Politika i društvoVesti

Srbi sedmi po količini kafe koju popiju na godišnjem nivou

by bifadmin

Prema prošlogodišnjem istraživanju World of Statistics Srbija se nalazi na sedmom mestu po količini kafe koja se godišnje popije. Naime, u Srbiji se popije 5.4 kilograma kafe po glavi stanovnika.

Cena kafe na svetskim berzama je poslednjiih meseci u fokusu. Informacije koje pristižu su da će ona značajno poskupeti i to već od nove godine. Naime, cena kafe na međunarodnim robnim tržištima dosegnula najveću zabeleženi nivo.

U utorak je cena zrna arabike, koja čini većinu globalne proizvodnje, premašila 3.44 dolara po funti (0.45 kg), nakon što je ove godine skočila više od 80 odsto, dok je kafa sorte robusta poskupela više od 60 odsto, prenosi Bi-Bi-Si (BBC). Rast cena zrna kafe dolazi u trenutku nakon što su dva najveća svetska proizvođača, Brazil i Vijetnam, pogođeni lošim vremenskim uslovima.

Mnogi smatraju da će uzlazni trend cena kafe trajati neko vreme, a deo stručnjaka smatra kako su gotovo svi brendovi na prekretnici, mnogi od njih razmišljaju o povećanju cena u supermarketima u prvom kvartalu 2025. godine.

Dok su velike pržionice kafe u poslednjim godinama mogle da apsorbuju povećanje cena kako bi zadržali kupce i očuvali tržišni udeo, čini se da će se to uskoro promeniti, prema rečima Vinha Nguena, izvršnog direktora Tuan Loc Commodities.

– Brendovi kao što su JDE Peet (vlasnik brenda Douwe Egberts), Nestlé i drugi, prethodno su preuzeli udarac od viših cena sirovih materijala na sebe – rekao je on.

– Ali sada su gotovo na ivici. Mnogi od njih razmatraju povećanje cena u supermarketima u prvom kvartalu 2025. godine – dodaje.

Izvor: Telegraf.rs

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Građani sve više zainteresovani da se edukuju u oblasti finansija, štednje i ulaganja

by bifadmin

Koji je najbolji vid štednje? Da li su akcije visokorizično ulaganje? Treba li ulagati u nekretnine? Ovo su samo neke od tema podkasta ,,Jezik finansija’’ koji se već dve sezone bavi finansijskom edukacijom.

Podkast uređuje i vodi prof. dr Slađana Benković, profesorka univerziteta sa dugogodišnjom finansijskom ekspertizom, koja pažljivim odabirom tema i sagovornika iz Srbije i regiona koristi ovaj sve popularniji kanal komunikacije kako bi kompleksne finansijske koncepte približila najširoj javnosti.

Na događaju u organizaciji uređivačkog tima podkasta i pod pokroviteljstvom projekta Mediji.Inovacije finansirane od strane USAID (United States Agency for International Development) i SIDA (Swedish International Development Agency) predstavljeni su ciljevi i rezultati podkasta „Jezik finansija“ u prisustvu gostiju koji su učestvovali u emisijama, predstavnika kompanija, ambasada, donatora, sponzora i medija.

,,Finansijska pismenost je značajna za razumevanje svakodnevnih aspekata života poput kreiranja kućnog budžeta, upotrebe kartica, štednje, poreskog sistema, bezgotovinskog plaćanja i slično. Osnovna znanja iz finansija su u Srbiji na niskom nivou i treba da postanu deo obrazovnog procesa od najranijeg uzrasta. Podkast ,,Jezik finansija’’ je platforma putem koje su ovakva znanja svima lako dostupna, i važno je da se na ovom vidu edukacije radi’’ kaže prof. dr Benković.

Ispred projekta Mediji.Inovacije prisutnima se obratio i direktor projekta Oliver McCoy koji je ukazao na važnost osnaživanja finansijske pismenosti svih ciljnih grupa, pogotovo žena i mladih, budući da je izvesno da će im ta znanja u životu trebati bez obzira da li pregovaraju o platama, upravljaju investicijama ili planiraju neki veliki životni događaj.

Prema istraživanjima OECD i INFE (International Network on Financial Education) iz 2020. godine najbolje sa znanjima finansijske pismenosti stoje građani Holandije, Finske, Danske, Estonije i Slovenije. Najlošije stoje građani Portugalije i Rumunije. Na socio-demografskom nivou, ukupna finansijska pismenost veća je među: a) muškarcima (24% u poređenju sa 13% žena); b) ispitanicima starijima od 39 godina (20%, u poređenju sa 13% onih od 18-24 i 16% onih od 25-39) i c) ispitanicima sa visokim nivoom obrazovanja (26%, u poređenju sa 16% onih sa srednjim nivoom obrazovanja i 12% za one sa niskim nivoom obrazovanja).

Gde je Srbija kada je u pitanju finansijska pismenost? Zvaničnih podataka nema, ali istraživanje sprovedeno 2023. godine od strane grupe autora (Đokić, et al, 2023) među mladima starosti između 18 i 35 godina pokazuje da postoji svest o važnosti razumevanja finansija i finansijskog poslovanja, naročito onih koji su još uvek školskog uzrasta.

Na pitanje da li bi znali više o finansijskom svetu da su imali finansijsku edukaciju u školi, 81% njih je odgovorilo pozitivno. Istraživanje nadalje pokazuje da naši mladi najviše o finansijama uče od roditelja, kojima takođe nedostaju znanja iz finansija, zatim na internetu, od svojih drugara, pa tek onda od nastavnika i kolega sa posla. Naravno posebnu kategoriju čine studenti fakulteta na kojima se izučava ekonomija, menadžment i biznis.

Podkast ,,Jezik finansija’’ prisutan je na svim strimming platformama kao što su Spotify, Apple podcast, Patreon i YouTube, te je za samo 10 meseci uspeo da ostvari preko 16.000 sati slušanosti, i više od 286.000 pregleda, što govori o sve većoj potrebi za ovakvom vrstom edukativnog sadržaja u Srbiji.

Profesorka Benković je zaključila svoje obraćanje mišlju da novac govori, ali da ume i da priča priče. Neke od tih priča utkane su u podkast Jezik finansija.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Dodeljene nagrade najinkluzivnijim poslodavcima za 2024. godinu

by bifadmin

Najinkluzivnijim poslodavcima ove godine proglašene su kompanije Generali Osiguranje i Erste Banka, kao i preduzeća INAK i Uspon.

Forum za odgovorno poslovanje i Smart kolektiv, uz podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), po drugi put su dodelili Nagrade za najinkluzivnije poslodavce i to kompanijama koje su usmerene na stvaranje radnog okruženja u kom svi zaposleni imaju jednake mogućnosti za napredovanje i osećaju se uključeno i prihvaćeno u svim sferama rada.

Kompanije Generali Osiguranje i Erste Banka, kao i preduzeća INAK i Uspon, proglašeni su najinkluzivnijim poslodavcima za 2024. godinu. Takođe, nagrada za poseban doprinos zapošljavanju osoba sa invaliditetom u kategoriji velikih kompanija dodeljena je osiguravajućoj kući Generali Osiguranje, dok je u kategoriji malih i srednjih preduzeća ta nagrada pripala preduzeću INAK d.o.o.

Dodela nagrada za najinkluzivnije poslodavce organizovana je u okviru petnaestog Foruma o korporativnoj održivosti i odgovornosti i integraciji kriterijuma životne sredine, socijalnih i upravljačkih pitanja u poslovne i investicione odluke (CSR & ESG forum), gde su okupljeni eksperti za održivi razvoj i društveno odgovorno poslovanje predstavili aktuelna rešenja i trendove iz ovih oblasti, dok je naglasak konferencije bio na inkluziji, kao i na standardima životne sredine i socijalnih i upravljačkih pitanja (ESG) i ciljevima održivog razvoja.

Na zvaničnom otvaranju konferencije obratili su se predstavnici USAID-a, Ambasada Savezne Republike Nemačke i Švajcarske u Republici Srbiji, kao i predstavnici Foruma za odgovorno poslovanje.

„Želim da pohvalim kompanije članice Foruma za odgovorno poslovanje i Mreže poslodavaca za zapošljavanje osoba sa invaliditetom, jer te kompanije, među kojima su i neki od najvećih poslodavaca u Srbiji, demonstriraju snažnu posvećenost zapošljavanju osoba sa invaliditetom i stvaranju inkluzivnijeg i pravednijeg radnog okruženja. Ovo je važno jer blizu 11.000 osoba sa invaliditetom u Srbiji je nezaposleno, a procenjuje se da 70 odsto njih živi u siromaštvu, i više od polovine zavisi od socijalnih davanja“, izjavila je Naida Zečević-Bin, direktorka Kancelarije za demokratski i ekonomski razvoj, USAID.

„Iz perspektive Nemačke, mi vidimo Agendu 2030 i ciljeve održivog razvoja kao putokaz za inkluzivni i održivi ekonomski razvoj, a kriterijume ESG-a kao okvir za preduzeća da usklade svoje poslovanje sa ovim ciljevima. Ova dva pristupa nisu odvojena, već komplementarna i nadamo se da mogu doprineti postizanju promene načina razmišljanja koja nam je potrebna. To znači da održive poslovne prakse nisu izazov već prilika za rast i inovacije“, izjavio je Per Krumrej, šef odeljenja za rad i socijalna pitanja, Ambasada Savezne Republike Nemačke u Republici Srbiji.

„Zadovoljstvo mi je da pozdravim goste CSR&ESG foruma, događaja koji je ključan za uspostavljanje dijaloga i novih inicijativa za održivu budućnost među predstavnicima biznis, javnog i civilnog sektora“, izjavio je Rihard Kohli, šef razvojne saradnje pri Ambasadi Švajcarske u Srbiji i dodao da „Švajcarska podržava biznis sektor u Srbiji i aktivnosti koje podržavaju inkluziju, raznolikost i jednakost na radnom mestu“

Neven Marinović, direktor Foruma za odgovorno poslovanje, izrazio je zadovoljstvo što se sve više govori o održivom poslovanju i ESG-u: „Kao pioniri u ovoj oblasti, želimo da istaknemo da ESG nisu samo standardi ili sertifikacija, već promena poslovanja koja integriše interese društva, zaštitu životne sredine, inkluziju i transparentnost. Posebno nas raduje fokus na inkluziju i zapošljavanje ranjivih grupa uz partnere poput Foruma mladih sa invaliditetom, kao i ključne teme koje obrađujemo kroz platformu Održivi razvoj za sve, poput odnosa privatnog sektora prema biodiverzitetu, pristupa finansiranju i mnogih drugih“, rekao je Marinović.

U okviru nagrade „Najinkluzivniji poslodavac“ posebno je izdvojeno priznanje za zapošljavanje osoba sa invaliditetom, s ciljem naglašavanja važnosti stvaranja jednakih mogućnosti za zapošljavanje na tržištu rada koje je otvoreno, inkluzivno i dostupno osobama sa invaliditetom, što je ujedno i ključni cilj projekta Posao po meri, u okviru kojeg je pokrenuta ova nagrada.

„Ova nagrada je potvrda da smo na pravom putu, ali i podstrek da nastavimo dalje, jer inkluzija nije cilj, već proces koji nas sve unapređuje”, izjavila je prilikom uručenja nagrade Ivana Mulić, menadžerka za organizacionu kulturu u Generali Osiguranju Srbija.

Nevenka Kostadinova, preduzetnica i vlasnica preduzeća INAK je naglasila da je „ovo priznanje dokaz strateškog opredeljenja našeg preduzeća za jednakost, različitost i inkluziju, čime doprinosimo poslovnoj zajednici i pravednijem društvu.“

Nagrada za najinkluzivnijeg poslodavca ove godine dodeljena je kompanijama i malim i srednjim preduzećima, kako bi se dodatno istakao njihov doprinos unapređenju inkluzije i jednakosti na radnom mestu.

„Zajedno pokrećemo promene i gradimo kulturu jednakih šansi za sve naše klijente, zaposlene i društvo u celini”, izjavila je Sonja Konakov Svirčev, menadžerka za društveno odgovorno poslovanje, diverzitet i inkluziju u Erste Banci Srbija.

Vladimir Krstić, suvlasnik i generalni direktor preduzeća Uspon izrazio je zahvalnost što je nagrada prepoznala njihove korporativne vrednosti kao što su važnost inkluzije i podjednaka prava svih društvenih i socijalnih grupa i dodao da je ona dodeljena njihovoj najvećoj vrednosti – svim zaposlenima.

Glavna sesija događaja bila je posvećena inkluziji osoba sa invaliditetom i njenom pozitivnom uticaju na inovativnost i organizacionu kulturu. Među učesnicima su se istakli prošlogodišnji dobitnici nagrade „Najinkluzivniji poslodavac”, koji su podelili konkretna i praktična rešenja za unapređenje politika, praksi i programa podrške zaposlenima s invaliditetom u preduzećima.

CSR&ESG Forum i dodela Nagrade „Najinkluzivniji poslodovac“ realizovani su u okviru projekta „Posao po meri: Ekonomsko osnaživanje osoba sa invaliditetom“, koji finansira Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), a sprovodi Forum mladih sa invaliditetom. Ostali partneri na projektu su Caritas Srbije, Fondacija Ana i Vlade Divac, Smart kolektiv i Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom Srbije. Podršku je pružila i platforma „Održivi razvoj za sve“ koju finansiraju vlade Švajcarske i Nemačke, a sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ). Prijatelji konferencije su Coca-Cola HBC Srbija, Elixir Group i Maxi, dok su medijski partneri BizLife, Održi me, Nova ekonomija, Diplomacy & Commerce, In Store i Daily Green.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Godišnja inflacija u novembru 4,3 odsto

by bifadmin

Godišnja inflacija u Srbiji u novembru ove godine bila je 4,3 odsto, a mesečna 0,3 odsto, objavio je danas Republički zavod za statistiku.

Cene proizvoda i usluga lične potrošnje, kojima se meri inflacija, u novembru su, u poređenju sa decembrom 2023. godine u proseku povećane za 4,1 odsto.

Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje, u novembru, u odnosu na prethodni mesec, rast cena je zabeležen u grupama odeća i obuća (0,9 odsto), oprema za stan i tekuće održavanje (0,6 odsto), zdravlje (0,5 odsto), transport (0,4 odsto).

Poskupeli su i hrana i bezalkoholna pića i usluge restorana i hotela (za po 0,3 odsto) i stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva i komunikacije (za po 0,2 odsto).

Izvor: Beta
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Najveći ulagači u Srbiji u prvih šest meseci Kina, Holandija i Luksemburg

by bifadmin

NBS jedina objavljuje zvanične podatke o stranim direktnim ulaganjima i oni se objavljuju po zemljama i granama delatnosti.

Poslednji podaci objavljeni na sajtu NBS odnose se na prvu polovinu ove godine i prema tim podacima najviše novca dolazi iz Kine, Holandije i Luksemburga.

Kineske kompanije su u prvih šest meseci ove godine uložile su 697,9 miliona evra, za njima su kompanije iz Holandije koje su uložile 527,8 miliona evra, a na trećem mestu su kompanije iz Luksemburga sa ulaganjem od 312,3 miliona evra.
Visok nivo ulaganja imale su i kompanije iz Velike Britanije čija je vrednost iznosila 284,9 miliona evra.

Grupno gledano, najveći ulagač u Srbiju je Evropska unija, a ukupna ulaganja svih članica u prvoj polovini godine iznosila su više od milijardu evra.

Strane direktne investicije u jednoj godini obuhvataju i ulaganja kompanija koje prvi put dolaze u zemlju, ali i ulaganja postojećih komanija koje su odlučile da prošire svoje poslovanje.

Nemačke investicije prvi put zabeležile pad

Zanimljivo je da su nemačke investicije od 2010. godine prvi put zabeležile minus ove godine. To znači da je više nemačkih investicija otišlo iz zemlje nego što je došlo.
Prema podacima NBS, nemačke investicije u prvoj polovini ove godine imaju minus od 60,8 miliona evra.

Na primer, prošle godine vrednost nemačkih ulaganja iznosila je 223 miliona evra, godinu ranije investicije su iznosile 282 miliona evra, a rekordne su bile 2021. kada su iznosile oko 410 miliona evra.

Pad nemačkih ulaganja dolazi nakon slabljenja nemačke privrede i krize u automobilskoj industriji.

Jedan od najvećih nemačkih proizvođača automobila Folksvagen najavio je zatvaranja fabrika prvi put u istoriji, a Ford je najavio da ukida 4.000 radnih mesta i najviše u Nemačkoj.
Prema podacima Repubičkog zavoda za statistiku, Nemačka je i dalje najveći spoljnotrgovinski partner Srbije i kada je reč o uvozu i izvozu robe.

                                       Izvor: NBS

Koje proizvodne kompanije su ove godine započele proizvodnju ili proširile proizvodnju?

Iz Razvojne agencije Srbije (RAS) navode za Danas da su ove godine zvanično započele proizvodnju (bilo kao novouspostavljeni pogoni ili proširenja) Nestle, Schiebel, CE Industries, Spintec, Linglong, Lianbo, Mattoni 1873, OCSial, Puratos…

Evidencija RAS ne obuhvata infrastrukturna ulaganja, već samo ulaganja u proizvodne delatnosti, kao i usluge.

Iz RAS navode da su neki od najznačajnijih projekata koji su započeli sa realizacijom u 2024. godini (bilo kao budući novouspostavljeni pogoni ili proširenja) JFE Shoji, PWO SEE, Muehlabauer, Ariston, Continental, Minth, Kromber&Schubert, Stada/Hemofarm.
Kompanija Knjaz Miloš, čiji je vlasnik Mattoni 1873, otvorila je u oktobru ove godine novi pogon u koji je uložila 28,5 miliona evra.

Kineska kompanija Linglong, najveća grinfild investicija u Srbiji, pokrenula je u septembru serijsku proizvodnju guma. Gradnja kineske fabrike Šangdong Linglong u Zrenjaninu započeta je 30. marta 2019. godine, dok je probna proizvodnja kamionskih guma pokrenuta 2023. godine, a početkom 2024. godine usledila je i proizvodnja guma za putnička vozila. Vrednost ove investicije veća je od milijardu dolara .

U julu je započela izgradnja fabrike italijanske kompanije Ariston, u kojoj će se proizvoditi električni aparati za domaćinstvo. Ukupno ulaganje italijanske kompanije iznosiće 75 miliona evra.

U Preljini kod Čačka u maju je postavljen kamen temeljac za izgradnju nove fabrike nemačke kompanije PWO Group koja se bavi proizvodnjom delova i opreme za motorna vozila, u koju će biti uloženo 89 miliona evra.

U aprilu je puštena u rad prva fabrika Lianbo Precision Technology u Evropi. Reč je o kineskoj kompaniji koja proizvodi metalne delove za sve vrste motora u auto-industriji, a uložiće preko 57,4 miliona evra

Novi proizvodni pogon američke kompanije za proizvodnju rashladne tehnike „Modine“ otvoren je u maju, a investirano je više od 27 miliona evra.

Izvor: Danas
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusEkonomija

Velika godišnja kolebanja u energetskom sektoru

by bifadmin

Energetski sektor u Srbiji je u 2023. prešao iz debelog minusa u debeli plus, da bi ove godine postao „kolateralna šteta“ u ukupnoj industrijskoj proizvodnji. Snabdevanje električnom energijom posrće od početka godine, bez vidljivih znakova oporavka. Što se tiče gasa, domaća proizvodnja trenutno zadovoljava tek 7% potreba na našem tržištu, a izraženi pad proizvodnje iz godine u godinu čini Srbiju sve više zavisnom od uvoza ovog energenta.

Situacija u domaćem energetskom sektoru poslednjih godina mogla bi se uporediti sa naizmeničnom strujom, čija jačina se menja periodično. Srbija je u 2022. završila u minusu, sa godišnjim padom proizvodnje struje od 7%, najviše zbog gubitaka koje su usled suše imale hidroelektrane. Zato je moralo da se uveze struje preko tri puta više nego godinu ranije, u vrednosti od oko 1,6 milijardi evra.

Prošle godine, hidrološka situacija je bila daleko bolja, pa se iz minusa prešlo u plus. Ukupna proizvodnja električne energije u 2023. bila je veća za 14% u odnosu na 2022. godinu, da bi ove godine ponovo krenula nizbrdo.

U 2023. proizvedeno je 8 593 GWh struje, najviše u termoelektranama koje su obezbedile 62% ukupne proizvodnje, dok je učešće proizvodnje iz hidroelektrana dostiglo 37%. Stanovništvo je lani potrošilo skoro polovinu ukupno proizvedene struje, industrija 22%, a preostale količine ostali potrošači. Krajnji kupci su smanjili potrošnju električne energije za 0,6% u odnosu na 2022. godinu, navodi Agencija za energetiku u svom godišnjem izveštaju.

Više struje „iz zavičaja“, manje domaćeg gasa

Od ukupnog obima prodaje u 2023. godini, na slobodnom tržištu je prodato 53% električne energije. Domaćinstva su u zanemarljivom broju koristila pravo da biraju snabdevača i kupuju električnu energiju na slobodnom tržištu i uglavnom su se snabdevala po regulisanim cenama. Cene električne energije za garantovano snabdevanje povećane su u januaru, maju i novembru 2023. godine, dok se cene pristupa sistemu za prenos i distribuciju električne energije nisu menjale.

Kretanja u proizvodnji struje su i prethodne godine izrazito uticala na krajnje rezultate u spoljnotrgovinskoj razmeni, ali za razliku od 2022. struja je bila u plusu. Prema podacima RZS, na promene u odnosu izvoza i uvoza najviše je uticao oporavak EPS-a od havarije do koje je došlo tokom zime 2021/2022 godine, kao i normalizovanje cena električne energije na svetskim tržištima. Usled toga, izvoz struje u prvih devet meseci 2023. porastao je za preko 89%, dok je uvoz pao za 51%.

Kada se pogledaju rezultati za celu prošlu godinu, uvoz električne energije je bio manji za 24% od izvoza, koji je lane vredeo 1,274 milijarde evra. Izvoz struje je bio treći po doprinosu ukupnom izvozu koji je Srbija ostvarila prošle godine.

S druge strane, ionako nedovoljna proizvodnja gasa je izrazito podbacila. Ukupna godišnja proizvodnja, koja je isporučena u transportni i distributivni sistem u 2023. godini iznosila je 2.043 GWh, što je manje za 1,3% od proizvodnje u 2022. Posle značajnog rasta u 2011. i 2012. godini, proizvodnja prirodnog gasa od 2013. svake godine opada u Srbiji, s tim što je 2023. bila značajno manja nego prethodnih godina, ocenjuju u Agenciji za energetiku.

Potrošnja prirodnog gasa lani je smanjena za 3% u odnosu na 2022. godinu. Domaćinstva su smanjila potrošnju za 1%, toplane za 3%, a isto toliko industrija i ostali kupci. Od ukupnog obima prodaje, na slobodnom tržištu je prodato 81,5% prirodnog gasa. Domaćom proizvodnjom je moglo da se zadovolji samo 7,4% potreba na ovdašnjem tržištu, slično kao i 2022. godine. Srbija prošle godine nije izvozila gas, a 94% uvezenog gasa stiglo je iz Rusije.

Prema trogodišnjem ugovoru koji je Srbija potpisala sa Rusijom u jeku energetske krize 2022. godine, Rusija dostavlja Srbiji 2,2 milijarde kubnih metara gasa godišnje, po povlašćenoj ceni koja se kreće između 300 i 420 dolara za 1.000 kubnih metara gasa.

Za ovu godinu planiran veći uvoz struje

Podaci iz Energetskog bilansa Republike Srbije za 2024. godinu, koji je republička vlada usvojila u februaru, pokazuju da Srbija postaje sve više energetski zavisna. Prema ovom dokumentu, planirano je da će ukupna raspoloživa energija u tekućoj godini iznositi oko 17 miliona tona ekvivalenata nafte, što je za 4% više od ukupne procenjene količine energije za snabdevanje u 2023. godini. Predviđeno je da se 58% primarne energije obezbedi iz domaće proizvodnje, a preostalo iz uvoza, uključujući povećanje uvoza naftnih derivata za 22%, a gasa za 6% u odnosu na prošlu godinu.

Iako je planirano da se korišćenje energije sunca u 2024. godini uveća čak za 207%, biogasa za 41%, a energije vetra za 28% u poređenju sa 2023. godinom, u dokumentu piše da će morati da se uveze za 19% više električne energije nego lane. Kada je reč o izvozu, projektovano je da on bude veći za 10% u odnosu na prošlu godinu.

Veliko je pitanje koliko će se ova predviđanja ostvariti, jer energetski sektor posrće od početka godine. Prema podacima RZS, industrijska proizvodnja u Srbiji u martu bila je manja za 5,8%, najviše usled toga što je snabdevanje električnom energijom zabeležilo pad od 8%. U martu tekuće u godine u odnos na isti mesec prethodne, proizvodnja električne energije se smanjila za 26,5%.

Ona je u prvih šest meseci 2024. bila za 4,7% niža nego u istom periodu 2023. godine. U drugom kvartalu tekuće godine, pad proizvodnje je zabeležen u sva tri meseca u poređenju sa istim mesecima 2023. godine – u aprilu je proizvedeno 15% manje struje, u maju 9,1%, a u junu 7,6% manje nego u istom mesecu lane. U periodu januar-jun, u poređenju sa istim periodom 2023. učešće električne energije u izvozu je palo za skoro 65%, saopštava Privredna komora Srbije, pozivajući se na podatke RZS.

„Kolateralne šteta“ industrijske proizvodnje

Potrošnja struje bila je rekordna u julu zbog visokih temperatura, pa je porastao uvoz električne energije. Vrednost uvoza električne energije u junu je iznosila 39 miliona dolara, a u julu je porasla na 57 miliona dolara. Pored toga što je uvozila, Srbija je u julu i izvozila struju u vrednosti od 49 miliona dolara. Među prvih pet proizvoda u uvozu u septembru ove godine, na prvom mestu je bila sirova nafta sa vrednošću uvoza od 154 miliona dolara, na trećem je uvoz električne energije (100 miliona dolara), a na petom uvoz gasa (48 miliona dolara), pokazuju podaci RZS.

Autori publikacije „Makroekonomske analize i trendovi“ (MAT) ocenjuju da je u ukupnim rezultatima industrijske proizvodnje za prvih osam meseci tekuće godine, „energetski sektor kolateralna šteta, pre svega loših hidroloških prilika“. Tokom avgusta zabeležen je međugodišnji pad proizvodnje energije iz hidroelektrana od 34,8%, usled daleko lošijih hidroloških uslova nego u avgustu prošle godine. Kumulativni međugodišnji pad u odnosu na prvih osam meseci 2023. godine iznosio je 17,8%, a u odnosu na prosečnu proizvodnju iz perioda 2019-2023. oko 1,8%.

Istovremeno, opada i proizvodnja energije iz termoelektrana, najviše zbog manje proizvodnje uglja i otkrivke u RB „Kolubara“. Sektor snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija u ukupnoj industrijskoj proizvodnji učestvuje sa 15,9% i ima naglašenu tendenciju pada, bez vidljivih znakova oporavka, navodi se u analizi MAT-a.

Što se tiče snabdevanja gasom, trogodišnji aranžman s Rusijom ističe u martu naredne godine, pa je Srbija u međuvremenu počela da traži i druge izvore snabdevanja. Država je potpisala ugovor sa Azerbejdžanom, kojim je predviđeno da do 2026. godine iz ove zemlje dobijamo godišnje do 400 miliona kubnih metara gasa, što je, međutim, dovoljno da podmiri tek 13% potreba Srbije.

Maja Đurić

Biznis Top 2023/24 u izdanju časopisa Biznis i finansije, novembar 2024. 

Foto: Terry Vlisidis, Unsplash

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Mark Zakerberg predviđa da će pametne naočare da zamene pametne telefone

by bifadmin

Mark Zakerberg, direktor kompanije „Meta“, tvrdi da će mobilne telefone zameniti novi proizvod. „Biće to kao što se desilo sa računarima,“ rekao je.

Nije prošlo ni dvadeset godina otkako su pametni telefoni postali svakodnevica, ali i zavisnost.
Međutim, Mark Zakerberg, predviđa da će ih ljudi uskoro zameniti novom „igračkom“ koja će preuzeti njihovu ulogu.

„To će se dogoditi već tokom tridesetih godina ovog veka.“

„Doći će trenutak kada će vaš pametni telefon većinu vremena ostajati u džepu. Mislim da će se to desiti tokom tridesetih godina ovog veka,“ rekao je pre nešto više od mesec dana u intervjuu za portal „Verge“. Prema njegovim rečima, novi tehnološki čudo za mase biće takozvane pametne naočare.

Meta (koja nije jedina) razvija pametne naočare koje će moći da fotografišu, snimaju, puštaju muziku i video zapise, primaju i otvaraju mejlove i poruke, prevode u realnom vremenu ono što vidimo, prikazuju rute i pravce do željenih lokacija u vidnom polju korisnika, prikazuju proširenu i virtuelnu stvarnost, pružaju informacije o objektima koje posmatramo, mere srčani puls, krvni pritisak… i, naravno, biće povezane sa veštačkom inteligencijom, što će dodatno proširiti mogućnosti njihove primene.

Ako mislite da će za sve to biti potrebna neka svemirska kaciga ili glomazne naočare za virtuelnu stvarnost, grešite. Prema Zakerbergovim najavama, to će biti naizgled potpuno obične naočare, nalik sunčanim naočarima.

„Dogodiće se isto što i sa računarima,“ kaže Zakerberg. Svi ih imamo kod kuće, ali uglavnom koristimo mobilne telefone. Slično bi se, kako predviđa, moglo dogoditi sa pametnim telefonima u narednim godinama.

Za masovnu upotrebu prepreke su visoka cena i napajanje

A zašto bi ljudi tako brzo prešli na novi proizvod? „Već sada 1 do 2 milijarde ljudi svakodnevno nosi naočare. Kao što su svi prešli sa računara na pametne telefone, mislim da će svi koji nose naočare u narednoj deceniji brzo preći na pametne naočare,“ rekao je Zakerberg u intervjuu. „Mislim da će naočare postati zaista korisne i da će ih na kraju nositi i mnogi ljudi koji sada ne koriste naočare,“ dodao je.
U Meti su nove pametne naočare nazvali Orion. Prototipi su već počeli da se testiraju, a u septembru su naočare predstavljene javnosti. Međutim, kompanija još uvek nije objavila datum komercijalne upotrebe.

Kako navode mediji koji prate najnoviju tehnologiju, najveće prepreke predstavljaju visoka cena proizvodnje (a samim tim i nepristupačna cena za potrošače) i problemi sa napajanjem.
Neki se možda sećaju kako je pre nekoliko godina „Google“ najavio pametne naočare, ali se to pokazalo kao „miš koji se rodi iz planine koja se trese.“ Da li će sada, kada je tehnologija napredovala, Zakerbergovo predviđanje postati stvarnost, ostaje da vidimo – sa naočarima ili bez njih.

Izvor: Nova.rs
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Koja ekonomija je bila najbolja u 2024.

by bifadmin

Kamatne stope na najvišim nivoima, ratovi u Evropi i na Bliskom istoku, izbori u toliko važnim zemljama poput Amerike i Indije. Sve to nije smetalo da svjetska ekonomija ostvari još jedan snažan učinak u 2024. godini; prema MMF-u, globalni BDP će porasti za 3,2%. Inflacija se smanjila, a rast zaposlenosti je i dalje solidan. Berze su porasle više od 20% drugu godinu zaredom.

Ipak, kao i uvijek, ružičasta globalna slika krije velike razlike između zemalja, ocjenjuje The Economics u svom komentaru. Da bi procijenili ove razlike, prikupili su podatke o pet ekonomskih i finansijskih indikatora – BDP-u , performansama na berzi, bazičnoj inflaciji, nezaposlenosti i vladinom deficitu – za 37 uglavnom bogatih zemalja. Potom su rangirali svaku ekonomiju na osnovu njenog učinka na ovim mjerama kako bi stvorili kombinovani rezultat. Tabelu možete pogledati u originalnom tekstu (ENG).

Ko su pobednici?

Reli na Mediteranu traje treću godinu zaredom, a Španija je na vrhu ovogodišnje liste. Grčka i Italija, koje su nekada bile simbol nedaća eurozone, nastavljaju svoj snažan oporavak.

Irska, koja je privukla mnoge tehnološke firme, i Danska, dom najvrednije kompanije na Kontinentu, zaokružuju prvih pet. U međuvremenu, sjevernoevropski teškaši razočaravaju, sa nezaobilaznim igračima Velikom Britanijom i Njemačkom. Baltički dvojac Letonija i Estonija ponovo se nalaze na dnu, poziciju koju su zauzeli i 2022. godine.

Prvi pokazatelj je rast realnog BDP-a, koji se smatra najpouzdanijim mjerilom ukupnog zdravlja privrede. Ove godine globalni BDP je bio podstaknut otpornom američkom ekonomijom i njenim potrošačima koji sve više troše.

Prema podacima OECD-a, Izrael je postigao još jedan izuzetan učinak, iako njegov snažan rast u velikoj mjeri odražava oporavak od oštrog pada u posljednjem tromjesečju 2023, kada je počela njegova borba s Hamasom. U Španiji je godišnji rast BDP-a na putu da premaši 3%, podstaknut snažnim tržištem rada i visokim nivoom imigracije, što mehanički podiže ekonomsku proizvodnju. Iako je BDP po osobi takođe porastao, to je učinio za manje od ukupnog BDP-a.

Na drugim mjestima, rast je bio zadivljujući. Njemačku i Italiju sputavaju visoke cijene energije i spora proizvodna industrija. Japan bi trebao ostvariti slabih 0,2% rasta, pod opterećenjem slabijim turizmom i teškom automobilskom industrijom. I Mađarska i Letonija su ušle u recesiju.

Druga mjera su prinosi na berzi. Investitori su prebrodili težak avgust, kada je opuštanje trgovine jenom izazvalo strah od krize. Američke dionice su ostvarile impresivne prinose prilagođene inflaciji od 24%, jer su procjene tehnoloških kompanija, koje su već bile visoke, dodatno porasle.

Tržište Kanade, usko povezano sa svojim južnim susjedom, takođe je ostvarilo zdrave dobitke, potkrijepljeno snažnim rezultatima u energetskoj i bankarskoj industriji. Japanski Nikkei 225 dostigao je rekordnu visinu, čak iako je njegov ukupni godišnji učinak bio srednji.

Bilo je i nekih gubitnika. Cijene dionica u Finskoj su u negativnom teritoriju, u realnom smislu, a berza Južne Koreje pala je nakon pokušaja autogolpe od strane predsjednika 3. decembra.

Sljedeći parametar je bazična inflacija, koja uklanja nestabilne komponente poput energije i hrane kako bi ukazala na pritiske u osnovi cijena. Iako je globalna inflacija značajno pala, cijene usluga ostaju tvrdoglavo visoke u mnogim zemljama. U Britaniji rast plata nastavlja da povećava troškove usluga, što znači da je osnovna inflacija neugodno povišena. Njemačka se suočava sa sličnim pritiscima. U Australiji rastući troškovi stanovanja su jedan od krivaca. Nasuprot tome, Francuska i Švajcarska su uspjele da drže pritiske na cijene pod kontrolom, sa stopom bazne inflacije udobno ispod 2%.

Klasičan pokazatelj ekonomske bijede je rastuća nezaposlenost, što su mnogi predviđali kada su centralni bankari počeli da povećavaju kamatne stope (a vještačka inteligencija je postala sofisticiranija). Ipak, uprkos određenom popuštanju, tržišta rada ostaju iznenađujuće robusna, sa stopama nezaposlenosti blizu rekordno niskih nivoa. Južna Evropa, koja i dalje pati od visoke nezaposlenosti, doživjela je značajan napredak: nezaposlenost u Grčkoj, Italiji i Španiji pala je na najniži nivo u više od jedne decenije. Italija je ostvarila najveći napredak, sa smanjenjem nezaposlenosti za 1,4 procentna poena od početka godine. U Americi i Kanadi, gdje je nezaposlenost blago porasla, trend se uglavnom može pripisati činjenici da se ljudi vraćaju u radnu snagu i visokom nivou imigracije.

Završna mjera su fiskalni bilansi, isključujući plaćanje kamata, kao udio u BDP-u. Nakon godina velike potrošnje, u mnogim zemljama potrebna je konsolidacija kako bi se osiguralo da teret duga ostane podnošljiv. Danska i Portugal se ističu po postizanju rijetkih budžetskih viškova kroz fiskalnu disciplinu. Norveška i Irska se takođe mogu pohvaliti viškovima, ali iz drugih razloga: Norveška zbog prihoda od nafte, a Irska zbog neočekivanog prihoda od korporativnog poreza, potkrijepljenog višemilijarderskog zaostalog poreza od američkog tehnološkog giganta Apple.

Većina vlada, međutim, nastavlja da troši bez obzira na to. Primarni deficit Poljske premašio je 3% BDP-a , zbog povećanja izdataka za odbranu kao odgovora na ruski rat u Ukrajini. U Japanu jaki fiskalni stimulansi, koji imaju za cilj jačanje ekonomije i ublažavanje pritisaka na troškove života, rizikuju da pogoršaju probleme duga jer se era ultra niskih kamatnih stopa bliži kraju. Putanja britanskog duga se pogoršava; najnoviji budžet nije uspio da popravi javne finansije. Francuska je zaglibila u političkim previranjima i nije u stanju da obuzda potrošnju.

Kako dolazi 2025. godina, globalna ekonomija se suočava sa novim izazovima. Gotovo polovina svjetske populacije živi u zemljama koje su ove godine održale izbore, od kojih su mnoge dovele do lidera koji bi se mogli opisati kao “nepredvidivi”. Trgovina je ugrožena, državni dug raste, a berze imaju malo prostora za greške. Za sada, barem, Španija, Grčka i Italija – koje su njihovi sjeverni susjedi dugo omalovažavali – mogu uživati ​​u svom ekonomskom oživljavanju.

Izvor: Investitor.me/The Ekonomist

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Poreska uprava: Inspekcija privremeno zatvorila veliki broj pečenjara i ribarnica

by bifadmin

U sklopu redovnih kontrola evidentiranja prometa preko elektronskog fiskalnog uređaja, inspektori Poreske uprave su tokom novembra meseca kontrolisali obveznike koji se bave ugostiteljstvom i trgovinom, konkretno pečenjare i ribarnice.

U okviru sprovedenih kontrola, utvrđeno je protivzakonito postupanje od strane određenog broja pečenjara, te je 32 objekta privremeno zatvoreno zbog nepoštovanja propisa u vezi sa izdavanjem fiskalnih računa. Ukupan procenat privremeno zatvorenih pečenjara u odnosu na broj kontrolisanih objekata iznosi 69,57%.

Kada je reč o ribarnicama, skoro svaka druga kontrolisana, ukupno 16, je privremeno zatvorena, iz razloga neevidentiranja prometa. Procenat zatvarenih ribarnica, zbog nepravilnosti u izdavanju fiskalnih računa, u odnosu na ukupan broj kontrolisanih iznosi 48,48%.

Poreska uprava nastavlja sa pojačanim nadzorom i kontrolama, a svi subjekti koji ne poštuju zakon biće sankcionisani u skladu sa važećim propisima.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

 

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Zašto je Balkan sledeći hit u svetu nekretnina, i gde je tu Srbija

by bifadmin

Veliki investitori su se ustezali od ulaganja prethodnih nekoliko godina i sada to može biti nadoknađeno, istakli su stručnjaci na Balkans Property Forum 2024

Region Balkana ima veliku perspektivu u investiranju u gradnju nekretnina i lako bi mogla da bude nadoknađeno to što proteklih nekolik godina nisu ulagali zbog krize, istaknuto je na skupu profesionalaca iz oblasti gradnje i finansiranja sektora nekretnina Balkans Property Forum 2024 u Beogradu.

– Investitori čekaju u redu i vrlo brzo će se vratiti i nadoknaditi sve ono što nisu investirali u poslednje dve godine. Opšta situacija na tržištu je mnogo bolja i sada su i finansije mnogo lakše jer postoji izbor i između banaka i ne moraju više da „uzmu ili ostave“ ono što im se prvo nudi – istakla je Gabriela Rejes Vidrio, rukovodilac sektora za finansiranje projekata nekretnina u NLB Komercijalnoj banci.

Optimizam za Balkan, a tu se i Srbija dobro kotira, preovladavao je na skupu a kao najprominentnije sektore u narednih nekoliko godina, prisutni stručnjaci su označili hotele, logističke objekte i stambenu izgradnju.

– Hoteli svakako nisu iznenađenje jer tu je manjak kvalitetne ponude u Beogradu i većim gradovima a dolazi i EXPO kada će potražnja za takvim prostorom biti velika. Stanogradnja je „sigurna luka“ za investitore već dugo, pa će se to svakako i nastaviti, samo je pitanje da li je rast cena i dalje održiv – objašnjava Maja Maja Šahbaz Marojević iz kompanije EY.

Iznenađenja nema ni kod logističkih objekata, čija gradnja prati nagli razvoj putne infrastrukture a na skupu je pomenut i jedan „skriveni“ potencijalni zlatni rudnik nekretnina.

– Ima mnogo prostora za rast u posebnom podsektoru, izgradnji data-centara. Digitalizacija napreduje, količina podataka se dramatično uvećava. Što se ostalog tiče u regionu, dinamika zavisi i od toga da li će veliki investitori ostati „oprezni“ i ulagati u razvijeno tržište CEE ili će tražiti veće prinose na ovdašnjim tržištima, gde su i troškovi manji. Naravno, ostaje tu problem i dalje velike birokratije koja ostavlja prostora i za korupciju – naglašava Mario Kijanović iz kompanije SOG.

I graditelji zgrada gledaju u automobile

Prilike su svakako tu ali deo problema mogućeg nastavka zadrške nisu samo lokalni.

– Investitori čekaju i da se stabilizuje evropski automobilski sektor. Nemačke investicije su u Srbiji pale za 50 odsto, a polovina njih je inače baš u tom sektoru. Razvijamo industrijske parkove i u Kragujevcu, Jagodini i Nišu. U Somboru smo kupili preko 20 ha, sve sa ciljem da i druge delove zemlje učinimo atraktivnim, a strani investitori, pogotovu iz automobilske industrije, zainteresovani su za manje gradove. Tražnja za industrijskim nekretninama je i dalje visoka, kada govorimo o logistici i proizvodnji. Ono što našu zemlju čini atraktivnom je odličan geostrateški položaj i pristup EU tržištu kao i raspoloživost radne snage – ukazuje Petar Kolognat, direktor razvoja biznisa u kompaniji CTP.

Konferenciju je organizovao Property Forum, u bliskoj saradnji sa Kraljevskim institutom ovlašćenih procenitelja iz Velike Britanije (RICS-om), a događaj je okupio brojne investitore, developere i stručnjake iz oblasti nekretnina i održive gradnje iz čitavog regiona Jugoistočne Evrope.

Izvor: 24sedam.rs
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci