Home Tags Posts tagged with "akcije"
Tag:

akcije

EkonomijaVesti

AstraZeneka prodala je svoj udeo od 7,7 odsto u kompaniji Moderna za više od milijardu dolara

by bifadmin

Britansko-švedska firma AstraZeneka prodala je svoj udeo od 7,7 odsto u kompaniji Moderna za više od milijardu dolara nakon što su akcije američke biotehnološke firme porasle zahvaljujući tržišnom prodoru njene vakcine protiv korona virusa, objavio je londonski Tajms.

U tekstu Tajmsa se napominje da nije poznato kada je AstraZeneka prodala svoj udeo u Moderni, s kojom planira da nastavi partnerstvo u proizvodnji lekova za druge bolesti.

AstraZeneka bi mogla u budućnosti da prodaje na komercijalnoj osnovi svoju vakcinu protiv kovida, razvijenu u saradnji sa Univerzitetom Oksford, ako virus postane endemičan, dodaje se u tekstu.

Moderna, čija je vakcina odobrena za hitnu upotrebu u Sjedinjenim Državama, saopštila je prošle nedelje da ove godine očekuje prodaju ovog cepiva u iznosu od 18,4 milijarde dolara.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Najveći evropski centar za trgovanje akcijama postao Amsterdam

by bifadmin

Amsterdam je svrgnuo London s pozicije najvećeg evropskog centra za trgovanje akcijama nakon što je Velika Britanija napustila jedinstveno tržište Evropske unije a usput je „pokupio” i deo britanskog poslovanja s finansijskim derivatima.

Promet na glavnoj holandskoj berzi iznosio je u januaru 9,2 milijarde evra dnevno (11,15 milijardi dolara), u odnosu na 8,6 milijardi evra na Londonskoj berzi, prema podacima berze Sboe, koja posluje u oba grada, prenosi Reuters.

Prošle godine, prosečan promet na berzi u Londonu iznosio je 17,5 milijardi evra, Frankfurt je bio drugi sa 5,9 milijardi, a Amsterdam šesti sa 2,6 milijardi evra, naveli su iz „Sboe berze”.

Londonski Siti je dugo upozoravao na posledice napuštanja jedinstvenog tržišta EU bez adekvatnog sporazuma u oblasti trgovine uslugama, posebno finansijskim, koje su pre Brexita imale udeo od preko 10 odsto u poreskim prihodima Velike Britanije.

Berzanski zvaničnici kažu da će prelazak iz Londona u Amsterdam verovatno biti trajan, jer EU nije pokazala znake odustajanja od svog stava da se akcijama denominovanim u evru mora trgovati u Uniji, čije je unutrašnje tržište Britanija napustila 1. januara.

Reuters dodaje da je 4. januara preko 6,0 milijardi evra dnevnog trgovanja „otišlo” iz Londona na platforme sa sedištem u EU.

ICE berza je ove nedjelje najavila da će se trgovina emisijama ugljenika Evropske unije preseliti iz Londona u Amsterdam tokom drugog kvartala 2021.

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Domaće berzansko tržište već duže vreme kuburi sa ogromnim strukturnim problemima

by bifadmin

Iza nas je već neko vreme 2020. godina, po mnogo čemu „luda“ i jedinstvena u, nažalost, lošem smislu. Sve što se događalo širom planete uticalo je i na kretanja na svetskim berzama.

I pre nego što globalna pandemija punom snagom udarila u martu, bilo je velikih promena u ceni nafte, izazvanih sukobom na tom polju između Rusije i Saudijske Arabije, a koji je uticao i na situaciju u SAD. Kada je širom sveta krenulo zatvaranje skočila je tražnja za zlatom, što je trend koji se često javlja u vremenima krize i neizvesnosti.

Potom je usledio „svetski rad od kuće“, a to je dovelo do skoka akcija sada već svima poznatog ZOOM-a. Treba reći da je ovo generalno bila odlična godina za tehnološke aplikacije. Naravno, ne treba zaboraviti ni određene farmacetske kompanije, koje su zbog čitave pandemije ušle u priču oko proizvodnje vakcina.

Od sve ove dinamike naša, Beogradska berza – nije videla ništa. Čak je promet u 2020. godini bio neverovatnih 80% niži nego ranije. Zašto je to ovako i da li ima nade da će se stvari promeniti na bolje, analizira Nenad Gujaničić, glavni broker Momentum Securities.

Šta je, po vašem mišljenju, glavni razlog za ovako drastičnu razliku u prometu na svetskim i na našoj berzi?

– Domaće berzansko tržište već duže vreme kuburi sa ogromnim strukturnim problemima koji se po pravilu najviše vide u kriznim situacijama. Iz godine u godinu sve je manji broj kvalitetnih investicionih alternativa na Beogradskoj berzi, prava manjinskih akcionara su hronično na veoma niskom nivou, pa otuda i ne čudi veoma niska likvidnost (niski prometi) koji dodatno odbijaju krupnije investitore. Tako se i u ovoj godini mogu na prste ruke nabrojati krupniji portfeljni investitori, dok je broj inostranih ulagača koji su pre desetak godina dominirali berzom više nego simobličan.

Da li na ovako stanje uticala “samo” kriza ili postoje i neki dodatni faktori zbog koje naša berza ne prati svetske trendove?

– Svakako je veoma teško porediti našu berzu sa svetskim pandanima ali je činjenica da mnogo zaostajemo i za regionalnim berzama poput zagrebačke i ljubljanske, dok je berza u Bukureštno mnogo razvijenija i od spomenute dve. Naša berza je ostala na tranzicionom nivou i nikada nije uspela da se profiliše kao mesto gde bi kompanije prikupile kapital i tako omogućile sopstveni rast i razvoj. Sve dok ova veza ne postoji, teško se može govoriti o pravom berzanskom tržištu, dok u osnovi ovog problema stoji nespremnost političkih i poslovnih elita da prihvate osnovno načelo berzanskog poslovanja, a to je polaganje računa.

Kako se ovako stanje na domaćoj berzi može promeniti? Da li je realno očekivati takvu vrstu promene u neko dogledno vreme?

– Izgubljeno poverenje se svakako ne može brzo vratiti čak i da se momentalno započne sa sprovođenjem neophodnih promena. Glavna prepreka je nepostojanje političke volje za obezbeđivanjem valjanog investicionog ambijenta u čijoj osnovi stoji ravnopravnost svih učesnika zasnovana na funkcionisanju institucija. Dakle, za funkcionisanje celog sistema nije dovoljna samo berza, već i valjane institucije poput regulatora, ali i efikasno funkcionisanja sudstva – zaključak je Nenada Gujaničića.

Izvor: Kamatica

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Kako „gejmifikacija“ Volstrita utiče na trgovinu akcijama u Srbiji

by bifadmin

Neočekivani efekti trgovine akcijama kompanije GameStop, uzdrmali su finansijski svet i promenili su način na koji mnogi posmatraju berzansko poslovanje. Društvene mreže su još jednom pokazale da igra velikih brojeva može naškoditi i iskusnim profesionalcima i umnogome menja svet u kojem živimo. Brojni stručnjaci ovaj jedinstveni slučaj nazivaju i „gejmifikacijom Volstrita“.

Ono u čemu se svi slažu je da će trenutna dešavanja doneti promene na globalnom finansijskom tržištu. Prvi očekivani trend je povećanje zainteresovanosti fizičkih lica za kupovinu i prodaju akcija. Digitalizacija i svima dostupan internet doprineće da se ovakvi disruptivni slučajevi i dalje dešavaju, a ono što zabrinjava je nedovoljno poznavanje tržišta od strane pojedinačnih kupaca akcija i donošenje značajnih investicionih odluka na osnovu onoga što piše na društvenim mrežama, kao što je Reddit. Nove aplikacije za besplatno direktno berzansko poslovanje poput RobinHood-a će nakon GameStop sage nastaviti da se pojavljuju, ali je upitno da li je ovakav vid investiranja dugoročno bezbedan.

„Zaključak nakon GameStop slučaja je to da su online platforme koje pružaju usluge trgovine pokazale velike nedostatke. Od tada su svakodnevno na udaru široke javnosti jer su prvi put u istoriji zabranile, a kasnije i ograničile kupovinu akcijama koje su kao GameStop imale ogromne skokove, pravdajući to time da klirinške kuće nisu u stanju da obrade i saldiraju toliku količinu transakcija. U bliskoj budućnosti se dovodi u pitanje i opstanak nekih od njih jer će verovatno pretrpeti ogromne potencijalne štete od tužbi koje uveliko stižu“, objašnjava Željko Devčić, direktor Direkcije za finansijska tržišta Vojvođanske banke.

U našoj zemlji mali broj institucija nudi berzansko posredovanje, a jedna od njih je upravo Vojvođanska banka. „U Srbiji u segmentu trgovanja akcijama servisiramo sve vrste klijenata – institucionalne, pravna lica i fizička lica koja ulažu na domaćoj berzi, evropskim i severnoameričkim berzama. Što se tiče iznosa ulaganja, kreće se u rasponu od 5.000 evra pa do nekoliko desetina hiljada evra u segmentu fizičkih lica. Naši klijenti su i fondovi koji upravljaju i sa više milijardi evra vrednom imovinom. Ako govorimo o finansijskim odlukama koje klijenti donose, one zavise od risk profila svakog pojedinačnog klijenta, koji rade na različitim strategijama i u različitim vremenskim okvirima”, napominje Devčić iz Vojvođanske banke.

Stručnjaci naglašavaju da ukoliko fizička lica odluče da se samostalno bave trgovinom akcijama, bez posrednika, moraju da budu spremni da se edukuju u kontinuitetu, redovno prate sve promene i reaguju na njih brzo, jer se finansijsko tržište stalno menja. Upravo je banka institucija koja u ovakvim situacijama pruža sigurnost. Novac se ne šalje u inostranstvo na račune brokerskih platformi koje u današnjem vremenu daju za pravo da na štetu svojih ulagača i protiv regulative dovode svoje klijente u vrlo nezavidan položaj. „Nakon spajanja Vojvođanske banke i OTP banke Srbija koje očekujemo u maju 2021. godine, klijentima ćemo pružati dodatne usluge kroz investiciono savetovanje i portfolio menadžment kako bi klijenti imali uvek pri ruci profesionalca koji je obučen da odgovori izazovima i pruži pravovremen, kvalitetan savet“, kažu iz Vojvođanske banke.

Podsetimo, GameStop je lanac preko 5000 prodavnica koji prodaje gejmersku opremu. Zbog pandemije poseta prodavnicama je pala jer su kupci naručivali onlajn. Hedž fond Melvin Capital kao i mnogi drugi su probali da iskoriste taj momenat i „shortuju“ njihove akcije. Mehanizam „short selling-a“ funkcioniše tako što je fond u ovom slučaju pozajmio akcije GameStop-a očekujući da padnu i nakon toga zaradi nadajući se da će ih kupiti po nižoj ceni i vratiti pozajmicu. Prema poslednjem izveštaju, neki od fondova koji su učestvovali u „shortovanju“ GameStop akcija su izgubili 53 odsto kapitala usled ogromnog skoka tih akcija uzrokovanog pojedinačnim investitorima na koje su objave na društvenim mrežama uticale da kupuju GameStop akcije. Ovi fondovi su morali da zatvore svoju „short“ poziciju po 50 puta višoj ceni i uknjiže milijarde dolara gubitaka.

„Ubrzo nakon pucanja cenovnog “balona”, akcije GameStopa su se vratile (pale) na uobičajeni vrednosni nivo, što je prouzrokovalo ponovne gubitke velikog broja individualnih investitora. Upravo ovakve situacije predstavljaju odličan primer važnosti postojanja stručnog investicionog savetovanja od strane profesionalca koji razume mehanizme tržišta i u turbulentnim uslovima“, zaključuju u Vojvođanskoj banci.

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

NLB banka teško do željenog praga za prinudni otkup akcija

by bifadmin

Slovenačka NLB banka, koja je vlasnik 83,23 odsto kapitala Komercijalne banke, planira da preuzme preostale obične i celokupnu emisiju prioritetnih akcija i postane vlasnik 90 odsto kapitala te banke, rekao je danas predstavnik brokerske kuće Momentum Nenad Gujaničić.

„Cilj većinskog vlasnika NLB banke je verovatno da dostigne prag od 90 odsto akcija i da prinudnim otkupom akcija malih akcionara postane vlasnik 100 odsto kapitala“, rekao je Gujaničić za Betu.

NLB banka obavestila je pre dva dana vlasnike akcija Komercijalne banke o nameri da otkupi 2,82 miliona običnih akcija banke, što je 16,77 odsto od ukupnog broja, kao i 373.510 prioritetnih akcija, a to je 100 odsto od ukupnog broja.

Većinski vlasnik nema obavezu i prema manjinskim akcionarima

Ponuda manjinskim akcionarima, je prema njegovim rečima, došla kao iznenađenje jer prema zakonima Srbije kupovinom akcija od države većinski vlasnik nema istu obavezu i prema manjinskim akcionarima „što najbolje pokazuje koliko su zaštićeni“.

Gujaničić je rekao da se Komercijalna banka neće kotirati na Beogradskoj berzi ako NLB banka postane vlasnik 100 odsto kapitala te banke čime se smanjuje potencijalni obim trgovanja na berzi i urušava domaće tržište kapitala.

Kada se, kako je rekao, neka kompanija povuče sa berze ona prelazi u niži nivo organizacione forme koji podrazumeva manje transparentno poslovanje jer kompanija ne mora da objavljuje kvartalne finansijske izveštaje pošto ima samo jednog akcionara.

U slučaju banaka, ta transparentnost je, prema njegovim rečima, ipak nešto veća jer zakoni i Narodna banka Srbije nalažu objavljivanje nerevidiranih tromesečnih finansijskih izveštaja.

Država Srbija i njene institucije, prema rečima Gujaničića, godinama ne jačaju berzu, odnosno, nedelovanjem je urušavaju.

„Primer Komercijalne banke govori u prilog tome jer je naša država mogla privatizovati Komercijalnu banku inicijalnom javnom ponudom akcija kao što je to uradila slovenačka država sa NLB bankom“, rekao je Gujaničić.

Dodao je da NLB banka prodata inicijalnom javnom ponudom, država Slovenija je zadržala vlasništvo u njoj od 25 odsto i banka se kotira na berzi u Ljubljani.

Vlasništvo u Komercijalnoj banci divesifikovano

Gujaničić je rekao da je preostalo vlasništvo u Komercijalnoj banci divesifikovano i da možda neće biti lako NLB banci da otkupi 6,77 odsto kapitala kako bi dostigla udeo od 90 odsto, ali i „ako se to ne desi ovaj put svakako će se desiti veoma brzo i banka će biti delistirana sa berze“.

NLB je najavila da će ponuda za preuzimanje biti objavljena po dobijanju odobrenja Komisije za hartije od vrednosti.

Ta banka je krajem prošle godine preuzela 83,23 odsto običnih akcija Komercijalne banke za 387 miliona evra, što je 27,65 evra odnosno 3.250 dinara po akciji, a to će, kako je ocenio Gujaničić, verovatno biti i cena u očekivanoj ponudi za preuzimanje akcija.

Prioritetne akcije su, kako je rekao, prema aktuelnoj regulativi likvidne, pa će minimalna cena u ponudi za preuzimanje biti 935 dinara.

NLB baci će, kako je rekao, biti teško da dođe do željenog praga za prinudni otkup s obzirom na to da se celokupna emisija akcija nalazi u rukama većeg broja malih akcionara.

Komercijalna banka je, prema njegovim rečima, trenutno druga po veličini kompanija na Beogradskoj berzi i njeno delistiranje će predstavljati veliki gubitak za tržište.

„Od velikih kompanija na berzi ostaje samo Naftna industrija Srbije (NIS) u kojoj država ima 30 odsto vlasništva, pored Gazproma koji je većinski vlasnik sa 56,2 odsto“, rekao je Gujaničić.

Istakao je da „ostale velike domaće kompanije država i dalje drži pod ‘staklenim’ zvonom, posebno Telekom Srbije koji je akcionarsko drušvo sa pet miliona akcionara već više od osam godina“.

„Sličnim putem će, verovatno ići i Elektroprivreda Srbije (EPS) čije akcije građani treba besplatno da dobiju, što najbolje pokazuje da ne postoji politička volja za transparentno poslovanje velikih domaćih kompanija“, rekao je Gujaničić.

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Veliki investitori su „šortovali“ akcije

by bifadmin

Veliki investitori očekivali su da cene akcija određenih kompanija padnu, na čemu bi, trgujući na berzi, zaradili. Mali investitori – “obični” ljudi organizovano su se upustili u trgovanje na Vol stritu akcijama tih istih kompanija i tako im podigli cenu, čime su velike igrače oterali u ogromne finansijske gubitke. Poznato je da su dometi berzanskih zbivanja na američkom finansijskom tržištu globalni. Mogu li “uzdrmati” i domaće?

Aktuelna situacija na Vol stritu, po mišljenju Nenada Gujaničića, berzanskog analitičara, neće ostaviti posledice po domaće finansijsko tržište.

„Kada govorimo o aktuelnoj situaciji na Volstritu, posledice po domaće finansijsko tržište ne postoje. Domaća berza je izuzetno nerazvijena, ne postoji masovnost učesnika na tržištu, niti postoji lepeza finansijskih instrumenata koji se trenutno koriste u velikom sukobu pojedinačnih investitora organizovanih preko društvenih mreža i velikih investicionih fondova. Jedino prelivanje koje postoji odnosi se na domaće investitore koji su učestvovali u trgovanju ovim akcijama i na berzanske posrednike koji su zbog toga imali veći obim posla“, kaže za portal N1 Nenad Gujaničić, koji je i glavni broker brokersko-dilerskog društva „Momentum Securities“.

Veliki investitori su „šortovali“ akcije – pozajmili ih, zatim prodali po jednoj ceni (višoj), očekujući da će ona u budućnosti da padne, kada bi ih otkupili po nižoj ceni i vratili, a na razlici zaradili.

„Shortsale“ (prodaja akcija na prazno) je tehnika trgovanja kojom se investitori kade na pad cene akcija i to tako što ciljanu akciju ne poseduju već je pozajme od svog brokera (investicione banke) sa idejom da je kupe po nižoj ceni, potom vrate svom brokeru i time zarade na razlici u ceni“, navodi Gujaničić.

Kako objašnjava – ukoliko je ta prognoza loša, pa dođe do rasta cene akcije, investitor mora da zatvori ovu poziciju kupovinom na tržištu po višoj ceni i time pravi gubitak.

Mala verovatnoća da će propasti fondovi

„Što brže raste cena akcije investitor koji ju je ‘šortovao’ trpi sve veće gubitke pa često žuri da zatvori poziciju dodatno gurajući cenu na tržištu (mora akciju da kupi na samoj berzi podstičući tražnju). U aktuelnoj priči na Vol stritu, gomila pojedinačnih investitora je ‘napala ‘akcije gde fondovi imaju izražene ‘šort ‘ pozicije, što je dovelo do snažnog rasta ovih akcija jer su mnogi od tih igrača (fondova) požurili da zatvore poziciju pošto je rast bio veoma jak. To je u veoma kratkom roku podiglo vrednost akcija nekoliko puta što je fenomen koji se zaista retko viđa“, objašnjava Gujaničić.

Gujaničić ocenjuje da je mala verovatnoća da će propasti fondovi koji su uvučeni u ovu igru, pod uslovom da njihova “šort” pozicija nije ekstremno velika.

„Ono što je bitno napomenuti jeste da gubitak prilikom ‘šortovanja’ može da bude ekstremno veliki za razliku od klasične kupovine akcija gde možete da izgubite samo onoliko koliko ste uložili. Kod ‘šortovanja’, ukoliko odmah ne zatvorite poziciju kada akcija počne da raste, gubitak može da bude nekoliko puta veći od incijalnog ulaganja, srazmerno skoku cene akcije. Fondovi su u većini slučajeva zarađivali prilikom ‘šortovanja’, pa će nakon ovih dešavanja biti mnogo oprezniji u posezanju za ovom investicionom strategijom“, ocenjuje Gujaničić.

Racionalni investitori koji su ušli u ovu priču, kaže, imaju jasan motiv.

Fondovi će morati da zatvore ‘šort’ poziciju

„Njihova ideja je da će fondovi morati da zatvore ‘šort’ poziciju i da će im prodati svoje akcije uz zaradu od nekoliko stotina procenata. Naravno, jasno je da će ovakav posao napraviti samo oni najiskusniji, dok će biti dosta pojedinačnih investitora koji će uskočiti u igru na vrhu piramide i veoma dugo trpeti gubitke na ovom poslu“, navodi on.

Za same kompanije, čijim se akcijama trguje, prema rečima Nenada Gujaničića, prilično je loše da imaju veliku fluktuaciju u ceni akcija, pa čak i kada idu naviše, jer je očigledno da je u njihovoj osnovi špekulacija.

„Dugoročno, ovakve kompanije će platiti cenu time što će im biti ograničena mogućnost u prikupljanju kapitala jer će biti teže investitore ubediti da kupuju akcije ove firme po nekoj xy ceni kada kompanija reši da finansira neki novi projekat. Dakle, biće znatno otežano finansiranje ovih kompanija, što je osnovna svrha neke kompanije da se pojavi na berzi“, zaključuje Gujaničić.

Aleksander Segedi, poreski savetnik, međutim, očekuje da će ovako veliki događaj daleko odjeknuti i da će uticaj biti globalan.

On podseća da veliki fondovi uvek u svom portfoliju sadrže novac manjih fondova, među kojima su i investicioni fondovi banaka.

„Razvoj situacije je još uvek dosta neizvestan, ali je moguće da ukoliko dođe do propasti jednog ili više hedž fondova – da se šteta kolateralno prenese i na banke koje posluju na domaćem tržištu, ako nikako drugačije – a onda kroz vrednost Euribora. To za sobom direktno povlači i cenu kredita na domaćem tržištu, što, opet, može da utiče i na cenu sirovina, a i na cenu usluga, i time će, u stvari, uticati na globalnu ekonomiju, koje smo i mi deo“, navodi Segedi.

Izvor: N1info

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Tehnološke akcije najveće ovogodišnje dobitnice

by bifadmin

Već je jasno da su tehnološke akcije najveće ovogodišnje dobitnice.

Recimo, Tesla je uzletela neverovatnih 670 odsto, Amazon „samo“ 70. U međuvremenu, sve više bledi tzv. value model investiranja na temelju analize poslovnih bilans

i i kupovine temeljno podcenjenih akcija.

Ovaj model ulaganja utemeljio je još Benjamin Graham u svojoj knjizi Plavi investitor pre Drugog svetskog rata, a milijarder Voren Bafet, naravno, pobrao je svetsku slavu ovom filozofijom ulaganja. Problem je, kako piše „The Economist“, u tome što je ovaj koncept doneo loše rezultate tokom poslednje decenije, prenosi Seebiz.

Ko god je pre deset godina uložio jedan dolar u „value“ akcije, danas ima samo 2,5 dolara, dok je tržište u celini naraslo 3,45 i 4,65 dolara ako iz proračuna izbacimo „value“ akcije. Industrija upravljanja imovinom je pod velikim pritiskom, strategije koje su uvek donosile rezultate ovog puta ne rade.

Naravno, preokret se može dogoditi brzo, baš kao i na prelazu vekova, kada su investitori vrednosti imali loše rezultate između 1998. i 2000. godine, a onda je usledilo pucanje balona u tehnološkom sektoru i stvari su odjednom izgledale drugačije.

Pre svega, „value“ investitori moraju uzeti u obzir dve radikalne promene u globalnoj ekonomiji.

Prva promena odnosi se na rastuću ulogu nematerijalne imovine u bilancama preduzeća (u SAD-u one već čine trećinu ulaganja), a druga je sve veća važnost eksternalija, troškova za koje je kompanija odgovorna, ali odbija da plati. Prema današnjoj doktrini, svaki value investitor trebalo bi da se nakrca akcijama automobilskih i naftnih kompanija, čija budućnost takođe zavisi o njihovom velikom otisku ugljen-dioksida.

Povećavanjem regulacije ti troškovi će biti još veći. Ukratko, ako je Graham pre gotovo stotinu godina napisao da je stari način ulaganja postao beskoristan, čini se da je sada vreme za novu investicijsku paradigmu.

Izvor: Blic

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Da li je moralno da farmaceuti koji razvijaju vakcine protiv korone prodaju akcije?

by bifadmin

Direktori nekoliko američkih farmaceutskih kompanija koje razvijaju vakcinu protiv Kovida-19 zaradili su istovremeno na prodaji kompanijskih akcija više od 145 miliona dolara. Sada se pokrenulo pitanje da li se takvi potezi mogu smatrati moralnim u jeku jedne od najvećih zdravstvenih kriza u ljudskoj istoriji.

Na dan kada je američki farmaceutski gigant Fajzer objavio preliminarne podatke koji pokazuju da je njihova vakcina efikasna 90 odsto u sprečavanju zaraze korona virusom, izvršni direktor kompanije Albert Bourla je prodao kompanijske akcije u vrednosti od 5,6 miliona dolara.

Potez nije nezakonit, ističu u Fajzeru, u skladu je s propisima koji dozvoljavaju direktorima da prodaju akcije kompanije po unapred utvrđenim pravilima, uz unapred dogovoren datum i cenu, kako bi se izbegla sumnja u trgovinu na osnovu „isajderskih“ informacija.

Cena akcije skočila sa 19 na 90 dolara

Prema propisima koje je 2000. utvrdila Komisija za hartije od vrednosti i tržište akcija (SEC), odluka o prodaji ne može se menjati u poslednji čas.

U skladu s ovim propisima, nekoliko direktora američke farmaceutske kompanije  Moderna, proteklih meseci je prodalo akcije koje su vredele preko 100 miliona dolara.

Moderna nije na tržište plasirala nijedan proizvod još od kada je osnovana 2010. godine, ali vlada u Vašingtonu se obavezala da će kompaniji platiti do 2,5 milijardi dolara ako se njena vakcina protiv Kovida-19 pokaže delotvornom.

Kompanija je objavila da se vakcina pokazala efikasnom u 94,5 odsto slučajeva, a cena njene pojedinačne akcije je skočila na 90 dolara. Početkom godine je iznosila svega 19 dolara.

Kako američka vlada najavi podršku, tako direktori krenu u prodaju akcija

Direktor kompanije Novavaks je, pak, prodao 18. avgusta akcije ove kompanije  u ukupnoj vrednosti od 4,2 milijarde dolara, tek nešto više od mesec dana posle objave da će od vlade dobiti 1,6 milijardi dolara.

Od kada je zvanični Vašington odlučio 15. maja da će preuzeti ulogu koordinatora u nastojanjima da se razvije vakcina za Kovid-19, do kraja avgusta direktori pet farmaceutskih kompanija su zaradili na prodaji akcija više od 145 miliona dolara, izračunalo je američko nezavisno Udruženje poreskih obveznika.

Ne samo moralno, već i pravno upitno

Profesor Univerziteta u Pensilvaniji Danijel Tejlor smatra Fajzerovo i Modernino pozivanje na propise „pravno upitnim“.

„Postavlja se pitanje kakvim su informacijama raspolagali direktori u trenutku kada su isplanirali trgovinu?“, objašnjava Tejlor, koji prati velike farmaceutske kompanije od izbijanja epidemije.

Bourla je prema saopštenju Fajzera 19. avgusta samo potvrdio prodaju akcija koju je odobrio još u februaru, „isti broj, uz istu cenu“.

Dan nakon toga, 20. avgusta, kompanija je objavila saopštenje u kojem je ocenila da su preliminarni rezultati kliničkih ispitivanja „pozitivni“.

Gde su se izgubile tolike priče o reputaciji?

Normalno je i poželjno podsticati direktore laboratorija da što pre razviju sigurnu i pouzdanu vakcinu, ističe Tejlor. Ali, dodaje, kada odluče da prodaju akcije, moraju da vode računa o ravnopravnoj utakmici, ne smeju koristiti prednost u odnosu na druge ulagače koju im garantuje bolja informisanost.

„Mislim da kompanije nisu shvatile da takva prodaja u trenutku kada broj slučajeva Kovida-19 naglo raste širom sveta može naštetiti ugledu“ objašnjava Tejlor.

Onemogućiti direktore da dođu u iskušenje

Profesor na Univerzitetu Kolorado, Bolder Bagat, specijalista za korporativno upravljanje, smatra da bi izvršnim direktorima trebalo zabraniti prodaju akcija sve dok od njihovog odlaska iz kompanije ne prođe godinu do dve.

„Ako su uložili mnogo novca u akcije i opcije, želeće da podignu cenu akcije što je više moguće, čak i ako to znači da neće podeliti sve informacije s ostalim ulagačima“, objašnjava Bagat.

On smatra da bi odbori u kompanijama morali striktno da vode računa da direktori ne padnu u iskušenje. „O njihovim postupcima ne bi trebalo suditi isključivo po kriterijumu da li je nešto dozvoljeno zakonom“, ističe Bagat. „Posebno u ovom trenutku, kada ljudi od njih očekuju izuzetno visok nivo odgovornosti“.

Upozorenje, ali o istrazi ništa

Iako u SEC-u nisu hteli da odgovore na pitanje agencije AFP da li su pokrenuli istragu o direktorima laboratorija koji su prodali akcije, njihov predsedavajući Džej Klejton oštro ih je upozorio u maju da poštuju najbolju praksu.

„Zašto biste uopšte rizikovali da se neko pita da li ste uradili nešto neprimereno?“ upozorio je tada Klejton.

Foto: Pixabay

 

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Direktor Frajzera prodao svoje akcije kada je objavljeno da je vakcina protiv korona virusa efikasna 90%

by bifadmin

Generalni direktor kompanije Fajzer Albert Burla prodao je svoje akcije na dan kada je objavljeno da je vakcina protiv korona virusa ove farmaceutske kuće efikasna 90 odsto.

On je tako zaradio 5,6 miliona dolara.

Transakcija koju je obavio direktor Fajzera je deo regularnog plana koji je Burla napravio da periodično prodaje svoje akcije.

Ovog puta je prodao 132.508 akcija po ceni od 41 dolara i zaradio blizu 5,6 miliona dolara.
Akcije Fajzera su u ponedeljak skočile za osam procenata, dok se u utorak nisu menjale. Juče su međutim, pale za jedan procenat.

Inače, slično rade mnogi direktori, a Džef Bezos prednjači u obimu prodaje.

Izvor: Bizinfo

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Akcije Rols-Rojsa potonule više od 88 odsto od početka godine

by bifadmin

Akcije Rols-Rojsa potonule više od 65 odsto juče nakon što je kompanija objavila da sprema privremeno zatvaranje fabrika.

Osim toga, saopšteno je da će Rols-Rojs zbog krize izazvane pandemijom i na druge načine smanjivati troškove i skraćivati radno vreme.
Prema izveštaju koji je prethodno objavio “Financial Times”, zaposleni u britanskoj firmi obavešteni su o novim merama “u vezi sa platama, beneficijama i mogućim prekidima proizvodnje”, usled smanjene tražnje za avionima.

Akcije Rols-Rojsa pale su 65,13 odsto i prodavale su se po 0,76 funti po deonici.

Koronavirus je u velikoj meri ugrozio poslovanje britanske kompanije čije su akcije od početka godine izgubile čak 88 procenata vrednosti u odnosu na vreme pre korone.

Izvor: Bankar.me

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci