Inflacija je verovatno mnoge naterala da razmisle gde da ulože ušteđevinu da bi je sačuvali od “topljenja” u slamarici i čak učinili da poraste.

Analitičari onima koji žele zaradu preko noći poručuju da se spreme na ogroman rizik, da je za ulaganje u kriptovalute ili fjučerse na berzi potrebno ozbiljno znanje, a da su nekretnine isplativa opcija onima sa većim kapitalom. Za većinu prosečnih štediša, čuvanje para u bankama donosi skromnu oplodnju. Investiciono zlato i srebro dokazalo se kao siguran čuvar vrednosti i ozbiljna zarada za strpljive.

Kamate na štednju u bankama su nakon uzastopnog podizanja, ponovo počele da padaju, pa bi za nekog ko je uložio 100.000 dinara, nakon godinu dana zarada od 4.850 dinara bila beznačajna s obzirom na stopu inflacije koja bi “pojela” oplodnju.

Uprkos tome, iz Narodne banke Srbije kažu da je dinarska štednja u poslednjih 12 godina porasla gotovo deset puta. Razlog je verovatno što je većini štediša to najjednostavnije i ne žele da rizikuju.

– Samo ove godine štednja je porasla za 37 milijardi dinara, ili 26,8 odsto, dostižući nivo od oko 175 milijardi dinara krajem oktobra. Rasla je i devizna štednja, iako nešto sporijom dinamikom od dinarske – povećana je gotovo 90%, sa 7,9 milijardi evra (septembar 2012) na 15,1 milijardu evra ovog septembra – kažu u NBS.

Da je investiranje maraton, a ne sprint smatra Georgi Hristov iz “Tavex zlato i srebro Srbija”. Po njegovom mišljenju, za pametne lične finansije najbolja preporuka je raznovrstan portfolio. On podvlači da svako ko je u poslednjih pola veka, dve decenije, pa i godinu dana uložio u kupovinu investicionog zlata, nije pogrešio.
– U proteklih 50 godina cena zlata je skočila za više od neverovatnih 6500%. Sličan rast je ostvarila i američka berza u istom periodu, ali je ključna razlika što je zlato raslo relativno stabilno sa dugoročno uzlaznom putanjom, dok je berza imala više perioda opadanja i krize – kaže Hristov.

Dakle, da je neko investirao 1.000 dolara u zlato 1970 – ih, danas bi imao 66.000 dolara.

-Ako pogledamo rast cene zlata i u proteklih godinu dana, vidimo da je tržište nikad jače, a i tražnja je na vrhuncu. Za samo godinu dana cena zlata je porasla za oko 40%. I cena srebra ostvarila je neverovatan rast. Prošle godine u novembru je unca bila oko 22 dolara, dok je sada gotovo 33 dolara za uncu, što je rast od gotovo 50 odsto – kaže Georgi Hristov.

Koliko para – takvo ulaganje

Naš sagovornik ukazuje da je suma novca ili početni kapital s kojim pojedinac raspolaže bitan faktor u određivanju adekvatne investicije.

Da većina ljudi u Srbiji, pa i na Balkanu, najviše voli investiranje u nekretnine smatra procenitelj Milić Đoković iz Klastera nekretnina. Ono što mnogim štedišama remeti planove je to što ulaganje u nekretnine zahteva veliki početni kapital, a ukoliko bi neko da uzme kredit, trenutno bi morao da se suoči sa i dalje visokim kamatnim stopama za dinar i evro.

-Minimalna ulaganja kada je reč o nekretninama su oko 15.000 evra, a trenutno su veoma aktuelne garaže, koje su se pokazale kao odličan način za oplodnju novca. Cene garaža su u proseku do 40.000 evra. Sa mesečnom rentom od 150 do 200 evra za garažu koja je kupljena za 25.000 evra, povrat sredstava može se očekivati za 12 godina – kaže Đoković i dodaje da je poslednjih godina sve popularnija kupovina I zemlje kao investicije.
U Barajevu, Rušnju, Slancima, Ovči, Sremčici ar je od 1.000 do 2.000 evra, a prema Surčinu i Altini i 5.000 evra.
-Pre decenije to je bilo deset puta jeftinije. Zato i sada treba razmišlajti dugoročno i ko želi da ostavi kapitala deci i unucim, a može da investira, trebalo bi da kupi zemlju. Za razliku od stambenih kvadrata koji se poslednjih decenija vezuju isključivo za glavni grad, kupovina zemlje je isplativa širom Srbije – objašnjava Đoković.

Sa druge strane, kako kaže Hristov, investiciono zlato ne zahteva veliki kapital i sa te strane mnogo je pristupačnije kao investicija.

– Svako može da počne da štedi, odnosno da ulaže ako ima oko 11.000 dinara, koliko košta gram, pa sve do zlatne poluge od kilogram koja košta oko 89.000 dolara. To ga čini pristupačnom investicijom za sve budžete i sva domaćinstva. Jer, naravno, kada cena zlata raste na berzi procentualno, svako ostvaruje istu dobit proporcionalnu sa inicijalnom investicijom – objašnjava Hristov.

Sve veća štednja u zlatu

Da zlato nije dobro, ne bi ni centralne banke mnogih država uključujuči i Srbiju ubrzano uvećavale svoje rezerve. Iz prakse Tavexa, u poslednjih godinu dana, uočava se snažan rast interesovanja za zlatom. Na taj način se i Srbija uključuje u trenutni globalni trend povećane tražnje za investicionim zlatom.

-Investitori koji raspolažu većim sumama kupuju veće proizvode i ređe, dok pojedinci sa manjim budžetom kupuju manje količine, ali češće. Što se tiče popularnosti proizvoda, dukat Franc Jozef je definitivno najpopularniji proizvod u Srbiji, opšte je poznat i uglavnom je svakome prva asocijacija kada čuju za investiciono zlato. Pored toga, zlatne poluge u različitim težinama švajcarskih proizvođača poput Argor-Heraeus, Valcambi i PAMP su takođe jako traženi – objašnjava Hristov i podvlači da je preporuka da se zlato kupuje svakog meseca, pogotovo za nove ulagače, kako bi razvili disciplinu investiranja. On napominje da postoje promotivni paketi investiranja u jedan gram zlata mesečno.

Kako kaže, isplativost ovakve štednje pokazuje statistika, jer je cena zlata 2014. godine iznosila oko 1.200 dolara po unci, dok je danas 2.700 dolara, što znači da bi neko više nego duplirao svoju zaradu da je tada investirao. Pre 20 godina, cena zlata bila je oko 500 dolara po unci, što znači da je do danas skočila petostruko.

– Srebro je takođe ostvarilo jako pozitivne rezultate na tržištu u proteklih godinu dana, cena je skočila za gotovo 50% uz velike fluktuacije. Srebro se koristi i kao investicija, ali i u industrijskoj proizvodnji. Srebro je ključni element za “zelenu revoluciju” jer se koristi u proizvodnji elektronike, vetrenjača i mnogih drugih ključnih proizvoda. Ovaj plemeniti metal na taj način ima pozitivnu korelaciju sa industrijskom proizvodnjom, što se više proizvodi, to je veća cena. To čini srebro nestabilnijim od zlata, sa većim skokovima i padovima u ceni, ali to takođe znači potencijalno veću zaradu sa većim rizikom, a investiciono srebro je nekoliko puta jeftinije od zlata – zaključuje Hristov.

Nova Voyo striming platforma od danas je dostupna Yettel korisnicima. Raznovrstan sadržaj sa više od 6000 sati programa obuhvata nove filmove svih žanrova, poznate filmske klasike, strane i regionalne serije, dokumentarce, sportske i muzičke manifestacije, game show emisije, kao i sadržaj za decu.

Svi naslovi dostupni su bez reklama, sa titlovima na srpskom jeziku. Dečiji sadržaj je sinhronizovan, a najmlađi svoje omiljene programe mogu da prate na odvojenim profilima uz mogućnost uključivanja roditeljske zaštite. Voyo je moguće gledati na svim ekranima – mobilnim telefonima, na velikom broju Smart TV uređaja i računarima, u 2 paralelna strima na 5 registrovanih uređaja.

„Od samog ulaska na tržište fiksnih usluga, naš cilj jeste da budemo novi i drugačiji i da korisnicima ponudimo relevantan, kvalitetan sadržaj uz brz optički internet i laku instalaciju. U prethodnom periodu imali smo nekoliko ažuriranja TV platforme i dodali nove funkcionalnosti, kao što su pretraga po slikama, dodavanje omiljenih kanala i kategorisanje prema tipu sadržaja. Rad na platformi nastavljamo, a naš cilj da budemo najbolje mesto za kućnu zabavu, doneo nam je i Voyo platformu. Sadržaj je raznolik i namenjen svim uzrastima, tako da korisnici sada imaju još bolji i kvalitetniji izbor“, izjavio je Vojin Kličković, menadžer za digitalne usluge i TV sadržaj u Yettelu.

Voyo platforma je striming servis prisutan na šest tržišta CME medijske grupacije koji nudii jedinstven sadržaj , kao i mogućnost gledanja sadržaja lokalne produkcije pre prikazivanja na televiziji. Uz Voyo, korisnici mogu da uživaju u jedinstvenom sadržaju u bilo koje vreme i na bilo kom mestu. RTL je prošle godine u Hrvatskoj sa velikim uspehom lansirao Voyo platformu.

„Izuzetno smo ponosni što i na tržištu Srbije možemo da predstavimo novu, jedinstvenu striming platformu – Voyo. Zahvaljujući ovom lansiranju i strateškom partnerstvu RTL Hrvatska i Yettela, jednom od vodećih telekomunikacionih kompanija, otvaramo novo poglavlje za sve one koji vole da uživaju u vrhunskim video sadržajima. Ovo partnerstvo omogućiće korisnicima Yettela lak pristup Voyo sadržaju, i povećati vrednost i kvalitet usluga koje dobijaju. Za sve korisnike, bez obzira da li nam se pridružuju direktno ili preko Yettela, Voyo pruža vrhu digitalno iskustvo sa hit filmovima i serijama, globalno priznatim game show emisijama, sportskim prenosima, omiljenim crtanim filmovima i još mnogo toga, sve sa srpskim titlovima ili sinhronizacijom. Lokalna striming platforma je stigla u Srbiju i radujemo se što će naš sadržaj postati deo svakodnevnog života korisnika“, izjavio je Matej Lončarić, direktor digitalnog poslovanja CME Adria.

Yettel i Yettel Mobile korisnici Voyo mogu aktivirati u okviru tarifnih paketa koji koriste bez dodatnih troškova. Takođe, ovaj servis dostupan je i za korisnike Yettel TV usluge, uz Yettel Sve i Yettel Kod Kuće M i L pakete, bez dodatne naknade u okviru promotivnog perioda od 6. novembra 2024. do 31. oktobra 2026. godine.

Za korisnike ostalih tarifnih paketa ovaj servis dostupan je po ceni od 499 RSD mesečno. Usluga se može aktivirati ili deaktivirati u bilo kom trenutku u Yettel aplikaciji.

Yettel TV korisnici mogu svoj televizor da pretvore u Smart TV, tako što će, uz Set Top Box uređaj instalirati bilo koju aplikaciju sa Android ¬¬¬¬¬-TV prodavnice. Set Top Box uređaj dolazi sa velikim brojem aplikacija, koje su dostupne za Android TV platformu, a od sada će na raspolaganju imati i VOYO. Nedavno je Yettel novim korisnicima omogućio kupovinu Samsung Smart TV uređaja, po ceni od jedan dinar pa naviše.

Sa ciljem strateške finansijske podrške mikro, malim i srednjim preduzećima (MMSP) i zelenim inicijativama u Srbiji, IFC će investirati do 65 miliona evra u Erste Bank a.d. Novi Sad. Ova investicija predstavlja prvi MREL senior preferirani petogodišnji kreditni instrument u Srbiji, i podržava napore za jačanje tržišne otpornosti i ekonomske održivosti.

MREL – minimalni zahtev za sopstvena sredstva i kvalifikovane obaveze – regulatorni je zahtev EU koji je osmišljen da bi se obezbedilo da banke imaju dovoljan kapacitet za apsorbovanje gubitaka i održavanje poslovanja, odnosno izbeglo njihovo spasavanje na teret poreskih obveznika. Ispunjavanje novopostavljenih MREL ciljeva Srbije ključno je za banke kako bi one izgradile poverenje investitora i povećale kreditiranje.

Mikro i mala preduzeća predstavljaju 99 odsto svih preduzeća u Srbiji, zapošljavaju više od 65 odsto radne snage i značajno doprinose privredi zemlje. Ali, mnoga od njih imaju poteškoća sa pristupom finansiranju, pri čemu se manjak sredstava procenjuje na 12 odsto BDP-a Srbije iz 2022. godine. Investicija IFC-a u Erste poboljšaće pristup kritičnom dugoročnom finansiranju za skoro 9.000 mikro i malih preduzeća tokom naredne tri godine.

„Ovo partnerstvo sa IFC-om predstavlja značajnu prekretnicu za Erste Banku i finansijski sektor Srbije u celini. Kombinovanjem naših resursa za podršku zelenom i održivom rastu, obezbeđujemo da mikro i mala preduzeća – ključni pokretači naše privrede – dobiju finansijsku podršku koja im je potrebna da napreduju“, rekla je Jasna Terzić, predsednica Izvršnog odbora Erste Bank a.d. Novi Sad. „Pored toga, posvećivanje dela ovih sredstava klimatskim inicijativama u skladu je sa našom strateškom posvećenošću održivom bankarstvu. Ponosni smo što, zajedno sa IFC-om, doprinosimo zelenoj tranziciji Srbije“.

IFC će takođe alocirati najmanje 30 procenata svojih prihoda za podršku projektima za ublažavanje klimatskih promena. Potrošnja energije i emisija ugljen-dioksida u Srbiji znatno premašuju prosek EU, što je čini jednom od energetski najintenzivnijih ekonomija na zapadnom Balkanu. Ova visoka energetska potrošnja dovodi do značajnih izazova u kvalitetu vazduha, posebno u urbanim područjima.

„Ovim pionirskim MREL finansiranjem IFC daje primer, podstičući i druge sistemske banke da usvoje slične finansijske instrumente,“ rekao je Nikolas Markije, regionalni menadžer IFC-a za zapadni Balkan. „To će poboljšati stabilnost finansijskog sektora i obezbediti neophodno dugoročno finansiranje ključno za rast mikro, malih i srednjih preduzeća, ali i zelenu tranziciju.“

Erste Bank Srbija članica je Erste Grupe, strateškog partnera IFC-a i jedne od najvećih bankarskih grupacija u regionu Centralne i Istočne Evrope.

IFC podržava razvoj privatnog sektora u Srbiji više od 20 godina, sa investicijama koje ukupno premašuju 2 milijarde evra od 2001. godine. Trenutne investicije iznose 316 miliona evra, sa fokusom na jačanje zelene tranzicije u zemlji, digitalne i fizičke povezanosti, kao i integraciju u globalne lance snabdevanja.