Četrnaesti rođendan .срб domena Fondacija ”Registar nacionalnog internet domena Srbije” (RNIDS) obeležila je 27. januara 2026. godine, poklonivši ”sadržaj kojim se kreira sadržaj”. I ove godine korisnicima interneta poklonjeno je još jedno novo, savremeno i specifično, tipografsko pismo srpske ćirilice — Almono RNIDS. Time je postojeća kolekcija besplatnih RNIDS fontova dopunjena, i sada broji ukupno sedam tipografskih pisama namenjenih prevashodno ekranskom prikazu. Novo pismo dostupno je za besplatno preuzimanje na adresi иманаћирилици.срб.

Pre gotovo osam godina RNIDS je uspostavio saradnju sa organizacijom Tipometar, a od tada su autori koje Tipometar okuplja kreirali sedam pisama koja su poklonjena korisnicima.

Almono RNIDS – prvo monospejs pismo domaćeg autora

Tokom održanog događaja autorka fontova Ana Prodanović, docentkinja Fakulteta primenjenih umetnosti Univerziteta u Beogradu, objasnila je da je Almono RNIDS sanserifno tipografsko pismo monospejs tipa. Širine svih znakova su jednake, kako u jednom fontu, tako i kroz stilove, odnosno uspravne i kurzivne varijante u svim težinama. Sadrži sedam težina, u uspravnom i kurzivnom stilu, ukupno četrnaest fontova.

U poslednje vreme ova kategorija pisama postala je široko rasprostranjena i rado korišćena, pa su se širom sveta pojavili veoma zanimljivi monospejs fontovi. Međutim, ovo je prvo monospejs pismo koje je kreirao domaći autor.
Autorka Ana Prodanović objasnila je kako je došla na ideju da kreira ovakvo pismo:

„Ova kategorija fontova me je prvi put zaintrigirala kada sam, 2018. godine, prisustvovala konferenciji na kojoj je predstavljeno pismo IBM Plex. Monospejs varijanta ovog pisma mi je delovala posebno autentično.”
Prilikom pripreme jednog predavanja 2022. godine, ustanovila je da među pismima dostupnim za besplatno preuzimanje koje su kreirali domaći autori pismo monospejs tipa nije zastupljeno.

„Zato sam već tada počela da razmišljam o kreiranju sopstvenog monospejs pisma. Ta ideja mi se učinila izazovnom, zato što kreiranje ovakvih fontova podrazumeva pravila drugačija od onih koje sledimo pri kreiranju standardnih varijanti”, obrazložila je autorka.
Tokom događaja publika je imala prilike da prati izuzetno zanimljivo predavanje Andreja Dolinke, docenta na Fakultetu primenjenih umetnosti UB, koje je osvetlilo proces nastanka najpoznatijih, gotovo legendarnih, tipografskih pisama koje korisnici interneta vrlo dobro poznaju, a koja su oblikovala način na koji su generacije konzumirale i kreirale onlajn sadržaj.

U nastavku događaja bilo je reči o internacionalizovanim nazivima domena (IDN), te je Regina Fuškva, iz registra domena .eu govorila o nalazima Svetskog izveštaja o IDN-ovima, njihovoj rasprostranjenosti, trendovima rasta i stagnacije prethodnih godina, očekivanjima.

Usledio je panel na kom je pored Fuškove učestvovala Dijana Todorović, direktorka za Srbiju RNIDS-ovog ovlašćenog registra Loopia, a koji je moderirala Dijana Milutinović iz RNIDS-a. Panelistkinje su se saglasile da je udružen napor registara domena i njihovih partnera, registrara, poželjan na popularizaciji upotrebe internacionalizovanih naziva domena, no da su potrebni napori mnogo šire zajednice, pre svega dominantnih globalnih platformi i pružalaca usluga, da IDN-ovi dostignu i pun potencijal i masivniju upotrebu.
O .срб domenu

Ćirilički internet domen .срб je drugi nacionalni domen Republike Srbije, ali i drugi nacionalni domen na svetu (ccTLD) čije je nazive moguće registrovati na ćirilici. Deo je porodice domena sa internacionalizovanim nazivima (Internationalized Domain Name – IDN), odnosno domena čiji nazivi nisu napisani engleskim alfabetom. Registracija naziva .срб domena počela je 27. januara 2012. godine.

Foto: Bif

Mentalno zdravlje postaje jedan od ključnih zdravstvenih izazova savremenog društva u Evropi, pokazuje ŠTADA Zdravstveni izveštaj za 2025. godinu. Iako se svest o mentalnom zdravlju povećava, podrška i dalje ostaje nedostupna za milione građana, a digitalne navike dodatno komplikuju svakodnevni stres.

Prema rezultatima istraživanja, 64% Evropljana ocenjuje svoje mentalno zdravlje kao „dobro“, što predstavlja nastavak blagog ali stabilnog opadanja u odnosu na prethodne godine (65% u 2024. i 67% u 2023.). Istovremeno, 36% građana ima probleme sa mentalnim zdravljem, a 9% ga ocenjuje kao „loše“ ili „veoma loše“. Glavni pokretači stresa duboko su ukorenjeni u svakodnevnom životu, tako da se finansijske brige (26%) i stres na poslu (24%) izdvajaju se kao dominantni faktori. Srbija se, sa 74% građana koji svoje mentalno zdravlje ocenjuju kao dobro, nalazi među prvih pet evropskih zemalja, rame uz rame sa Švajcarskom, a odmah iza Rumunije (84%) i Bugarske (80%).

Stručnu pomoć traži tek 17% Evropljana

Polovina Evropljana pokušava da se samostalno nosi sa izazovima mentalnog zdravlja. Najčešći načini su vreme provedeno sa porodicom i prijateljima (27%) i fizička aktivnost (17%). Ipak, samo 17% građana Evrope koristi neki oblik stručne ili strukturirane podrške: terapiju, digitalne aplikacije ili rad sa stručnjacima. Više od 31% građana ne čini ništa za svoje mentalno zdravlje. Kao glavne razloge navode neefikasnost postojećih rešenja, nedostupnost ili finansijske barijere.

Sagorevanje na poslu i dalje na visokom nivou

Fenomen sagorevanja i dalje je široko rasprostranjen: čak 66% Evropljana kaže da je iskusilo sagorevanje na poslu, dok je 31% trenutno u stanju sagorevanja ili blizu njega. Najpogođenije grupe su žene (71%) i mladi od 18 do 34 godine (75%). Ovi podaci ukazuju na hitnu potrebu da se sagorevanje na poslu prepozna kao stanje sa ozbiljnim fiziološkim posledicama, kao i da se razviju ciljana rešenja podrške.

Šta to beše rad od kuće?

Čak 38% Evropljana trenutno može da radi delimično ili u potpunosti od kuće, dok 58% kaže da ne može. Građani zapadne Evrope i Skandinavskih zemalja u većoj meri imaju mogućnost rada od kuće. Tu se ističu građani Velike Britanije (47%), Holandije (45%) i Irske (43%). S druge strane, čak 68% građana Srbije kaže da nema mogućnost rada od kuće, a u stopu ih prate i građani Mađarske (66%), Češke (65%) i Slovačke (62%).

Građani Srbije kažu DA digitalnom detoksu

Istraživanje pokazuje da digitalne navike imaju dvostruki uticaj, jer nude povezanost, ali povećavaju stres, naročito među mladima. Dok 50% Evropljana nije zainteresovano za digitalni detoks, 36% njih razmatra privremeno povlačenje sa društvenih mreža kako bi poboljšali fokus i produktivnost, imali više vremena za porodicu, ali i smanjili stres i anksioznost. Građani Srbije prednjače po spremnosti za digitalni detoks, odmah uz Irce i Bugare. Najmanje su spremni Holanđani, Belgijanci i Francuzi. Žene i mladi pokazuju najveće interesovanje za digitalnim detoksom, dok starije grupe ređe osećaju potrebu da smanje upotrebu digitalnih platformi.

Generacijske razlike sve izraženije

Mladi od 18 do 34 godine najviše osećaju teret ekonomskih izazova, pritiska na poslu i prekomerne izloženosti društvenim mrežama. Stariji od 55 godina prvenstveno se suočavaju sa usamljenošću i brigom o zdravlju. Žene su značajno više pogođene stresom, anksioznošću i nedostupnošću mentalno-zdravstvene nege.

ŠTADA Zdravstveni izveštaj 2025 ukazuje na jasan raskorak između rasta svesti o mentalnom zdravlju i dostupnosti konkretne podrške. I dok građani sve više prepoznaju važnost brige o mentalnom blagostanju, bez sistemskih rešenja (pristupačne nege, boljih radnih uslova i zdravijih digitalnih navika), trajno poboljšanje neće biti moguće. Holistička rešenja koja integrišu mentalno zdravlje u stil života, posebno ona namenjena ženama i mlađim generacijama, predstavljaju ključ za unapređenje psihološkog blagostanja u Evropi.

Fotografija je vlasništvo STADA grupe

U proleće 1917. Danska je zamenila deo svog kolonijalnog carstva za 25 miliona dolara od Sjedinjenih Američkih Država. Kupovina ostrva Sent Tomas, Sent Džon i Sent Kru – danas poznatih kao Američka Devičanska Ostrva – bila je više od običnog finansijskog dogovora. Ona je bila rezultat složenih geopolitičkih razmatranja usred Prvog svetskog rata.

Danska je 1917. prodala ostrva Sent Tomas, Sent Džon i Sent Kru Sjedinjenim Američkim Državama za 25 miliona dolara

• Prodaja je imala geopolitičke motive, zbog straha od nemačkog uticaja u regionu usred Prvog svetskog rata.

Danska Zapadna Indija: Strateška prodaja iz 1917.

Početkom 20. veka kolonija Danska Zapadna Indija prolazila je kroz burna vremena. Česte oluje i opadajuća proizvodnja šećera smanjili su i ekonomski i strateški značaj karipskih ostrva. Krajem 1890-ih političke tenzije su rasle, jer je Nemačko carstvo pokazalo interesovanje za Antilska ostrva. To je zabrinulo SAD, koje su želele da spreče uticaj evropske sile u svojoj blizini.

1902. godine započeli su prvi pregovori između Danske i SAD o mogućoj prodaji ostrva za pet miliona dolara. Iako je plan dobio podršku u danskom Folketingu, parlamentu, propao je u Landstingu, gornjem domu, zbog konzervativnih snaga koje su brinule zbog daljeg gubitka danskih teritorija.

Izbijanje Prvog svetskog rata dodatno je pogoršalo situaciju. Kao neutralna zemlja, Danska je imala poteškoća da održi stabilnu vezu sa udaljenim kolonijama u Karibima. Socijalni nemiri dostigli su vrhunac 1915: izbio je generalni štrajk, a danska vlada nije videla drugo rešenje osim da pošalje ratni krstaš Valkyrien kako bi povratila red.

Tajni pregovori i istorijski referendum

Istovremeno su američki predsednik Vudro Vilson i državni sekretar Robert Lansing nastojali da spreče rizik od nemačke kontrole nad ostrvima. Ponovo su ponudili kupovinu kako bi osigurali stratešku kontrolu u regionu i zaštitili brodski saobraćaj kroz Panamski kanal. Pregovori su vođeni u tajnosti, ali kada su 1916. postali poznati u Danskoj, izbili su nacionalistički protesti.

Narodni referendum – prvi u danskoj istoriji – održan je 14. decembra 1916. i trebalo je da odluči sudbinu ostrva. Većina je glasala za prodaju SAD-u. Dana 1. aprila 1917. izvršena je zamena za iznos od 25 miliona dolara. Time je Danska istovremeno proširila svoj suverenitet nad celim Grenlandom.

Nakon prodaje, danska valuta je ostala u upotrebi na ostrvima do 1934. godine, kada ju je konačno zamenio američki dolar. Do danas, na Američkim Devičanskim Ostrvima vozi se levom stranom puta, iako na putevima preovlađuju vozila sa volanom na levoj strani – ostatak danske prošlosti.

Istorijske paralele i savremeni konteksti

Ovaj istorijski događaj danas privlači posebnu pažnju, jer ima sličnosti sa savremenom debatom o Grenlandu. Baš kao što je Danska Zapadna Indija tada bila u centru međunarodnog interesovanja, sada je to Grenland – naročito zbog svog geografskog položaja i resursa.

Dok je prodaja Danske Zapadne Indije bila način da se izbalansira geopolitički pritisak, situacija sa Grenlandom je drugačija. Danska je danas nezavisan akter koji se, uprkos stalnom interesovanju SAD, jasno protivi takvoj prodaji.

Izvor: Blic/ Nordkurier.de

Foto: Pixabay