Kompanije u domaćem agrobiznisu procenjuju da će najtraženija zanimanja u narednom periodu biti mehatroničari, tehnolozi, inženjeri za zaštitu bilja, stručnjaci za životnu sredinu, ali i mesari i vozači. Iako je agrobiznis jedna od najvažnijih industrija u Srbiji, u ovoj delatnosti najsloženijim poslovima se bavi tek 5 do 9% zaposlenih.
Gotovo četvrtina stanovništva Srbije posredno je uključena u poljoprivrednu proizvodnju, a skoro 10% ukupne radne snage neposredno se bavi preradom poljoprivrednih proizvoda i proizvodnjom prehrambenih proizvoda.
U domaćem agrobiznisu je, prema podacima APR-a, registrovano skoro 12.900 aktivnih preduzeća, koja zapošljavaju oko 150.300 ljudi. Iako samo 0,64% aktivnih preduzeća u sektoru agrobiznisa čine velika preduzeća, u njima je zaposleno čak 45% od ukupnog broja zaposlenih. Samo 12% zaposlenih radi u mikro preduzećima, koja su daleko najbrojnija, budući da čine 87% od ukupnog broja aktivnih preduzeća u ovoj delatnosti, navodi se u istraživanju Ekonomskog fakulteta u Beogradu o perspektivnim zanimanjima u agrobiznisu.
Sprovedene analize su pokazale da je najveći broj zaposlenih lica u oblasti trgovine na malo poljoprivrednim proizvodima (oko 40%) i proizvodnji hrane biljnog porekla (30%), nakon čega slede i oblasti proizvodnje hrane životinjskog porekla, gajenja biljaka i uzgoja životinja. Među preduzećima koja posluju sa dobitkom, 80% radi u sektoru gajenja biljaka, proizvodnje hrane biljnog porekla, trgovine na veliko i trgovine na malo, pa se može očekivati i dalji rast zapošljavanja u ovim delovima agrobiznisa.
Preovlađuju muškarci sa srednjom školom
U svim oblastima agrobiznisa preovlađuju radnici sa srednjim nivoom obrazovanja, koje obuhvata maksimalno završenu četvorogodišnju školu (oko 90%). Iznadprosečna zastupljenost radnika sa visokim nivoom obrazovanja karakteristična je za uslužne delatnosti u poljoprivredi (18%) i proizvodnju mešovite hrane (12%).
Teški uslovi rada u pojedinim sektorima agrobiznisa (uzgoj životinja, prerada mesa i slično) kao posledicu imaju manji broj mladih i žena među zaposlenima, ali i učešće nižekvalifikovanih radnika na pojedinim pozicijama. U starosnoj strukturi dominiraju zaposleni starosti između 30 i 54 godine, sa učešćem od 60 do 70% u ukupnom broju radnika.
Natprosečno učešće zaposlenih starosti ispod 30 godina, karakteristično je za oblasti trgovine na malo poljoprivrednim proizvodima i mešovite proizvodnje. Veći broj žena u agrobiznisu je zaposlen u oblasti trgovine na malo poljoprivrednim proizvodima (na jednog zaposlenog muškarca dolazi 2,4 žena), dok je u svim ostalim oblastima agrobiznisa, izuzev proizvodnje hrane biljnog porekla, dominantno učešće muškaraca. Najveće učešće nižekvalifikovanih radnika na pojedinim pozicijama je prisutno u oblasti uzgoja životinja (28%).
Samo trećina ima odgovarajuće kvalifikacije
U svim oblastima agrobiznisa, izuzev trgovine na malo poljoprivrednim proizvodima, u proseku oko 35% radnih mesta zahteva kvalifikacije iz oblasti agrobiznisa, dok se 65% radnih mesta odnosi na zanimanja koja zahtevaju kvalifikacije iz drugih oblasti. I pored toga, na radnim mestima koja zahtevaju kvalifikacije iz oblasti agrobiznisa zaposleno je svega 33% radnika koji imaju odgovarajuće kvalifikacije, odnosno koji su školovani za rad u oblasti agrobiznisa.
Analizom podataka prikupljenih iz različitih izvora, došlo se do zaključka da je najveći broj zaposlenih angažovan na sledećim zanimanjima: poljoprivredni tehničar za proizvodnju bilja, prehrambeni tehničar, tehničar za biotehnologiju, veterinarski tehničar, prerađivač hrane i pića, pekar, mesar i rukovalac poljoprivrednih mašina. Takođe je zapažena povećana potreba za radnicima u kompanijama koje se bave preradom i proizvodnjom hrane i pića.
Među preduzećima koje su anketirali stručnjaci Ekonomskog fakulteta za potrebe istraživanja, mali broj je morao da smanji broj zaposlenih, dok većina prognozira povećanu tražnju za radnicima.
Minimalno učešće najsloženijih poslova
Kada su u pitanju nivo i oblast obrazovanja zaposlenih, odgovori anketiranih preduzeća potvrđuju podatke dobijene iz drugih izvora. Najveći deo zaposlenih u preduzećima iz oblasti poljoprivrede (70-80%) obavlja jednostavne manuelne poslove. U proseku tek oko 9% pozicija u preduzećima podrazumevaju poslove koji zahtevaju visok nivo sposobnosti vezanih za usku delatnost poslovanja, dok ostali zaposleni obavljaju pomoćne aktivnosti (vođenje kadrova, finansije, pravna služba, marketing, i slično).
Kada su u pitanju preduzeća iz oblasti prerade poljoprivrednih proizvoda, najveće prosečno učešće imaju poslovi koji podrazumevaju jednostavne poslove u preradi (oko 55%), zatim nešto složeniji poslovi rukovaoca mašina za proizvodnju i preradu (oko 23%), a najmanji udeo čine najsloženiji poslovi (5-9% zaposlenih). Ostali zaposleni u preduzeću rade na poslovima koje ne predstavljaju osnovu delatnost preduzeća.
Mladi nemotivisani za usavršavanje
Ankete su pokazale da, bez obzira na prethodno obrazovanje i posao koji radnik obavlja, prosečno vreme uvođenja u posao iznosi oko tri meseca, što je relativno kratko. Ovaj podatak može sugerisati da ne postoje značajniji nedostaci u znanju i veštinama koje kandidati donose sa sobom na novi posao, ali ipak treba uzeti u obzir i specifičnu strukturu poslova koji se obavljaju u sektoru agrobiznisa, odnosno da preovlađuju manuelni poslovi, ističe se u istraživanju.
Sa druge strane, gotovo dve trećine anketiranih preduzeća je ocenilo da se suočava sa problemima prilikom pronalaženja odgovarajućih kandidata za posao. Ovo se opet može povezati sa problemima u pojedinim sektorima, kao što su uslovi rada, nivo zarada i slično.
Kada su u pitanju veštine radnika angažovanih na poslovima koji zahtevaju završenu srednju školu ili dodatnu specijalizaciju, preduzeća se suočavaju sa nedostacima stručnih i komunikacionih veština, kao i sa nedostatkom bilo kakvog praktičnog iskustva u delatnosti za koju se kandidat prijavljuje. Još jedan problem koji se javlja, naročito kod mladih, je nedostatak motivacije, želje za učenjem i usavršavanjem.
Kada su u pitanju radnici na poslovima koji podrazumevaju viši stepen kompleksnosti poslova, većina preduzeća ima problem sa pronalaženjem zaposlenih sa odgovarajućim radnim iskustvom. Znatno veći nedostaci profesionalno-tehničkih veština kod poslova na kojima se zapošljavaju radnici sa završenom srednjom školom ukazuju na veću disproporciju znanja koja učenici dobijaju u srednjim školama u odnosu na ono što je u praksi potrebno. Preduzeća ukazuju da je odsustvo funkcionalne prakse kod velikog broja obrazovnih profila u srednjim školama jedan od najvećih nedostataka sa kojima se suočavaju.
Najperspektivnija zanimanja
Zanimanja za koja se očekuje viši nivo kvalifikacija su dominanto vezana za delatnost poslovanja preduzeća i obuhvataju najčešće različite tipove tehnologa, agronoma, veterinara, hemičara, inženjera stočarstva i sličnih kvalifikacija.
Veliki broj preduzeća ističe da usled sve veće automatizacije i mehanizacije procesa proizvodnje ima potrebu za zanimanjem „mehatroničar“, koji bi imao visok stepen znanja iz automatike, mehanike i elektronike, uz poznavanje osnovnih elemenata prehrambene tehnologije. Drugo zanimanje za kojim se očekuje rast potreba je profil tehnologa sa fokusom na prehranu ili proizvodnju voća i povrća, u zavisnosti od tipa preduzeća.
Ostala zanimanja koja će u narednom periodu biti tražena obuhvataju pozicije inženjera zaštite bilja, životne sredine i par jednostavnih zanimanja poput mesara, vozača i smenovođa.