

Pre pet godina za kilogram meda otkupna cena je bila sedam evra, sada je tri evra. I tu su opet u prednosti proizvođači falsifikata.

„Koriste se razne melase ili bombon sirupi i šta ja znam šta sve koriste, neke proizvode koji u nabavci koštaju 50 do 100 dinara, a ovamo izađu na tržište sa 400 do 500 dinara i onda mi nikada ne možemo da budemo konkurentni“, objasnio je pčelar iz Vlasotinca Zoran Krstić.

Pčelari kažu da tegla prirodnog meda ne sme da košta manje od hiljadu dinara. U protivnom, proizvodnja se ne isplati.

„Poznajemo mnogo pčelara, posebno moj otac koji je dosta pčelara opčelario, ali nažalost veliki broj njih je posle nekoliko godina odustao jer je teško naći svoju računicu u svemu tome“, rekao je pčelar sa Sokolskih planina Đorđe Radovanović.

Kako naći pravi med

Potrošači se pitaju kako pronaći pravi med, kad falsifikatori mogu da prevare i stručnjake. Rešenje je u tradiciji i poverenju. Milojkovići sa Homoljskih planina imaju 600 košnica i med prave više od pola veka.

„Imamo mušterije u Beogradu, Novom Sadu, šaljemo med pouzećem. Prodajemo matični mleč, propolis, bagremov, livadski, šumski, lipov med, selimo košnice“, kaže Svetlana Milojković iz sela Kamenovo, Homolje.

Osim što nam daju med, pčele su i najznačajniji biljni oprašivači. Iako je još Ajnštajn govorio da kada bi pčele nestale, za četiri godine ne bi bilo života na Zemlji, ljudi ih vrlo često nemarom i hemikalijama ubijaju.

Izvor: RTS
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci