Skoro petina malih i srednjih preduzeća u Srbiji koja se nalaze među prvih 150 prema ostvarenom neto dobitku u 2024. godini, poslovala je bez zaposlenih radnika. Ovi poslovi mahom su direktno ili posredno vezani za tržište nekretnina. To ukazuje na nastavak upliva kapitala u ovu delatnost, koja nakon pandemije raste znatno brže od domaćeg BDP-a.

Domaći zakon o računovodstvu klasifikuje pravna lica i preduzetnike prema tri kriterijuma: prosečan broj zaposlenih, poslovni prihod i ukupna vrednost imovine (aktive). Da bi neko privredno društvo bilo svrstano u bilo koju od kategorija (mikro, malo, srednje ili veliko preduzeće) neophodno je da ispuni dva od tri propisana kriterijuma.

Velika privredna društva moraju imati više od 250 zaposlenih, prihod od preko 40 miliona evra i aktivu veću od 20 miliona evra. Preduzeća koja imaju niže brojeve u ovim kategorijama svrstavaju se u mikro, mala i srednja preduzeća. Posmatrano po kriterijumu zaposlenih, mikro preduzeće ima manje od 10 radnika, malo u rasponu 10-50, a srednje preduzeće između 50 i 250 zaposlenih. Prihod srednjih preduzeća je u rasponu 8-40 miliona evra, dok malo preduzeće ostvaruje realizaciju u rasponu 0,7-8 miliona evra. Aktiva srednjih preduzeća je u rasponu 4-20 miliona evra, dok mala preduzeća raspolažu sa imovinom od 0,4-4 miliona evra.

Ostvarena neto dobit nije navedena kao kriterijum u razvrstavanju privrednih društva prema veličini, s obzirom da je ovaj poslovni pokazatelj promenljiv i zavisi od brojnih faktora, naročito kada je reč o poslovanju firmi koje ne spadaju u velike kompanije.

MSP – dominantna po broju, slaba po doprinosu

U Srbiji je u 2024. godini bilo oko 113 hiljada preduzeća, od kojih 85 odsto čine mikro preduzeća. Najmanje je velikih preduzeća, tek 674, ali ona zbirno dominiraju prema svim poslovnim pokazateljima. Uprkos brojnosti, mikro preduzeća su ostvarila promet od svega 2,8 hiljada milijardi dinara, dok su velika preduzeća činila više od 40 procenata ukupnog prometa, sa 7,8 hiljada milijardi dinara.

Sektorski posmatrano, po brojnosti prednjače preduzeća iz trgovine na veliko i malo i popravke motornih vozila koja čine oko 28 odsto od ukupnog broja privrednih društava, a sledi prerađivačka industrija sa oko 14 odsto preduzeća. Najpropulzivniji sektor domaće privrede, informisanje i komunikacije, u 2024. godini imao je preko 8,5 hiljada preduzeća i dostigao je udeo od 7,5 procenata u ukupnom broju aktivnih preduzeća.

U svim privrednim društvima, prošle godine je bilo zaposleno 1,34 miliona radnika, a oko 44 odsto, odnosno skoro 600 hiljada radnika bilo je zaposleno u velikim preduzećima. Gledano prema delatnostima, najviše zaposlenih je radilo u prerađivačkoj industriji – oko 31 odsto, slede trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila sa oko 19 odsto, te saobraćaj i skladištenje sa oko osam odsto od ukupnog broja zaposlenih.

Rezultat privrede nose veliki sistemi

Domaća privreda je 2024. godinu završila sa pozitivnim neto rezultatom od 866,3 milijarde dinara, što je za oko 10 odsto niže u odnosu na godinu ranije. Uprkos blagom rastu poslovnog rezultata domaće privrede, neto dobit je oslabila u velikoj meri usled otežanih uslova finansiranja. Rezultat iz finansiranja je bio slabiji u odnosu na 2023. godinu za 47 odsto, pre svega usled većih finansijskih rashoda zbog viših kamata.

Najveći doprinos rezultatu privrede, posmatrano po veličini privrednih društava, dala su velika preduzeća koja su ostvarila profit od 439,3 milijarde dinara, što je oko polovine od ukupnog krajnjeg rezultata. Mala i srednja preduzeća su ostvarila neto profit od 209,2 odnosno 206,9 milijardi dinara, respektivno, dok su mikro društva doprinela ukupnom krajnjem rezultatu sa 10,8 milijardi dinara.

Ovakva raspodela krajnjeg rezultata ne iznenađuje, s obzirom da je oko polovini finansijskih kapaciteta privrede skoncentrisano u velikim preduzećima – oko 49 odsto poslovne imovine i više od 51 odsto kapitala ukupne privrede. Neto obrtni kapital privrede bio je za četvrtinu veći u odnosu na 2023. godinu, a najveći deo pozitivnog neto obrtnog kapitala iskazala su mala privredna društva – 666,9 milijardi dinara, potom srednja preduzeća sa 557,5 milijardi dinara, dok su mikro preduzeća imala negativan neto obrtni kapital od 851,8 milijardi dinara.

Najbolja MSP sa visokim marginama

Mikro, mala i srednja preduzeća na listi Top 150, koja su rangirana prema dobiti, ostvarila su neto dobitak od 108,8 milijardi dinara, uz neto profitnu marginu od oko 32 odsto. Ova veoma visoka profitabilnost u velikoj meri proizilazi iz činjenice da pojedina preduzeća imaju niske poslovne prihode, a visok profit generišu iz finansijskog rezultata, ili usled jednokratnih faktora koji su doprineli visokom rezultatu iz ostalog poslovanja.

Zanimljivo je da čak 28 preduzeća na listi Top 150 nema nijednog zaposlenog radnika, odnosno postoji samo zakonski zastupnik kompanije. Prema podacima APR-a, više od 33 hiljade privrednih društava, odnosno skoro trećina od ukupnog broja posluje bez ijednog zaposlenog. Najveći broj ovih preduzeća su mikro društva, dok su na drugoj strani svega četiri velika preduzeća koja nemaju nikoga na platnom spisku.

Prema domaćoj regulativi, preduzeće može poslovati bez zaposlenih radnika, ali mora imati zakonskog zastupnika (direktora) koji obično ima ugovor o radu, a katkad i poseban menadžerski ugovor.

Koji su glavni razlozi da kompanija posluje bez zaposlenih radnika? To mogu biti novoosnovane firme, u početnoj fazi razvoja, ili holding kompanije i pasivne firme koje su osnovane za držanje imovine ili investicija. U spomenutoj listi Top 150 mikro, malih i srednjih preduzeća upravo je najviše ovakvih firmi koje se bave nekom vrstom poslova na tržištu nekretnina: iznajmljivanje vlastitih ili iznajmljenih nekretnina, razrada građevinskih projekata, upravljanje nekretninama, izgradnja stambenih i nestambenih zgrada itd. Skoro dve trećine kompanija sa liste koje nemaju zaposlenih pripadaju ovoj grupaciji.

Inače, preduzeća bez zaposlenih nisu najbrojnija u ovim sektorima, već pre svega u delatnostima trgovine na veliko i malo, sektoru stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti, te prerađivačkoj industriji i građevinarstvu. Ove kompanije često koriste spoljne saradnike umesto zaposlenih u stalnom radnom odnosu, dok su veoma česti i primeri mikro i malih preduzeća na polju konsultantskih usluga (posebno u tehnološkoj oblasti), gde delatnost kompanije obavlja jedan čovek.

Preduzeća bez ijednog zaposlenog na listi Top 150 najprofitabilnijih mikro, malih i srednjih preduzeća ostvarila su profit od 21 milijarde dinara, što je tek malo niže od njihovih poslovnih prihoda od 28,3 milijarde dinara. Ove kompanije se ovakvim učinkom svrstavaju se u sam vrh domaće privrede kada je profitabilnost u pitanju, ali valja napomenuti da su to ipak izuzeci kada je u pitanju grupacija privrednih subjekata koja nema zaposlenih radnika.

Nenad Gujaničić

Biznis & finansije 240/241, decembar 2025/januar 2026.

Foto: Syda_Productions, Depositphotos