Industrijska proizvodnja u Srbiji u aprilu je bila veća 2,3% u odnosu na isti mesec 2024. godine. U odnosu na prosek 2024. godine industrijska proizvodnja je u tom mesecu manja 0,5%.

Industrijska proizvodnja u periodu januar–april 2025. godine, u poređenju sa istim periodom 2024. godine, veća je 2,1%. Ako se pogleda po sektorima, u aprilu ove godine, u odnosu na isti mesec prethodne, u sektoru prerađivačke industrije proizvodnja je veća 2,9%.

U sektoru snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija u aprilu ove godine ostvarena je ista proizvodnja kao u tom mesecu prošle godine. Sektor rudarstva je u aprilu imao pad industrijske proizvodnje 0,5% u odnosu na isti mesec prošle godine.

Obim industrijske proizvodnje u aprilu 2025. godine, u odnosu na april 2024. godine bio je veći u 13 oblasti koje čine 48% industrijske proizvodnje, a pad je u 16 oblasti, koji čine 52% industrijske proizvodnje.

Izvor:Ekapija
Foto:Pixabay

U prvoj polovini 2025. broj gig radnika nastavio je da opada usled kombinacije globalne ekonomske neizvesnosti, zasićenja tržišta, jačanja lokalnih prilika za zapošljavanje i sve izraženije migracije mladih iz regiona, zaključak je najnovijeg Gigmetra, istraživanja Centra za istraživanje javnih politika.

Prema najnovijim podacima broj radnika na platformama smanjen je za dodatnih 0,7 odsto, saopštio je Centar za istraživanje javnih politika.

Iako blag, ovaj pad je četvrti zaredom – signal da se talas rasta zaustavio. Najviše su sa tržišta digitalnog rada odlazili radnici iz oblasti razvoja softvera i kreativnih usluga: čak 90 odsto radnika koji su napustili tržište dolazili su iz te dve profesije.

„Promene koje posmatramo ne mogu se tumačiti izolovano,“ kaže Vladan Ivanović, glavni istraživač Gigmetra i redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu.

„Reč je o posledici kombinovanog dejstva globalne ekonomske neizvesnosti, sporijeg rasta i lokalnih faktora poput jačanja domaćeg tržišta rada koje danas nudi bolje mogućnosti za angažovanje stručne radne snage u odnosu na prethodni period.“

Upwork ostaje najdominantnija platforma

Upwork ostaje najdominantnija platforma sa 55,6 odsto ukupnog tržišta, ali beleži pad udela. Freelancer i Guru beleže porast – Freelancer naročito, sa rastom od 4,8 odsto.

„Ipak treba voditi računa da platforme ne objavljuju sve parametre prikaza aktivnih korisnika, što donekle komplikuje preciznije procene. Uprkos tome, uz doslednu metodologiju koju primenjujemo, moguće je proceniti glavne tokove,“ kaže Zoran Kalinić, redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu, i član Gigmetar tima.

Rumunija je jedina zemlja u regionu koja je zabeležila rast broja radnika na sve tri platforme: od 0,5 odsto na Guruu do 4,8 odsto na Freelanceru. Najveći pad zabeležen je u Albaniji i Severnoj Makedoniji, kako u apsolutnim tako i u relativnim brojkama. Ako posmatramo samo rezultate na Upworku, najdominantnijoj platformi u regionu, učešće žena u gig radu poraslo je na 37,3 odsto, delom zato što je pad bio intenzivniji kod muškaraca (3,5 odsto) nego kod žena (2,3 odsto).

„Izražen rast broja frilensera u prethodnim godinama nije mogao da traje zauvek i tržište je verovatno dostiglo svoje granice. Ovo je rezultat kako stvaranja boljih prilika na domaćem i stranom tržištu rada, tako i tokova koji deluju u suprotnom smeru a pre svega su izraženi u zemljama gde veći broj mladih ljudi napušta svoje domicilne zemlje, kao što je to slučaj sa zemljama Zapadnog Balkana“, rekla je Branka Anđelković, koosnivačica i programska direktorka Centra za istraživanje javnih politika.

Gig rad manje privlačna opcija

Podaci pokazuju da je gig rad manje privlačna opcija u zemljama koje nude više mogućnosti na tradicionalnom tržištu rada, i obratno. Tako Severna Makedonija ima čak 7,3 puta više gig radnika po glavi stanovnika nego Mađarska, koja ima najmanji broj radnika na 100.000 ljudi u regionu.

„Vidimo jasne razlike u obrascima reagovanja na istu spoljašnju situaciju. U nekim zemljama gig rad ostaje privremeno rešenje, u drugima, uprkos stagnaciji i dalje predstavlja važnu strategiju preživljavanja“, ističe Tanja Jakobi, izvršna direktorka Centra za istraživanje javnih politika.

Prosečna tražena cena rada porasla je za svega dva odsto. Najvišu prosečnu cenu i dalje beleži Hrvatska (27 dolara po satu), dok je Severna Makedonija jedina zemlja sa satnicom ispod 20 dolara (19,8 dolara).

U prvoj polovini 2025. broj gig radnika nastavio je da opada usled kombinacije globalne ekonomske neizvesnosti, zasićenja tržišta, jačanja lokalnih prilika za zapošljavanje i sve izraženije migracije mladih iz regiona, zaključak je najnovijeg Gigmetra, istraživanja Centra za istraživanje javnih politika.

Broj radnika na platformama smanjen

Prema najnovijim podacima broj radnika na platformama smanjen je za dodatnih 0,7 odsto, saopštio je Centar za istraživanje javnih politika.

Iako blag, ovaj pad je četvrti zaredom – signal da se talas rasta zaustavio. Najviše su sa tržišta digitalnog rada odlazili radnici iz oblasti razvoja softvera i kreativnih usluga: čak 90 odsto radnika koji su napustili tržište dolazili su iz te dve profesije.

„Promene koje posmatramo ne mogu se tumačiti izolovano,“ kaže Vladan Ivanović, glavni istraživač Gigmetra i redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu.

„Reč je o posledici kombinovanog dejstva globalne ekonomske neizvesnosti, sporijeg rasta i lokalnih faktora poput jačanja domaćeg tržišta rada koje danas nudi bolje mogućnosti za angažovanje stručne radne snage u odnosu na prethodni period.“

Upwork ostaje najdominantnija platforma sa 55,6 odsto ukupnog tržišta, ali beleži pad udela. Freelancer i Guru beleže porast – Freelancer naročito, sa rastom od 4,8 odsto.

„Ipak treba voditi računa da platforme ne objavljuju sve parametre prikaza aktivnih korisnika, što donekle komplikuje preciznije procene. Uprkos tome, uz doslednu metodologiju koju primenjujemo, moguće je proceniti glavne tokove,“ kaže Zoran Kalinić, redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu, i član Gigmetar tima.

Rumunija je jedina zemlja u regionu koja je zabeležila rast broja radnika na sve tri platforme: od 0,5 odsto na Guruu do 4,8 odsto na Freelanceru. Najveći pad zabeležen je u Albaniji i Severnoj Makedoniji, kako u apsolutnim tako i u relativnim brojkama. Ako posmatramo samo rezultate na Upworku, najdominantnijoj platformi u regionu, učešće žena u gig radu poraslo je na 37,3 odsto, delom zato što je pad bio intenzivniji kod muškaraca (3,5 odsto) nego kod žena (2,3 odsto).

Pad broja frilensera

„Izražen rast broja frilensera u prethodnim godinama nije mogao da traje zauvek i tržište je verovatno dostiglo svoje granice. Ovo je rezultat kako stvaranja boljih prilika na domaćem i stranom tržištu rada, tako i tokova koji deluju u suprotnom smeru a pre svega su izraženi u zemljama gde veći broj mladih ljudi napušta svoje domicilne zemlje, kao što je to slučaj sa zemljama Zapadnog Balkana“, rekla je Branka Anđelković, koosnivačica i programska direktorka Centra za istraživanje javnih politika.

Podaci pokazuju da je gig rad manje privlačna opcija u zemljama koje nude više mogućnosti na tradicionalnom tržištu rada, i obratno. Tako Severna Makedonija ima čak 7,3 puta više gig radnika po glavi stanovnika nego Mađarska, koja ima najmanji broj radnika na 100.000 ljudi u regionu.

„Vidimo jasne razlike u obrascima reagovanja na istu spoljašnju situaciju. U nekim zemljama gig rad ostaje privremeno rešenje, u drugima, uprkos stagnaciji i dalje predstavlja važnu strategiju preživljavanja“, ističe Tanja Jakobi, izvršna direktorka Centra za istraživanje javnih politika.

Prosečna tražena cena rada porasla je za svega dva odsto. Najvišu prosečnu cenu i dalje beleži Hrvatska (27 dolara po satu), dok je Severna Makedonija jedina zemlja sa satnicom ispod 20 dolara (19,8 dolara).

Rast je bio nešto izraženiji kod muškaraca (2,2%) nego kod žena (1,8%).

„Iako žene sada čine veći deo ukupne populacije nego ranije, jaz u zaradi između polova se produbljuje,“ ocenjuje Ljubivoje Radonjić, asistent na državnom univerzitetu u Novom Pazaru. „To ukazuje da većina gig radnica ostaje u profesijama koje su niže plaćene ili manje tražene.“

Izvor: Danasonline
Foto: Pixabay

Možda su bitkoini, ili noviji lajtkoini, mogli da budu nešto sigurnije utočište za nelegalno stečenu imovinu. Ali i zakonodavstvo pokušava da uhvati korak sa inovacijama. Pa i ono iza kojeg stoji Ministarstvo pravde. To je i jedan od razloga za izmene i dopune Zakona o oduzimanju imovine stečene krivičnim delima.

Nacrt izmena je gotov, a javna rasprava traje do 10. juna. Stavljanje digitalne imovine na spisak svojine koja može biti oduzeta, samo je jedna od predloženih novina.

„Proširen je pojam imovine na digitalnu imovinu, a takođe je prošireno značenje pojma imovine proistekle iz krivičnog dela“, stoji u obrazloženju nacrta.

U obrazloženju se ne ističe, ali se vidi da će se imovinom ubuduće smatrati pravo i dobro svake vrste ako je i „registrovano, neregistrovano, uknjiženo, neuknjiženo“. Pa i digitalna imovina.

Šta kada suđenje ne može dalje

Kada propis prođe parlament, imovina će moći da se oduzme i u slučaju krivičnog dela protiv životne sredine. Cilj ove izmene je usklađivanje sa Direktivom EU.

„Dopunjuje se Zakon novim članovima 3a i 3b, kojima se načelno propisuju uslovi za oduzimanje imovine u slučajevima kada nije došlo do osuđujuće presude protiv okrivljenog. Kao i zakonska pretpostavka imovine proistekle iz krivičnog dela i uslovi za oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela od člana porodice okrivljenog i trećeg lica“, napominje se u nacrtu.

A zapravo znači da će se nekome, protiv koga je pokrenut krivični postupak, iz spiska dela kojima preti oduzimanje imovine, ona oduzeti i ako postupak ne može da se nastavi. Misli se ukoliko okrivljeni premine, ili se zbog njegove bolesti, bekstva, pa i zastarelosti ne može nastaviti proces.

„Imovina proistekla iz krivičnog dela oduzeće se u postupku za trajno oduzimanje imovine“, predlaže se u Članu 3A.

U slučaju smrti okrivljenog, imovina će se oduzeti od njegovih sledbenika. Uslov je da se sud u ovim slučajevima, i smrti i bekstva, uveri da bi postupak mogao da se završi osuđujućom presudom. Da je bilo prilike da se završi.

„Imovina proistekla iz krivičnog dela može se oduzeti od člana porodice učinioca, bez obzira po kom pravnom osnovu se kod njega nalazi. I nezavisno od toga da li živi zajedničkom domaćinstvu sa učiniocem“, ovo predviđa Član 3B. Uz ogradu da to važi ukoliko se pokaže verovatnim da je poreklo te imovine zakonito.

Veće plate u Direkciji

Izmene zakona će doneti veće zarade ljudima u Direkciji za upravljanje oduzetom imovinom. Zbog posebnih uslova rada i složenosti posla, njima se plata može uvećati do 30 odsto. U odnosu na plate državnih službenika čija su radna mesta razvrstana u istoj grupi.

Ideja je da ubuduće bude obavezno pokretanje finansijske istrage za krivična dela organizovanog kriminala. Kao i krivična dela protiv službene dužnosti kada okrivljeni obavlja javnu funkciju. Kada je izabran, imenovan ili postavljen i to na osnovu odluke Narodne skupštine, predsednika, Vlade, Vrhovnog suda, Visokog saveta sudstva ili Visokog saveta tužilaštva.

Naredba o zabrani raspolaganja imovinom i privremenom oduzimanju imovine može trajati najduže tri meseca. Novina je da su izuzetak krivična dela organizovanog kriminala. U tom slučaju naredba traje najduže šest meseci.

„Na obrazloženi predlog javnog tužioca, sud u opravnim razlozima može tajanje mere produžiti za još najduže tri meseca“, piše u obrazloženju.

Pravosnažna odluka osnov za upis u katastar

Radi efikasnijeg rada, daće se ovlašćenje Direkciji za upravljanje oduzetom imovinom da za potrebe čuvanja privremeno oduzetih novčanih sredstava otvori poseban račun kod poslovne banke. Kada je reč o digitalnoj imovini, još nije definisano na koji način će je čuvati.

„Imajući u vidu da je proširen pojam imovine i na digitalnu imovinu, propisuje se ovlašćenje za ministra nadležnog za pravosuđe da donese podzakonski akt kojim će se bliže urediti način upravljanja privremeno oduzetom digitalnom imovinom“, napominje se u obrazloženju.

Dodaje se novi stav koji precizira da pravnosnažna odluka suda o trajno oduzetoj nepokretnoj imovini predstavlja pravni osnov za upis prava svojine Republike Srbije u katastru nepokretnosti.

Daje pojašnjenje i kako da se raspodeli oduzeta imovine između država u okviru međunarodne saradnje.

„Prilikom raspodele trajno oduzete imovine prvenstveno se razmatraju mogućnosti da se, ako je to zahtevano, izvrši povraćaj imovine državi molilji. Kako bi ona mogla iz te imovine da obezbedi naknadu licima oštećenim krivičnim delom. Ili da vrati tu imovinu njenim zakonskim vlasnicima“, stoji u nacrtu zakona.

Izvor: Forbes
Foto: Pixabay