Страна 98 – Biznis i Finansije

RGZ: Katastar od sutra otvara vrata za građane

by bifadmin 28. јануар 2026.

Republički geodetski zavod saopštio je da, i pored niza postojećih digitalnih kanala komunikacije, od sutra omogućava građanima i direktan razgovor sa rukovodiocima službi za katastar nepokretnosti kroz program „Otvorena vrata katastra“.

Građani će svakog radnog dana, od 13h do 14.30h imati mogućnost da razgovaraju sa rukovodiocima nadležnih službi za katastar nepokretnosti, uz prethodno zakazan termin.

Taj program predstavlja dodatni mehanizam direktne komunikacije, uveden kao odgovor na konkretne potrebe građana da složena imovinsko-pravna pitanja razjasne u neposrednom razgovoru sa odgovornim licima, navodi se u saopštnju.

Zakazivanje termina za „Otvorena vrata katastra“ moguće je putem mejla, slanjem upita na adresu ove ustanove.

Termin za razgovor je moguće zakazati i preko Info centra na telefon 0700 500 500.

„Otvorena vrata katastra“ su vid komunikacije namenjen isključivo građanima, dok profesionalni korisnici nastavljaju komunikaciju sa RGZ-om putem već postojećih i ustaljenih kanala njima namenjenih.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

28. јануар 2026. 0 komentara

IT i nauka

Nova vrsta mikrogljive u Srbiji nazvana po Betmenu

by bifadmin 27. јануар 2026.

U Sesalačkoj pećini kod Sokobanje domaći naučnici otkrili su novu vrstu gljive i nazvali je Gamsia batmanii po stripskom superheroju.

Kako piše portal Klima101, Betmen nije bio slučajan izbor budući da je mikrogljiva izolovana sa tela slepog miša. Pronašli su je naučnici sa Biološkog fakulteta, Univerziteta u Beogradu predvođeni dr Željkom Savkovićem, a njihov rad objavljen je 3. januara u međunarodnom naučnom časopisu Microbiology Research.

Ovo otkriće je značajno jer je Gamsia batmanii organizam nevidljiv golim okom koji se bitno razlikuje od pečuraka sa kojima se najčešće susrećemo u šumi ili u kuhinji.

„Iako na ćelijskom nivou imaju sličnu građu, razlika je pre svega u veličini”, objašnjava dr Savković. „Gljive koje možemo ubrati rukom nazivaju se makrogljive ili makromicete, dok se mikrogljive, odnosno mikromicete, obično ne mogu videti bez mikroskopa.”

Zašto se naučnici bave mikrogljivama?

Mada su neupadljivi, ovi minijaturni pripadnici carstva gljiva daleko su brojniji od makrogljiva – kako po broju vrsta, tako i po broju jedinki. A upravo zbog mikroskopskih dimenzija, njihovo otkrivanje i proučavanje predstavlja poseban naučni izazov.

„Samo oko 10% svih gljiva čine pečurke, dok ogromnu većinu predstavljaju mikrogljive”, kaže dr Savković sa Biološkog fakulteta. „Njihov biodiverzitet je i dalje slabo poznat, a mnoge vrste je teško izolovati u laboratoriji jer zahtevaju specifične uslove gajenja. Uprkos izazovima, zbog njihovog značaja za prirodu i društvo, naučnici ulažu velike napore da otkriju što više vrsta mikrogljiva, a doprinos dolazi i sa našeg fakulteta.”

Međutim, ne samo da Gamsia batmanii dolazi iz nedovoljno istraženog sveta mikrogljiva, već i iz nedovoljno istraženih ekosistema – iz pećinske tame.

Kako je otkrivena Gamsia batmanii?

Put od slepog miša do objave novog mikroorganizma u međunarodnom časopisu podrazumevao je nekoliko faza: terenska istraživanja, laboratorijski rad, kompleksne analize DNK, proveru baza sa već imenovanim vrstama…

Prema rečima dr Željka Savkovića, sve je zapravo počelo još 2024. Tada je tim sa Biološkog fakulteta koji se bavi ekologijom životinja – naučna saradnica dr Jelena Burazerović, master biološkinja Marija Jovanović i doktorantkinja Sara Arsenijević – otišao u Sesalačku pećinu u cilju ispitivanja tamošnje populacije slepih miševa.

„Kao tim koji se bavi mikroorganizmima, mi smo došli na ideju da uzmemo briseve sa kože slepih miševa kako bismo videli koji mikroorganizmi žive na njima”, otkriva naš sagovornik. „U laboratoriji smo izolovali prikupljene mikroorganizme, zasejali ih na posebnim mikrobiološkim podlogama i odgajili na temperaturi od 4 °C, imitirajući hladne uslove unutar pećine. Negde u julu 2025, u velikom broju izolovanih mikroorganizama otkrili smo i kolonije ove nove vrste, Gamsia batmanii.”

„Međutim čak i pomoću mikroskopa mnogo je teško do detalja utvrditi koja je vrsta u pitanju”, ističe dr Željko Savković, dodajući da se zbog toga moraju vršiti tzv. molekularne analize. To znači da DNK svakog organizma mora da se izoluje i sekvencira.

„Tek kada dobijemo dovoljno informativne sekvence određenog gena, utvrđuje se da li određena vrsta postoji u bazi podataka. Ako ne postoji nijedan sličan podatak o tom genu u bazi podataka, onda verovatno govorimo o novoj vrsti. Naravno, ta vrsta većinom mora da bude različita od drugih vrsta i pod mikroskopom, ali to kod mikroorganizama nije uvek slučaj.”

Nova gljiva verovatno nije patogen

Iako su prethodnih godina ali i poslednjih dana slepi miševi uglavnom vezivani za loše vesti, srpski naučnici misle da ova gljiva verovatno nije patogen.

Prma njihovim rečima u pećinskim staništima gljive mogu da imaju različite uloge: mogu da budu razlagači i da doprinose kruženju materije, da budu hrana drugim vrstama, da žive u simbiozi sa nekim organizmima ili pak da budu patogeni različitih životinja.

A šta je od toga Gamsia batmanii? Kako navodi dr Željko Savković, za sada se ne zna koja je ekološka funkcija ove mikrogljive jer su za to su potrebne opsežnije studije.

„Ipak, s obzirom na to da može da raste na niskim temperaturama, oko 4 °C, ali ne može da raste na 37 °C što je telesna temperatura slepog miša, pretpostavljamo da nije u pitanju patogen. Ili je posredi prelazna vrsta, tzv. tranzijent, ili je u nekom simbiotičkom odnosu sa slepim mišem, ili se sasvim slučajno tu zatekla… To trenutno ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo.”

Izvor: Klima101

Foto: Cristiandel76, Pixabay

27. јануар 2026. 0 komentara

Ekonomija

Kolika je ekonomska šteta od blokade prevoznika?

by bifadmin 27. јануар 2026.

Prema rečima Marka Čadeža, predsednika Privrede komore Srbije, svaki dan blokade Srbiju košta 55 miliona evra a region 100 miliona evra.

Da podsetimo, prevoznici iz Srbije, Crne Gore, Severne Makedonije i Bosne i Hercegovine blokiraju teretne terminale zbog novog EES sistema za ulazak i izlazak iz EU, ali i neadekvatne reakcije EK i zemalja Šengena po pitanju tretmana profesionalnih vozača i ograničavanja njihovog boravka na teritoriji Šengena na 90 dana tokom 180 dana (pravilo 90/180).

„Mi se borimo da vozači dobiju profesionalni status i izuzeće od tih strogih pravila”, kaže Milan Ilić, predstavnik Međunarodnog udruženja transportera. Jer, u suprotnom oni neće moći da rade svoj posao.

Prema rečima Čadeža, Privredna komora Srbije je zajedno sa privrednim komorama iz celog regiona Zapadnog Balkana, samo u protekloj godini uputila oko 15 dopisa Evropskoj komisiji i zemljama članicama sa ciljem da se pronađe rešenje za ovaj problem, ali „nije bilo sluha“. Vozači kamiona sa Zapadnog Balkana kojima je posao prevoz robe u EU tretiraju se tamo kao migranti u pokušaju ili kao kriminalci, tvrdi Čadež. Iz tog razloga su organizovali blokadu na granici koja bi trebalo da traje nedelju dana.

Posledica te blokade je šteta u robi od 55 miliona evra dnevno, ali tu su i penali koje izvoznici plaćaju ako im roba kasni. Kazna se po kompaniji kreće između 10.000 i 50.000 evra po danu kašnjenja.

Reakcija evropske komisije

Povodom protesta Udruženja prevoznika zemalja Zapadnog Balkana zbog sistema ulaska i izlaska u zemlje Šengena, Evropska komisija je saopštila da „pažljivo prati situaciju i da je kontaktu sa partnerima sa Zapadnog Balkana“.

Portparol Evropske komisije Markus Lamert izjavio je da su pravila boravka unutar Šengena „jasna i poznata od ranije“, kao i da postoji određena fleksibilnost u njihovoj primeni.

Naglasio je i da odluku o tome hoće li se vršiti nasumične granične kontrole ili ne donose države članice na spoljnim granicama, a ne Komisija.

Predsednik Vlade Đuro Macut razgovarao je sa šefom Delegacije Evropske unije u Srbiji Andreasom fon Bekeratom o pitanju ograničenja boravka profesionalnih vozača u Šengenskom prostoru.

Macut je Bekeratu predao non-pejper u kojem su navedena konkretna rešenja koja Srbija nudi i koja ne zahtevaju izmenu šengenskog graničnog kodeksa, piše RTS.

Izvor: RTS, Nedeljnik

Foto: Ralphs_Fotos, Pixabay

27. јануар 2026. 0 komentara

Ekonomija Vesti

Kako se računa limit od 6 miliona dinara za paušalce – po izdatim fakturama ili naplati?

by bifadmin 27. јануар 2026.

Jedan od uslova da bi preduzetnici mogli da budu paušalno oporezovani jeste da njihov promet ne prelazi šest miliona dinara u kalendarskoj godini. Međutim, neretko se preduzetnici zapitaju da li se promet računa po izdatim fakturama (bez obzira da li su one plaćene ili ne) ili pak po ostvarenom prilivu po računu. Poreska uprava, za portal Sveonovcu, razjašnjava ovo pitanje o kojem postoje oprečna tumačenja u zavisnosti od izvora informacija.

„Odredbama Zakona o porezu na dohodak građana propisano je da se pravo na paušalno oporezivanje ne može priznati obvezniku čiji je ukupan promet u godini koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez, odnosno čiji je planirani promet kada počinje obavljanje delatnosti – veći od 6.000.000 dinara. Evidenciju o prometu preduzetnici paušalci vode kroz poslovnu knjigu o ostvarenom prometu.

Ukupan promet u poreskom periodu – kalendarskoj godini čine prihodi po osnovu obavljanja delatnosti ostvareni u tom poreskom periodu (periodu kada je izvršen promet dobara i/ili usluga) i kada je ta poslovna promena dokumentovana (izdat račun) i evidentirana u knjizi o ostvarenom prometu, nezavisno od okolnosti da li je i kada realizovana naplata potraživanja po tom osnovu“, jasna je Poreska uprava.

Na koji način Poreska uprava to kontroliše, takođe je jedno od veoma čestih pitanja budući da u praksi kontrola obično usledi kada banke dostave podatke Poreskoj upravi da je promet od šest miliona dinara premašen?

„Činjenice od značaja za oporezivanje Poreska uprava utvrđuje u postupku poreske kontrole, na osnovu podataka iz službenih evidencija, poslovnih knjiga i evidencija poreskih obveznika, računovodstvenih iskaza, poslovne dokumentacije i drugih isprava i dokaza dostavljenih od poreskih obveznika, kao i kroz saradnju sa drugim državnim organima“, odgovaraju u Poreskoj upravi za portal Sveonovcu.
Organizacija NALED je nedavno pokrenula i inicijativu da se limit od šest miliona dinara za paušalce poveća jer datira još iz 2013. godine, a zbog velike stope inflacije u tom periodu. Međutim, to su pitanja za koja je, kako kažu u Poreskoj upravi, nadležno Ministarstvo finansija.

Izvor: Sveonovcu

Foto: Pixabay

27. јануар 2026. 0 komentara

Ekonomija Vesti

Zašto sat nikad nije bio samo sat, nego tiha biografija

by bifadmin 27. јануар 2026.

„Patek Philippe zapravo nikada ne posedujete. Vi ga samo čuvate za sledeću generaciju.”

Ovo je verovatno najprecizniji korporativni manifest ikad napisan o jednom predmetu koji, racionalno gledano, više nije potreban. Vreme vam je na telefonu, na laptopu, na ekranu automobila. Ručni sat je u 2026. tehnički višak. Ali u poslovnom svetu sat se nikad nije nosio zbog vremena. Nosio se zbog poruke.

Sat je signal koji se čita pre predstavljanja.

Sat kao tiha biografija

Psihologija autoriteta se ne zasniva na tome da ljudi imaju vremena da vas analiziraju. Zasniva se na činjenici da ga nemaju. U boardroom-u, gde su sastanci kratki, a kontekst često nedorečen, niko ne čeka vašu biografiju da bi formirao sud. Mozak traži signal koji skraćuje procenu.

Robert Čaldini je decenijama dokazivao da se u kriznim i visokofrekventnim situacijama odluke donose putem mentalnih prečica. Oslanjamo se na vizuelne kodove koji služe kao kratki putevi do procene nečijeg kredibiliteta i moći.

U tom sistemu eliminacije, sat je jedan od retkih statusnih signala koji je istovremeno vidljiv i neagresivan. Za razliku od teatralnog spuštanja ključeva automobila na sto ili napadnog brendinga na odeći, sat je stacioniran na zglobu, tamo gde mu je mesto, gde diskretno komunicira namenu: da li ste osoba koja vlada svojim vremenom ili osoba kojom upravlja tuđi kalendar.

Ova percepcija nije puki estetski konstrukt, ona ima uporište u bihevioralnoj nauci. Studija objavljena u naučnom časopisu PeerJ pre više od deset godina, pružila je konkretne dokaze koji su promenili pogled na ovaj aksesoar.

Istraživanje je pokazalo da nosioci klasičnih satova pokazuju značajno više nivoe savesnosti (conscientiousness) – jedne od pet ključnih dimenzija ličnosti koja direktno korelira sa profesionalnim uspehom i pouzdanošću.

U kontrolisanim eksperimentima, ispitanici sa satom na zglobu su na dogovorene sastanke dolazili ranije od onih koji su se oslanjali isključivo na pametne telefone. To ne znači da sat magično proizvodi tačnost; to znači da specifičan kognitivni profil – onaj koji ceni red, strukturu i predvidljivost – intuitivno bira sat kao alat.

Analogni mir u digitalnom haosu

U eri pametnih uređaja, mehanički sat je dobio novu, gotovo subverzivnu ulogu: postao je simbol nedostupnosti. Ne u smislu ignorisanja obaveza, već u smislu odbijanja života u diktatu notifikacija.

Telefon je praktičan, ali je kognitivna zamka; namera da proverite vreme u jednoj sekundi često se pretvara u petnaestominutno lutanje kroz tuđe hitnosti. Mehanički sat taj proces radikalno skraćuje – jedan podatak, zatvorena radnja i nula distrakcija.

U pregovorima, ovaj nivo kontrole pažnje nosi ogromnu težinu. Lider koji nije „na ivici prekida“ i čiji fokus ne zavisi od osvetljenog ekrana, emituje specifičnu vrstu moći. U poslovnom okruženju gde se reaktivnost često maskira kao efikasnost, arhitektura sopstvenog fokusa izgleda kao vrhunski autoritet. Poruka je jasna: moja pažnja nije javno dobro na raspolaganju svetu.

Žan Klod Biver, čovek koji je definisao moderne kodove luksuzne industrije, to formuliše bez ulepšavanja: „Dosta nam je racionalnosti… Želimo snove, želimo emocije.“

Iako na prvi pogled zvuči apstraktno, poenta je poslovno tvrda. Mehanički sat je predmet koji birate uprkos logici čiste optimizacije. U svetu gde je sve svedeno na algoritme i najkraće puteve, posedovanje mehanizma koji zahteva kretanje i brigu postaje dokaz kognitivnog suvereniteta.

Posedovanje nečega što nije najbrže, ali je autonomno i vaše, u korporativnoj hijerarhiji signalizira da ste dovoljno moćni da ignorišete trendove zarad trajnih vrednosti. To je prelazak sa reaktivnog na proaktivni model rukovođenja – tamo gde vi postavljate ritam, umesto da ga hvatate.

Lindy efekat

U korporativnom svetu se previše toga menja prebrzo: strategije kvartalno, timovi godišnje, proizvodi sezonski, identiteti onoliko koliko traje hype. Zato sat radi kao suprotan signal.

Talebov Lindy efekat je zgodan okvir: kod neprolaznih stvari (onih bez prirodnog roka trajanja), što su duže opstale, veća je šansa da opstanu i dalje. Mehanički sat je Lindy objekat. Ne zato što je star, nego zato što je izgrađen da bude robustan, servisiran, popravljiv i dugotrajan.

U poslovnom prevodu: sat sugeriše da njegov vlasnik razume koncept dugog roka. A dug rok je osnovna podela u korporativnom svetu: jedni žive od rezultata do rezultata, drugi grade reputaciju.

Zato Patekova rečenica o “čuvanju za sledeću generaciju” nije sentimentalna. Ona je hladna strategija predstavljena kao kultura. I zato funkcioniše.

Patek, Rolex, AP: tri različita jezika moći

Ako je sat signal, onda su brendovi samo različiti jezici tog istog signala. Patek je tu najdosledniji, jer njegova čuvena poruka o tome da ga „zapravo nikada ne posedujete, već ga čuvate za sledeću generaciju” nije stilska figura, nego pozicioniranje. Ona sat pretvara u ideju vremenskog horizonta.

U korporativnoj logici, razlika između “imam” i “čuvam” je razlika između potrošnje i nasleđa – a ljudi koji razmišljaju u decenijama zvuče stabilnije od onih koji razmišljaju u kvartalima.

Rolex, s druge strane, ne igra na suptilnost nego na pouzdanost. Njegov autoritet se gradi kroz ideju izdržljivosti i kroz činjenicu da kompanija funkcioniše kao institucija: Rolex je u vlasništvu Hans Wilsdorf Foundation, a ceo model je postavljen tako da brend ne odgovara tržištu kapitala, već sopstvenoj dugoročnoj logici opstanka. U prostoru gde se svi zaklinju u agilnost, Rolex je signal da pritisak nije incident nego standard.

Audemars Piguet je treća vrsta poruke – poruka pripadanja. AP otvoreno insistira na tome da je i dalje nezavisan i porodično vođen brend.

Royal Oak je u toj priči ključan: sat koji je, po sopstvenom opisu kuće, “revolucionisao kodove” tradicionalnog časovničarstva dizajnom Géralda Gente i čelikom koji se tretira kao luksuz. U korporativnom čitanju to znači: nije poenta da se vidi “koliko košta”, nego da se prepozna “šta je”. To je status koji ne traži objašnjenje, jer mu je publika već definisana.

Izvor: Bonitet

Foto: Pixabay

27. јануар 2026. 0 komentara

Politika i društvo Vesti

„Svoj na svome“ na terenu: Iskustva, procedura i zablude

by bifadmin 27. јануар 2026.

Narodna skupština je u oktobru 2025. godine usvojila Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima, u javnosti poznat kao „Svoj na svome“.

Proces prijavljivanja po ovom zakonu zahteva određenu pripremu i koordinaciju, što pokazuje i iskustvo Aleksandre Jovanović, koja je iskoristila priliku da prijavi nasleđeni stan u zgradi za koju investitor „nije pribavio sve papire“.

Put od upravnika zgrade do SMS potvrde

Opisujući za „Nedeljnik“ svoje iskustvo kaže da je najpre upravnik zgrade obaveštavao stanare o svim koracima a sa svojim timom podneo prijavu za sve ulaze, pri čemu je Aleksandri preneo da sama forma prijave za zgrade „nije intuitivna i zahteva dosta operativnog rada.“

Izazovi se, kako joj je objasnio, mogu javiti za ulaze na čijim krovnim terasama su rađene izmene ili dogradnje, što može da uspori proces.
Nakon prijave za zgradu, usledila je individualna prijava.

„Detaljno nam je poslao sve korake sa napomenom koja sva dokumenta unapred treba da skeniramo pre nego što se prijavimo preko sajta svojnasvome.gov.rs,“ objašnjava Jovanović. Od dokumentacije su bili potrebni skica stana, kupoprodajni ugovor i ostala dokumentacija, pri čemu je ona, na primer, podnela i rešenje o ostavinskoj raspravi jer se stan u ugovoru vodi na njenog preminulog oca.

„Cela procedura je za mene trajala oko desetak minuta i nakon prijave odmah mi je stigao SMS na telefon od „Svoj na svome“ sa brojem prijave,“ kaže Jovanović. Takođe, dobila je i mejl sa PDF dokumentom sa svim informacijama o prijavi i nepokretnosti, ali ističe da nije dobila informaciju kada može da očekuje odgovor ili u kom roku.

RGZ je, inače, saopštio da bi prve upise nepokretnosti iz procedure „Svoj na svome“ trebalo očekivati od marta ove godine, ali o tome detaljnije u nastavku teksta .

Direktor agencije „Ataše nekretnine“ Nikola Radić podseća da je suština zakona i procedure „Svoj na svome“ evidentiranje prava na nepokretnostima u Republici Srbiji, kako bi se stvarnost sa terena poklapala sa stanjem u katastarskim knjigama“.

Osvrćući se na efikasnost procedure, Nikola Radić navodi da je u ovom trenutku proces podnošenja zahteva još uvek u toku, na terenu nismo zapazali da postoji problem u tom delu.

„Prijave se podnose po jednostavnoj proceduri“, zaključuje, a sve informacije i uputstva mogu se naći na „državnom“ portalu Svoj na svome.

Uticaj na cenu kvadrata

Nedavno smo pisali o tome da među stručnjacima za nekretnine postoje dve „škole mišljenja“ kada je reč o uticaju upisa nekretnina na tržište – jedni smatraju da će novoupisani kvadrati postati skuplji pošto pošto sam objekat dobije status legalnog, dok drugi veruju da neće značajno promeniti cenu kvadrata, upravo iz razloga na koje ukazuje Nikola Radić.

„Jedan od razloga je i način na koji će se vršiti upis u katastarske knjige ovakvih nepokretnosti, imajući u vidu da se po ovom Zakonu nepokretnosti evidentiraju, bez posebne provere građevinskih uslova, što implicira da će se neko upozorenje u tom smislu naći i kao zabeležba uz predmetnu nepokretnost u katastru nakon upisa“, objašnjava Radić.

Precizira da, ukoliko dođe do ovakve situacije, nekretnine upisane po ovom Zakonu kotiraće se na tržistu drugačije od nepokretnosti koje su upisane po osnovnom Zakonu o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima.

„U praksi, kupci neće imati satisfakciju da kupuju nepokretnost sa određenom vrstom zabeležbe ukoliko ona nije jeftinija od cene standardnih nepokretnosti za koje postoji čist vlasnički list, bez tereta i zabeležbi“, ističe Radić.

RGZ: 4 ključne zablude kod građana

RGZ je u međuvremenu objavio analizu četiri ključne zablude koje su prisutne među građanima.

Upozoravaju, na prvom mestu, da mnogi veruju da nema potrebe za podnošenjem novog zahteva jer su to već činili po ranijim zakonima o legalizaciji i ozakonjenju. RGZ naglašava da ti raniji zahtevi više nemaju nikakav pravni značaj jer su, po osnovu zakona, svi ti predmeti obustavljeni pa oni koji žele da im se upiše pravo svojine moraju da podnesu prijave po važećem zakonu.

Druga česta zabluda odnosi se na retroaktivno oporezivanje, odnosno na bojazan da će biti obračunat porez na imovinu pet godina unazad. RGZ objašnjava da upis prava svojine i naplata poreza na imovinu ne moraju biti povezani, te da cilj zakona nije retroaktivna naplata.

Međutim, RGZ upozorava da za nepokretnosti za koje se prijava ne podnese, a koje nisu uvedene u evidenciju, postoji zakonska mogućnost da se na osnovu postojećih snimaka iz vazduha taj porez utvrdi i bez prijave za upis prava svojine, a u tom slučaju je moguće i utvrđivanje obaveze plaćanja poreza za prethodnih pet godina.

Takođe, netačno je mišljenje da se ne isplati podneti prijavu ako se radi o porodičnoj nekretnini koja se ne planira prodavati i koja je već priključena na komunalnu infrastrukturu.

RGZ objašnjava da je to „usko posmatranje“ stvari jer su neupisane nepokretnosti pravno nevidljive, pa su njihovo nasleđivanje, stavljanje pod hipoteku ili prodaja otežani ili onemogućeni, a čak i priključenje na komunalne mreže, kao i radovi na rekonstrukciji i adaptaciji, mogu biti onemogućeni u budućnosti.

Konačno, postoji i shvatanje u delu javnosti da je zakon donet samo radi evidentiranja investitora, a ne radi upisa vlasnika, što je potkrepljeno činjenicom da do sada nije doneto nijedno rešenje.

RGZ demantuje tu zabludu i objašnjava da zakon nalaže da tek nakon što istekne rok za prijavu (5. februar) i rok od dodatnih 30 dana na prigovore (7. mart), biće moguće donositi prve potvrde i rešenja o upisima. Dakle, prvi upisi mogu da se očekuju od marta 2026. godine.

Izvor: Nedeljnik

Foto: Pixabay

27. јануар 2026. 0 komentara

Ekonomija Vesti

Neto zarada u novembru 2025.godine iznosila 111.987 dinara, medijalna 86.702

by bifadmin 26. јануар 2026.

Prosečna neto zarada obračunata za novembar 2025. godine iznosila je 111.987 dinara, objavio je Republički zavod za statistiku. Polovina zaposlenih radila je za manje od 86.702 dinara, koliko iznosi medijalna zarada.

Prosečna bruto zarada obračunata za novembar 2025. godine iznosila je 154.772 dinara, objavio je RZS.

„Rast bruto zarada u periodu januar-novembar 2025. godine, u odnosu na isti period prošle godine iznosio je 11,3 odsto nominalno, odnosno sedam odsto realno, dok je prosečna neto zarada veća za 11,2 odsto nominalno, odnosno za 6,9 odsto realno“, naveo je RZS.

U poređenju sa istim mesecom 2024. godine, prosečna bruta zarada za novembar 2025. godine nominalno je veća za 11,4 odsto, a realno za 8,4 dosto, dok je prosečna neto zarada nominalno veća za 11,2 odsto, odnosno za 8,2 dosto realno.

„Medijalna neto zarada za novembar 2025. godine iznosila je 86.702 dinara, što znači da je 50 odsto zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa“, naveo je Republički zavod za statistiku.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

26. јануар 2026. 0 komentara

B&F Plus Ekonomija

Zaoštravanje konkurencije u pretovaru kontejnera na Jadranu: Rijeka se vraća u igru

by bifadmin 26. јануар 2026.

Nekada najveća jugoslovenska luka, Rijeka je poslednjih decenija izgubila trku sa konkurencijom u Kopru i Trstu, ali sada ima ambicije da rivalima preotme vodeću poziciju na Jadranskom moru i sa njima se nadmeće za tržišta u balkanskim i centralnoevropskim zemljama. Zahvaljujući ulaganju danskog brodarskog giganta Maersk, u Rijeci je otvoren novi terminal za koji stručnjaci tvrde da je trenutno najmodernija i tehnološki najnaprednija kontejnerska luka u regionu. To je prva investicija danske kompanije u ovom delu Evrope, koje ne bi bilo da Hrvatska pod pritiskom SAD i EU nije otkazala prethodni tender, na kome su pobedili Kinezi.

Primetno je da se poslednjih godina oko luka na Jadranu sve više nadmeću najmoćnije brodarske kompanije. Kontejnerski terminal Riječka kapija (Rijeka Gateway) otvoren je 29. oktobra ove godine u prisustvu najviših hrvatskih zvaničnika, danskog ministra spoljnih poslova i predstavnika međunarodne brodarske kompanije Maersk, sa sedištem u Kopenhagenu. To je prva investicija danskog giganta u ovom delu Evrope, koji je odlučio da se doseli i na Jadransko more nakon što su to učinile francuska kompanija CMA CGM, dugogodišnji partner luke Kopar u Sloveniji i švajcarsko-italijanska korporacija MSC, koja je uložila kapital u italijansku luku u Trstu.

Danski investitor i hrvatska vlada teže da Rijeka postane čvorište koje opslužuje teret između Evrope i Azije, kao i centralnoevropska tržišta, i da se takmiči sa Koprom i Trstom za vodeću poziciju u pretovaru kontejnera na Jadranskom moru.

Rijeka, koja ja nekada bila najveća jugoslovenska luka, počela je da gubi svoje prednosti nakon rata devedesetih, bez odgovarajuće razvojne strategije i usled nedovoljnih ulaganja. Konkurencija u komšiluku, luka Kopar, iskoristila je ovakvu situaciju, postepeno šireći svoju bazu kako bi obuhvatila glavna tržišta, uključujući Mađarsku i Srbiju.

Kopar pretovara dvostruko više kontejnera od Rijeke

Uprava riječke luke tradicionalno se oslanja na rukovanje rasutim teretom, najviše ugljem, žitaricama i gvozdenom rudom. Za razliku od Rijeke, Kopar se prvenstveno okrenuo kontejnerima – najperspektivnijem i najprofitabilnijem segmentu tereta, i automobilima. I pored toga, slovenačka luka je prošle godine rukovala sa znatno više rasutog tereta (23 miliona tona) nego hrvatska (11,8 miliona tona).

Ipak, Trst je nesporni lider na Jadranu u ovoj oblasti, sa prošlogodišnjih 59,5 miliona tona rasutog tereta. Razlog je u njegovoj primarnoj specijalizaciji, pretovaru sirove nafte koji je najveći u celom mediteranskom basenu. U Trstu je sedište rafinerije nafte, terminala za Transalpski naftovod (TAL). To je jedan od najvažnijih evropskih naftovoda, koji obezbeđuje 90% snabdevanja sirovom naftom Austriji i u potpunosti snabdeva južnu Nemačku i Češku, a prošle godine je dodatno proširio kapacitete.

Poslednjih godina, Trst je počeo da razvija i pretovar kontejnera. To je drugi najveći kontejnerski terminal na Jadranu, odmah iza Kopra, sa 730.000 TEU u 2024. godini. Kopar još od 2023. pretovaruje preko milion TEU godišnje, dvostruko više nego Rijeka.

Pretovar u hrvatskoj luci do sada je pokretao Kontejnerski terminal Jadranska vrata (AGCT), otvoren 1977. godine. Međutim, ovaj terminal ima ograničen kapacitet od 600.000 TEU godišnje, koji i ne koristi u potpunosti, jer je prošle godine pretovareno nešto više od 400.000 TEU. Filipinska kompanija ICTSI, jedan od najvećih svetskih lučkih operatera, od 2011. godine ima 51% udela u terminalu AGCT, ali zbog višegodišnjeg kašnjenja u modernizaciji infrastrukture, najveća luka u Hrvatskoj je sve više zaostajala za svojim glavnim konkurentima.

Ranije su plovila velikih brodarskih kompanija kao što su MSC, CMA CGM, kineski Cosco i OOCL, tajvanski Evergreen, nemački Hapag-Lloyd i danski Maersk pristajali u ovaj terminal, ali poslednje dve kompanije će od sada verovatno pristajati u Riječku kapiju.

Najveća privatna investicija u infrastrukturu u Hrvatskoj

Rijeka ima ambicije da potpuno promeni lučku mapu na Jadranskom moru. Stručnjaci za ovu oblast tvrde da je novi terminal trenutno najmodernija i tehnološki najnaprednija kontejnerska luka u regionu. Opremljena je sa četiri dizalice na daljinsko upravljanje za prevoz robe od broda do obale koje je proizvela kineska kompanija ZPMC, kao i sa 15 portalnih dizalica na gumenim točkovima i dve portalne dizalice na šinama nemačke kompanije Liebherr. Povezana je na 5G mrežu i približno 95% objekta se napaja električnom energijom.

To je i najveća privatna investicija u infrastrukturu u Hrvatskoj, koja bi mogla da podstakne i druge grane privrede, kao i da generiše značajne budžetske prihode od carina, PDV-a i akciza. Potencijal Rijeke prepoznao je danski Maersk, druga najveća brodarska kompanija na svetu. Ona stoji iza konzorcijuma koji čine njena ćerka firma APM Terminals, vlasnik 51% u novom terminalu i hrvatska logistička kompanija Enna Logic, manjinski akcionar sa udelom od 49%.

Potonja je deo ENNA grupe, u čijem sastavu su preduzeća u sektorima energetike i prirodnog gasa (uključujući PPD, jednu od najvećih firmi u zemlji), transporta (Enna Transport) i trgovine (Fortenova, koja je, između ostalog, vlasnik lanca supermarketa Konzum i distributera novina Tisak), kao i luka u Pločama, koja prvenstveno opslužuje Bosnu i Hercegovinu. Vlasnik ENNA grupe je Pavao Vujnovac, koga trenutno smatraju najmoćnijim poslovnim čovekom u Hrvatskoj.

Danci došli tek kada su uklonjeni Kinezi

Danski gigant ne bi bio u Rijeci da Kinezi nisu prethodno eliminisani sa tendera. U početku je konzorcijum koji su činili Ningbo Zhoushan Port Company Limited, Tianjin Port Overseas Holding Limited i China Road and Bridge Corporation pobedio na tenderu, ali zbog političkog pritiska na Zagreb iz SAD i EU, tender je otkazan. APM Terminals i Enna Logic su izašli kao pobednici na novom tenderu. Ugovor o izgradnji potpisan je u novembru 2021. godine, a obe kompanije su dobile koncesiju za upravljanje objektom na 50 godina.

Trenutno je završena prva faza projekta, vredna 210 miliona evra, uz procenu da će njegova ukupna vrednost, uključujući i ulaganja hrvatske države i pristupnu železničku i drumsku infrastrukturu, dostići 600 miliona evra.

Riječka kapija ima kapacitet od milion TEU godišnje i može da primi najveće kontejnerske brodove na svetu, sa kapacitetom od 24.000 TEU. Novi terminal u Rijeci je po kapacitetu trenutno jednak luci u Kopru, ali se već radi na njegovom proširenju s ciljem da do 2027. Riječka kapija dostigne kapacitet od 1,8 miliona TEU godišnje.

Železnica, najslabija karika

Zahvaljujući investiciji brodarskog giganta Maersk, hrvatski terminal je uključen u uslužne mreže danskog prevoznika i nemačke kompanije Hapag- Lloyd, sa kojom Maersk sarađuje kroz zajedničku mrežu Gemini. Brodovlasnici više vole da pristaju u luke u kojima imaju udeo, što im omogućava da snize troškove i povećaju zaradu.

Danski gigant ima ambicije da se takmiči sa konkurentima na tržištima Zapadnog Balkana, Centralne Evrope i južne Nemačke. Postavio je sebi cilj da 60% tereta kojim se rukuje u luci bude prevezeno železnicom, ali za sada su to samo želje na papiru. Naime, najslabija karika u ovom poduhvatu je železnička infrastruktura u Hrvatskoj. Železnica prevozi samo 25% tereta, što je jedan od najnižih procenata u EU.

Hrvatska je najavila izgradnju železničke pruge do mađarske granice, što je projekat koji se planira već godinama a bez koga Rijeka teško može efikasno da se takmiči sa Koprom i Trstom.

Vladimir Adonov

Biznis & finansije 240/241, decembar 2025/januar 2026.

Foto: HappyWindow, Depositphotos

26. јануар 2026. 0 komentara

Ekonomija

Četiri žene vode našu najuspešniju firmu u oblasti žičarstva

by bifadmin 26. јануар 2026.

Majka i tri ćerke iz Aranđelovca uspešno vode kompaniju Žica promet plus koja proizvodi žičane ograde i prodaje ih po sistemu „ključ u ruke“.

Kako piše portal Priče sa Dušom, pomenuto preduzeće je 1993. osnovao Miroslav Đorđević, do tada turistički radnik. Prvo je radila kao samostalna zanatska radionica u garaži porodične kuće u Aranđelovcu od 25 kvadratnih metara, a da bi kupio prvu mašinu za pletenje žice Miroslav je morao da proda automobil. Kada se dokazao kvalitetom broj kupaca je počeo da raste.

Nažalost, rano je preminuo, pa je u posao prvo ušla njegova supruga Vera, a sledile su je ćerke Nevena Đorđević, Katarina Ivanović i Milena Milosavljević.

„Jednog dana smo sele i dogovorile se šta će koja da radi. Ja sam preuzela investicije, ugovore i finansije, Nevena komercijalni deo domaćeg i inostranog poslovanja, Milena kadrovski deo i marketing, a mama se povukla i posvetila unucima“, priča Katarina i dodaje da međutim još uvek učestvuje u humanitarnim akcijama koje kompanija sprovodi i brizi o radnicima.

No, i ćerke su nastavile da razvijaju firmu podjednako domaćinski. Oko 70 zaposlenih u Žica prometu plus radi duže od 15 godina, u kompaniji se neguju porodične vrednosti, jednom godišnje se organizuju trodnevna zajednička putovanja za ceo kolektiv, a u trenucima odmora se jede povrće i voće koje su radnici uzgajali kod svojih kuća na selu. Sve je baš onako kao što je osnivač Miroslav Đorđević govorio – da „iza svakog uspešnog čoveka stoji zdrava i stabilna porodica“.

Od garaže u Aranđelovcu do Novaka Đokovića

Posao se razvijao postepeno i održivo sve dok nisu među prvima na Balkanu ponudili putarska farmer pletiva koja se koriste za zaštitu auto-puteva, kao i pletiva za zaštitu puteva od odrona, zaštitu vodotokova… Tada su zabeležili veliki rast.

“Nakon 2015. proširili smo poslovni prostor u Vrbici, prvo sa dodatnih 500, pa sa još 1.500 na istoj lokaciji, da bismo na kraju ukupno stigli do 10.000 kvadrata proizvodnog prostora”, kaže Katarina i dodaje da su sestre, majka i ona ponosne na brojne projekte: od ograđivanja najveće deponije kod nas u Vinči (240 hektara), zatim deponije u Rumi i u Kaleniću kod Uba do projekata koje su radile za Novaka Đokovića i Janka Tipsarevića.

Danas iz njihovog pogona godišnje izađe oko 4 miliona jedinica gotovog proizvoda. Svoje proizvode prodaju i firmama i fizičkim licima, i to najčešće ograde za dvorišta, za voćnjake ili njive, teniske terene i slično.

Izvor: Priče sa dušom

Foto: Vijjudurgam, Pixabay

26. јануар 2026. 0 komentara

Noviji članci

Stariji članci