Ekonomija

Fiskalni savet postavlja pitanje pouzdanosti zvanične statistike

by bifadmin

Poslednjom revizijom Fiskalne strategije statističari su znatno podigli naš BDP smanjivši udeo javnog duga u njemu, što je omogućilo državi da više ulaže u različite projekte kakav je Expo.

Ovo je zaključak Fiskalnog saveta u analizi revidirane Fiskalne strategije za 2025. U pomenutoj analizi stoji da će u narednim godinama pojačana potrošnja države na projekte vezane za EXPO, puteve i naoružanje povećati budžetski deficit na oko tri odsto BDP-a. Međutim, kako se navodi, uprkos tome budući plan potrošnje „neće ugroziti stabilnost“.

Ipak, ostaje pitanje zašto se u Srbiji odluke o budžetskoj potrošnji i investicijama često menjaju i donose u „hodu“, bez jasnog plana i prioriteta. Dakle, šta se desilo pa smo sa umereno konzervativne fiskalne politike u prethodne tri godine, u ovoj odjednom prešli na sipanje para u velike projekte, što će potrajati i u narednom periodu?

„Do povećanja fiskalnog deficita u odnosu na Nacrt Strategije ne bi moralo da dođe da nije bilo šireg rasta preostalih budžetskih rashoda, koji u revidiranoj Strategiji nije dobro ni objašnjen. Posebno je šteta to što je propuštena prilika da se štedljivijim planom i nižim fiskalnim deficitom javni dug Srbije ranije spusti ispod 45% BDP-a, pa uvođenje fiskalnih pravila o deficitu ne bi moralo da se odlaže čak do 2029. godine“, kažu ekonomisti Saveta i dodaju da je ekonomski bilo bolje i moguće da se planira niži fiskalni deficit u naredne tri godine i posledično manje zaduži zemlja, stoji u oceni revizije.

Kako je zapravo smanjen naš javni dug?

Brojke su te koje su jednim delom omogućile državi da krene u ekspanziju potrošnje, jer zbog statistike je i javni dug smanjen. Ovo je posledica revidiranog rasta BDP-a Srbije za 2023. godinu kojim je Republički zavod za statistiku (RZS) najblaže rečeno iznenadio stručnjake, pritom značajno izmenivši i sve brojke koje se posmatraju u odnosu na BDP. Naime, rast privrede je prema proceni bio 2,5%, ali je u oktobru kada je Zavod sveo ceo račun, ova brojka narasla na 3,8 odsto.

A što više raste BDP manji je udeo javnog duga u njemu, pa je tako dug pao sa 52,3% BDP-a na 48,4% BDP-a. Slično umanjenje onda se automatski prenosi i u naredne godine.

Političari u Srbiji su više puta naglašavali koliko je važno zadržati javni dug pod kontrolom, jer je to upravo i jedan od najvažnijih parametara i za MMF, Svetsku banku, ali i kreditne agencije koje dodeljuju rejting.

Međutim, postoje i neki drugi važni podaci. A i njihov kvalitet je, prema Fiskalnom savetu, upitan. „Poslednja revizija BDP-a znatno je promenila makroekonomsku sliku Srbije. To se može dobro ilustrovati novom procenom BDP-a u 2024. koja sada iznosi 82 milijarde evra, a u Nacrtu Strategije (pre revizije) ta procena bila je 76,4 milijardi. Pritom, realna stopa rasta BDP-a u 2024. ostala je nepromenjena u revidiranoj Strategiji u odnosu na njen Nacrt. Podsećamo na to da je ovo već treća značajna revizija BDP-a Srbije u prethodnih deset godina kojom je nivo BDP-a relativno snažno povećan (od pet do sedam odsto po reviziji), što nisu uobičajene promene u drugim evropskim zemljama“, piše u oceni revizije.

Od penzija do aviona

Zbog rasta BDP-a moraju rasti i penzije i plate. Sprovedena revizija BDP-a naviše automatski je spustila učešće penzija u BDP-u na ispod 10%. To onda zakonski dovodi do njihove izdašnije indeksacije u 2026. i 2027. i do posledičnog povećanja javnih rashoda za ove namene u odnosu na Nacrt Strategije (nacrt je takoreći prethodna projekcija), objašnjavaju iz Fiskalnog saveta.

„Povećanje javnih investicija za oko 0,5% BDP-a godišnje približno odgovara troškovima nabavke borbenih aviona rafal, koji nisu bili predviđeni Nacrtom Fiskalne strategije – tako da je i to bio očekivan novi trošak. Međutim, ove nove rashode za penzije i javne investicije od oko jedan odsto BDP-a kompenzuje gotovo identična korekcija javnih prihoda naviše u narednim godinama. Dakle, do povećanja fiskalnog deficita u odnosu na Nacrt Strategije ne bi moralo da dođe da nije bilo šireg rasta preostalih budžetskih rashoda“, kaže Fiskalni savet.

Javni prihodi u periodu 2025-2027. u proseku su povećani za oko 1,5% BDP-a godišnje, a javni rashodi su veći za oko 2,4 odsto BDP-a što je rezultiralo povećanjem prosečnog fiskalnog deficita sa 2,2% na tri odsto BDP-a, prema najnovijoj reviziji.

Fiskalni savet zato savetuje Vladi da obezbedi veću podršku RZS-u za jačanje njegovih stručnih i operativnih kapaciteta, jer uređene zemlje moraju zasnivati ekonomsku politiku na podacima.

Nacionalni stadion će koštati 960 miliona evra

Članovi Saveta pak pozdravljaju novitete koji daju malo veću transparetnost nego ranije. Strategija sada sadrži poseban odeljak u kom je obuhvaćeno 66 republičkih kapitalnih projekata s vrednošću većom od 20 milijardi evra (izuzev oblasti odbrane i bezbednosti). Za te projekte objavljene su tabelarno informacije o procenjenoj vrednosti, sredstvima uloženim do kraja 2023. godine, kao i planiranim izdvajanjima u periodu 2024-2027.

„Poreski obveznici tako su dobili uvid u brojne važne informacije koje ranije nisu bili u mogućnosti da znaju. Sada se jasno vidi da će neki veliki projekti koštati znatno više nego što je inicijalno bilo najavljeno npr. troškovi izgradnje Nacionalnog stadiona sa pratećim sadržajima sad se procenjuju na 112,4 mlrd dinara, odnosno 960 miliona evra)“, navode ekonomisti.

Izvor: eKapija, Fiskalni savet

Foto: analogicus, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Voyo sadržaj od sada u Yettelu

by bifadmin

Nova Voyo striming platforma od danas je dostupna Yettel korisnicima. Raznovrstan sadržaj sa više od 6000 sati programa obuhvata nove filmove svih žanrova, poznate filmske klasike, strane i regionalne serije, dokumentarce, sportske i muzičke manifestacije, game show emisije, kao i sadržaj za decu.

Svi naslovi dostupni su bez reklama, sa titlovima na srpskom jeziku. Dečiji sadržaj je sinhronizovan, a najmlađi svoje omiljene programe mogu da prate na odvojenim profilima uz mogućnost uključivanja roditeljske zaštite. Voyo je moguće gledati na svim ekranima – mobilnim telefonima, na velikom broju Smart TV uređaja i računarima, u 2 paralelna strima na 5 registrovanih uređaja.

„Od samog ulaska na tržište fiksnih usluga, naš cilj jeste da budemo novi i drugačiji i da korisnicima ponudimo relevantan, kvalitetan sadržaj uz brz optički internet i laku instalaciju. U prethodnom periodu imali smo nekoliko ažuriranja TV platforme i dodali nove funkcionalnosti, kao što su pretraga po slikama, dodavanje omiljenih kanala i kategorisanje prema tipu sadržaja. Rad na platformi nastavljamo, a naš cilj da budemo najbolje mesto za kućnu zabavu, doneo nam je i Voyo platformu. Sadržaj je raznolik i namenjen svim uzrastima, tako da korisnici sada imaju još bolji i kvalitetniji izbor“, izjavio je Vojin Kličković, menadžer za digitalne usluge i TV sadržaj u Yettelu.

Voyo platforma je striming servis prisutan na šest tržišta CME medijske grupacije koji nudii jedinstven sadržaj , kao i mogućnost gledanja sadržaja lokalne produkcije pre prikazivanja na televiziji. Uz Voyo, korisnici mogu da uživaju u jedinstvenom sadržaju u bilo koje vreme i na bilo kom mestu. RTL je prošle godine u Hrvatskoj sa velikim uspehom lansirao Voyo platformu.

„Izuzetno smo ponosni što i na tržištu Srbije možemo da predstavimo novu, jedinstvenu striming platformu – Voyo. Zahvaljujući ovom lansiranju i strateškom partnerstvu RTL Hrvatska i Yettela, jednom od vodećih telekomunikacionih kompanija, otvaramo novo poglavlje za sve one koji vole da uživaju u vrhunskim video sadržajima. Ovo partnerstvo omogućiće korisnicima Yettela lak pristup Voyo sadržaju, i povećati vrednost i kvalitet usluga koje dobijaju. Za sve korisnike, bez obzira da li nam se pridružuju direktno ili preko Yettela, Voyo pruža vrhu digitalno iskustvo sa hit filmovima i serijama, globalno priznatim game show emisijama, sportskim prenosima, omiljenim crtanim filmovima i još mnogo toga, sve sa srpskim titlovima ili sinhronizacijom. Lokalna striming platforma je stigla u Srbiju i radujemo se što će naš sadržaj postati deo svakodnevnog života korisnika“, izjavio je Matej Lončarić, direktor digitalnog poslovanja CME Adria.

Yettel i Yettel Mobile korisnici Voyo mogu aktivirati u okviru tarifnih paketa koji koriste bez dodatnih troškova. Takođe, ovaj servis dostupan je i za korisnike Yettel TV usluge, uz Yettel Sve i Yettel Kod Kuće M i L pakete, bez dodatne naknade u okviru promotivnog perioda od 6. novembra 2024. do 31. oktobra 2026. godine.

Za korisnike ostalih tarifnih paketa ovaj servis dostupan je po ceni od 499 RSD mesečno. Usluga se može aktivirati ili deaktivirati u bilo kom trenutku u Yettel aplikaciji.

Yettel TV korisnici mogu svoj televizor da pretvore u Smart TV, tako što će, uz Set Top Box uređaj instalirati bilo koju aplikaciju sa Android ¬¬¬¬¬-TV prodavnice. Set Top Box uređaj dolazi sa velikim brojem aplikacija, koje su dostupne za Android TV platformu, a od sada će na raspolaganju imati i VOYO. Nedavno je Yettel novim korisnicima omogućio kupovinu Samsung Smart TV uređaja, po ceni od jedan dinar pa naviše.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Partnerstvo IFC-a i Erste Banke za podsticanje rasta mikro, malih i srednjih preduzeća i ubrzavanje zelene tranzicije u Srbiji

by bifadmin

Sa ciljem strateške finansijske podrške mikro, malim i srednjim preduzećima (MMSP) i zelenim inicijativama u Srbiji, IFC će investirati do 65 miliona evra u Erste Bank a.d. Novi Sad. Ova investicija predstavlja prvi MREL senior preferirani petogodišnji kreditni instrument u Srbiji, i podržava napore za jačanje tržišne otpornosti i ekonomske održivosti.

MREL – minimalni zahtev za sopstvena sredstva i kvalifikovane obaveze – regulatorni je zahtev EU koji je osmišljen da bi se obezbedilo da banke imaju dovoljan kapacitet za apsorbovanje gubitaka i održavanje poslovanja, odnosno izbeglo njihovo spasavanje na teret poreskih obveznika. Ispunjavanje novopostavljenih MREL ciljeva Srbije ključno je za banke kako bi one izgradile poverenje investitora i povećale kreditiranje.

Mikro i mala preduzeća predstavljaju 99 odsto svih preduzeća u Srbiji, zapošljavaju više od 65 odsto radne snage i značajno doprinose privredi zemlje. Ali, mnoga od njih imaju poteškoća sa pristupom finansiranju, pri čemu se manjak sredstava procenjuje na 12 odsto BDP-a Srbije iz 2022. godine. Investicija IFC-a u Erste poboljšaće pristup kritičnom dugoročnom finansiranju za skoro 9.000 mikro i malih preduzeća tokom naredne tri godine.

„Ovo partnerstvo sa IFC-om predstavlja značajnu prekretnicu za Erste Banku i finansijski sektor Srbije u celini. Kombinovanjem naših resursa za podršku zelenom i održivom rastu, obezbeđujemo da mikro i mala preduzeća – ključni pokretači naše privrede – dobiju finansijsku podršku koja im je potrebna da napreduju“, rekla je Jasna Terzić, predsednica Izvršnog odbora Erste Bank a.d. Novi Sad. „Pored toga, posvećivanje dela ovih sredstava klimatskim inicijativama u skladu je sa našom strateškom posvećenošću održivom bankarstvu. Ponosni smo što, zajedno sa IFC-om, doprinosimo zelenoj tranziciji Srbije“.

IFC će takođe alocirati najmanje 30 procenata svojih prihoda za podršku projektima za ublažavanje klimatskih promena. Potrošnja energije i emisija ugljen-dioksida u Srbiji znatno premašuju prosek EU, što je čini jednom od energetski najintenzivnijih ekonomija na zapadnom Balkanu. Ova visoka energetska potrošnja dovodi do značajnih izazova u kvalitetu vazduha, posebno u urbanim područjima.

„Ovim pionirskim MREL finansiranjem IFC daje primer, podstičući i druge sistemske banke da usvoje slične finansijske instrumente,“ rekao je Nikolas Markije, regionalni menadžer IFC-a za zapadni Balkan. „To će poboljšati stabilnost finansijskog sektora i obezbediti neophodno dugoročno finansiranje ključno za rast mikro, malih i srednjih preduzeća, ali i zelenu tranziciju.“

Erste Bank Srbija članica je Erste Grupe, strateškog partnera IFC-a i jedne od najvećih bankarskih grupacija u regionu Centralne i Istočne Evrope.

IFC podržava razvoj privatnog sektora u Srbiji više od 20 godina, sa investicijama koje ukupno premašuju 2 milijarde evra od 2001. godine. Trenutne investicije iznose 316 miliona evra, sa fokusom na jačanje zelene tranzicije u zemlji, digitalne i fizičke povezanosti, kao i integraciju u globalne lance snabdevanja.

 

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Koliko se može zaraditi na izradi grnčarije koja je sve više na ceni

by bifadmin

Specijaliteti iz zemljanih posuda, takozvanih sačeva, poslednjih godina postali su redovna ponuda mnogih restorana, a sve češće ih spremaju i domaćice u svojim kuhinjama.Ko god je probao, kaže da je hrana spremljena u tom grnčarskom proizvodu izuzetnog ukusa.

Iskusnih zanatlija koji ove činije, sudove i ostale predmete od gline i kamena izrađuju na starinski način, ručno i bez „hemije“, sve je manje. Predmeti od gline mogu da se prave i na električnom točku, uz pomoć kalupa i da se boje i šaraju.

Malo je grnčara koji samo od toga žive

Najveći majstori grnčarstva uglavnom nastavljaju porodični posao, a taj umetnički zanat naučili su od svojih predaka. U ovim radionicama u Srbiji uvek ima mesta za šegrte, ali je posao težak, pa nema mnogo zainteresovanih.

Postoji na desetine kurseva i obuka za izradu predmeta od gline, koji traju po nekoliko meseci, kroz koje uglavnom prolaze oni kojima je grnčarstvo hobi, a bave se drugim zanimanjima. Godišnje se takođe, na smer grnčar u Srednjoj školi Tehnoart, upiše nekoliko novih đaka.

Kako kažu sagovornici, majstori grnčarskog zanata, Vaso Šunjevarić iz okoline Užica i Branislav Furunović iz Beograda, nema mnogo njihovih kolega koji se isključivo bave grnčarstvom i od njega žive. Priznaju da je poslednjih godina njihov posao doživeo svojevrstan procvat i da je velika potražnja za grnčarskim proizvodima za spremanje hrane, kao i ukrasima poput ćupova, vaza, tanjira, raznih posuda…

Grnčarija iz Zlakuse ima sertifikat za 100 odsto ručni rad bez „hemije“

Užičko selo Zlakusa, nadaleko je poznato kao prestonica grnčarije. Već se vekovima grnčarski zanat prenosi sa generacije na generaciju u desetak porodica, u ovom mestu. Jedna od njih su Šunjevarići. Majstor Vaso je posao naučio od oca, a sada ga prenosi na svoje potomke.

„Prirodno i zdravo poslednjih godina baš je na ceni, pa posla za dobre grnčare ima sve više“, kaže on i dodaje da su zlakuski majstori ipak jedinstveni.

Savo navodi da je najteže praviti velike lonce od grnčarije, jer je za izradu potreban čitav dan.

„Uprkos modernijim i lakšim tehnikama, kalupima, jeftinim kopijama, ostali smo verni tradicionalnoj izradi, a pokazalo se da kvalitet ima kupce. Radimo na okruglom točku, na ručni pogon, koristimo apsolutno prirodne materijale. Od pre četiri godine sertifikovali smo naše proizvode, a sve porodice koje su nosioci sertifikacije okupljene su u udruženju lončara ‘Zlakusa’. Naši sudovi imaju oznaku i pečat koji pre svega garantuju da je svaki predmet 100 odsto ručna izrada i najvažnije da je napravljena bez bilo kakve hemije, samo od prirodnih materijala, gline i kalcita. Nema premazivanja i boja. Možda ja u tome tajna tog posebnog ukusa“, kaže.
Kako objašnjava, grnčarski zanat izučava se čitav život. Nekoliko mladih je šegrtovalo u radionici koju vodi sa suprugom, ali se nisu zadržali.

„Posao iako je lep, nije nimalo lak. Da bi neko mogao sam da radi, potrebno je bar godinu dana da provede u radionici. Prvi deo posla koji mora da se savlada je priprema materijala i tačne mere koje će učiniti da se dobije gotovo večan proizvod. Glina koju koristim, kopa se u selu Vranjani kod Požege, a mešam je sa kamenom koji se zove ‘vrsta’. Važan je odnos ova dva sastojka, kao i količina vode koja se dodaje. Kada se zameša odgovarajuća smesa, ide na točak na takozvano sudžukovanje, zidanje posude sloj po sloj. Nakon završetka oblikovanja, predmet se suši, dodatno obrađuje i na kraju peče u peći na 770 do 800 stepeni“, kaže majstor Šunjevarić.

Najveća do sada napravljena posuda lonac za kupus od 500 litara

Kako sagovornik objašnjava, može mesečno da izradi 50 takvih ručno rađenih zemljanih posuda, ćupova, sačeva, pekača, šerpi, tanjirača, kotlića, zvona…

„Najbrojnije mušterije su domaćinstva, a značajni kupci su i etno restorani. Najveća posuda koju sam izradio je lonac za kupus od 500 litara, namenski za manifestaciju kupusijadu. Veoma velike i zahtevne su ukrasne amfore“, kaže Savo i prepričava slučaj kada je za restoran na Kopaoniku, lepe napravljene nove tanjire morao da izlupa i okrnji da bi izgledali onako kako je mušterija tražila za svoj etno restoran.

Majstor Savo nema drugu reklamu, osim od usta do usta, a posude iz njihove radionice stigle su u sve zemlje u okruženju, širom Evrope, pa čak i do Floride. Mora da se naruči najmanje mesec dana unapred, jer sama izrada dugo traje, a potražnja je velika.

„Najtraženiji su lončići i sačevi čija je cena u proseku 3.000 do 4.500 dinara, dok se dosta pazare i veći lonci za svadbe, koji koštaju oko 20.000 dinara. Pekači su oko 12.000 dinara. Najteže je napraviti ogromne lonce, jer je za to potreban čitav dan. U svakom slučaju, grnčar ne može da se obogati, ali od svog posla može lepo da živi“, zaključuje Savo.

Grnčarija je na ceni, a za početak posla potrebno oko 8.000 evra

Grnčarstvo je u familiji Furunović sa Kosova i Metohije već sedam generacija. Početkom dvehiljaditih Branislav se sa porodicom doselio iz okoline Prištine u Beograd, gde je od tada tradicionalni posao nastavio u svojoj radionici u naselju Mirijevo. U poslu mu pomažu ćerka Vanja (22) i sin Luka (17).

„Postoje i škole i kursevi, ali ja sam odrastao s grnčarstvom u svom domu i učio sam taj zanat od malih nogu. Danas je ovaj zanat posebno na ceni. Nekada sam proizvode nosio na pijace, vašare i sajmove, a sada mi takva reklama i ne treba. Mušterije dolaze do mene po preporuci, pa su nam pune ruke posla“, kaže Branislav.

Branislav ističe da su mu najveće mušterije hoteli, restorani i etno sela.Slaže se da je dobra smesa prvi korak bez koga se ne može nastaviti dalja obrada grnčarskog predmeta. Smatra da ona nije uvek ista i da zavisi šta se od nje izrađuje, kao i da svaki majstor ima svoj tajni sastojak. Ne spori da je za ovaj umetnički zanat potreban talenat, ali da su rad, marljivost i dobra organizacija presudni za uspeh. Da bi se pokrenuo ovaj posao, međutim, osim veštine potrebna su ulaganja od oko 8.000 evra.

„Neophodne su peći, mašina za mlevenje, točak, sitan alat za sečenje, oblikovanje, dekoraciju, kao i materijal od kog se izrađuju predmeti. Kroz moju radionicu prošlo je dvadesetak učenika.Cena časa kod mene je 3.000 dinara, a da bi mogao da krene sam u izradu prvih predmeta, dovoljno je oko 30 časova“, kaže sagovornik i dodaje da uz sve ostalo, onaj ko se odluči da mu grnčarstvo bude posao, treba da bude spreman da po čitav dan sedi za točkom.

Prema njegovim rečima, može dnevno da izradi i do 300 predmeta, među kojima su i najmanji, poput pepeljara, vaza, činija. Najveće mušterije Grnčarije Furunović su restorani, hoteli i etno sela. Mesta koja gaje duh srpske tradicije, žele da serviraju hranu i služe goste iz ovakvih sudova, pa u majstorsku radionicu u Mirijevo stigne porudžbina za kompletno opremanje detaljima, escajgom, pa čak i sudovima za pripremu hrane.

„Napravio sam dva ogromna ukrasna ćupa, visoka 1,7 metara. Cena im je recimo bila po 700 evra. Zahtevna je bila i izrada ogromnog grba Beograda za restoran u Rusiji“, priseća se najvećih izazova u karijeri.

„Neke predmete na kraju i premazujemo glazurom, ocrtavamo, oslikavamo i ukrašavamo“, kaže sagovornik i zaključuje da se nada da će sin i ćerka nastaviti da uče posao u radionici. U ovakvim vremenima, najbolje je imati zanat u rukama.

Izvor: Infostud.com
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

MAT: Realni rast BDP-a 3,9 odsto veći u odnosu na isti period 2023.

by bifadmin

Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) za prvih devet meseci 2024. godine u Srbiji međugodišnje iznosi oko 3,9 odsto, navedeno je u novom broju časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT).

Prva procena realnog međugodišneg rasta BDP Republičkog zavoda za statistiku Srbije za treće tromesečje je oko 3,1 odsto.

Industrijska proizvodnja je u tom periodu uvećana je 2,8 odsto, u samom septembru zabeležen je međugodišnji rast proizvodnje od 4,6 odsto.

„Trend industrijske proizvodnje je i dalje na rastućoj putanji, uprkos negativnim rizicima koji dolaze od kretanja kod najvažnijih trgovinskih partnera iz ;evrozone“, naveli su stručnjaci MAT-a.

Dodaje se da je u septembru, treći mesec zaredom, uvećana vrednost spoljnotrgovinske razmene, pri čemu je trend robnog izvoza stagnirao, a uvoza rastao, što je uvećalo deficit.

U periodu od početka godine, u budžetu Republike ostvaren je suficit od 18,8 milijardi dinara, što je u poređenju sa istim periodom prethodne godine bolji fiskalni rezultat za 32,2 milijarde dinara.

Sa usporavanjem inflacije međugodišnji rast realnog prometa se tokom prethodnihdvanaest meseci vratio u pozitivnu zonu i sada se održava na nivou koji je za oko pet odsto iznad prošlogodišnjeg proseka.

Srbija je i u avgustu i u septembru 2024. imala veću međugodišnju inflaciju od proseka Evropske unije, a manju samo od jedne članice Unije.

U avgustu i septembru 2024. međugodišnja inflacija je bila 4,4 odsto i 4,3 odsto u Srbiji, a 2,4 odsto i 2,1 odsto u EU.

Od 27 članica EU, samo Rumunija je imala veću međugodišnju inflaciju negoSrbija i u avgustu i u septembru 2024. godine.

Međugodišnja inflacija u Rumuniji iznosila je 5,3 odsto u avgustu i 4,8 odsto u septembru 2024. godine.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Ko su najveći poreski dužnici u Srbiji?

by bifadmin

U prvih deset najvećih poreskih dužnika, kada je reč o aktivnim kompanijama, najviše je onih koji se bave trgovinom na veliko. Ukupan dug deset najvećih poreskih dužnika iznosi oko pet milijardi dinara. Dug je zaključno sa 30. septembrom 2024. godine.

Najveći poreski dužnik je kompanija Bona Futura iz Beograda, koja državi duguje 1,2 milijarde dinara. Reč je o kompaniji koja se bavi trgovinom na veliko i u blokadi je od 17. maja prošle godine.

Već dobro poznati poreski dužnik je kompanija Mera Invest iz Beograda, a državi duguje oko milijardu dinara. Kompanija je u blokadi od 9. jula 2016. godine.

Sledeći najveći poreski dužnik je kompanija Ratko Mitrović a.d. za inženjering i investicije u građevinarsvu iz Beograda, a za porez duguje 409 miliona dinara.

Na listi su i Poljoprivredno-industrijski kombinat Pešter iz Beograda, a duguje 406 miliona dinara, zatim, Vemaks sistem takođe iz Beograda čiji je dug prema državi 363 miliona dinara, kao i Društvo za proizvodnju, trgovinu i usluge PieCrust iz Novog Sada koji duguje 351 milion dinara.

U prvih deset najvećih poreskih dužnika nalaze se i Aremis iz Šapca, NIN-MSI NO.1 iz Beograda, Line Power takođe iz Beograda i ABC Commerce Leštane.

Sva preduzeća su u blokadi.

Na listi mnogo kompanija iz građevinskog sektora

Zanimljivo je da na listi od 308 najvećih poreskih dužnika među aktivnim preduzećima ima dosta onih iz građevinskog sektora, i to u vreme srpskog građevinskog buma.

To može da ukaže da pojedine kompanije u Srbiji nisu uključene u projekte izgradnje, dok druge imaju bolji pristup državnim projektima.

U Statističkom godišnjaku Republičkog zavoda za statistiku navodi se da je vrednost izvedenih radova na teritoriji Srbije samo prošle godine iznosila 717 milijardi dinara, što je za 16,7 odsto više u odnosu na 2022. godinu u tekućim cenama, odnosno za 11,8 odsto više u stalnim cenama.

Na listi najvećih dužnika u Srbiji nalaze se sledeće kompanije iz građevinskog sektora: Ratko Mitrović a.d. za inženjering i investicije u građevinarsvu iz Beograda, Preduzeće za proizvodnju, inženjering i usluge KOMGRAP

– Inženjering d.o.o. Beograd, Interdil-Invest preduzeće za inženjering i razvoj projekata o nekretninama, Imperial Invest Beograd, Komerc Invest, Društvo za izvođenje građevinskih radova i usluga u graševinarstvu Rejhan Invest Duga Poljana, Graditelj-put Beograd, Društvo za projektovanje i inženjering Meridijan Inženjering Gornji Milanovac, Privredno društvo za građevinske radove Svilaput inženjering i mnoga druga preduzeća.
Sva ova preduzeća su u blokadi.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

PKS: Više od 1.100 kompanija deo dualnog obrazovanja u Srbiji

by bifadmin

Privredna komora Srbije će u novembru organizovati promotivne aktivnosti u okviru manifestacije „Mesec dualnog obrazovanja“ i na taj način privrednicima dodatno približiti značaj ovakvog načina školovanja, u koji je uključeno više od 1.000 kompanija, ali i učenicima i njihovim roditeljima koji razmišljaju o nastavku karijernog puta, najavila je danas PKS.

„Širom Srbije biće organizovani brojni događaji poput panel diskusije na temu dosadašnjih rezultata, efekata i daljeg razvoja dualnog obrazovanja, konferencije na kojoj će različiti akteri govoriti o značaju ovog modela obrazovanja, kao i okrugli stolovi sa projektnim partnerima“, rekla je Mirjana Кovačević, rukovodilac Centra za edukaciju, dualno obrazovanje i obrazovne politike i direktor Poslovne akademije PКS.

Tokom „Meseca dualnog obrazovanja u Srbiji“ partnerskim institucijama će biti predstavljena Strategija marketinga dualnog obrazovanja, koja ima za cilj da ukaže na buduće pravce delovanja, kao i istraživanja koja su sproveli švajcarski eksperti za razvoj dualnog obrazovanja.

Predstavnici PКS posetiće kompanije u nekoliko gradova i opština širom Srbije i uveriti se u to kako dualno obrazovanje funkcioniše u praksi. Završna aktivnost manifestacije biće dodela nagrada kompanijama koje su pružile značajan doprinos u razvoju dualnog obrazovanja.

Pored brojnih promotivnih aktivnosti, u narednom periodu će biti aktuelna tema prijave kompanija, s obzirom da je PКS uputila poziv svim zainteresovanim poslodavcima da se prijave za realizaciju dualnog obrazovanja za školsku 2025/2026. godinu.

„Кroz dualni model obrazovanja do sada je obuhvaćeno više od 1.100 kompanija i 19.100 učenika“, kazala je Кovačević.

Ona je danas u razgovoru sa novinarima objasnila da će u narednoj školskoj godini u ponudi biti 92 obrazovna profila iz 12 različitih područja rada, među kojima je i šest novih, uvedenih na inicijativu institucija obrazovnog sektora: tehničar grafičke dorade, tehničar za upravljanje otpadom, mehaničar optike, tehničar optike, tehničar fotografije, kao i mašinski tehničar motornih vozila.

Zainteresovani privrednici mogu do 15. januara 2025. godine da se prijavljuju putem veb portala dualnog obrazovanja koji je dostupan na linku https://portal.dualnoobrazovanje.rs.

„Pored poslodavaca sa kojima PКS sarađuje na ovom polju već dugi niz godina, tokom ovogodišnje politike upisa fokus će biti i na uključivanju preduzeća koja posluju u opštinama u kojima se do sada nije realizovalo dualno obrazovanje“, navela je PKS.

Кonačnu odluku o strukturi upisa učenika i odobrenim dualnim profilima doneće Ministarstvo prosvete objavljivanjem Кonkursa za upis učenika u srednje škole, koji se očekuje krajem aprila 2025. godine.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Deseta jubilarna RSNOG konferencija 19. novembra u Beogradu

by bifadmin

Deseto jubilarno izdanje konferencija Grupe mrežnih operatora Srbije – RSNOG, biće održano 19. novembra 2024. godine u Domu omladine u Beogradu. RSNOG konferencija okupiće vodeće domaće i međunarodne stručnjake koji će podeliti svoja iskustva i znanja o mrežnim tehnologijama, razvoju tržišta telekomunikacija, kao i bezbednosnim izazovima sa kojima se suočavaju operatori mrežnih infrastruktura.

Program počinje u 9.30 časova i odvijaće se u tri tematska bloka. Prvi blok, posvećen desetogodišnjici RSNOG-a, počeće osvrtom na razvoj interneta i telekomunikacija u Srbiji tokom poslednjih 10 godina. Uvod u ovaj segment biće prezentacija Branka Mirkovića iz Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL), a nastaviće se okruglim stolom pod naslovom ”Mrežni trendovi u Srbiji – prošlost, sadašnjost, budućnost“, na kome će učestvovati: Nataša Begović (Yettel), Nenad Krajnović (Serbian Open eXchange, SOX), Boško Radivojević i Jan Žorž (6connect).

Drugi blok baviće se trendovima u oblasti telekomunikacija na globalnom, regionalnom i nacionalnom nivou. Prof. dr Aleksandar Nešković sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu održaće izlaganje o dosadašnjim iskustvima i problemima sa 5G mobilnom tehnologijom, koja će naredne godine biti uvedena u Srbiji. Posebno ističemo prezentaciju „Šta je sledeće za Državni data centar u Kragujevcu?“ koju će održati Danilo Savić iz Data Cloud Technology. Osim toga, Jelena Ćosić iz RIPE NCC govoriće o otpornosti internet mreža u Srbiji i regionu Jugoistočne Evrope, dok će Dušan Stojičević iz Registra nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS) održati kratko izlaganje o napretku rada na nacionalnom DNS resolver-u.

Treći blok biće usmeren na cyber bezbednost i mrežnu automatizaciju u oblasti telekomunikacija. Učesnici okruglog stola „Sajber bezbednost u telekomu biznisu“ biće predstavnici kompanija A1 (Mina Tomić), Orion Telecom (Marko Elazar), Unicom Telecom (Viktor Varga) i Pulsec. Nakon toga, Vadim Volovik iz Yandex Infrastructure govoriće o automatizaciji upravljanja mrežama uz upotrebu kontejnera, dok će gost iz Slovenije, Jan Žorž iz 6connect održati prezentaciju o tome kako napraviti globalni anycast. Konačno, gost iz Italije, Livio Morina, predstaviće novosti u PeeringDB servisu, koji olakšava međupovezivanje telekomunikacionih operatora.
Tradicionalni RSNOG kviz, koji ove godine sponzoriše Pulsec, zaokružiće konferenciju i doneti nagrade za najbolje poznavaoce internet umrežavanja i informacione bezbednosti.

Desetu RSNOG konferenciju organizuje Grupa mrežnih operatora Srbije uz pokroviteljstvo RNIDS-a i SOX-a, te podršku A1, RIPE NCC, Data Cloud Technology, Pulsec, Yandex Infrastructure, kao i prijatelja konferencije: Aptient, Unicom Telecom, Unlimited_rs, Orion Telekom, Beenet, Zelendata centar i Beotel. Sponzor vode je Dogma.

Učešće je besplatno, ali je registracija obavezna.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusPolitika i društvo

Cena rata na Bliskom Istoku: Zbogom razumu

by bifadmin

Dok je međunarodna javnost okupirana pitanjem da li će izbiti sveopšti rat na Bliskom istoku i ko će u njemu pobediti, već sada je potpuno jasno da je na svim zaraćenim stranama najveći gubitnik civilno stanovništvo. Uporedo sa rastom mrtvih i ranjenih, i život za žive postaje sve nepodnošljiviji. Ako privreda u Izraelu uveliko posrće, palestinska ekonomija je doslovno u ruševinama. Sa intenziviranjem sukoba između Izraela i Hezbolaha u Libanu, i tamošnja privreda klizi ka ambisu. Liban ne može da se osloni ni na ekonomsku pomoć iz Irana, jer za razliku od političkog uticaja koji zvanični Teheran vrši na ovu zemlju preko Hezbolaha, privredni odnosi između dve države su gotovo zanemarljivi.

Tokom više od godinu dana rata između Izraela i palestinskog Hamasa, prebrojavanje mrtvih je postalo rutina. Otkada je 7. oktobra prošle godine izbio ovaj sukob, do sada je izgubilo život preko 43.000 ljudi. Među njima je više od 41.000 Palestinaca, a najveći broj njih je izginuo u Pojasu Gaze, odakle je raseljena gotovo celokupna populacija, približno 2,3 miliona ljudi.

Istovremeno, život za žive postaje sve nepodnošljiviji. Rat isisava lokalnu privredu i već sada je jasno da je u pobedi ratnih fanatika nad razumom, civilno stanovništvo na zaraćenim stranama najveći gubitnik. Iako su posledice znatno manje za vojno i ekonomski daleko nadmoćniji Izrael, privreda u ovoj državi uveliko posrće. Ona je pre početka rata izrazito brzo rasla, uglavnom zahvaljujući tehnološkom sektoru. Godišnji BDP po glavi stanovnika uvećao se za 6,8% u 2021. i 4,8% u 2022. godini, mnogo više nego u većini zapadnih zemalja.

Ali stvari su se od tada dramatično promenile. Banka Izraela je snizila svoja predviđanja privrednog rasta za ovu godinu sa 2,8% na 1,5%. Pošto borbe u Gazi ne popuštaju, a sukob sa Hezbolahom u Libanu se intenzivira, Banka Izraela predviđa da će cena rata dostići 67 milijardi dolara do 2025. godine, te da je veliko pitanje da li će Izrael moći da pokrije te troškove čak i sa paketom vojne pomoći od 14,5 milijardi dolara iz SAD.

Predviđa se da će do kraja ove godine oko 60.000 izraelskih firmi morati da stavi „ključ u bravu“ zbog nedostatka radne snage, prekida lanca snabdevanja i opadanja poslovnog poverenja, dok mnoga preduzeća odlažu nove projekte. Turizam, iako nije ključni deo izraelske ekonomije, takođe je ozbiljno pogođen. Broj turista je dramatično opao od početka rata, a jedan od deset hotela širom zemlje je pred zatvaranjem.

Palestinska privreda u ruševinama

Ako privreda u Izraelu grca, ekonomija na okupiranoj palestinskoj teritoriji doslovno je u ruševinama. Prema izveštaju Konferencije UN za trgovinu i razvoj (UNCTAD) iz septembra ove godine, palestinski BDP je pao za 81%, a obim privrede je sada šest puta manji u poređenju sa 2022. godinom.

Procenjuje se da je u Gazi desetkovano između 80% i 96% poljoprivrednih dobara, što je kapacitete za proizvodnju hrane dovelo do kolapsa. Oštećeno je ili potpuno uništeno 82% lokalnih preduzeća i izgubljeno 306.000 radnih mesta. Stopa nezaposlenosti na Zapadnoj obali je tokom poslednjih godinu dana porasla sa 12,9% na čak 32%, a gubitak poslova je ostavio palestinska domaćinstva bez 25,5 miliona dolara prihoda. Ovo je ogroman udarac za stanovništvo Gaze, gde je i pre izbijanja aktuelnog sukoba 80% populacije zavisilo od međunarodne pomoći.

Palestinska vlada funkcioniše samo simbolično, nesposobna da pruži čak i osnovne usluge, uključujući i podršku najsiromašnijem delu stanovništva. Pored izrazitog pada privrednih aktivnosti, njen budžet je osakaćen i zbog odluke Izraela da konfiskuje poreske prihode na uvoz i izvoz iz Palestine. Naime, ove poreze, poznate kao maksa, prikuplja Izrael u ime palestinske vlade, a zauzvrat zarađuje proviziju od 3%. Ovo nije prvi put da Izrael pribegava zadržavanju tih prihoda, a konfiskovana suma trenutno premašuje 1,4 milijarde dolara.

Kako navodi Svetska banka, pomenuti prihodi čine i do 65% palestinskog javnog budžeta i njihovo uskraćivanje tamošnjoj vladi dodatno gura lokalnu privredu i stanovništvo na ivicu ambisa. Humanitarnu katastrofu produbljuje i sve škrtija međunarodna pomoć, koja je pala sa dve milijarde dolara u 2008. na svega 358 miliona dolara prošle godine.

Liban se zakotrljao iz goreg ka najgorem

Ka ivici ambisa klizi i privreda u Libanu, nakon odluke Izraela da pokrene ofanzivu na ovu zemlju zbog eskalacije sukoba sa tamošnjom militantnom grupom Hezbolah. Prema podacima UN, zbog ratnih dejstava je već raseljeno 1,2 miliona ljudi, a stanovništvo strahuje od sveopšteg rata i to u životnim uslovima koje je tamošnja politička elita unazadila i pre aktuelnog sukoba. Liban godinama potresa kriza koju je Svetska banka opisala kao „najveće finansijske potrese u svetu od sredine 19. veka“. Dugogodišnje loše upravljanje, krađa i nemar doveli su do eksplozije u luci u Bejrutu 2020. godine, koja je ubila stotine ljudi, osakatila hiljade i raselila stanovništvo iz razorenih četvrti.

Ekonomija u Libanu se nikada nije oporavila posle svetske finansijske krize 2008. godine, dok je pandemija korona virusa dodatno produbila privredni i finansijski kolaps u ovoj zemlji iz 2019. godine, podstakavši ogroman broj verski podeljenih građana da zajedno izađu na ulice. Nažalost, višemesečni protesti nisu doveli do rešenja, pa je kriza nastavila da potkopava sposobnost običnih Libanaca da izdržavaju sebe i svoje porodice.

U Libanu je BDP pao sa 59 milijardi dolara u 2018. na 22 milijarde dolara ove godine, što je zajedno sa depresijacijom libanske funte od 95% i inflacijom koja je dostigla 200%, u istom periodu umanjilo BDP po glavi stanovnika sa oko 9.000 dolara na približno 3.300 dolara, dok je polovina stanovništva pala ispod granice siromaštva. Devizne rezerve su izuzetno niske, a Liban ima trgovinski deficit koji iznosi oko devet milijardi dolara godišnje.

Svakodnevni uslovi života u Libanu kotrljaju se iz goreg ka najgorem. Usled kvarova u snabdevanju električnom energijom, državna energetska kompanija EDL muku muči da stanovništvu obezbedi struju makar dva sata dnevno. Još veći problem je to što Liban izrazito zavisi od uvoza hrane, odakle obezbeđuje 80% prehrambenih proizvoda. Ionako ranjiv poljoprivredni sektor dodatno je desetkovala izraelska vojska, koja je uništila na stotine hektara poljoprivrednog zemljišta na jugu Libana.

Taj region značajno doprinosi proizvodnji maslina, duvana, badema, pšenice, ječma, banana, mleka i maslinovog ulja i pre eskalacije sukoba sa Izraelom ostvarivao je izvoz vredan 94 miliona dolara godišnje. U slučaju da se sukobi intenziviraju, procenjuje se da bi gubici u izvozu poljoprivrednih proizvoda koštali Liban najmanje 1,6 milijardi dolara.

Slaba vajda od pomoći iz Irana

Iako trenutno nisu svi delovi zemlje podjednako ugroženi ratnim operacijama, posledice se osećaju širom Libana. Ubrzano se smanjuje priliv deviza koje su prvenstveno poticale od turizma, stranih investicija, doznaka i izvoza, a koje su Libanu očajnički potrebne da finansira svoje velike račune za uvoz. Ekonomski kolaps je učinio Liban gotovo potpuno zavisnim od priliva kapitala, koji je skočio na skoro 90% BDP-a 2023. godine, u odnosu na samo 50% u 2018.

Od izbijanja sukoba sa Izraelom, prihodi od turizma su opali za 450 miliona dolara, dok se gubici izazvani povlačenjem stranih investitora procenjuju na oko 210 miliona dolara. Pored toga, ako bi se rat proširio i zatvorio luke i aerodrome, Liban bi bio odsečen od pristupa gotovini koju koristi za isplatu doznaka, čiji iznos je dostigao 1,5 milijardi dolara. Donatori koji su ranije obezbeđivali sredstva za pokrivanje troškova, to su mahom prestali da čine jer je poverenje u libansko rukovodstvo ozbiljno poljuljano.

Liban ne može da se osloni ni na pomoć iz Irana. Zar razliku od političkog uticaja koji zvanični Teheran vrši na ovu zemlju preko Hezbolaha, ekonomski odnosi između dve države su gotovo zanemarljivi. Prošle godine, Iran je bio tek na 50. mestu libanskih spoljnotrgovinskih partnera, a pomoć koju pruža uglavnom se svodi na dostavljanje goriva.

Marina Vučetić

Biznis & finansije 226, oktobar 2024.

Foto: Mohammed Ibrahim, Unsplash

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvo

Psihološka podrška nakon tragedije: Gde potražiti pomoć?

by bifadmin

U poslednjih godinu i po dana Srbiju je potreslo nekoliko velikih tragedija, od kojih se još uvek nismo kolektivno oporavili. A da li je moguće i kako se uopšte oporaviti od ovako strašnih događaja istraživao je portal Bebac.rs.

Prema pisanju ovog sajta, zbog nedavne tragedije u Novom Sadu u kojoj je 14 ljudi izgubilo život, novosadski Dom zdravlja otvorio je telefonsku liniju psihološke pomoći za građane. Ona će biti aktivna svakog radnog dana od 7 do 20 sati za sve građane koji žele da sa nekim razgovaraju, požale se i potraže pomoć.

Brojevi telefona koje za te potrebe mogu pozvati su 021 4879 457 i 021 4879 458.

I Društvo psihologa Srbije organizovalo tim za pomoć

Strukovno udruženje Društvo psihologa Srbije je kao referentna ustanova odmah organizovalo pružanje psihološke pomoći i podrške nakon ove tragedije. Oni su dali zvaničnu objavu na svom sajtu da su tu za svakoga kome je pomoć potrebna.

Ljudi koji žele da razgovaraju sa psiholozima mogu da se prijave na projektnitim@gmail.com radi dogovora o terminu i načinu rada.

Centar Srce poziva sve koji se osećaju loše da se jave

Centar “Srce”, sa sedištem u Novom Sadu, je volonterska, nevladina, neprofitna organizacija koja se već 33 godine bavi pružanjem emotivne podrške osobama u krizi i prevencijom samoubistva. I ova organizacija je ponudila pomoć svima kojima je potreban razgovor. Volonteri Centra Srce će biti tu za njih svaki dan od 14h do 23h, da pruže emotivnu podršku osobama koje imaju potrebu da sa nekim popričaju o svojim mislima i osećanjima.

Svi kojima je potrebna emotivna podrška mogu se javiti na broj telefona 0800-300-303, kao i na mejl vanja@centarsrce.org, ili putem četa na sajtu Centra.

Izvor: Bebac.rs

Foto: StockSnap, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci