Na konferenciji Dan internet domena Srbije – DIDS 2026, koja je održana 17. marta, upriličen je poseban trenutak posvećen korenima digitalizacije u našoj zemlji i osobi koja je dala svoj veliki doprinos u tome. Predsednik Upravnog odbora Fondacije RNIDS, Nenad Orlić, uručio je počasnu plaketu Nikoli Markoviću, predsedniku Društva za informatiku Srbije (DIS), kao znak priznanja za decenije predanog rada na razvoju informacionog društva.

Priznanje koje prevazilazi jubileje

Uručujući nagradu, Nenad Orlić je istakao da ovaj gest dolazi u uoči velikog jubileja – 20 godina postojanja Fondacije Registar internet domena Srbije.

„RNIDS uskoro puni 20 godina i mi smo već neko vreme razmišljali o svim ljudima koji su zaslužni za ovu organizaciju, ali i širu zajednicu. Ime Nikole Markovića se tu neizostavno pojavilo. Danas želimo da mu uručimo specijalno priznanje za sve zasluge koje ima, ne samo za RNIDS, nego i za celu domaću IT scenu“, istakao je Orlić.

On je posebno naglasio da plaketa nije uručena samo zbog Markovićevog dugogodišnjeg prisustva i redovnog učešća u aktivnostima zajednice, već kao suštinsko „hvala“ za temelje koje je postavio tokom svoje impresivne karijere.

Pola veka vizije: Od JMBG-a do informacionog sistema federacije

Biografija Nikole Markovića, rođenog 1939. godine u Kovinu, predstavlja svojevrsnu istoriju domaće informatike. Od 1970. do 1985. godine on je ključno doprineo razvoju informacionog sistema grada Beograda, koji je već osamdesetih godina imao pedeset kompjuterizovanih evidencija. Marković je bio pionir u uvođenju JMBG-a za elektronsko povezivanje podataka, a kasnije je, od 1985. do 2000. godine, radio na razvoju informacionog sistema federacije koji je povezivao državne organe SFRJ i SRJ. Njegov rad je oduvek bio fokusiran na bezbednost i uvođenje standarda, uz strogo odvajanje službenih mreža od interneta.

Poruka budućim generacijama: „Živeli informatičari!“

Primajući plaketu pred punom salom kolega i mladih stručnjaka, Nikola Marković se zahvalio u ime čitave generacije koja je „krčila put“.

„U informatičkim aktivnostima sam od 1970. godine. Prošlo je mnogo toga, ali mislim da je ovo prilika, kada vidim ovako impozantan broj mladih pregalaca informatike i interneta, da pomenemo i sve ostale koji su bili angažovani. Napredovali smo jer smo stalno nudili nova rešenja i konkretne efekte koji su se u praksi validirali,“ rekao je Marković.

On je naglasio da ovo priznanje doživljava kao nagradu celoj generaciji pionira koji su radili na prvim primenama računara i razvoju interneta kod nas, završivši obraćanje srčanim pozdravom: „Živeli informatičari!“

Foto: Vojislav Vujanović

DDOR BG CAR SHOW 09 i 18. Međunarodni sajam motocikala, kvadova, skutera i opreme „MOTOPASSION“  otvoreni su danas u hali 1 Beogradskog sajma. Ovaj događaj, pod sloganom „Vreme je“, održava se od 18. do 24. marta i okuplja 216 izlagača, predstavljajući posetiocima najnovije modele vozila i inovativna rešenja u sektoru mobilnosti.

Sajam je svečano otvorio Fabrizio Đuđaro, poznati svetski dizajner automobila, nakon obraćanja Marka Blažića, predsednika Nadzornog odbora Beogradskog sajma, Vladimira Maleševića, predsednika Izvršnog odbora DDOR osiguranja -generalnog sponzora DDOR BG CAR SHOW 09, i Aleksandre Đurđević, predsednice Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova.

Zahvaljujući organizatorima na pripremi još jednog značajnog događaja, Vladimir Malešević, predsednik Izvršnog odbora DDOR osiguranje, istakao je:

„Više od osam decenija DDOR gradi odnos poverenja sa svojim klijentima, zasnovan na sigurnosti, pouzdanosti i dugoročnoj posvećenosti. Tokom poslednjih dvanaest godina ta tradicija ogleda se i u partnerstvu sa Beogradski sajmom, koje je za nas posebno značajno. Upravo zato na ovom sajmu predstavljamo ponude i pogodnosti koje vozačima omogućavaju veću sigurnost i jednostavnije korišćenje osiguravajućih usluga.“

Posetioci štanda DDOR osiguranja u hali 1 mogu da se informišu o pogodnostima i posebnim ponudama. Ove godine obezbeđen je popust do 35% na kasko osiguranje svih novih vozila, kao i vozila koja u poslednje dve godine nisu bila osigurana u DDOR-u. Svim damama koje zaključe kasko osiguranje omogućeno je da polisu „Pomoć na putu“ (paket Standard) kupe po ceni od 1 dinar.

Na štandu posetioce očekuju i edukativni sadržaji, nagradne igre i interaktivne aktivnosti, osmišljeni da na zanimljiv i pristupačan način promovišu odgovorno ponašanje u saobraćaju i podignu svest o bezbednosti na putevima.

Pozivamo sve posetioce da nas obiđu u hali 1, iskoriste pripremljene pogodnosti i zajedno sa DDOR-om doprinesu nama doprinesu stvaranju sigurnijeg okruženja za sve učesnike u saobraćaju.

Foto: DDOR

Stručnjakinje iz oblasti finansija i psihologije razgovarale o navikama, emocijama i društvenim uticajima koji oblikuju odnos prema novcu

Money Meetup pod nazivom „Psihologija novca: uticaj (i)racionalnih odluka na finansijsko zdravlje“, održan je u Novom Sadu u okviru Svetske nedelje novca (Global Money Week), globalne inicijative posvećene podizanju finansijske pismenosti i razvijanju odgovornog odnosa prema novcu. Događaj je organizovao Centar za finansijsku edukaciju i osnaživanje (CEFIN), uz podršku Erste Banke Srbija, a okupio je stručnjakinje iz oblasti finansija, psihologije i održivog razvoja, kao i brojne građane zainteresovane za bolje razumevanje sopstvenog finansijskog ponašanja.

Centralni deo događaja bila je panel diskusija posvećena psihološkim faktorima koji utiču na naše finansijske odluke, odnosno tome kako emocije, navike i društveni uticaji oblikuju naš odnos prema novcu. Razgovor je otvorila i moderirala Sonja Konakov Svirčev, menadžerka za društveno odgovorno poslovanje, diverzitet i inkluziju u Erste Banci, a u panelu su učestvovale Marija Mutić, direktorka Direkcije komunikacija u Erste Banci, Timea Bodiš Bašić, psihološkinja i psihoterapeutkinja iz organizacije Rezilijent, kao i Karolina Herbut, finansijska edukatorka i suosnivačica organizacija Prospera i CEFIN.

Tokom razgovora, panelistkinje su govorile o tome zašto često ne primenjujemo finansijske savete koje znamo, kako emocije poput straha ili potrebe za sigurnošću utiču na naše finansijske odluke, kao i zbog čega poređenje sa drugima ili društveni pritisci mogu imati snažan uticaj na način na koji trošimo, štedimo ili investiramo. Posebna pažnja bila je posvećena razumevanju činjenice da finansijske odluke nisu isključivo racionalne, već često rezultat kombinacije znanja, navika, iskustva i emocionalnih reakcija.

„Kada govorimo o finansijskoj pismenosti, često se fokusiramo na znanje – šta treba da radimo sa novcem. Međutim, u praksi vidimo da znanje samo po sebi često nije dovoljno da promeni ponašanje. Na naše finansijske odluke snažno utiču emocije, navike i okruženje u kojem živimo, zbog čega je važno da, pored informacija, razvijamo i razumevanje sopstvenog odnosa prema novcu. Tek tada možemo donositi promišljenije i dugoročno održive finansijske odluke“, izjavila je Marija Mutić, direktorka Direkcije komunikacija Erste Banke Srbija.

Deveti Money Meetup u Novom Sadu još jednom je potvrdio koliko je tema psihologije novca relevantna za svakodnevni život, ali i koliko je važno otvoriti prostor za razgovor o načinima na koje razmišljamo o novcu i donosimo finansijske odluke.

Erste Banka Srbija već godinama aktivno doprinosi unapređenju finansijske pismenosti kroz program finansijske edukacije #ErsteZnali, pokrenut 2018. godine, sa ciljem da građanima približi teme ličnih finansija i pomogne im da donose informisanije finansijske odluke. Dodatno, kroz partnerstva sa organizacijama civilnog društva i stručnjacima iz različitih oblasti, Banka nastavlja da podržava inicijative koje doprinose boljem razumevanju finansija i odgovornijem odnosu prema novcu.

Autor fotografije je: Erste Banka/ProRec studio

Kako je veštačka inteligencija veoma aktuelna tema, postavili smo joj pitanje: da li se isplati štedeti u investicionom fondu umesto na uobičajen način? Odgovor je – itekako zavisi od ciljeva i tolerancije na rizik, ali činjenice pokazuju jasnu razliku. Evo šta nam je sve ispričao AI na ovu temu…

Klasična štednja: Sigurnost malog prinosa

Klasična oročena štednja podrazumeva da su sredstva „vezana“ do isteka ugovorenog roka, a prevremeni raskid često znači gubitak kamate. Uslovi štednje u Srbiji poslednjih godina nisu naročito privlačni, osim što se potencira sigurnost čuvanja novca u banci, umesto u slamarici ili kod kuće. Analize Narodne banke i ekonomskih stručnjaka ukazuju na to da su kamate na devizne depozite danas neafirmišuće ili neatraktivne. Dodatno, usled visoke inflacije, uplata na štednju u poslednjih desetak godina nije donela realnu zaradu – depoziti su imali slab prinos. Upravo zato domaće štediše uglavnom drže novac u banci zbog poverenja, a ne zbog prinosa.

Investicioni fondovi: Moderna alternativa klasičnoj štednji

Investicioni fondovi predstavljaju savremeniji pristup upravljanju novcem. Umesto izolovanog depozita, vaša sredstva se udružuju sa kapitalom drugih ulaganja i ulažu se u različite finansijske instrumente. Razlika u odnosu na klasičnu štednju ogleda se u pristupu i rezultatu. Oročena štednja vezuje novac do kraja roka, dok investicioni fond omogućava dostupnost sredstava u svakom trenutku i istovremeno nudi šansu za veći prinos.

Fondove vode iskusni timovi i menadžeri čiji je cilj optimalan prinos u okviru strategije fonda. Investitor tako ne mora sam da donosi složene odluke – koristi znanje portfolio menadžera – a rizik se raspoređuje na desetine različitih ulaganja, što ga znatno smanjuje.Ključne razlike su  profesionalno upravljanje i diversifikacija.

Podjednako važan aspekt je pravno-regulatorna sigurnost. Fondovi u Srbiji posluju u strogo regulisanom okviru, sa redovnim detaljnim izveštajima o stanju i rizicima, što povećava poverenje ulagača i bezbednost njihovih ulaganja. Osim toga, štednja u fondovima je dostupna praktično svima. Nema formalnog minimalnog praga, tako da čak i male uplate mogu biti deo investicionog fonda.

Hajde da sumiramo prednosti investicionih fondova u odnosu na štednju. To bi ukratko izgledalo ovako:

 Viši očekivan prinos: Fondovi omogućavaju ulaganje u akcije, obveznice i druge instrumente sa većim potencijalom zarade, dok su kamatne stope na štednju niže

Profesionalno upravljanje: Sredstva u fondu raspoređuju stručni portfolio menadžeri sa ciljem optimalnog prinosa, pa investitor ne mora sam da donosi odluke o detaljima ulaganja,

Diversifikacija ulaganja: Novac se raspoređuje na više investicija, a to smanjuje ukupan rizik. Pojedinačnom investitoru je teško samostalno da postigne istu ravnotežu i zaštitu od pada tržišta, kakvu nude profesionalni portfolio menadžeri ili timovi

Fleksibilnost: Fondovi su otvoreni – možete doći do novca kad god vam zatreba, bez gubitka kamate (za razliku od oročene štednje)
Transparentnost i regulacija: Standardi fondova podrazumevaju svakodnevno objavljivanje vrednosti, strukture ulaganja i rizika, što otklanja neizvesnost i povećava poverenje klijenata.

Uz sve to, ulaganje u alternativne fondove sve je pristupačnije – zakon je čak smanjio pragove za manje investitore.

Praktičan primer: Fondovi Vista Rica

Kao ilustraciju pomenimo konkretnu ponudu jedne domaće investicione kompanije. Vista Rica, nezavisna kompanija sa dugogodišnjim iskustvom, nudi otvorene alternativne fondove. Na primer, Vista Rica Invest je otvoreni alternativni fond sa javnom ponudom, fokusiran na akcije na domaćem i međunarodnim tržištima sa ciljem dugoročnog uvećanja kapitala. Kako izveštaji pokazuju, fond je u proteklom periodu ostvario prinos od oko 10,99%. Za poređenje: klasična štednja u banci ne bi donela ni blizu tog prinosa u istom periodu.

Osim toga, Vista Rica ima i specijalni Corporate fond namenjen pravnim licima, Vista Rica Origin za one koji žele da ulažu u zlato, srebro i druge robe, kao i Cash fondove za oprezniji deo ulaganja – u devizama ili dinarima. Cash fondovi su fondovi očuvanja vrednosti. Većinom ulažu u novčano tržište i kratkoročne obveznice, obezbeđujući stabilan i predvidiv prinos, uz visok stepen likvidnosti i sigurnost ulaganja.

Pomoć veštačke inteligencije i konačna odluka

Kao što vidite, veštačka inteligencija pomogla nam je da napravimo vrlo praktično poređenje modernih i tradicionalnih načina ulaganja tj. investiranja novca iz podataka koji su trenutno dostupni. Konačnu odluku svakako bi trebalo doneti uz konsultaciju sa odgovornim licem fonda ili kvalifikovanim finansijskim savetnikom. Oni najbolje poznaju rizike i plan fonda, i snose odgovornost za rezultate.

Ukratko, investiranje u alternativne fondove može ponuditi veće prinose i dodatne pogodnosti u odnosu na klasičnu štednju, ali zahteva duži vremenski horizont i dozu rizika. Za svakog štedišu važno je da balansira želju za većim zaradama sa oprezom – zato, čak i ako AI sugeriše nešto, dobro je proveriti savet sa ljudima iz fonda koji su stručnjaci za to.

Foto: Pixabay

Na ovogodišnjem Beogradskom sajmu automobila (18–24. mart), Globos osiguranje premijerno predstavlja 3 u 1 Kasko Travel paket, kreiran kao odgovor na potrebe savremenih vozača koji žele sigurnost, praktičnost i dodatne benefite i u svakodnevnoj vožnji i na putovanju.

Paket obuhvata Premium kasko osiguranje, koje pokriva širok spektar rizika od saobraćajnih nezgoda poput sudara, prevrtanja ili udara, do oštećenja izazvanih prirodnim nepogodama kao što su grad, oluja, poplava ili udar groma, ali i požara, eksplozije i još mnogo drugih nepredviđenih situacija. Drugi element paketa je Standard pomoć na putu, koja uključuje popravke manjih kvarova na licu mesta, šlepanje vozila do najbližeg servisa, asistenciju u slučaju nezgode itd. Treći element paketa je putno osiguranje sa 30% popusta, koje je dostupno putem webshopa i na svim prodajnim mestima do kraja 2026. godine.

3 u 1 Kasko Travel paket važi za kupce vozila brendova Cross Road Adria, Cross Road Asia i British Motors, koji kasko polisu ugovore po sajamskim uslovima do kraja marta 2026. godine, a više informacija možete dobiti na štandu Cross Road Adria.

Konferencija Dan internet domena Srbije (DIDS 2026), koju tradicionalno organizuje Fondacija „Registar nacionalnog internet domena Srbije” (RNIDS), održana je 17. marta u Beogradu pod sloganom „Novi horizonti”. Ovaj događaj okupio je vodeće domaće i svetske stručnjake kako bi analizirali transformaciju digitalnog identiteta u eri veštačke inteligencije, bezbednosne izazove na mreži i nove globalne trendove koji će oblikovati internet prostor do kraja decenije. Konferencija je počela svečanom ceremonijom otvaranja koja je uvela prisutne u teme koje će definisati naredne godine poslovanja na mreži.

Prvo predavanje pod nazivom „Otključajte nove mogućnosti uz sopstveni deo interneta – Da li ste spremni za novi gTLD program: rundu 2026?” održala je Marika Konings, potpredsednica organizacije ICANN. Ona je detaljno predstavila mogućnosti koje donosi nova runda aplikacija za generičke domene najvišeg nivoa planirana za 30. april 2026. godine. Konings je istakla da prilika za kreiranje sopstvenog domenskog prostora omogućava organizacijama da stvore digitalno okruženje koje u potpunosti odgovara njihovoj kulturi i potrebama korisnika, što predstavlja sledeći korak u evoluciji internet prisustva.

Nakon globalne perspektive usledila je dinamična diskusija „Debate – .COM vs .RS” u kojoj su učestvovali Mladen Savić iz kompanije True-False Hosting i Zoran Buhavac iz Gama Electronics. Ovaj “scenski duel” suprotstavio je argumente o tome koji od ovih domena bolje doprinosi izgradnji poverenja i jačanju brenda. Zaključeno je da izbor domena više nije puko tehničko pitanje već ključna odluka za razvoj digitalnog identiteta gde nacionalni domeni često pružaju viši stepen sigurnosti na lokalnom tržištu dok generički domeni ostaju standard za globalno pozicioniranje.

Centralni događaj konferencije bila je panel diskusija pod nazivom „Pametno poslovanje, pametniji domeni: Sledeći talas digitalnih brendova” kojom je moderirao Dušan Simić. Jedan od učesnika, Čaba Bodor, generalni direktor mađarskog .hu registra, naglasio je da su nacionalni domeni od presudne važnosti u eri veštačke inteligencije jer direktno povećavaju nivo poverenja kod korisnika koji su sve češće meta onlajn prevara.

Važan pravni aspekt digitalnog prisustva obrazložio je tokom panela dr Dušan Popović, profesor prava intelektualne svojine, koji je naglasio neophodnost integrisanog pristupa zaštiti brenda. Popović je istakao da je od suštinske važnosti da preduzeća u istom trenutku kada registruju domen izvrše i registraciju žiga kako bi se izbegli bilo kakvi budući pravni problemi ili zloupotrebe imena na internetu.

Kristijan Hansen iz danskog nacionalnog registra nadovezao se na priču o bezbednosti i vidljivosti ističući da AI pretraživači vide lokalne domene kao verodostojnije izvore informacija. „AI pretraživači i dalje gledaju domene iz lokalne zemlje kao primarni izvor informacija. Na taj način, to je zapravo jedini put ako želite da osigurate svoje mesto. Trenutno, a radio sam dosta istraživanja na Gemini-ju, on priznaje da će, ako postavite pitanje na svom jeziku, prvo tražiti lokalne domene”, istakao je Hansen.

Nakon pauze Miroslav Žeravić iz RNIDS-a je predstavio rezultate istraživanja pod nazivom „Upotreba internet domena u domaćim preduzećima sa više registrovanih domena”. Istraživanje na uzorku od preko 300 kompanija pokazuje da 14,93% firmi u Srbiji poseduje dva ili više domena. Domen .rs je glavni izbor za 82% preduzeća koja posluju na domaćem tržištu. Tačno 50% firmi koristi domen istovremeno za veb sajt i poslovnu poštu. Oko 42% ovih preduzeća posluje duže od 20 godina, dok 47% čine mali biznisi do 10 zaposlenih. Sektor usluga vodi sa 39% udela. Broj registrovanih .rs domena dostigao je 158,000 u decembru godine 2025.

Žeravić je rezultate komentarisao naglašavajući način na koji domaće firme upravljaju svojim adresama na mreži. „Jedan od rezultata koji se izdvaja je da 14,93% kompanija u Srbiji ima više od jednog internet domena, ali da se ti domeni u najvećem broju slučajeva ne koriste za različite veb-sajtove ili projekte. Umesto toga, kompanije ih najčešće koriste za isti veb-sajt ili brend, dok se nacionalni domen .rs najčešće koristi kao primarni domen kompanije”, objasnio je Žeravić.

Maja Bilić iz kompanije Google Cloud je u svom izlaganju donela uvid u praktičnu primenu tehnologije koja iz korena menja tržište rada. Ona je istakla provokativnu tezu da će ljudi sledeće godine dobijati otkaze zato što ne koriste veštačku inteligenciju u svom poslu. Bilić je objasnila da ekonomske koristi neće stići do svakoga ukoliko se ne premosti jaz u veštinama, jer će čak 40% radne snage morati da se prekvalifikuje u naredne 3 godine usled implementacije novih alata. Podaci koje je podelila pokazuju da 63% zaposlenih koji već koriste ove alate smatra da su postali produktivniji, dok 51% radnika veruje u pozitivan uticaj tehnologije na njihovu karijeru u narednih 5 godina. „Cilj nije da AI zameni ljude ili da magično vodi nečije poslovanje. Cilj je da AI bude pojačivač, odnosno da poboljša rezultate koje mi možemo imati kao ljudi”, izjavila je Bilić. Prema njenim rečima borba protiv veštačke inteligencije nema smisla jer ona ljude čini efikasnijim ukoliko se koristi na pravi način.

Program je zaokružen panel diskusijom pod nazivom „Lokalac na internetu” koju je vodila Marijana Borković iz RNIDS-a. Panelisti su kroz primere pokazali kako digitalne platforme stvaraju stvaran društveni uticaj i povezuju lokalne zajednice. Tijana Adamov Ignjatović objasnila je važnost društveno odgovornih kampanja dok je Mirjana Katić, direktorka Matematičke gimnazije u Beogradu, istakla značaj donacije koju je škola dobila kroz ovaj projekat. Miloš Pešić iz fondacije 1% zaključio je diskusiju naglašavajući da je podrška mladim ljudima u Srbiji od suštinskog značaja za njihov razvoj.

Ovogodišnji DIDS je potvrdio da preduzeća u Srbiji moraju aktivno upravljati svojim prisustvom na mreži kombinujući snagu nacionalnih domena sa pametnom primenom novih tehnologija kako bi osigurala dugoročnu stabilnost i kredibilitet.

Foto: Vojislav Vujanić