Srbija je u poslednje tri godine, prema podacima Centralne banke Crne Gore (CBCG), na prvom mestu po prilivu stranih direktnih investicija (SDI) u Crnu Goru, prenose danas crnogorski mediji.

U prvih devet meseci 2024. iz Srbije je investirano 92 miliona evra, a i u prošloj godini je bila vodeći investitor u Crnu Goru, prenele su podgoričke Vijesti.

Kako se navodi, do 2020. Rusija je bila vodeća po prilivu SDI u Crnoj Gori.

Stručnjaci za Centar za istraživačko novinarstvo Crne Gore (CIN-CG) kažu da su sve veća ulaganja iz Srbije posledica tradicionalnih istorijskih veza, ali i činjenice da je u Srbiji sve više internacionalnih investitora koji iz te zemlje ulažu i u region, prenose Vijesti.

“Ekonomski odnosi između Srbije i Crne Gore su istorijski snažni. Dominacija Srbije kao jednog od glavnih izvora SDI, od kojih više od polovine, 51,4 miliona, odlazi na sektor nekretnina, ukazuje na važnost ove zemlje za crnogorsku ekonomiju”, kaže za CIN-CG Miloš Vuković, ekonomski analitičar.

Strana preduzeća u najvećem vlasništvu iz Srbije

Najviše novca iz Srbije ove godine uloženo je u nekretnine, 51,4 miliona evra, dok su investicije u kompanije i banke iznosile 25,3 miliona evra.

Do septembra ove godine u crnogorska preduzeća je uloženo iz inostranstva oko 100 miliona evra, od čega su ulaganja iz Srbije najveća i čine četvrtinu.

Ulaganje ruskih investitora u domaće kompanije takođe je značajno, sa više od 19 miliona evra, tako da gotovo polovina ovih ulaganja dolazi od srpskog i ruskog kapitala, navode Vijesti.

Prema podacima crnogorske službe za statistiku Monstat, od 851 filijale stranih preduzeća koja posluju u Crnoj Gori, najviše je u vlasništvu državljana Srbije – 179, što je 21 odsto od ukupnog broja.

Kompanije iz Srbije su prošle godine u Crnoj Gori ostvarile i najveći promet gledano po zemljama, oko 718 miliona evra, što je 28 odsto ukupnog prometa stranih filijala na crnogorskom tržištu, koji je 2023. iznosio oko dve i po milijarde evra.

Kako prenose Vijesti, Srbija je treća po redu kada je u pitanju broj aktivnih poslovnih subjekata u stranom vlasništvu, sa 2.140 poslovna subjekta, što je 11,6 odsto od njihovog ukupnog broja.

Prema podacima Monstata, Srbija je takođe najveći spoljnotrgovinski partner Crne Gore u uvozu i izvozu, pa je tako iz Srbije uvezeno robe u iznosu od 396 miliona evra, a izvezeno 98,8 miliona od januara do jula 2024.

Kada je reč o turizmu, tokom protekle godine najviše noćenja ostvarili su turisti iz Rusije sa 23,6 odsto, a odmah potom iz Srbije (21,5 odsto), i zatim Bosne i Hercegovine (8,5 odsto).

Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay

Na vrhu liste zemalja „nove Evrope“ po prosečnim platama nalaze se Slovenija sa 2.400 evra i Poljska sa 1.900 evra

Srednja i istočna Evropa zabeležila je ove godine veoma snažan rast nominalnih plata, naveo je WIIW Institut (Bečki institut za međunarodne ekonomske studije).

Najviša prosečnu bruto plata u periodu od januara do septembra 2024. zabeležena je u Slovenija, sa 2.337 evra. To je ujedno i jedina zemlja ovog regiona „nove Evrope“ unutar EU koja ima platu iznad 2.000 evra.

Slede Poljska sa 1.889 evra, Hrvatska sa 1.800 evra (koja je preskočila Češku sa 1.795 evra), dok su nešto niže prosečne bruto plate zabeležene u Rumuniji (1.684 evra), Mađarskoj (1.619) i Slovačkoj (1.484 evra), prenosi SeeBiz.

U Srbiji je prosečna bruto plata u navedenom periodu bila 1.141 evro, što je nešto manje od bugarskih 1.160 evra.

Ovde se radi o relativno visokim platama, pogotovo u odnosu na zemlje Evrope koje još nisu u EU, ali treba imati u vidu i snažne inflatorne pritiske koji su na sceni od poslednjeg tromesečja 2021. i koji remete realan rast.

Minimalac u deželi 1.254€

Poslednji podaci Evrostata pokazuju da je, prirodno, i minimalna bruto plata u regionu najveća u Sloveniji – 1.254 evra, a zatim u Poljskoj, 998 evra. Sledi Hrvatska sa 840 evra, pa Slovačka sa 750 evra, pa Češka (755€), Rumunija (743€), Mađarska (675€) i Bugarska (477€).

U Srbiji je bruto minimalac 546 evra, što znači da je veći nego u komšijskoj Bugarskoj, jednoj od najsiromašnijih zemalja Evrope.

Tako su izražene prosečne godišnje stope inflacije u prvih devet meseci koje beleže Rumunija (+5,9%), Srbija (+4,8%), Hrvatska (4%), Mađarska i Poljska (obe +3,6%), Slovačka (+3,1%).

I tu je u najboljem položaju Slovenija, koja uz najveće plate ima i najmanju inflaciju, svega 3,1% odsto prosečno.

Međutim, snažan realan rast plata dogodio se, u širem regionu, u Poljskoj (14,5%), Bugarskoj (12,9%), Mađarskoj (7%), Hrvatskoj (10,8%), Srbiji (9,4%), Rumuniji (9,1%), Slovačkoj (4,1%) i Sloveniji (4,8%).

Na drugom kraju, jedino Češka ima realan pad plata za 1,8%.

Rast plata i visoka zaposlenost, uz strukturni manjak radne snage, uslovljavaju nastavak solidnih stopa rasta nominalnih plata u promatranim zemljama. S obzirom na da inflacija popušta, plate će rasti i realno.

Usporio rast plata u evrozoni

Plate u evrozoni su u trećem kvartalu 2024. porasle za 4,4% međugodišnje, usporivši u odnosu na rast od 4,9% u drugom kvartalu, objavio je danas Evrostat.

Ukupni troškovi rada po satu u evrozoni, uključujući i komponente koje nisu vezane za platu, su porasli za 4,6% međugodišnje u trećem kvartalu, dodaje se u saopštenju.

Gledano po sektorima, plate u industriji su porasle za 4,4% međugodišnje, u građevinarstvu 4,6% i uslugama 4,3%, ali u svim pomenutim slučajevima je godišnji rast bio sporiji nego u drugom kvartalu.

Plate u Nemačkoj su porasle za četiri% međugodišnje, usporivši u odnosu na 5,7% iz drugog kvartala, kao i zarade u Francuskoj, za 2,7% naspram 3,3% u prethodnom kvartalu.

Nasuprot tome, brži rast zarada je registrovan u Španiji i Italiji.

Španske plate su u trećem kvartalu porasle za 4,7% međugodišnje, ubrzavši u odnosu na 3,9% u drugom tromesečju, a zarade u Italiji, za 5,2% naspram 4,2% u drugom kvartalu

Izvor: 24sedam
Foto: Pixabay

Trenutno u svetu, na putevima na svim kontinentima ima po najnovijim podacima oko 1.475.000.000 vozila. Procena je da na Zemlji ima oko 8,1 milijardi stanovnika. Dakle na 5,4 stanovnika planete dolazi jedno vozilo, navodi Srpska asocijacija uvoznika vozila i delova.

Najviše vozila gledajući po kontinentima ima u Aziji (i Okeaniji) čak 543 miliona. Na drugom mestu je Evropa koja trenutno ima oko 413 miliona vozila. Na trećem mestu je Severna Amerika sa 359 miliona. Južna Amerika ima 84, Bliski Istok 50 miliona, a Afrika 26 miliona.

Zanimljiv je i podatak da na Antartiku ima 60 vozila.

U Srbiji je prema proceni Zavoda za statistiku u 2023. živelo 6.623.183 ljudi. Prema podacima MUP i Zavoda za statistiku registrovano je u 2023. tačno 2.684.804 vozila. Od toga je 2.389.105 automobila. To znači da na jedno vozilo dolazi 2,46 ljudi što je više dvostruko iznad svetskog proseka.

Trenutno u svetu, na putevima na svim kontinentima ima po najnovijim podacima oko 1.475.000.000 vozila. Procena je da na Zemlji ima oko 8,1 milijardi stanovnika. Dakle na 5,4 stanovnika planete dolazi jedno vozilo, navodi Srpska asocijacija uvoznika vozila i delova.

Najviše vozila gledajući po kontinentima ima u Aziji (i Okeaniji) čak 543 miliona. Na drugom mestu je Evropa koja trenutno ima oko 413 miliona vozila. Na trećem mestu je Severna Amerika sa 359 miliona. Južna Amerika ima 84, Bliski Istok 50 miliona, a Afrika 26 miliona.

Zanimljiv je i podatak da na Antartiku ima 60 vozila.

U Srbiji je prema proceni Zavoda za statistiku u 2023. živelo 6.623.183 ljudi. Prema podacima MUP i Zavoda za statistiku registrovano je u 2023. tačno 2.684.804 vozila. Od toga je 2.389.105 automobila. To znači da na jedno vozilo dolazi 2,46 ljudi što je više dvostruko iznad svetskog proseka.

Na 1.000 stanovnika u Srbiji dolazi 405 vozila.

U Srbiji ima, prema poslednjim podacima iz septembra ove godine 2,89 miliona zaposlenih. Od toga je oko 100.000 zaposleno u auto-industriji. Dakle, procentualno sa 3,46 odsto zaposlenih u auto-industriji od ukupnog broja radnika, Srbija je dosta iza EU.

„To je i pokazatelj nadležnim državnim strukturama u kom pravcu bi trebalo gledati, jer je automobilska industrija, bez obzira na trenutne probleme, jedan od najvitalnijih i najbrže rastućih segmenata privrede u celom svetu“, navode u Asocijaciji.

Najviše automobila u odnosu na broj stanovnika je u Severnoj Americi. Na 1.000 ljudi dolazi 710 vozila. U Evropi na 1.000 stanovnika ima 520 vozila. U Južnoj Americi ih je 210 na 1.000 stanovnika, na Bliskom Istoku 190, u Aziji 140, a Africi svega 58.

Ne računajući malene (po teritoriji i broju stanovnika) San Marino i Andoru gde ima više registrovanih automobila od ljudi, najviše vozila na 1.000 stanovnika ima u Novom Zelandu – 861.

SAD imaju 890 vozila na 1.000 stanovnika. Slede Estonija sa 821, Kipar 785, Luksemburg 784, Australija 772, Kanada 770, Italija 757, Island 720, Poljska 609.

Najmanje vozila na 1.000 stanovnika ima Kongo. Svega četiri. Pakistan ima 20, Vijetnam 25, Kenija 30, Gana 40, Nigerija 50 vozila na 1.000 stanovnika.

Prema podacima OICA u svetu 36 država je u 2023. proizvodilo na svojoj teritoriji automobile. Ukupno je proizvedeno 93.546.599 vozila, od čega je 67.133.579 automobila.

Trenutno u svetu, na putevima na svim kontinentima ima po najnovijim podacima oko 1.475.000.000 vozila. Procena je da na Zemlji ima oko 8,1 milijardi stanovnika. Dakle na 5,4 stanovnika planete dolazi jedno vozilo, navodi Srpska asocijacija uvoznika vozila i delova.

Najviše vozila gledajući po kontinentima ima u Aziji (i Okeaniji) čak 543 miliona. Na drugom mestu je Evropa koja trenutno ima oko 413 miliona vozila. Na trećem mestu je Severna Amerika sa 359 miliona. Južna Amerika ima 84, Bliski Istok 50 miliona, a Afrika 26 miliona.

Zanimljiv je i podatak da na Antartiku ima 60 vozila.

U Srbiji je prema proceni Zavoda za statistiku u 2023. živelo 6.623.183 ljudi. Prema podacima MUP i Zavoda za statistiku registrovano je u 2023. tačno 2.684.804 vozila. Od toga je 2.389.105 automobila. To znači da na jedno vozilo dolazi 2,46 ljudi što je više dvostruko iznad svetskog proseka.

Na 1.000 stanovnika u Srbiji dolazi 405 vozila.

Najviše automobila u Americi

U Srbiji ima, prema poslednjim podacima iz septembra ove godine 2,89 miliona zaposlenih. Od toga je oko 100.000 zaposleno u auto-industriji. Dakle, procentualno sa 3,46 odsto zaposlenih u auto-industriji od ukupnog broja radnika, Srbija je dosta iza EU.

„To je i pokazatelj nadležnim državnim strukturama u kom pravcu bi trebalo gledati, jer je automobilska industrija, bez obzira na trenutne probleme, jedan od najvitalnijih i najbrže rastućih segmenata privrede u celom svetu“, navode u Asocijaciji.

Najviše automobila u odnosu na broj stanovnika je u Severnoj Americi. Na 1.000 ljudi dolazi 710 vozila. U Evropi na 1.000 stanovnika ima 520 vozila. U Južnoj Americi ih je 210 na 1.000 stanovnika, na Bliskom Istoku 190, u Aziji 140, a Africi svega 58.

Ne računajući malene (po teritoriji i broju stanovnika) San Marino i Andoru gde ima više registrovanih automobila od ljudi, najviše vozila na 1.000 stanovnika ima u Novom Zelandu – 861.

SAD imaju 890 vozila na 1.000 stanovnika. Slede Estonija sa 821, Kipar 785, Luksemburg 784, Australija 772, Kanada 770, Italija 757, Island 720, Poljska 609.

Najmanje vozila ima Kongo

Najmanje vozila na 1.000 stanovnika ima Kongo. Svega četiri. Pakistan ima 20, Vijetnam 25, Kenija 30, Gana 40, Nigerija 50 vozila na 1.000 stanovnika.

Prema podacima OICA u svetu 36 država je u 2023. proizvodilo na svojoj teritoriji automobile. Ukupno je proizvedeno 93.546.599 vozila, od čega je 67.133.579 automobila.

Najveći proizvođač je Kina (rast u 2023. je 12 odsto) sa 30.160.966 vozila (26.123.577 automobila). SAD su druge po ovom parametru sa 10.611.555 vozila, Japan je treći sa 8.977.444 vozila. Južna Koreja je proizvela 4.243.597 vozila. Nemačka nije dostavila podatke OICA o ukupno proizvedenom broju vozila već samo broj proizvedenih automobila – 4.109.371. Meksiko je sve bliži vrhu sa 4.002.000 vozila.

Ogroman broj ljudi direktno radi u auto-industriji. Još više je onih koji su povezani sa ovom industrijskom granom. Veliki deo budžeta svih država na svetu se puni od auto-industrije ili zbog nje.

U EU više od 2,5 miliona ljudi radi direktno u auto-industriji. Oni direktno ili indirektno „obezbeđuju“ posao za još 13,2 miliona Evropljana. Čak 8,4 odsto zaposlenih u EU čine radnici iz ove grane privrede.

Autoindustrija EU je u 2023. u razvoj uložila fantastičnih 73 milijarde evra. Izvezeno je vozila za 195,1 milijardu evra (uvoz 88,4 milijarde). Pozitivan skor od 106,7 milijardi evra je nešto sa čime malo koja industrijska grana u EU može da se pohvali.

Budžet svih članica EU je premašio dve hiljade milijardi. Od toga je 7,1 odsto stiglo u kasu zahvaljujući autoindustriji, navode u Srpskoj asocijacija uvoznika vozila i delova.

Izvor: Danas Online

Foto: Pixabay