Dramatičan rast energenata, prvo s pojavom pandemije kovid-19, a sada i zbog krize na relaciji Ruska Federacija–Ukrajina, podstakao je na razmišljanje o upotrebi biogoriva u transportu, ali i u poljoprivredi, budući da je ova grana privrede najveći korisnik dizela u našoj zemlji. Poseban razlog je taj što poljoprivrednici, pri obradi njiva, najčešće isitiču da je gorivo, bez kojeg se ne može početi nijedna setva, a ni žetva, skupo.
– Naša zemlja ne uvozi biodizel, a ni na jednoj benzinskoj pumpi se ne može kupiti dizel mešavina s biodizelom. Srbija ima sirovina za proizvodnju biodizela, ljude koji mogu da vode tehnologiju proizvodnje i pogone ukupnog kapaciteta oko 120.000 tona, ali nema pomoć države, bez koje ova proizvodnja ne može da opstane – kaže za Dnevnik profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu dr Milan Tomić.
Suncokret i soja gaje se kod nas na oko 450.000 hektara. Uljana repica na svega 25.000 hektara. Uzimajući u obzir potrebe stanovništva za hranom, za proizvodnju biodizela u Srbiji moguće je koristiti zemljište površine oko 242.000 hektara. Suncokret i uljana repica imaju visoke prinose ulja po hektaru (1 t/ha), što omogućava proizvodnju oko 242.000 tona biodizela godišnje. Razvojem efikasnog sistema sakupljanja otpadnih jestivih ulja iz restorana, domaćinstava i prehrambene industrije, moguće je proizvesti dodatnih 10.000 tona biodizela godišnje korišćenjem ove sirovine.
Proizvodnja biodizela u Srbiji danas je svedena na rad mikro pogona
Po rečima prof. dr Tomića, proizvodnja biodizela u Srbiji danas je svedena na rad mikro pogona kapaciteta 400 do 1.000 litara biodizela na dan.
– Pogoni su, uglavnom, u domaćinstvima poljoprivrednika koji biodizel koriste za sopstvene potrebe. Ali, iako ovakvi pogoni zahtevaju mala investiciona ulaganja, ekonomski neisplativo praćenje usaglašenosti karakteristika gotovog proizvoda sa standardom SRPS EN 14214 čine upotrebu biodizela proizvedenog u gazdinstvima rizičnim – kaže Tomić.
Sagovornik Dnevnika podseća da smo 2007. godine pokrenuli proizvodnju biodizela, ali je ona 2013. godine obustavljena zbog uvođena akciza na promet biodizela, pa je koštao skoro kao gorivo na bazi nafte i tako postao nekonkurentan u odnosu na evrodizel.
– Ukoliko bi se ponovo pokrenula proizvodnja biodizela, trebalo bi uraditi procenu vrednosti proizvodnje jer nisu poskupeli samo struja i gas, već i primarne poljoprivredne kulutre. Pre rasta cena u ukupnim troškovima proizvodnje biodizela troškovi sirovine (ulja) učestvovali su sa 85-90%. Danas, kada je cena suncokreta dostigla nivo od 60 dinara po kilogramu, učešće je još veće. Zato je potrebno uraditi procenu vrednosti svih nusproizvoda (uljane pogače i glicerina), a neophodno je i da se država odrekne akcize na biogoriva jer je to bio razlog zašto je 2013. godine proizvodnja biodizela prekinuta – kaže prof. dr Tomić.
Sagovornik Dnevnika ističe da u Srbiji postoje instalisani veliki industrijski pogoni za proizvodnju biodizela, ukupnog kapaciteta oko 120.000 tona.
Biodizel od uljanih repica
– Industrijska proizvodnja biodizela je kratko zaživela u toku 2007. godine, kada je proizvedeno oko 27.000 tona bio-dizela od uljane repice. Međutim, bez državnih podsticaja, ova proizvodnja nije bila ekonomski prihvatljiva. U prvoj polovini 2013. godine uvezene su manje količine bi-dizela iz zemalja Evropske unije, oko 8.200 tona. Razlog interesovanja za biodizel bila je njegova cena jer se B100 prodavao za oko 0,15 EUR po litri jeftinije od evrodizela – navodi prof. dr Tomić.
Srbija danas, naglašava Tomić, ima ljude, dovoljno stručnog znanja i iskustva, da mogu da vode proizvodnju bio-dizela.
– Na različitim fakultetima u zemlji sada postoje istraživački timovi koje se bave istraživanjem iz oblasti razvoja tehnologija za proizvodnju biodizela. Jedan takav tim je na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu u okviru Laboratorije za biodizel, gde se rade istraživanja iz oblasti razvoja tehnologija i opreme za proizvodnju biodizela, uticaja biodizela na promene performansi motora i emisije izduvnih gasova, pouzdanosti korišćenja biodizela. Takođe, kod nas postoje proizvođači opreme (kapaciteta 1.000 do 10.000 tona biodizela godišnje). koji mogu da obezbede proizvodnju biodizela saglasnu standardu SRPS EN14214 – naglašava prof. dr Tomić.
Može se mešati i koristiti kao čist
– Dosadašnja iskustva u korišćenju bio-dizela ukazuju da su performanse motora (snaga, obrtni moment i potrošnja goriva) korišćenjem bio-dizela vrlo slične onima koje se ostvaruju sagorevanjem fosilnog dizela. Biodizel može se koristiti kao čist ili se može mešati s fosilnim dizelom u bilo kojem odnosu – navodi prof. dr Tomić.
– Osnovna pretpostavka uspešne zamene fosilnih goriva drugom vrstom goriva jeste da je ono prilagođeno postojećoj konstrukciji motora, uz istovremeno zadovoljenje kriterijuma u vezi sa obnovljivošću, ekologijom i pouzdanošću korišćenja.