Politika i društvo

Od prethodnih 365 dana, u Srbiji su čak 73 bila „ekstremno topla”

by bifadmin

Analiza temperaturnih kretanja na celoj planeti pokazala je da Srbija spada u države koje su u proteklih godinu dana imale najviše vrelih dana u Evropi, piše za portal Klima 101 Milica Tošić, doktorantkinja na Fizičkom fakultetu.

Upravo su objavljeni rezultati studije koju su potpisale organizacije Climate Central, World Weather Attribution i Klimatski centar Crvenog krsta, a koja sadrži analize globalnih temperatura od 1. maja 2024. do 1. maja 2025. godine. Kako se u njoj navodi, klimatske promene su doprinele drastičnom porastu broja ekstremno toplih dana.

Pod „ekstremno toplim danima” podrazumevaju se dani tokom kojih je maksimalna temperatura viša od 90% izmerenih temperatura na toj lokaciji u periodu od 1991. do 2020. godine. Pošto se odnosi na lokalne normale temperatura, ova mera uključuje ekstremna odstupanja tokom cele godine, uključujući i tokom zime.

Naš region na udaru klimatskih promena

U Srbiji, broj izmerenih ekstremno toplih dana je 73 – to je svaki peti dan u toku proteklih godinu dana. Zajedno sa drugim zemljama regiona kao što su Hrvatska, Rumunija i Bugarska, Srbija spada u države koje su imale najviše vrelih dana u Evropi.

Od 73 ekstremno topla dana u Srbiji, procenjuje se u studiji, 26 su „dodale” klimatske promene. Drugim rečima, skoro ceo jedan mesec ekstremno visokih temperatura u Srbiji ne bi se dogodio da se klima nije drastično promenila poslednjih decenija.

Istovremeno, studija nudi i uvid u prosečnu temperaturnu anomaliju – porast – tokom ovih godinu dana u odnosu na referentni period 1991-2020, za svaku zemlju sveta. Ovi podaci, koji su rezultat neposrednog merenja i poređenja, takođe prave jednu izrazito upečatljivu sliku.

Naime, jedna jedina zemlja na svetu imala je hladniju godinu od proseka: Island. A evropske zemlje, od Baltika do Balkana, imale su najveća na svetu odstupanja od nekadašnje normale.

Srbija među klimatski ranjivim zemljama

Period od maja 2024. do maja 2025. u Srbiji bio je za 1,4°C topliji od normale za 1990-2020, što je osmi najviši zabeleženi porast u svetu u ovom periodu – porast koji deli sa komšijskim zemljama Crnom Gorom, Hrvatskom, Rumunijom, Albanijom i Grčkom.

Ovo nije iznenađujuće jer se naša zemlja nalazi u regionu Mediterana i jugoistočne Evrope koji je „vruća tačka” klimatskih promena, odnosno koji se zagreva brže od svetskog proseka, a Srbija spada u klimatski ranjivije zemlje sveta.

U studiji su posebno izdvojenih 67 ekstremnih događaja – perioda povišenih temperatura koji korespondiraju sa toplotnim talasima. Jedan takav događaj, toplotni talas koji je zahvatio i Srbiju tokom leta 2024. godine, a kada su bile zabeležene temperature u proseku za 3,8 °C više od normale, istraživači Climate Central procenjuju da je bio čak 11 puta verovatniji usled klimatskih promena.

Metodologija studije

Kako je izračunat broj ekstremno toplih dana koji su dodale klimatske promene? Metodologija ove studije oslanja se na poseban indeks koji su razvili istraživači Climate Central pod imenom indeks klimatskog pomeraja (Climate Shift Index).

Ovaj indeks koristi istorijske podatke i rezultate klimatskih modela kako bi procenio verovatnoću pojave neke temperature na određenoj lokaciji, a zatim poredi istu tu verovatnoću sa procenjenom verovatnoćom te temperature u simulacijama u kojem se klimatske promene nisu dogodile – koje su i sami proizvodi klimatskih modela.

Kako navode u studiji, broj ekstremno toplih dana koji su dodale klimatske promene dobija se jednostavno: od broja procenjenih ekstremno toplih dana u toku godine (u Srbiji 73) oduzme se broj takvih procenjenih dana koji bi se dogodio bez klimatskih promena (u Srbiji 47). Rezultat je 26, odnosno broj ekstremno toplih dana koje su po ovoj metodologiji dodale klimatske promene.

Iako su rezultati uznemiravajući, treba da shvatimo da je sasvim moguće, čak i verovatno, da ova studija potcenjuje posledice klimatskih promena. Pre svega jer se studija odnosi na odstupanja temperatura u odnosu na normalu za tridesetogodišnji period od 1991. do 2020. godine – ali ova normala je već pomerena u odnosu na period pre uticaja klimatskih promena.

Primera radi, ako uporedimo naše zvanične normale za Beograd koje nudi Republički hidrometeorološki zavod, možemo videti da je za period 1991-2020. godišnja normala temperature 13,2 °C.

Međutim, ako se pomerimo trideset godina u prošlost, ta normala se menja – u periodu od 1961. do 1990. godine, njena vrednost na istoj mernoj stanici na Vračaru bila je 11,9 °C, manja za preko jedan stepen Celzijusa.

Očekuju se i domaće studije

Ovde je bitno napomenuti da se globalne studije često oslanjaju na primenu jednog uniformnog indeksa, dok sama procena uticaja klimatskih promena (atribucija događaja) u velikoj meri zavisi od načina na koji je ekstrem definisan.

Zbog toga je važno da pored ove globalne slike razvijamo i lokalizovane studije, piše Tošić, kako bismo tačnije procenjivali uticaj ekstremnih prilika na naše neposredno okruženje. To se posebno odnosi na zemlje sa slabije razvijenim meteorološkim sistemima, kao i sa slabijom dokumentacijom posledica ekstremnih događaja.

Analiza upravo lokalnih ekstrema, kako temperatura tako i pojava kao što su suše, jedno je polje istraživanja našeg aktuelnog istraživačkog projekta EXTREMES na Institutu za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu.

Izvor: Klima101

Foto: Bru-nO, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

50 odsto Bugara je protiv uvođenja evra

by bifadmin

Svaki drugi anketirani građanin Bugarske se protivi uvođenju evra, navodi se u najnovijem istraživanju Evrobarometra.

Prema anketi, 50 odsto Bugara je protiv uvođenja evra, a 43 odsto podržava ovaj korak, prenosi portal Novinite.

Rezultat svrstava Bugarsku među pet zemalja Evropske unije gde je većina građana protiv pridruživanja evrozoni.
U toj grupi su još Švedska sa 55 odsto stanovništva protiv evra, Poljska 59 odsto, Češka 63 odsto i Danska 65 odsto.
Bugarski ekonomisti su za sada podeljeni oko pitanja da li je njihova zemlja spremna za pristupanje evrozoni početkom 2026, dok je bankarski sektor saopštio da je dobro pripremljen za ovaj korak.

U svojoj poruci organizacija naglašava da je bankarski sektor zemlje već duboko integrisan sa evrozonom, što otvara put za glatku tranziciju.

Pored toga, nizak nivo državnog duga Bugarske ističe se kao ključan pozitivan faktor, sa odnosom državnog duga i BDP-a od 24,1 odsto na kraju godine, što je znatno ispod proseka EU od 81 odsto.

Budžetski deficit Bugarske ostaje unutar praga od tri odsto, a ekonomija je zabeležila solidan rast od 3,1 odsto u prvom kvartalu 2025.

Izvor: Unsplash
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
IT i naukaVesti

Ove uređaje smo svi koristili, a uskoro bi mogli da postanu suvišni

by bifadmin

Ove uređaje smo svi koristili, a uskoro neće postajati. Mnoge tehnologije koje svakodnevno koristimo već su na putu da nestanu, iako ih još uvek upotrebljavamo. Zamenjuju ih pametnija, bežična i digitalna rešenja koja tiho preuzimaju njihovu ulogu.

Evo 10 stvari koje možda koristimo svakog dana, ali koje se polako povlače iz upotrebe:

USB priključak tiho nestaje

USB-A priključak je bio standard decenijama, ali sada ga zamenjuje savremeniji i univerzalniji USB-C. Novi laptopovi i punjači više ne podržavaju staru verziju, što naše postojeće kablove može učiniti beskorisnim.

Plastična kartica uskoro stvar prošlosti

Mobilna plaćanja i digitalne kartice osvajaju tržište velikom brzinom. Sve više banaka nudi virtuelne kartice, a mnogi već plaćaju putem telefona ili pametnog sata. Fizička kartica će postepeno nestajati.

Daljinski upravljač: Uređaj koji izlazi iz upotrebe

Televizori i pametni kućni sistemi sve češće se kontrolišu glasom ili putem mobilnog telefona. Daljinski upravljač, koji je nekada bio nezamenjiv, sada postaje suvišan – i uskoro samo uspomena.

Klasični punjač: Uskoro deo prošlosti

Bežično punjenje uzima maha, a sve više proizvođača potpuno uklanja priključke za punjenje. Budućnost je bez kablova – što znači kraj za mnoge klasične punjače koje poznajemo.

Produžni kabl: Zamenjuje ga pametno upravljanje strujom

Moderni domovi koriste integrisane utičnice koje se kontrolišu putem aplikacija. Produžni kablovi postaju ne samo nepotrebni, već se smatraju i potencijalnim rizikom od požara i zastarelom tehnologijom.

Kućna štampač-mašina: Na putu da postane suvišna

Digitalna rešenja kao što su elektronski potpisi i deljenje dokumenata učinili su štampače manje neophodnim. Mnogi proizvođači već smanjuju ponudu – što može biti znak da su dani štampača odbrojani.

Bluetooth slušalice: Nove tehnologije preuzimaju primat

Bluetooth je dugo bio kralj bežičnog zvuka, ali nove tehnologije poput Ultra Wideband i LE Audio nude bolji kvalitet i manju potrošnju energije. Bluetooth bi mogao izgubiti svoju dominaciju.

Digitalni foto-aparat: Mobilni telefon pobeđuje

Mobilni telefoni su postali toliko napredni da nadmašuju mnoge samostalne kamere. Prodaja kompaktnih foto-aparata brzo opada, a hobi fotografi sve češće biraju mobilni telefon.

PIN kod: Uskoro nepotreban

Prepoznavanje lica i otisak prsta učinili su PIN kodove skoro suvišnim. U svakodnevici ih retko unosimo, a trend ide ka tome da biometrijska sigurnost postane novi standard.

TV signal preko antene ili kabla: Streaming preuzima primat

Sve više ljudi odustaje od kablovske i antene u korist striming servisa. Televizija putem interneta postaje dominantna, a klasični TV signali se postepeno povlače iz domaćinstava širom zemlje.

Izvor: Teksiden.no/Blic
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Tri sela iz Srbije kandidati za najlepša na svetu

by bifadmin

Srbija je na ovogodišnjem konkursu Svetske turističke organizacije Ujedinjenih nacija (UN Turizam) „Najbolja turistička sela 2025“, kandidovala tri sela i to Tršić, Rudno i Bistricu, objavilo je Ministarstvo turizma.

Globalna inicijativa „Najbolja turistička sela“ je jedan od stubova programa UN Turizam – „Turizam za ruralni razvoj“ i prepoznaje sela, koja su izuzetan primer ruralne turističke destinacije sa priznatim kulturnim i prirodnim dobrima, koja čuvaju i promovišu vrednosti, proizvode i način života. Pre nekoliko godina Mokra Gora je trijumfovala, a sad su naši kandidati Tršić (Turistička organizacija Loznice), Rudno (Kraljevo) i Bistrica (Petrovac na Mlavi).

Tršić – Zavičaj Vuka Karadžića i čuvar srpske kulture

Smešteno u srcu zapadne Srbije, nedaleko od Loznice, selo Tršić predstavlja jednu od najvažnijih kulturno-istorijskih destinacija u zemlji. Ovo slikovito selo okruženo planinama i šumama je rodno mesto reformatora srpskog jezika – Vuka Stefanovića Karadžića, što ga čini nezaobilaznim mestom za sve ljubitelje srpske istorije i tradicije.

Zašto posetiti Tršić?

Prostor oko Spomen kuće Vuka Stefanovića Karadžića u Tršiću, manastir Tronoša i šire okruženje, koji zajedno čine celinu kulturnih i prirodnih vrednosti materijalnog i nematerijalnog nasleđa, proglašen je uredbom Vlada Srbije zaštićenim područjem izuzetnog značaja jula 2019. godine, napominje Vikipedija.

Etno kompleks Vukova kuća, autentična rekonstrukcija ambijenta iz 18. veka, nudi uvid u svakodnevni život nekadašnjih srpskih domaćinstava. Svake godine u Tršiću se održava Vukov sabor, velika tradicionalna manifestacija koja okuplja umetnike, pesnike i folklorne ansamble iz cele Srbije.

A za ljubitelje aktivnog odmora, tu su pešačke i biciklističke staze koje vode kroz netaknutu prirodu.

Tršić je savršen spoj kulture, prirode i istorije, što ga čini idealnim mestom za porodična putovanja, školske ekskurzije i ljubitelje etno turizma.

Rudno – Planinski raj na padinama Golije

Na visini od oko 1.100 metara nadmorske visine, na obroncima planine Golije, nalazi se selo Rudno – jedna od najlepših destinacija za ekoturizam u Srbiji. Udaljeno je oko 30 km od grada Kraljeva i deo je specijalnog rezervata prirode „Golija“.

Šta čini Rudno posebnim?

Rudno je okruženo gustom šumom, prostranim livadama i planinskim izvorima, savršeno za sve koji traže mir i odmor daleko od gradske gužve. Idealno je za planinarenje i zimske sportove: tokom zime, selo nudi uslove za nordijsko skijanje i sankanje, dok leti privlači planinare i kampere.

Zahvaljujući nadmorskoj visini, zdravom vazduhu i tradicionalnom načinu života, Rudno je poznato po zdravoj klimi i domaćim specijalitetima poput sira, kajmaka i rakije.

Za sve koji žele da iskuse autentičnu atmosferu srpskog sela u netaknutoj prirodi, Rudno je pravo mesto.

Bistrica – Skriveni biser Zlatarskog kraja

Selo Bistrica nalazi se u opštini Petrovac na Mlavi, kao jedan od najvažnijih kulturnih lokaliteta u Braničevskom okrugu. Najveća atrakcija sela Bistrice su njene vodenice.

Glavni aduti Bistrice

Deo sela Bistrice predstavlja nepokretno kulturno dobro kao prostorna kulturno-istorijska celina od velikog značaja. U sklopu ove celine nalaze se tri valjarice, deset vodenica, crkva sa crkvištem, salaš, pet kuća, stara škola i mehane. Ovaj deo sela predstavlja svojevrsni „muzej na otvorenom“, gde posetioci mogu uživati u tradicionalnoj arhitekturi i ambijentu prošlih vremena.

Bistrica je i rodno mesto Dragutina Tomaševića, prvog srpskog olimpijca i maratonca koji je učestvovao na Olimpijadi u Stokholmu 1912. godine. U njegovu čast, svake godine se organizuje memorijalna trka i planinarska manifestacija „Stazama Dragutina Tomaševića“.

Izvor: Nova.rs
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
VestiZabava

Koji su najsrećniji gradovi na svetu u 2025. godini?

by bifadmin

Svake godine, Happy City Index objavljuje izveštaj koji rangira najsrećnije gradove na svetu, a rezultati za 2025. već su poznati.

Indeks, koji vodi organizacija Institute for Quality of Life sa sedištem u Londonu, rangira 200 gradova koristeći 82 pokazatelja u okviru šest širokih kategorija. Pokazatelji su – upravljanje, životna sredina, ekonomija, mobilnost i građani (što uključuje obrazovanje i pristup kulturnim institucijama). Šesta kategorija, nova na listi za 2025. godinu, odnosi se na zdravlje, sa pokazateljima poput mentalnog zdravlja, bezbednosti, ishrane i ravnoteže između poslovnog i privatnog života.

Kako piše Conde Nast Traveller na osnovu tih kriterijuma, gradovi se raspoređuju na tri liste: zlatnu, srebrnu i bronzanu. Trideset jedan grad sa samog vrha čini „zlatne gradove“. Gradovi iz različitih regiona sveta – Evrope, Azije, Severne Amerike i južnog Pacifika – ušli su u ovu prestižnu kategoriju.

Dva grada iz Sjedinjenih Američkih Država dospela su među 31 najsrećniji: Njujork, koji se našao na 17. mestu kao „centar inovacija“ sa rastućim brojem održivih opcija transporta, i Mineapolis na 30. mestu, poznat po obilju čistog vazduha i zelenih površina.

Autori izveštaja ističu da je sreća promenljiva i zavisi od različitih faktora.

U izveštaju se navodi: „Ne postoji savršeno mesto za život koje garantuje sreću svim svojim stanovnicima. Međutim, neki gradovi sprovode urbane politike sa izuzetnom mudrošću, neprestano analizirajući njihovu efikasnost, a rezultati su jasno vidljivi u podacima.“

Antverpen, Belgija

Pet najsrećnijih gradova za 2025, prema ovom indeksu, počinje sa Antverpenom u Belgiji. Ovaj grad na reci Šeldi dobio je visoke ocene zahvaljujući dobrim rezultatima u obrazovanju, stabilnim mogućnostima prevoza i zdravim životnim navikama stanovnika.

Oko sedam odsto stanovnika se aktivno obrazuje tokom celog života, a skoro četvrtina populacije poseduje master diplomu. Očekivani životni vek u Antverpenu iznosi 81,2 godine. Pristup zdravstvenoj zaštiti je među najboljima u regionu, sa 99 odsto stanovništva pokrivenim zdravstvenim osiguranjem i šest lekara na hiljadu ljudi. Jedini značajan minus je manjak zelenih površina – grad ima samo 0,07 parkova po kvadratnom kilometru.

Arhus, Danska

Na četvrtom mestu nalazi se Arhus, drugi po veličini grad u Danskoj, koji prema izveštaju „prioritizuje zdravlje i dobrobit svojih građana“. Grad ima potpunu zdravstvenu pokrivenost i pristup sa 4,4 lekara na 1.000 stanovnika, a očekivani životni vek iznosi 81,3 godine. Radna nedelja u Arhusu traje u proseku 37 sati, što govori o važnosti ravnoteže između posla i privatnog života.

Obrazovanje je važno za većinu stanovnika – 11 odsto njih se doživotno obrazuje, 20 odsto ima master diplomu, a čak 86 odsto govori barem jedan strani jezik. Kada je reč o rekreaciji, izveštaj navodi da postoji veliki broj mogućnosti za boravak u prirodi, sa prosekom od 1,35 parkova po kvadratnom kilometru. Više od polovine transporta u Arhusu – tačnije 53 odsto – spada u kategoriju zelene mobilnosti, što doprinosi niskom indeksu zagađenja vazduha PM10, koji iznosi 17.

Singapur

Na trećem mestu nalazi se Singapur, opisan kao „globalni simbol ekonomske stabilnosti, upravljanja i urbanih inovacija“. Grad ima obilje zelenih površina – 0,62 parka po kvadratnom kilometru – i visok udeo održivog prevoza, jer 67 odsto svih transportnih opcija spada u zelenu mobilnost. Očekivani životni vek iznosi 83 godine, a 15 odsto odraslih prima koordiniranu brigu o mentalnom zdravlju.

Singapur je takođe preduzetnički grad, sa 101,67 biznisa na 1.000 stanovnika i velikim brojem novoosnovanih firmi svake godine. Stopa nezaposlenosti je izuzetno niska, svega dva odsto, a prema indeksu, grad se ubraja i među najsigurnije na svetu, sa samo 3,31 prijavljenih incidenata javnog nasilja na hiljadu ljudi.
„Singapur nastavlja da pomera granice onoga što savremeni grad može da postigne“, navodi se u izveštaju.

Cirih, Švajcarska

Drugi na listi je Cirih, poznat širom sveta kao centar međunarodnog bankarstva i bogatstva. Prosečna primanja u gradu premašuju nacionalni prosek za 75 odsto, što ga čini jednim od najbogatijih urbanih centara na planeti. Međutim, u ovom švajcarskom gradu sreća nije zasnovana samo na novcu. Obrazovanje je lako dostupno, univerziteti su među 50 najboljih na svetu, a troškovi studiranja su niski – svega 2,9 odsto prosečnih prihoda. Grad ima univerzalno zdravstveno osiguranje i visoku dostupnost lekara – 4,5 na 1.000 ljudi – što doprinosi očekivanom životnom veku od 83,8 godina.
Infrastruktura za prevoz i mobilnost u Cirihu jedna je od najdelotvornijih u Evropi.

Zelena mobilnost čini 74 odsto svih oblika prevoza, a grad ima i jednu od najsigurnijih saobraćajnih mreža, sa stopom smrtnosti u saobraćaju od samo 0,07 na 10.000 stanovnika. Indeks kvaliteta vazduha je odličan, sa prosečnim PM10 nivoom od svega 16.

„Posvećenost održivosti doprinosi visokom kvalitetu života stanovnika“, navodi se u izveštaju.

Kopenhagen, Danska

Na prvom mestu se nalazi Kopenhagen, koji je prema indeksu „najuspešnije spojio istoriju, savremenost i održivost“.

Grad je dobio visoke ocene zbog ulaganja u inovacije i obrazovanje. Kopenhagen neguje snažnu kulturu učenja, sa 11 odsto stanovnika koji se doživotno obrazuju. Pored toga, 86 odsto građana govori barem jedan strani jezik, a 20 odsto poseduje master diplomu. Građani su veoma preduzetnički orijentisani – grad ima 230,2 biznisa na hiljadu stanovnika. Zarade su u proseku 60 odsto više nego u ostatku Danske, a ravnoteža između poslovnog i privatnog života ostaje prioritet, sa prosečnom radnom nedeljom od 37 sati.

Prevoz u Kopenhagenu je pretežno ekološki – 69 odsto ukupnog transporta klasifikovano je kao zelena mobilnost. Grad ima čist vazduh, sa prosečnim PM10 zagađenjem od samo 17, i obilje zelenih površina – 0,96 parkova po kvadratnom kilometru.
„Zdravlje i blagostanje su temelji života u ovom gradu“, zaključuje izveštaj, koji navodi i univerzalnu zdravstvenu zaštitu, dostupnost 4,4 lekara na hiljadu ljudi i činjenicu da 17,8 odsto odraslih prima koordiniranu brigu o mentalnom zdravlju.

Lista 30 najsrećnijih gradova za 2025. uključuje, redom: Kopenhagen, Cirih, Singapur, Arhus, Antverpen, Seul, Stokholm, Tajpej, Minhen, Roterdam, Vankuver, Beč, Pariz, Helsinki, Olborg, Berlin, Njujork, Drezden, Brisel, Ženeva, Porto, Barselona, Oslo, Dablin, Milano, Roskilde, Rejkjavik, Okland, Adelajd i Mineapolis.

Izvor: Forbes

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Elektrodistribucija Srbije odlaže najavljeno očitavanje brojila na tri meseca

by bifadmin

Elektrodistribucija Srbije saopštila je da se privremeno odlaže najavljeno očitavanje brojila na tri meseca.
To znači da do daljeg ostaje na snazi mesečno očitavanje brojila.

U EDS-u navode da su to odlučili „zbog nedomoumica u široj javnosti o najavljenoj primeni Zakona o energetici kojim se definiše duži period očitavanja“.

„U cilju dodatnog razjašnjenja, kako bi građani bili još bolje informisani o pravima i mogućnostima koje im donosi primena Zakona, naročito u delu samoočitavanja, Elektrodistribucija Srbije će i dalje nastaviti sa promotivnim aktivnostima primene Zakona o energetici, a u međuvremenu će očitavanje brojila realizovati sopstvenim kadrovskim resursima“, saopštavaju iz EDS-a.

„Svi zainteresovani građani mogu se i dalje obratiti lokalnim ograncima Elektroditribucije u sličaju da imaju pitanja oko instaliranja aplikacije ED Srbije i prijavom stanja brojila. Takođe, korisnici mogu i putem Kontakt centa i na šalterima i dalje dostavljati svoja stanja“, navodi se u saopštenju.

Elektrodistribucija Srbije je, podsećamo, pre nedelju dana obavestila građane da će od 1. juna brojila očitavati jednom u tri meseca, što je izazvalo brojne nedoumice.

Naveli su da Zakon o energetici, „u skladu sa evropskom praksom, predviđa očitavanje brojila najmanje jednom godišnje“, a da je EDS doneo odluku da to ipak bude jednom u tri meseca.

Energetski konsultant Dejan Stojadinović objasnio je za „Danas“ da na Zapadu, osim toga što imaju veliki broj pametnih brojila, očitavanje brojila jednom godišnje nije problem i zbog toga što je kod njih cena po kilovat-času stalna, odnosno nemaju „tarifne zone“ koje postoje u Srbiji.

Prema njegovim rečima, na Zapadu nemaju plavu, zelenu i crvenu zonu, i imaju istu cenu po potrošnji i danju i noći.

„U Srbiji postoji tarifni sistem koji zavisi i od vremena potrošnje i od potrošnje u toku meseca. Sa takvim tarifnim sistemom ne možeš da očitavaš struju na tri meseca. Meni to prosto nije jasno kako je to moguće. Ja sam čuo da oni hoće da rade izmenu tarifnog sistema, ali to nije urađeno“, izjavio je Stojadinović.

Prema njegovim rečima, jedina mogućnost da sprovedu tromesečno očitvanje jeste da potrošnju od tri meseca podele na tri jednaka mesečna dela. Ukazao je da bi na taj način neko mogao i da profitira.

„Na primer, neko ko je u jednom mesecu uleteo u crvenu zonu i ima veliku potrošnju, recimo greje se zimi, a onda dva meseca ne greje, njemu ako se razvuče ta potrošnja na tri meseca, on će profitirati. Njemu će to biti bolje, jer može da mu se ta jedan crvena zona u jednom mesecu razbije na tri plave. U tom smislu, ovo bi moglo biti pogodnije za potrošače“, naveo je Stojadinović.

Istakao je da to ipak ne može sa sigurnošću da tvrdi, jer još nije sasvim jasno kako bi izgledalo očitavanje.

Stojadinović pretpostavlja da je „EDS ovu odluku o očitavanju brojila jednom u tri meseca doneo na brzinu, jer su im propali tederi i nema ko da im očitava brojila“.

Izvor: 021.rs
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Zašto deci ne treba govoriti „Nije ti ništa“

by bifadmin

Jedna fraza se posebno često izgovara kad vaše dete doživi neko negativno iskustvo, možda se spotaklo i palo ili se posvađalo s prijateljem, a vi odmah izgovarate: „Nije ti ništa“.

Upravo ona se smatra kao jedna od najopasnijih pri odgoju dece.

Ova dobronamerna i prečesto korišćena fraza uzrokuje dugoročnu štetu na načine koje većina roditelja nikada ne shvata.

U stvari, budući da na prvi pogled izgleda tako bezopasno, to je najopasnija fraza u roditeljstvu, piše Klix.ba.

Uči decu da sumnjaju u sopstvene emocije

Kada je dete vidno uznemireno i čuje „nije ti ništa“, to šalje zbunjujuću poruku: Ono što osećam mora da nije stvarno. Vremenom, ovo ih odvaja od njihovog unutrašnjeg emocionalnog sveta i uči ih da ne veruju u sopstvene instinkte.
Obezvređuje njihovo iskustvo kada ste im najpotrebniji

Možda to kažete s ljubavlju, ali dete čuje: „Tvoja osećanja nisu važna.“ Odbacivanje – ma koliko suptilno bilo – uči ih da su uteha i povezanost dostupni samo kada su mirni i kada im odgovara. Tu počinje emocionalno potiskivanje.

Prekida emocionalnu obradu

Emocije bi trebalo da se kreću kroz telo. Kada prekidamo taj prirodni proces preuranjenim uveravanjem, oduzimamo deci sposobnost da identifikuju, imenuju i regulišu svoje emocije. Umesto da gradimo otpornost, gradimo izbegavanje.

Uči da je ljubav uslovljena

Nesvesno, fraze poput „nije ti ništa“, „prestani da plačeš“ ili „ne boj se“ uslovljavaju decu da veruju da moraju da potisnu svoje emocije kako bi ostali prihvaćeni. Kada ljubav deluje uslovljeno, emocionalna sigurnost – sam temelj mentalnog zdravlja – počinje da se raspada.

Može preoblikovati detetovu reakciju na stres

Nervni sistem se razvija kroz ponavljajuća iskustva. Kada je dete uznemireno i suočeno s odbacivanjem umesto podrške, njegovo telo uči da nije sigurno izražavati emocije. Vremenom to može preoblikovati njihov nervni sistem tako da očekuje odvojenost, što otežava poverenje, regulaciju i osećaj sigurnosti u potpunosti.

Izvor: Klix.ba/021

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Šta se dešava ako ste radili a nije vam uplaćen radni staž

by bifadmin

Sve su učestaliji slučajevi neuplaćenog radnog staža, a pred penziju najviše budu iznenađeni oni koji su najmanje proveravali njegovu uplatu.

Direktor Sektora za ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja fonda PIO Vladimir Stanković rekao je za RTS da je provera radnog staža dostupna i elektronskim putem, dok je advokat Nikola Premović istakao da provera radnog staža nije zakonska obaveza zaposlenih, već njihovo pravo.

Stanković navodi da na dva načina građani mogu da provere da li im je uplaćen staž.

„Najjednostavniji način je da posete jednu od filijala fonda PIO. Tu će podneti odgovarajući zahtev i kolege će izdati odgovarajući listing. Na njemu se apsolutno nalaze svi podaci koji su njima potrebni kako bi građani stekli utisak o tome da li su poslodavci u nekom prethodnom periodu njima uplaćivali staž. Drugi način je elektronskim putem, gde vi praktično putem interneta možete to isto da uradite, samo što je to prethodno neophodno da izvadite odgovarajući PIN kod u jednoj od filijala“, rekao je Stanković za RTS.

Stanković kao najčešće razloge zbog kojih staž nije evidentiran navodi da ne postoji evidencija o radu lica kod poslodavca, zatim da poslodavac nije uplatio doprinose i samim tim nema ni staža osiguranja, kao i da pre 2018. godine poslodavci nisu izvršili administrativnu obavezu u odnosu na fond PIO, time što nije podneo odgovarajuće obrazce koji su dokaz o tome da je izvršio ta plaćanja, poznatiji kao M obrazac.

Češće proveravajte radni staž

Nikola Premović preporučuje zaposlenima da češće proveravaju svoj radni staž, ali da ima onih koji to retko rade.

„Provera radnog staža nije zakonska obaveza zaposlenih, već je to pravo zaposlenog da proveri svoj radni staž po svom nahođenju u svakom trenutku. Zakon to dozvoljava“, istakao je Premović.

Ukoliko u toku procesa provere zaposleni otkrije da poslodavac nije izvršio svoje obaveze, Premović navodi da zaposleni mogu preduzeti određene korake.

„Praksa je da se u prvom koraku poslodavac opomene, da svoju zakonsku obavezu uplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje izvrši u primerenom roku. Ukoliko se poslodavac ogluši o tu svoju zakonsku obavezu, postoje više mogućnosti. Jedna je da se odmah podnese prijava Poreskoj upravi da sprovede prinudnu naplatu navedenog potraživanja. Druga opcija je da se podnese prijava komisiji koja je zadužena za sprovođenje radne komisije.Treća opcija je da se podnese tužba parničnom sudu i da se sudskim putem izvrši naplata tog potraživanja“, objasnio je Premović.

Vladimir Stanković je rekao da fond PIO nema pravne mehanizme kojim bi naterao poslodavca da izvrši plaćanje doprinosa, ukoliko se utvrdi da to nije radio.

„Fond PIO nema nadležnost u tom pravcu da na neki način privoli poslodavca da to uradi. Više je to dobrovoljno obraćanje poslodavcu da on izvrši svoju obavezu. Mi smo negde na sredini između poslodavca i zaposlenog“, naveo je Stanković.

Elektronska provera dodatni mehanizam provere

Stanković ističe da je danas dosta manji broj slučajeva u kojima poslodavci ne uplaćuju doprinose, budući da je moguća provera i elektronskim putem.

„Sama činjenica da vi možete sada na brži način da proverite staž, možete brže i da reagujete i da samim tim to ispravljate dok ste još kod tog poslodavca, za razliku od nekih ranijih vremena“, rekao je Stanković.
Sagovornik iz PIO fonda navodi da praktično 95 odsto rešenja za penzionisanje koji završe kod njih su privremena, iz razloga što neki staž nije utvrđen.

„Naša obaveza u postupku po zahtevu za penzionisanje, ali i po zahtevu za kompletiranje staža pre podnošenja zahteva za penzionisanje, je da se obratimo poslodavcu da se neke stvari isprave. Ili da se uplati ako nije uplaćeno, ili eventualno ako je uplaćeno, ali nisu izvršili neku administraciju ranije u obavezu da to izvrši. Nadležnosti fonda PIO svode na ideju da sugerišemo da neke stvari regulišemo“, istakao je Stanković.

Advokat Premović ističe da ukoliko se zaposleni obrati inspekciji rada, u 99 odsto slučajeva poslodavcu bude izrečena prekršajna kazna.

„Inspekcija rada ima ovlašćenja da sprovede u skladu sa zakonom inspekcijski nadzor i ukoliko se utvrdi da doprinosi za socijalno osiguranje nisu uplaćeni, automatski se podnosi protiv poslodavca prekršajna prijava i u tom smislu inspekcija ima nadležnost da inicira taj prekršajni postupak“, rekao je Premović.

Izvor: RTS
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Hondin istorijski uspeh: Proizvedeno pola milijardi motocikala

by bifadmin

Kompanija Honda zvanično je obeležila proizvodnju svog 500-milionitog motocikla, čime je upisala još jednu stranicu u istoriji globalne mobilnosti i potvrdila status jednog od najznačajnijih imena u automobilskoj i moto industriji.

Od prvog modela Dream D-Type iz 1949. godine do današnjih naprednih električnih dvotočkaša, Honda je ostala dosledna svojoj filozofiji: praviti pouzdana, dostupna i tehnološki napredna vozila koja odgovaraju potrebama različitih tržišta. Brend Honda sinonim je za pouzdanost, dugotrajnost i tehničku preciznost. Decenijama gradi svoj ugled ne samo kroz prodaju, već i kroz sport, inovacije i konstantnu prilagodljivost, od Super Cuba, najprodavanijeg motornog vozila u istoriji, do električnih modela nove generacije.

Danas, sa godišnjom proizvodnjom od preko 20 miliona motocikala u 23 zemlje i regiona i čak 37 proizvodnih pogona, Honda uspešno balansira lokalnu proizvodnju sa globalnim standardima. U ponudi su modeli za sve potrebe: od svakodnevnih skutera do snažnih modela za duža putovanja, uključujući i električne motocikle koji predstavljaju sledeći korak u razvoju brenda.

Godina 2024. proglašena je za prvu godinu globalne ekspanzije električnih dvotočkaša, zahvaljujući lansiranju modela poput EM1 e: i QC1, koji su već dostupni na tržištima Evrope i Azije. Time Honda ne samo da obeležava važne jubileje, već i hrabro postavlja temelje za održivu budućnost mobilnosti.

„Motocikli su osnova Hondinog poslovanja i ostaće ključni deo naše strategije. Zahvaljujemo se svim kupcima i partnerima koji su doprineli ovom uspehu. Nastavićemo da pružamo radost i slobodu mobilnosti širom sveta“, izjavio je Tošihiro Mibe, predsednik i izvršni direktor kompanije Honda Motor Co., Ltd.

Ključne prekretnice u istoriji Honda motocikala:
• 1948 – Osnivanje kompanije Honda Motor Co., Ltd.
• 1949 – Prvi motocikl iz serijske proizvodnje: Dream D-Type
• 1958 – Debi modela Super Cub C100, koji postaje globalni simbol pristupačne mobilnosti
• 1963 – Prva proizvodnja van Japana: pogon u Belgiji
• 1997 – 100 miliona proizvedenih motocikala
• 2019 – Prelazak granice od 400 miliona
• 2025 – Honda slavi 500 miliona proizvedenih motocikala

Obeležavanje ovog istorijskog uspeha upriličeno je 22. maja 2025. godine u fabrici Honda Motorcycle and Scooter India Private Limited (HMSI), u mestu Vitthalapur u Indiji, jednoj od ključnih zemalja za rast i inovacije unutar Hondine globalne mreže.

Pola milijarde motocikala nije samo poslovni rezultat, to je dokaz o poverenju miliona ljudi, o snazi jednog brenda koji je ostao veran svojim vrednostima i koji i danas, kao i pre 77 godina, pokreće svet mobilnosti.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusEkonomijaIZDVAJAMO

Kako se kineske kompanije snalaze u trgovinskom ratu sa SAD?

by bifadmin

Za razliku od velikog broja kompanija, uključujući i one u SAD, koje su zatečene Trampovom produktivnošću u potapanju svetske trgovine, kineska preduzeća već godinama intenzivno treniraju kako da se odbrane od posledica trgovinskog rata, utirući put ka otcepljenju od američke privrede. U ovom nadigravanju dve najveće svetske sile, Kina će verovatno bolje proći od većine drugih zemalja, koje će biti primorane na „igranku bez prestanka“, kalkulišući na čiju će stranu shodno uočenim prilikama i neprilikama.

Ako je Kina uspela da ujedini sadašnjeg i prethodnog predsednika SAD u uverenju da ona predstavlja najveću pretnju po američku dominaciju u svetu, onda su šefovi Bele kuće poslužili kao katalizator kineskim kompanijama da steknu kondiciju u neprestanom iznalaženju novih načina kako da preskoče rovove koje kopa američka administracija po međunarodnoj trgovini.

Trgovinski rat značajno je povećao troškove povezane sa direktnim izvozom robe iz Kine u Sjedinjene Države. Da bi opstala i ostala konkurentna, kineska preduzeća su bila primorana da diversifikuju svoje lance snabdevanja i potraže nova izvozna tržišta. U početku su mnoge kineske kompanije nastojale da zaobiđu američke carinske barijere premeštanjem delova svoje proizvodnje u treće zemlje. Na taj način su mogle legalno da dobiju novu oznaku zemlje porekla i time izbegnu dodatne carine prilikom izvoza na američko tržište.

Ovaj trend je već bio podstaknut rastućim troškovima rada u Kini i jačanjem domaće konkurencije, ali je trgovinski rat značajno ubrzao taj proces. Od 2017. godine, usled tarifa na kinesku robu, udeo kineskog izvoza namenjenog SAD je opao sa oko 20% na manje od 15%. Ali, veliki deo te trgovine je preusmeren preko trećih zemalja, većinom u Aziji, jer su Kinezi osnivali firme na mestima sa jeftinijim troškovima rada i do 50% u poređenju sa izdacima u sopstvenoj državi i lakšim pristupom američkom tržištu.

Što u inostranstvo, što u unutrašnjost Kine

Proizvodnju u druge zemlje najviše su izmeštale one kompanije koje su i pre zahuktavanja trgovinskog rata sa SAD gubile konkurentnost na domaćem tržištu zbog rasta plata u Kini. To su preduzeća koja posluju u radno intenzivnim sektorima, kao što su izrada odeće, obuće i sklapanje osnovnih elektronskih uređaja.

Uporedo su se uvećavale i kineske direktne investicije na novim tržištima, posebno u jugoistočnoj Aziji, gde su od 2018. do 2024. godine porasle sa 10 milijardi dolara na 24 milijarde dolara. Najveći deo tih ulaganja otišao je u Indoneziju i Vijetnam, koje su privukle 56% ukupnih kineskih investicija u ovom regionu tokom pomenutog perioda, a odmah iza njih slede Tajland (18%) i Malezija (14%). Dok Indonezija prednjači po kineskim investicijama u električne automobile tokom poslednje tri godine, Vijetnam, Tajland i Malezija su najpopularnije destinacije za ulaganja malih i srednjih preduzeća iz Kine.

Nasuprot tome, kineske kompanije u kapitalno intenzivnim sektorima poput mašinske industrije, bile su daleko manje sklone da sele proizvodnju u druge zemlje, zbog svojih složenih lanaca snabdevanja i ogromnog obima prodaje na domaćem tržištu. Ova preduzeća primenila su drugačiju taktiku, premeštajući proizvodnju u unutrašnjost Kine, u manja mesta koja imaju zadovoljavajuću infrastrukturu i relativno kvalitetnu radnu snagu, a ukupni troškovi poslovanja su znatno niži u poređenju sa najvećim industrijskim centrima u zemlji.

Firme je na ovakve odluke podsticala i država, kroz mere za ravnomerniji regionalni razvoj, poput subvencija, poreskih olakšica, jednostavnijih procedura za dobijanje dozvola, osiguravanja potrebne radne snage i drugih mehanizama za smanjenje troškova poslovanja.

Pojas oko G-7

Pored preseljenja proizvodnje, kineska preduzeća su krenula u potragu za novim izvoznim tržištima kako bi smanjila svoju zavisnost od Sjedinjenih Država, okrenuvši se Evropi, Jugoistočnoj Aziji, Africi i Latinskoj Americi. Usled toga, značaj američkog tržišta u strukturi kineskog izvoza opadao je svake godine, dok se trgovina između Kine i zemalja u razvoju stalno širila.

U prethodne dve godine, samo oko 30% kineskog izvoza bilo je namenjeno razvijenim ekonomijama G-7 u odnosu na 48% početkom ovog veka. Istovremeno, izvoz na tržišta u razvoju i zemlje uključene u inicijativu „Pojas i put“ (BRI) je naglo porastao. U 2024. godini, samo izvoz automobila iz Kine u zemlje BRI premašio je 136 milijardi dolara, što je povećanje od preko 16% u odnosu na prethodnu godinu. Kina je postala glavni trgovinski partner u više od 150 država, a prošle godine, zemlje koje učestvuju u inicijativi „Pojas i put“ po prvi put su činile preko 50% ukupne vrednosti u kineskoj spoljnotrgovinskoj razmeni.

U nastojanju da se što više otarase američkog pritiska, kineska preduzeća su tražila i nova tržišta za nabavku kritičnih roba i tehnologija. Primera radi, nakon uvođenja kontra carina na američke poljoprivredne proizvode kao što je soja, kineski uvoznici, i državni i privatni, brzo su se okrenuli dobavljačima u Brazilu i Argentini. Kina je 2024. godine bila glavna destinacija za soju iz Brazila, sa udelom od preko 73% u ukupnom brazilskom izvozu ove poljoprivredne kulture.

Najveći šamar američkim ciljevima

Najdalekosežnija promena u kineskoj privredi koju je izazvao trgovinski rat i verovatno najveći šamar američkim ciljevima zbog kojih je on najpre i pokrenut, odigrala se u razvoju naprednih tehnologija. Usled sve većih ograničenja koja je američka administracija nametala kineskim visokotehnološkim kompanijama, ovaj sektor se vrlo brzo mobilisao da kroz istraživanja i razvoj dostigne što veći stepen autonomije i osigura domaće alternative u ključnim sektorima kao što su softver, operativni sistemi i veštačka inteligencija.

Kina je ulagala milijarde dolara u razvoj sopstvene industrije poluprovodnika, razvijajući napredne čipove, superračunare i programe za veštačku inteligenciju koji se takmiče sa proizvodima američkih giganata, kao što su Nvidia, AMD i Intel. Pored širenja postojećih, na tržištu su se pojavile i mnoge nove firme za osmišljavanje i proizvodnju čipova, koje su dobile finansijsku podršku iz državnih i privatnih izvora kako bi zamenile komponente proizvedene u SAD domaćim tehnologijama.

Primera radi, vodeći kineski proizvođač čipova za veštačku inteligenciju Cambricon Technologies i kompanija za dizajniranje procesora Loongson Technology, objavili su u svojim prošlogodišnjim finansijskim izveštajima da je njihovo poslovanje sada gotovo potpuno nezavisno od tržišta SAD i američkih tehnologija.

Samodovoljnost, ali ne i samoizolacija

Uporedo sa ciljem da dostigne što veći stepen tehnološke samodovoljnosti, Kina nastoji da spreči izolaciju svojih tehnoloških kompanija kroz nova partnerstva. Tako ograničenja na zapadnim tržištima, Huawei pokušava da nadoknadi zajedničkim projektima sa lokalnim telekomunikacionim operaterima u Africi i na Bliskom istoku radi implementacije 5G mreže.

U sektoru poluprovodnika, uprkos sve većem pritisku Sjedinjenih Država, kineska preduzeća pronalaze nove partnere na Tajvanu, u Južnoj Koreji i Japanu. Kina igra na zajedničke interese i koristi koje bi države u regionu mogle da ostvare ako bi se povezale u „deamerikanizovanu“ tehnološku mrežu.

Sada se postavlja pitanje koliko će kineska preduzeća moći da nastavi sa ovakvim strategijama u situaciji kada je Tramp udario po celom svetu upravo zato da bi ga primorao da se prikloni SAD i izoluje Kinu. U ovom nadigravanju dve najveće svetske sile, Kina će verovatno bolje proći od većine drugih zemalja, koje će biti primorane na „igranku bez prestanka“, kalkulišući na čiju će stranu shodno uočenim prilikama i neprilikama.

Vladimir Adonov

Biznis & finansije 233, maj 2025. 

Foto: joophoek, Depositphotos

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci