Evropska komisija (EK) u Izveštaju o vladavini prava u Srbiji 2025, navela je da svako drugo preduzeće u Srbiji u poslovanju ima problem s korupcijom

U izveštaju se navodi da 84 odsto ispitanika na čelu preduzeća u Srbiji smatra da je korupcija rasprostranjena, u poređenju sa prosekom EU od 63 odsto, a 53 procenta smatra da korupcija predstavlja problem u poslovanju, dok je prosek EU 35 odsto.

Istovremeno, 26 odsto ispitanika smatra da postoji dovoljan broj uspešnih krivičnih gonjenja koji odvraćaju ljude od koruptivnih radnji, a isto u proseku u EU smatra 36 odsto ispitanih.

Nivo korupcije u javnom sektoru i dalje visok

Analizirajući okvir Srbije za borbu protiv korupcije, kao oblasti koja veoma utiču na poslovanje privrede, EK je u Izveštaju konstatovala da je percepcija među stručnjacima, građanima i poslovnim ljudima takva da je nivo korupcije u javnom sektoru i dalje visok.

Podsećaju i na Indeks percepcije korupcije za 2024. godinu, koji objavljuje Transparency International, a koji je pokazao da u ovom rangiranju Srbija, sa skorom od 35/100, zauzima 105. mesto u svetu.

„Ova percepcija je ostala relativno stabilna u proteklih pet godina, iako je to najniži skor ikada zabeležen za Srbiju. Specijalni Eurobarometar o korupciji za 2025. godinu pokazuje da 85 odsto ispitanika smatra da je korupcija rasprostranjena u njihovoj zemlji (prosek EU je 69 odsto), dok 31 odsto ispitanika navodi da su lično pogođeni korupcijom u svakodnevnom životu (prosek EU je 30 odsto)“, piše u izveštaju EK.

EK je podsetila i da je Srbija u julu prošle godine usvojila Nacionalnu strategiju za borbu protiv korupcije, za period 2024–2028, kao i prateći akcioni plan.

„Međutim, aktivnosti sadržane u akcionom planu su u određenoj meri užeg opsega kada je reč o rešavanju problema i izazova u vezi sa korupcijom identifikovanih u strategiji i ne obuhvataju u potpunosti preporuke GRECO-a iz četvrte i pete evaluacione runde“, navela je EK.

Navedeno je i da je potrebno uspostaviti odgovarajuće mehanizme koordinacije, budžetska sredstva i efikasan sistem praćenja i evaluacije kako bi se osiguralo efikasno sprovođenje strategije.

Nezakonito bogaćenje

Istaknuto je i da „nezakonito bogaćenje još uvek nije kriminalizovano“, a uz to, Srbija nije potpisnica OECD Konvencije protiv podmićivanja.

Izveštaj kao sektore posebno podložne korupciji izdvaja i one koji se direktno tiču privrede – porez, carina, privatizacija i javne nabavke, ali i one u kojima privreda takođe ima poslovne interese – zdravstvo, obrazovanje i lokalna smaouprava.

EK je u izveštaju istakla segment javnih nabavki, gde je apostrofirano da se izuzeća od primene Zakona o javnim nabavkama i dalje široko koriste. „Time se zaobilazi njegova primena, a mehanizmi nadzora su nedovoljni“, navedeno je u izveštaju.

Iz EK su podsetili da je u 2023. vrednost nabavki koje su bile izuzete od primene zakona gotovo dostigla vrednost zaključenih ugovora kroz redovne postupke, „čime se potkopava efikasnost zakona“.

Osim sistema javnih nabavki, EK je naglasila i ostale oblasti sa visokim rizikom od korupcije, koje se praktično sve direktno odnose na ambijent u kojem posluje privrede, a te oblasti su državna preduzeća, koncesije, stečajni postupci, javno-privatna partnerstva i zdravstveni sektor.

Drugi veliki izazov, kao su ukazali, jesu izuzeća od zakona u kontekstu realizacije međuvladinih sporazuma.

„Nadzor nad postupcima javnih nabavki ima slabosti koje mogu dovesti do nekažnjavanja prekršaja. Iako Krivični zakonik predviđa posebno krivično delo za zloupotrebe u javnim nabavkama, osude su retke. Državna revizorska institucija je u 2024. utvrdila nepravilnosti u 21,2 odsto ukupne vrednosti ispitanih ugovora o javnim nabavkama“, navela je EK.

Javne konsultacije treba ojačati

U izveštaju je ukazano i da proces javnih konsultacija i dalje treba dodatno ojačati.

„Procenat nacrta zakona koji su prošli javne konsultacije porastao je blago sa 52,9 odsto u 2023. na 58,3 odsto u 2024. Istovremeno, procenat podzakonskih akata za koje su obavezne javne konsultacije, a koje su zaista sprovedene, blago je opao. Sa 31 odsto u 2023. na 29,7 odsto u 2024. godini“, naveli su iz EK.

Nedostatak ovog dela procesa, kako piše, jeste što se izveštaji o rezultatima javnih konsultacija ne objavljuju sistematski.

„Organizacije civilnog društva i dalje ukazuju da vreme predviđeno za konsultacije nije dovoljno. Kao i da se njihovi komentari na nacrte zakona od javnog značaja retko uzimaju u obzir. Još uvek ne postoji centralno telo koje bi bilo nadležno za kontrolu kvaliteta javnih konsultacija“, ukazano je u Izveštaju o vladavini prava u Srbiji za 2025.

Dodaje se i da je u jednom od narednih koraka u zakonodavnom procesu, kao što je usvajanje propisa u parlamentu, nastavljena praksa objedinjavanja velikog broja često nepovezanih tačaka dnevnog reda i zakonodavnih predloga u jednu tačku.

To je otežavalo detaljnu raspravu i nadzor, a EK podseća na primer iz novembra 2024. godine kada je 68 tačaka, uključujući budžet za 2025. obrađeno kao jedna tačka dnevnog reda i usvojeno bez ikakve rasprave.

Nezavisnostpravosuđa u Srbiji i dalje je niska

U Izveštaju se konstatuje i da više od polovine ispitanih kompanija u Srbiji izražava poverenje u efikasnost zaštite investicija.

„Čak 57 odsto kompanija je veoma ili prilično uvereno da su investicije zaštićene zakonom i sudovima“, navedeno je u dokumentu.

Kada je reč recimo o javnim nabavkama, 32 odsto njih smatra da je nivo nezavisnosti Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki „prilično dobar“ ili „veoma dobar“, dok sto mišljenje o radu Komisije za zaštitu konkurencije ima 33 odsto ispitanika.

„Percepcija nezavisnosti pravosuđa u Srbiji i dalje je niska, kako među širom javnošću, tako i među kompanijama. Ukupno 30 odsto opšte populacije i 36 odsto kompanija smatra da je nivo nezavisnosti sudova i sudija ‘prilično dobar’ ili ‘veoma dobar’ u 2025. Percepcija nezavisnosti pravosuđa među širom javnošću opala je u poređenju sa 2024. godinom (36 odsto), dok je među kompanijama blago porasla u odnosu na 2024. godinu (34 odsto)“, zaključuje EK.

Izvor: Forbes

Foto: Pixabay

Jako nevreme pogodilo je  Beograd i celu Srbiju. Za sobom je ostavilo veliku količinu vode koja je preplavila ulice, ali i brojne automobile, došlo je i do oštećenja vozila. Da li štetu pokriva gradsko zelenilo ili kasko osiguranje?

Automobili koje su smrskala stabla nisu redak prizor kada dođe do ovakve oluje. U nastavku vam donosimo detaljno objašnjenje ko pokriva štetu ako je došlo do nekih oštećenja na automobilu.

– Onaj ko je platio polisu da bude zaštićen od posledica nevremena, bez obzira na to da li pričamo o kući, imovini, poljoprivredi ili o životu, ima pravo na odštetu i šteta će im biti nadoknađena – rekao je ranije za „Blic Biznis“ Zoran Ćirić, predstavnik Udruženja osiguravača Srbije.

On ističe da se uslovi osiguranja preciziraju prilikom kupovine polise i da svako zna od čega je tačno osiguran.

– Kada kupujete polisu osiguranja imovine, vi birate od čega sve želite da budete osigurani. Preporuka je da se oni koji su pretrpeli štetu što pre jave svom osiguravajućem društvu – kaže Ćirić.

Iako vlada mišljenje da su oni koji imaju kasko osiguranje automatski zaštićeni od svega, naš sagovornik objašnjava da to nije baš tako.

– Mnoge osiguravajuće kuće nude vam i za kasko osiguranje da birate šta želite da osigurate, a mnogi da bi smanjili cenu osiguranja izbace, na primer, šoferšajbnu, a ona tokom ovakvih neprilika prva strada – objašnjava on.

Oni koji imaju uplaćeno puno kasko osiguranje, ne moraju da brinu, njihovi troškovi popravke vozila biće refundirani.

„Zelenilo Beograd“ na primer, može da nadoknadi štetu ukoliko je „njihovo“ drvo palo na automobil. Država, grad ili opština pak nemaju nikakvu zakonsku obavezu da nadoknađuju štetu niti je to njihov zadatak, navodi Ćirić.

O tome kako naplatiti štetu tokom nevremena i koja je tačno procedura, čitajte u našem posebnom tekstu.

Šta da radite ako vam je voda ušla u automobil?

Prvi savet je uvek da se konsultujete sa majstorom, međutim, ukoliko rešite da to uradite sami, postoji nekoliko stvari koje morate da znate.

dobro očistite automobil od mulja, prljavštine i vode

pustite vodu da se ocedi, podignite haubu

otvorite vrata, prtljažnik…

izvadite i akumulator

ispustite i sve tečnosti iz vozila (vodu, odnosno antifriz iz hladnjaka)

zameniti i sve filtere

ispraznite rezervoar

probajte da produvate cevi, očistite ležišta svećica, zamenite ih

nabavite i nove kablove za svećice

Kada sve ponovo dovedete u željeno stanje ostaje vam da stavite akumulator i proverite da li vam rade svetla, sirena…

Koliko će automobilu trebati vremena da se osuši zavisi od vremenskih usova, ali iako stoji na suncu, sačekajte bar 48 časova dok ne rešite da sami otklonite štetu

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Ukupni krediti privrede, građana i preduzetnika na kraju juna iznosili su oko 4.024 milijarde dinara, što je 2,1 odsto više nego u maju, objavilo je Udruženje banaka Srbije.

Pozajmice privrede bile su oko 2.174 milijarde dinara i za 2,3 odsto su veće nego u maju, a krediti preduzetnika su uvećani dva odsto, na oko 88,9 milijardi dinara.

Dug stanovništva bankama bio je 1.761 milijardu dinara i za 1,7 odsto je veći nego u maju.

Među kreditima stanovništva gotovinski su bili veći 1,9 odsto, potrošački 1,6 odsto, stambeni 1,3 odsto, zajmovi za refinansiranje 4,6 odsto i poljoprivredni tri odsto

U kašnjenju otplate na kraju maja bilo je 2,4 odsto ukupnih bankarskih pozajmica, dok ih je u maju bilo 2,5 odsto.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay