Ako ste neko ko i dalje veruje da u Srbiji ima mnogo ljudi koji su – i posle decenija tranzicije iz problema u problem – spremni da pomognu drugima, ipak vas može iznenaditi koliko je takvih u našoj zemlji. To je doživela i Branka Zarić, koja je osnovala fejsbuk grupu „Budi human – Humanitarne licitacije“, preko koje naši sugrađani prodaju polovne ili nove stvari, ali kupci ne uplaćuju novac njima, već humanitarnim fondacijama. Grupa je od maja ove godine narasla na 289.000 članova, a kupci su spremni da radi humanog cilja pazare i robu koja im nije potrebna, za veći iznos od njene tržišne cene. O tome svedoči i primer jedne paštete, pomoću koje je prikupljeno 5.000 evra za lečenje dece.
U virtuelnom svetu postoji jedno mesto na kojem možete pazariti sve što poželite: polovne mašine za veš, motorna vozila, brendirane haljine i ženske tašne, suvenire sa putovanja, nakit. Tu možete naći nove i polovne knjige, društvene igre, usluge u kozmetičkim salonima, recepte za zdrava jela i kolače, pa i već umešene domaće kiflice.
Ako vam kiflice nisu dovoljne da „začinite“ svoj brak, u ponudi su i kostimi zgodnih policajki. Ukoliko vam je baš stalo da se izdvojite iz mase, u prilici ste da kupite i personalizovane video snimke uniformisanih stjuardesa koje ljudima čestitaju rođendan „po narudžbini“, pa čak i da izlicitirate odlazak na kafu sa poznatim ličnostima.
Šta povezuje ove naizgled potpuno nepovezive stvari? Humanost. Sve pobrojano možete naći na fejsbuk stranici „Budi human – Humanitarne licitacije“, za koju s razlogom tvrde da nudi sve, „od igle do lokomotive“. Na njoj ljudi objavljuju fotografije predmeta ili usluga koje žele da prodaju, ali novac se ne uplaćuje prodavcima, već humanitarnim fondacijama.
Na istoj stranici možete da zatražite i nešto što vam treba, a trenutno nije u ponudi. Zato nemojte da se iznenadite ako naletite na objave poput ove: „Moramo u kupovinu zaštitne ogradice za dečiji krevet, ali volim prvo da pitam ovde ako neko nudi“.
Zna se čemu služi, a uz to i radi
Ovu fejsbuk grupu osnovala je u maju ove godine dvadesetdevetogodišnja Branka Zarić iz Sremske Rače, nazaposlena vaspitačica i majka dvoje dece. Broj članova u grupi koju je osnovala brzo je rastao, da bi sedam meseci kasnije dostigao 289.000 ljudi. Nekima od njih ovaj princip kupovine je već poznat, jer su i ranije sarađivali sa Brankom na sličnim akcijama. Ona je to isto radila na svom fejsbuk profilu tokom prethodne tri godine, ali je interesovanje za njen profil toliko poraslo da nije mogla da isprati tako veliki broj licitacija.
Zato je osnovala fesjbuk grupu. Branki Zarić sada u praćenju licitacija i komunikaciji sa velikim brojem pratilaca pomažu i drugi ljudi – njen tim je narastao na skoro stotinu administratora i moderatora, koji kao i ona, rade volonterski.
Princip funkcionisanja grupe je prilično jednostavan. Neko okači fotografije određenog predmeta ili usluge koju želi da proda, označi vreme trajanja licitacije, početnu cenu i korisnika humanitarne pomoći na čiji račun će biti prosleđena uplata.
„Nakon isteka licitacije mi proglašavamo pobednika. On je u obavezi da u roku od 48 sati uplati dogovoreni iznos, te da objavi dokaz o uplati, odnosno uplatnicu. Sledeći korak je dogovor o primopredaji robe. Poštarinu plaća primalac, sem ako pošiljalac ne naglasi drugačije“, pojašnjava Zarić. Dodaje da se novac prikupljen na ovakav način prosleđuje dvema humanitarnim organizacijama: „Budi Human” i „Podrži život“. Ove organizacije su izabrane zbog toga što se preko njih leči najveći broj dece i odraslih kojima naš zdravstveni sistem ne može da pruži odgovarajuću pomoć. Regularnost cele procedure se obezbeđuje tako što sve uplate idu direktno na račune korisnika.
Pašteta od 5.000 evra
Prema rečima sagovornice B&F-a, na licitacijama uglavnom učestvuju fizička lica, ali povremeno se uključuju i kompanije i tada su uplate uglavnom veće. Tako su krajem novembra, dve devojke stavile na licitaciju jednu paštetu od 50 grama. Objasnile su da su se, kao i mnogi naši sugrađani, istrošile tokom meseca pa su „ostale na pašteti do prvog“, te zato stavljaju nju na aukciju. Početna cena je bila 20 dinara. Objava je privukla veliku pažnju pa su tri osobe uplatile po 50.000 dinara, dok je Industrija mesa Matijević, koja je i proizvođač pomenute paštete, donirala još 500.000 dinara. Tako je jedna mala pašteta dostigla vrednost od čak 650.000 dinara.
Pored Matijevića, i Grand kafa se uključila u licitacije kada je ova fejsbuk grupa organizovala humanitarnu akciju pod nazivom „Kafa za život“. Prva nagrada bio je odlazak na kafu sa nekom poznatom ličnošću koja učestvuje u ovoj akciji. Tokom premijernog onlajn „kafenisanja“ sa glumcem Gordanom Kičićem, Grand kafa je uplatila trostruki iznos izlicitirane sume.
Emotivne licitacije
Roba za koju se licitira je zaista raznovrsna, kaže Zarić, a njene cene variraju. Nešto se proda jeftinije nego što vredi, a nešto dosegne neverovatne iznose. „Uspeh licitacije uglavnom zavisi od toga koliko je zanimljivo sročena inicijalna objava i da li ima neku posebnu priču, ali dobre rezultate postižemo i sa javnim ličnostima“, objašnjava sagovornica BiF-a.
Tako je kapicu vaterpolo kapitena reprezentacije Srbije, Filipa Filipovića, kupac platio 53.000 dinara, a sama licitacija je podstakla i pet drugih učesnika da uplate još po 12.000 dinara. Na kraju je kapica prikupila 113.000 dinara.
O humanosti učesnika licitacija najbolje govori primer žene koja je stavila na prodaju knjige koje su pripadale njenom pokojnom suprugu. U opisu je navela da su mu te knjige veoma značile, te da su zato i njoj važne, ali da ona ipak želi da učini dobro delo, odnosno da pomogne nekome ko prikuplja novac za lečenje. Zarić kaže da je to jedna od najemotivnijih licitacija koju su do sada imali na svojoj fejsbuk stranici, posebno zbog načina na koji se završila. Naime, tokom licitacije knjige su prodate za 30.000 dinara, novac je otišao na račun osobe kojoj je bilo potrebno lečenje, ali su se kupci knjiga dogovorili da ih poklone upravo ženi koja ih je oglasila, kako bi zadržala uspomenu na svog muža.
Ima više dobrih ljudi nego što primećujemo
Branka priznaje da je i dalje začuđena ovakvim razvojem situacije: „Zaista nisam očekivala da će nam se pridružiti ovoliko ljudi i da ćemo uspeti da prikupimo toliko novca. Iznenađuje me i koliko ljudi mi pomaže u administriranju grupe, kao i njeno funkcionisanje. Nismo uspostavili nikakvu hijerarhiju, a opet svi funkcionišemo kao savršeno uigran tim, iako se mnogi od nas ni ne poznaju“.
Kada je grupa imala manje članova i uplata, uspevali su da prate koliko se novca prikuplja na dnevnom nivou. Sa sve bržim rastom broja ljudi u grupi i uplaćenih iznosa, sve je teže voditi evidenciju po danu, kaže Zarić i navodi najnoviji primer: „Poslednji put kada smo računali proseke, pre nekoliko nedelja, ta brojka je iznosila 25.000 evra na dnevnom nivou. Prvo smo mislili da smo pogrešili, pa smo računali više puta i ispostavilo se da zaista uspevamo toliko da prikupimo“.
Ističe da joj je je taj podatak ulio nadu u bolje sutra, jer pokazuje koliko ima dobrih ljudi oko nas, a da mi to na prvi pogled ne vidimo. „Imamo mnogo članova koji ne kupuju po radnjama već prvo dođu u grupu, pa ako tamo ne uspeju da nađu ono što im treba, tek onda se vraćaju klasičnim načinima nabavke. To je postao način života“, zaključuje Branka Zarić.
Marija Dukić
Broj 180/181, decembar 2020/januar 2021
Foto: Pixabay