U kontekstu do sada neviđene geopolitičke i trgovinske neizvesnosti, svetska privreda pokušava da prebrodi očekivano usporavanje privrednih aktivnosti i rastuće poslovne rizike. Trampove odluke po pitanju tarifa i povećanje tenzija na Bliskom istoku menjaju nepredvidljive privredne okolnosti očekivane u periodu 2025-2026.

U ovakvom okruženju, a uzimajući u obzir mere koje se već primenjuju, kompanija Coface je u svoje procene poslovnog rizika unela negativne korekcije za 23 industrijska sektora i 4 zemlje.

Ključni trendovi:

• Tarife Sjedinjenih Država, čak i ako bi se privremeno suspendovale ili pak umanjile, su već dostigle nikad viši nivo
• U gotovo 80% razvijenih zemalja neizmirene obaveze iz prvog tromesečja 2025. su veće nego 2024. godine.
• Metalurški sektor je pretrpeo najveću štetu dok tradicionalni industrijski sektori (automobilski i hemijski) takođe trpe pritisak.
• U ostale sektore u koje su unete negativne korekcije rizika spadaju:

U Sjedinjenim Državama, informatički i sektor komunikacionih tehnologija kao i sektor maloprodaje

U Kini su to tekstilna industrija i proizvodnja odeće, koje su pogođene carinskim nametima.

Svetska privreda: neizvesnost je nova normalnost

Svetske ekonomske prilike nikada nisu bile neizvesnije, budući da u velikoj meri zavise od (geo)političkih događaja i trgovinskih odluka američkog predsednika. Ponovno uvođenje tarifa nakon devedesetodnevne pauze (planirano za 12. avgust u slučaju Kine a 9. jul za ostatak sveta) bi moglo značajno da utiče na globalni rast privrede. Očekuje se izrazito usporavanje privrednih aktivnosti (rast od 2,2% u 2025. i 2,3% u 2026. godini), uz pretežno negativne rizike – kao što je privredni rast od ispod 2%,koji se ne može isključiti, ako se geopolitičke i trgovinske prilike pogoršaju.

Ista vrsta neizvesnosti svakako prati i inflaciju, čija bi trenutna stabilnost lako mogla biti ugrožena. Inflacija bi u Sjedinjenim Državama do kraja 2025. godine mogla da dosegne vrednost od 4%, s tim što postoji mogućnost za nastanak pozitivnog rizika u slučaju viših cena energenata. Veće centralne banke će na ovakvu situaciju verovatno odgovoriti tako što će i dalje nastupati uz dozu opreza. Međutim, ako se inflacija u Sjedinjenim Državama stavi pod kontrolu, Federalna Banka bi mogla da smanji kamatne stope već na jesen 2025. godine. Evropska Centralna Banka je najavila da će se držati politike smanjivanja kamatnih stopa, ali je i naglasila da se približava najmanjoj održivoj vrednosti kamatne stope.

U Evropi postoji još veći stepen neizvesnosti budući da bi dugo odlagane mere fiskalne konsolidacije konačno mogle da počnu da se primenjuju, dok je Nemačka uključena u program pospešivanja privrede čiji obuhvat je trenutno teško proceniti.

Tenzije na Srednjem Istoku i prevelika ponuda: nafta balansira na konopcu

Izraelskoiranski sukob ponovo budi strah povezan sa isporukom nafte. Poremećaj ili čak blokada Hormuškog moreuza (put kojim se prevozi 20 miliona barela nafte dnevno, što čini 20% svetske proizvodnje) bi mogla da dovede do toga da cena nafte pređe 100 dolara po barelu. Međutim, izuzimajući ovu geopolitičku okolnost, ključni podaci ukazuju na pad cena kao rezultat uvećane proizvodnje u zemljama koje ne pripadaju OPEC+, zatim umanjenoj potražnji usled tenzija na polju trgovine kao i ponovnom uvođenju proizvodne norme od strane zemalja članica OPEC+ (2,2 miliona barela dnevno). Osim u slučaju veće krize, cene nafte bi i u narednom periodu mogle biti jako nestabilne, ali za sada ostaju u opsegu od 65 do 75 dolara po barelu.

Razvijene zemlje: otpornost pomešana sa ranjivošću

Privreda Sjedinjenih Država se suočava sa dve vrste neizvesnosti: visina carinskih tarifa i način na koji će ih privreda apsorbovati. Uprkos sve manjem poverenju potrošača, procenat zaposlenosti je i dalje visok dok je pad BDP-a (-0,2% u prvom tromesečju) odraz preventivnog gomilanja zaliha u kompanijama.

Što se Evrope tiče, Nemačka je u prvom tromesečju zabeležila kratkotrajan rast privrede, francuska privreda i dalje sporo raste, italijanska privreda bi mogla da izgubi zamah, dok Španija nastavlja da koristi prednosti turizma i evropskih fondova kako bi ostala u zaletu.

Rastuće ekonomije kao prve žrtve trgovinskih potresa

U Kini je privremena obustava tarifa dovela do naglog porasta izvoza, ali je budućnost neizvesna. Iako je u Indiji u prvom tromesecju ostvaren rast privrede od više od 7%, potrošnja se usporava a prostor za napredak na fiskalnom planu se smanjuje.

Što se Latinske Amerike tiče, Meksiko podnosi najveci teret neizvesnosti na polju trgovine, pa se očekuje da će ta zemlja u 2025. godini ostvariti nulti rast privrede. Izvesno je i da će Brazil, nakon oporavka poljoprivrede posle gubitaka izazvanih uraganom El Niño, zabeležiti pad privrednog rasta usled primene restriktivnih mera monetarne politike (referentna kamatna stopa porasla na 15%). U Argentini je zamah stvoren „Mileinomiksom“ snažan i kao takav bi, uprkos malim deviznim rezervama te zemlje, mogao da obezbedi rast BDP-a od 5% u 2025. i 3,5% u 2026.

Metalurgija: 600 miliona tona čelika viška opterećuje sektor na globalnom nivou

Sektor metalurgije se nalazi u velikoj krizi, budući da je u 2024. godini zabeležio višak čelika u iznosu od 600 miliona tona, što predstavlja 25% svetske proizvodnje. Nepovoljno makroekonomsko okruženje, tenzije povezane sa energentima i nove tarife na čelik otežavaju situaciju proizvođačima, naročito u Kanadi, Meksiku i Evropi.

Kanada: privreda posustaje pod teretom tarifa

S obzirom na to da je 75% njenih izvoznih aktivnosti usmereno ka Sjedinjenim Državama, Kanada spada u red zemalja koje su najviše pogodjene trgovinskim ratom. Nakon uzleta s kraja 2024. godine privredni rast je značajno usporio. Potrošnja opada, ulaganja su sve manja dok stopa nezaposlenosti i dalje stoji na 6,9%, što je najviša vrednost još od 2017 godine.

Nakon što je obim izvoza povećan zbog pretnje carinskim nametima, u aprilu je došlo do naglog pada. Automobilski i metalurški sektor, koji su bili opterećeni tarifama u visini i do 50%, su naročito pogođeni. Predstojeće izmene Severnoameričkog trgovinskog sporazuma, koje će izvesno biti usvojene krajem 2025. godine, ranije nego što je prvobitno planirano, mogle bi dodatno da pogoršaju privrednu nestabilnost ove zemlje.

Uprkos očekivanjima da bi se tokom 2025. godine mogao smanjiti broj uvezenih polovnih vozila – zbog pada prodaje novih vozila u Evropi i sve strožih ekoloških propisa – podaci za prvih šest meseci 2025. godine pokazuju suprotan trend. Naime, prvi put je registrovano čak 71.495 polovnjaka, što je povećanje od 6.220 vozila ili 9,2% u odnosu na isti period prethodne godine.

Važno je podsetiti da je krajem 2022. godine Vlada Republike Srbije usvojila „Program zaštite vazduha u Republici Srbiji za period 2022–2030“. Ovim programom bilo je predviđeno da se tokom 2023. godine donese odluka o zabrani uvoza vozila sa motorima Euro 3 i Euro 4 standarda počev od 1. januara 2024. godine. Program je takođe predviđao uvođenje podsticaja za zamenu starih dizel motora motorima koji ispunjavaju Euro 6 normu, kao i moguće proširenje na benzinske agregate. Planirana je i zabrana uvoza vozila sa Euro 5 standardom (proizvodnja 2011–2015) od 1. januara 2025. godine. Međutim, nijedna od ovih mera do danas nije sprovedena u praksi.

Od ukupno 71.495 prvi put registrovanih polovnih vozila u prvih šest meseci 2025. godine:

• 4.453 (6%) je sa Euro 3 motorom,
• 22.823 (31,92%) sa Euro 4,
• 25.475 (35,63%) sa Euro 5,
• 18.744 (26,22%) sa Euro 6 standardom.

Srpska asocijacija uvoznika novih vozila i delova kontinuirano apeluje na nadležne institucije da se, u skladu sa postojećim strateškim dokumentima, obustavi uvoz vozila sa Euro 3 i Euro 4 motorima. Asocijacija će i dalje ukazivati na značaj modernizacije voznog parka i sprovođenje mera koje doprinose zaštiti zdravlja građana i očuvanju životne sredine.

Od početka godine evro je u odnosu na dolar ojačao 13,4 odsto. I dok slabljenje dolara čak može da odgovara Sjedinjenim Američkim Državama, za Evropu bi preveliko jačanje evra – moglo da bude problem. A šta je sa Srbijom – da li će se ova promena „snaga“ među američkom i evropskom valutom odraziti na domaću privredu?

Prema pisanju Financial Times, pojedini stručnjaci iz Evropske centralne banke postaju sve zabrinutiji zbog uticaja značajnog jačanja evra u odnosu na američki dolar ove godine.

Primarni faktor koji je uticao na značajnije slabljenje dolara u odnosu na evro je, po mišljenju Nikole Stakića, univerzitetskog profesora finansija i portfolio menadžera – legislativne prirode.

To je, dodaje, usvajanje onoga što se naziva ‘The One Big Beautifull Bill’ od strane predsednika SAD Donalda Trampa.

– To je možda i iznenađujuće, imajući u vidu da potiče od Republikanske stranke. Ovakva vrsta zakona, procenjuje se, koštaće budžet odnosno stvoriće efekat od tri do pet hiljada milijardi dolara i dalje će produbiti deficit – ističe za portal N1 Stakić.

Pojašnjavajući zašto je ovo „možda iznenađujuće“ Stakić navodi da su ovakve mere – obično tradicionalno dolazile od strane Demokratske stranke.

O čemu je reč?

Zakon, dodaje, ima nekoliko segmenata.

– Ono što je za građane i privredu najznačajnije je da će tu biti raznih ‘tax cut-ova’ tj. smanjivanja poreskih opterećenja, zatim nekih viših stepena odbitaka pa do nekih stvari koje su jasnije, poput odsustva i oslobađanja od oporezivanja bakšiša i prekovremenog rada. To su samo neki segmenti. Ali, sa druge strane, imamo nove oblike podsticaja i zaokret po pitanju klimatske i energetske politike – ukazuje.

Kako dodaje, reč je o odstupanju od ESG pristupa, gde se uklanjaju poreski krediti vezani za električna vozila, za obnovljive izvore energije, tj. apostrofiraju se tradicionalni izvori energije, što je Tramp i najavljivao u predizbornim obraćanjima – da će biti manje ustupaka i poreskih podsticaja na obnovljive izvore energije.

– Taj zakon, na neki način, predstavlja miks progresivnog zakona za privredu i domaćinstva kada je reč o poreskim oslobođenjima, ali sa druge strane – značajno povećava federalni deficit – navodi Stakić.

A, svaka vrsta legislative koja utiče na značajno povećanje deficita, ističe – utiče na slabljenje valute.

– I to je bio rezultat na tržištima – slabljenje dolara u odnosu na druge svetske valute. Iako – da nije bilo usvajanja ovog zakona, ekonomska teorija i praksa bi pokazali da dolar treba da jača. Zašto? Zato što u ovom trenutku imamo anomaliju da su prinosi (zarada investitora) na dolarsku aktivu skoro duplo veći nego prinosi na evro-aktivu – ukazuje.

Evropska centralna banka je do sada, ukazuje – više od 10 puta smanjivala svoju svoju referentnu kamatnu stopu, a FED to još – nije učinio.

– Da nije bilo ovakve legislative, možda bi efekat bio jačanje dolara, zato što je dolarska aktiva prijemčivija za investitore, jer daje veću stopu prinosa. Međutim, ovakvo produbljivanje deficita definitivno utiče na slabljenje dolara, što na kraju krajeva, Americi – agregatno i odgovara – ističe Stakić.

Ukoliko, dodaje on, inflacija ostane na višim nivoima – „a zna se da inflacija uvek pogoduje dužnicima a Amerika je najveći dužnik na svetu“ – s jedne strane mora i da se podstakne izvoz.

To je ono, dodaje, oko čega su bile i prepirke između Trampa i Elona Maska – kakvi će biti efekti tih politika.

– SAD mora dobrano da poboljša svoj trgovinski bilans. Slabljenje nacionalne valute posledično utiče na poboljšanje izvoza, na kraju krajeva i na bolji trgovinski bilans. Tako da su to sve neki makroekonomski efekti koji će na kraju, da kažemo, posledično povećati nivo javnog duga Amerike – ističe on.

Od čega boluje Evropa

Evropa, dodaje, boluje od potpuno drugačije situacije.

– Ako gledamo nivo bilateralne i trgovinske saradnje Evrope i SAD – Evropi to (jačanje evra prema dolaru) ne odgovara, niti njenom izvoznom potencijalu. To onda znači da Evropa treba da se okrene nekim drugim tržištima ili da na neki način menja ekonomsku politiku. Ali, u Evropi su potpuno drugačiji indikatori i dijagnostika, nego ono što je u SAD. Svi znamo kakav problem sada ima Evropa i sa energentima, i sa geopolitičkim tenzijama… SAD u tom smislu nema problema na svojoj teritoriji i maltene bolje stoji i zdravije od EU i evrozone – navodi Stakić.

Od početka godine evro je u odnosu na dolar ojačao 13,4 odsto.

– To, na neki način, dosta apostrofira i značaj nečega što se zove devizni hedžing – upravljanje deviznim rizikom, naročito za investitore širom sveta koji sada ulažu u finansijsko tržište SAD – koje su to stope prinosa koje ostvaruju, a kolike gubitke mogu da ostvare zbog slabljenja dolara kada žele da povuku investiciju i vrate u svoju domicilnu valutu – ističe.

Daje i konkretan primer.

– Zamislite da sada uložite u američke akcije i posle nekog vremena treba tu investiciju da povučete nazad u zemlju odakle ste. S obzirom da je dolar oslabio trebaće vam mnogo više dolara da kupite jednu jedinicu evra. Tako da ukupan efekat može biti još izraženiji. Sa stanovišta ulaganja u investicione portfolije – treba obratiti pažnju – upozorava.

Kako će sve to uticati na Srbiju

Javni dug Srbije je, prema podacima Uprave za javni dug, na kraju aprila 2025. iznosio 38.926.242.614 evra. U tom iznosu učešće javnog duga u stranoj valuti je 77,2 odsto.

– Učešće javnog duga u evrima iznosi 58 odsto, u američkim dolarima 12,8 odsto, u specijalnim pravima vučenja („valuta“ MMF) 6,1 odsto, i u ostalim stranim valutama 0,4 odsto (japanski jen, UAE dirham, kuvajtski dinar i kineski juan), dok učešće u dinarima iznosi 22,8 procenata – navela je Uprava za javni dug u mesečnom izveštaju za april 2025.

Stakić smatra da, što se tiče efekta jačanja evra u odnosu na dolar na našu ekonomiju – on je, u ovom trenutku – zanemarljiv.

Neko, međutim, ipak može da bude pogođen slabljenjem dolara.

– Mogu da budu pogođena ona privredna društva koja bilateralno sarađuju sa SAD partnerima i tamo imaju uvoz ili izvoz. Na makro nivou, s obzirom na mali udeo dolarskog duga u ukupnom javnom dugu, tu neće biti nekog velikog efekta, jer smo ipak evroizovana ekonomija koja preko dve trećine trgovinske razmene ostvaruje sa evropskim zemljama. Nas bi to svakako pogodilo da je situacija sa evrom takva (da je suprotno i da evro slabi prema dolaru). A i mi sami znamo kako se vodi i monetarna i devizna politika, da Narodna banka Srbije ima rekordno visoke devizne rezerve koje koristi u odbrani kursa iz raznoraznih razloga, tako da taj odnos i taj valutni par između dinara i dolara neće biti determinišući u našem slučaju s obzirom na mali udeo u javnom dugu – objašnjava Stakić.

Dodaje da, s druge strane, treba pogledati kada dospevaju glavnice – nominalna vrednost dolarskih obveznica koje je emitovala Srbija. Ipak, dodaje, dobar deo tih dolarskih obveznica je unapred hedžovan i promenjen u evro plaćanja, tako da ni to, prema rečima Stakića – neće imati veći uticaj na nas.

– Kada bi se desilo suprotno – kada bi evro slabio – nama bi trebalo manje dinara za otplatu obaveza, ali bi to uticalo na neke druge stvari poput trgovinske razmene – ukazuje.

On podseća da ekonomisti već dugo pričaju o tome da li bi bilo dobro da dinar dugoročno slabi, makar po jedan ili dva procenta godišnje, kako bi se delimično održavao stimulans izvoza.

U Srbiji smo, ukazuje, svojevremeno imali suprotne tendencije – pritiske na jačanje dinara (kada je u zemlju ulazilo četiri do pet milijardi evra stranih direktnih investicija).

– Međutim, sada se situacija preokrenula, pa smo mi maltene iznivelisali taj priliv stranih direktnih investicija sa odlivom kapitala, po osnovu reinvestiranja dobiti, dividendi i kamata – navodi on.

Ovo će, ponavlja, uticati na privrednike koji imaju direktne aranžmane sa SAD.

U tom slučaju zavisi da li su uvoznici ili izvoznici.

– Za nekoga će to biti dobro, za nekoga loše. Oni će imati tu direktnu izloženost u najvećoj meri. Ako slabi dolar u odnosu na dinar, to znači da dinar jača, a jačanje ne odgovara našim izvoznicima prema SAD – zaključuje sagovornik portala N1.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Iako sve češće postaju predmet trgovine, parking mesta – posebno ona van zatvorenih garaža – ne podležu istoj zakonskoj obradi kao stanovi ili poslovni prostori.

O tome kakav je status parking mesta u katastru i šta zaista znači upis „trajnog korišćenja“, za Kurir govori Miloš Bjelanović, v.d. pomoćnika direktora Republičkog geodetskog zavoda (RGZ).

– Pre svega, kada se govori o trajnom korišćenju parking mesta, misli se na prostore za parkiranje na otvorenim delovima parcela, dakle ne unutar objekata. Takva parking mesta se ne mogu upisati u katastar kao nepokretnost u svojini, kao što je to slučaj sa stanovima, lokalima, garažama ili garažnim mestima – kaže Bjelanović.

Garažna mesta su u potpunosti izjednačena sa drugim nepokretnostima

Za razliku od garažnih mesta, koja su u potpunosti izjednačena sa drugim nepokretnostima i mogu biti predmet kupovine, prodaje, poklona i nasledstva – parking mesta van objekta nemaju takav pravni status, naveo je on.

– Zakon o planiranju i izgradnji, nakon izmena iz 2018. godine, poznaje institut prenosa prava trajnog korišćenja parking mesta. Ipak, to pravo se ne može upisati u katastar kao pravo svojine. Moguće je samo zabeležiti postojanje ugovora o prenosu tog prava, ali ta zabeležba ne predstavlja dokaz sticanja stvarnog prava – navodi.

Drugim rečima, iako građani mogu međusobno preneti pravo trajnog korišćenja parking mesta i taj ugovor zabeležiti, ta vrsta upisa ne pruža pravnu sigurnost kao klasičan upis svojine u katastar.

– U pitanju je upis određene činjenice, a ne pravo u pravnom smislu. Zbog toga postoji izvesna pravna nesigurnost koja se u budućnosti mora rešiti sistemski, kroz izmenu propisa i prilagođavanje digitalnim katastarskim standardima – objašnjava Bjelanović.

Na pitanje da li vlasnik takvog parking mesta može slobodno da ga proda ili pokloni, naš sagovornik ističe da se to pitanje nalazi u nadležnosti javnih beležnika, dok poreski aspekt takvih transakcija reguliše Poreska uprava.

– U ovom trenutku, tržište funkcioniše, ali pravni status tih prenosa ostaje upitan. Zabeležba ugovora u RGZ ne znači i sticanje prava, što mnogi građani ne znaju – upozorava Bjelanović.

Za kraj, on naglašava da je potrebno razlikovati parking mesta u objektima – koja imaju status posebnih delova objekta i upisuju se kao i svaka druga nepokretnost – od onih na otvorenom, koja su i dalje pravno nedovoljno definisana.

Parking mesto ne može da se knjiži kao garažno

Stručnjak za nekretnine iz Privredne komore Srbije Milić Đoković kaže da parking mesto ne može da se knjiži kao garažno.

– Kupci parking mesta kupuju uz nepokretnost tj. stan, u dogovoru sa investitorima. Obično se radi o prostoru betona od 10 do 12 kvadrata na koje vlasnik stana polaže pravo i koristi ga kao parking za svoje vozilo. Ovo parking mesto vlasnik nekretnine ne može da proda kao zasebnu nepokretnost, kao što je slučaj sa garažnim mestom. Svakako, naslednici vlasnika stana mogu da dobiju i parking mesto u sklopu stana kao sopstvenu, naslednu imovinu, a vlasništvo nad parking mestom je regulisano ugovorom sa investitorom – objasnio je Đoković.

– Porez na imovinu za parking mesto plaća se samo ako je to mesto uknjiženo kao posebna nepokretnost, odnosno ako postoji kao samostalna jedinica u katastru.

– Ukoliko nije uknjiženo, formalna poreska obaveza ne postoji, što dovodi do toga da jedni plaćaju, a drugi ne – bez direktnih posledica. Problem leži u neujednačenoj praksi evidencije i tumačenja, a ne u izbegavanju obaveza – izjavio je bankar i finansijski konsultant Vladimir Vasić, i time razrešio dilemu plaćanja poreza za ovu vrstu vlasništva.

Izvor: Kurir

Foto: Pixabay