Tag:

cena

Pirinač nikad skuplji

by bifadmin 22. јул 2023.

Indija je naredila zabranu izvoza značajnog dela svog najvažnijeg izvoznog proizvoda – pirinča, čime će otprilike biti prepolovljene isporuke te žitarice iz Indije, koja je njen najveći svetski izvoznik. To je izazvalo bojazan od dalje nestabilnosti na svetskim tržištima hrane, na kojima su cene pirinča i inače na desetogodišnjem maksimumu.

Vlada u Delhiju je saopštila da je uvela zabranu izvoza belog pirinča, koji nije basmati, nakon što su maloprodajne cene ove žitarice porasle za tri odsto za mesec dana, jer su kasne, ali jake monsunske kiše nanele veliku štetu usevima, piše Roojters.

Indija pokriva više od 40 odsto svetskog izvoza pirinča, a niske zalihe kod drugih izvoznika znače da bi bilo kakvo smanjenje isporuka moglo da naduva cene hrane, koje su već podigli rat u Ukrajini i nestabilno vreme.

– Da bi se obezbijedila adekvatna dostupnost belog pirinča, koji nije basmati, na indijskom tržištu i da bi se ublažio rast cena u domaćim okvirima, vlada Indije je izmenila izvoznu politiku – saopštilo je indijsko Ministarstvo hrane i navelo da je u poslednjih 12 meseci došlo do povećanja maloprodajne cene od 11,5 odsto.

Ova kategorija, beli i lomljeni pirinač, činili su oko 10 od ukupno 22 miliona tona indijskog izvoza pirinča prošle godine.

Indija poremetila svetsko tržište pirinča

Indijska vlada je kasnije precizirala da prokuvani pirinač, koji je predstavljao 7,4 miliona tona izvoza u 2022. godini, nije uključen u zabranu. Ovaj potez pokazuje osetljivost vlade premijera Narendre Modija na rast cena hrane uoči opštih izbora skoro sledeće godine.

Njegova administracija je produžila i zabranu izvoza pšenice, nakon što je već ograničila isporuku pirinča u septembru 2022. godine, kao i izvoz šećera ove godine, pošto je prinos trske opao.

– Indija bi poremetila svetsko tržište pirinča mnogo većom brzinom nego što je to učinio rat u Ukrajini na tržištu pšenice – izjavio je Krišna Rao, predsednik Udruženja izvoznika pirinča.

Pirinač je osnovna namirnica za više od tri milijarde ljudi, a skoro 90 odsto useva koji zahtevaju veliku količinu vode proizvodi se u Aziji. Skok cena pirinča vidljiv je u poslednjih godinu dana i na našem tržištu, pa kilogram kvalitetnijeg pirinča ide i do 1.000 dinara, što je ranije bilo nezamislivo.

Izvor:Telegraf Biznis
Foto: Pixabay

22. јул 2023. 0 komentar

Profit sebi, rizik drugima

by bifadmin 12. јул 2023.

Teško je naći grupaciju koja protestuje više od uzgajivača malina.

Nekada su prosvetni radnici i zaposleni u namenskoj industriji učestalije ispoljavali nezadovoljstvo, ali, čini se, da su u poslednje vreme češće nepovoljne sezonske konjukture po prodavce bobičavog voća, pa malinari praktično svake godine prozivaju vlast da im pomogne.

Rudnik para

Apsurd je u tome što je reč o jednoj od najprofitabilnijih delatnosti, pravom „rudniku para“ za one koji znaju posao, imaju dovoljno veliku rodbinu kao gotovo sigurnu radnu snagu i umeju da se snalaze na neobično volatibilnom tržištu. Godišnji prihod dostiže i po 70.000 evra po hektaru, od čega na troškove otpada najviše četvrtina.

Reč je o vanserijski rentabilnoj aktivnosti, pa nije čudo da se ovim poslom bave ne samo poljoprivrednici, već i advokati, lekari, inženjeri, svako ko ima povoljno imanje i dovoljno novca za ne baš preveliko startno ulaganje.

Manje je poznato da je u Srbiji sadnja malina, ali kao ukrasnog šiblja, počela oko 1880. godine, da bi četiri decenije kasnije počeo uzgoj sorte namenjene pravljenju soka. Malina za kasniju upotrebu, uz pomoć zamrzavanja, počela je tek šezdesetih godina prošlog veka.

Zapadna Srbija, posebno predeo od Arilja do Ivanjice, pokazao se idealnim za sortu „vilamet“. I danas je vodeći brend kada je reč o malinama za naknadnu upotrebu. Upravo ona i čini preko 90 odsto zasada srbijanskih malinjaka, dok se blizu 400.000 ljudi bavi ovim uzgojom.

Naravno, bar polovina nisu profesionalni zemljoradnici, već im je uzgoj dodatan izvor prihoda. Velika većina malinjaka je mini veličine, taman da jedna porodica veoma solidno živi, a posledjih godina primetno je da opada kako kvalitet sadnica, tako i upotreba đubriva specifične formulacije, primerene uzgoju ovog voća.

Oscilacije cene

Tokom prethodnih decenija Srbija je, uprkos svim manama u proizvodnji, izrasla u svetskog lidera kada je reč o „vilametu“. Godišnje se izveze i 95 odsto roda, obično preko 100.000 tona. Rekordne 2015. u svet je plasirano više od 134.000 tona vrednih 325 miliona evra. Rod se kreće u rasponu od sedam do 23 tone po hektaru.

Mana je što dostizanje veće rodnosti podrazumeva primetno veća ulaganja, pri čemu je profitabilnost veća kod jesenjih sorti namenjenih konzumu, sasvim retkih u Srbiji.

Problem je izrazita, i sve veća, oscilacija cene na svetskom tržištu, gde se pre dve godine na veliko prodavala i za šest, sedam evra po kilogramu, da bi lane pala na tri do četiri evra. Početak ove sezone, rat u Ukrajini i pad standarda širom Evrope doprineli su da se početkom tekuće sezone mogla kupiti i za dva evra. Posebno je negativan uticaj dampinški izvoz maline iz Ukrajine, Poljske i Čilea.

Pravac u gubitak

Pred lanjsku sezonu branja na tržištu je bilo posebno uzbudljivo. Na osnovu rekordne cene iz prethodne godine, uzgajivači su, uz podršku sa političlke scene Srbije, procenjivali još jednu sezonu izrazito visoke cene. Stoga u kupovini unapred nisu davali malinu ispod 500 dinara po kilogramu. Na podsticaj, moglo bi se reći pritisak, države hladnjačari su plaćali, kupili i zamrzli bobice. Kada je došlo vreme konzuma odmrznute maline, loša situacija na Starom kontinentu se odrazila i na tržište.

Malinu je bilo teško plasirati za više od tri, a plaćali su je više od četiri evra. Ako se zna da su troškovi zamrzavanja otprilike 1,5 evro po kilogramu, može se samo zamisliti u kakvom su se čabru našli vlasnici hladnjača, ujedno i izvoznici.

Posledice se i danas primećuju, u srpskim hladnjačama još ima prošlogodišnjeg roda, a trebalo bi da se kupuje novi rod. Izvestan je manjak skladišnih kapaciteta, zauzetih zalihama, dok kupci sada malinu plaćaju 200-230 dinara po kilogramu, kojom su uzgajivači bezmalo uvređeni.

Vesti sa evropskom tržišta ne slute na dobro. Malina iz Ukrajine se u Evropi kupuje na veliko za samo 1,2 evra. Istina da je slabijeg kvaliteta od srpske, ali je mnogo jeftinija, gotovo džabe. Prognoze su da će cele sezone cena bobičastog voća biti daleko niža od dugogodišnjeg proseka.

Proizvođači i(li) glasači

Uzgajivači malina su sada spremni da prodaju kilo za gotovo 340 dinara, ali potražnja je skromna. Vlasnici hladnjača ne samo da su poučeni lanjskim uskustvom, već nemaju dovoljno novca ni da u celosti isplate prošlogodišnji rod. Računica pokazuje da su lane po kilogramu izgubili skoro 2,2 evra.

Država na pritisak uzgajivača dodeljuje deset miliona dinara pomoći radi regulisanja duga i podsticaja kupovine novog roda. Nevolja je što su u međuvremenu i kamate na tržištu dva i po puta više, pa je pitanje je li hladnjačarima isplativo uzimati bankarsku pozajmicu uz deset odsto prinosa.

Ostaje da se vidi kako će se stvari dalje odvijati. Za sada umesto da uzgajivači i hladnjačari sebe skupa doživljavaju kao jednog partnera i dele profit od inoplasmana, ostaju podeljeni, pokušavajući da svaka grupacija samo sebi usmeri gro profita, a na drugu stranu da prevali rizik tržišnih oscilacija.

Izvor: 021.rs

Foto: Pixabay

12. јул 2023. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Srebro prati kretanje zlata

by bifadmin 10. јул 2023.

Čini se da zlatna groznica još od velike ekspanzije potrage za grumenima zlata u SAD sredinom 19. veka nikada nije potpuno splasnula, već je samo imala oscilacije.

Zlato poslednjih godina ponovo dominira tržištima, a cena unce je trenutno 1.928 USD, dok je, primera radi, 2018. bila 1.300 USD. Poznavaoci tvrde i da je nesumnjivo da će ta vrednost rasti, dok će srebro i drugi plemeniti metali će pratiti ovaj trend.

– Zlato je vodeći plemeniti metal za investiranje na tržištu kapitala i oni koji investiraju u njega, sigurno neće pogrešiti. Može se očekivati da zlato poraste na oko 2.000 USD po unci, a ako se nastave ratna dešavanja i politika dedolarizacije koju sprovode određene zemlje sveta – rekao je za Blic Biznis Branislav Jorgić, berzanski analitičar.

Ocena je i da je zlato jedno od najsigurnijih sredstava plaćanja, ali i štednje, jer ono ne gubi na svojoj vrednosti tokom godina, za razliku od brojnih valuta.

Šta je doveo do rekordne cene zlata?

Najveća cena zlata u poslednjih nekoliko godina je zabeležena 2021. godine, kada je cena za finu uncu dostigla skoro 2.100 USD, a taj trend se nastavio uz manje oscilacije sve do danas. Tome je doprinela pandemija koronavirusa, kao i nestabilna geopolitička situacija jer je pre svega toga tokom 2018/2019. godine zlato na svetskim berzama koštalo oko 1.300 USD.

– Zlato je rezervna valuta za štednju i interesovanje za zlato se povećava u uslovima ekonomskih i političkih kriza, pa tada investitori uglavnom napuštaju tradicionalne investicije u akcije i obveznice i svoju investicionu destinaciju traže u zlatu. U takvim uslovima dolazi i do rasta cene – objašnjava Jorgić.

Drugi faktor, kako navodi, koji trenutno utiče na kretanje cene zlata je to što određene grupe zemalja koje ekonomski rastu pokušavaju da izađu iz dolara kao međunarodnog sredstva plaćanja.

– Treći momenat je taj što Kina, Rusija, pa i druge zemlje, povećavaju svoje rezerve u zlatu na uštrb deviznih rezervi koje su držali u dolarima – kaže Jorgić.

Od janura u plusu 10%

Zlato je od početka 2023. godine poraslo više od 10%, a u periodu od marta do maja je drastično skočila vrednost zlata na berzama i cena po unci je prelazila 2.040 USD.

Na naše pitanje kakva vrednost zlata može da se očekuje u narednom periodu, Jorgić ne može sa sigurnošću da tvrdi ali dodaje da su dva faktora ključna.

Prvi je taj da li će se ratna kriza u Ukrajini smiriti ili će doći do dalje eskalacije sukoba.

– Ukoliko dođe do eskalacije sukoba verovatno da će zlato biti na ovoj ceni ili će eventualno brago cena rasti jer će biti veća i tražnja. Takođe, dedolarizacija je proces koji sve uzima maha, a od toga koliko će zemlje poput Kine, Indije, Južne Afrike nastaviti da izbacuju dolar iz svojih deviznih rezervi i iz međusobnog međunarodnog platnog prometa, zavisi i kretanje na tržištu plemenitih metala. – Ukoliko one nastave tu politiku, a realno je očekivati da hoće, u tom slučaju zlato će takođe dobijati na vrednosti. Znači, cena zlata će u najmanju ruku otići na oko 2.000 dolara za finu uncu i realno se može očekivati rast cena zlata – naglašava Jorgić.

Države sve više kupuju zlato

Zbog bankarske krize i nestabilnosti nekada najjačih valuta centralne banke velikih zemalja su poslednjih godina počele ubrzano da kupuju zlato, a u pitanju su najjače svetske ekonomije poput Kine, Rusije, Indije, Turske i drugih.

– Kina je jedno vreme svoje devizne rezerve čuvala u dolarima i to pre svega u obveznicama SAD. Međutim, kako su se menjali odnosi u svetu i na samoj relaciji Kina-SAD, oni su smanjivali količinu imovinu u tim obveznicama, a povećavali su količinu u zlatu – pojasnio je Jorgić, dodajući da je to isto radila i Rusija koja je kupovala zlato da bi se pripremila za trenutna dešavanja.

I Srbija je kupila neke veće količine zlata u prethodnih godinu i po dana, što se ispostavilo da to nije bila loša odluka.

– Srbiji zlato služi kao zaštita od inflacije na duži rok, ono obezbeđuje prinos, omogućava smanjenje rizika deviznih rezervi, ali je i garancija poverenja u centralnu banku naročito u vreme nesigurnosti – saopšteno je iz NBS.

Srebro prati kretanje zlata

Srebro je drugi najvažniji plemeniti metal u svetu, a u trgovanju na berzi prati kretanje zlata. To se može videti iz podataka po kojima je 2018. cena srebra bila 14 EUR, dok je sada oko 24-28 EUR.

– Srebro ima veću upotrebnu vrednost, u smislu da se više koristi u industriji, tako da će njegov značaj biti svakako veliki jer postoji trend rasta vrednosti. Sa druge strane, kaže on, zlato je vodeći metal za investiranje, pa oni koji hoće više da zarade i da podnesu veći rizik, to bi moglo da bude da bude srebro – zaključuje Jorgić.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

10. јул 2023. 0 komentar

Ekonomija Vesti

100 kilograma pšenice košta kao pet kugli sladoleda

by bifadmin 8. јул 2023.

Šta će se dogoditi ne ispuni li Vlada Hrvatske zahteve ratara o „odšteti“ od bar 300 evra po hektaru, teško je reći. Voda je ratarima došla do grla, piše Večernji list, navodeći da 100 kilograma pšenice košta kao pet kugli sladoleda.

Ne samo da ovog leta neće ništa zaraditi, prinosi su više nego upola manji u odnosu na prošlu godinu, kvalitet pšenice lošiji, a za sto kilograma otkupljivači im nude koliko trenutno na Jadranu košta pet kugli sladoleda ili banana-split. Jedna obična kifla u pekari košta kao i četiri kilograma pšenice, a na moru koliko i 8 kilograma pšenice, upozoravaju.

– Nijedan poljoprivrednik nije glupav da ne može računati do 10, a onaj ko zna, na jesen neće sijati jer poljoprivreda nije politika, nego proizvodnja hrane. Žetva znači hleb za sav narod, a iako trenutna svetska dešavanja idu na ruku ukrajinskoj pšenici, nje sledeće godine možda neće biti. Možda ni ruske. A šta ćemo tada – pita član predsedništva Hrvatske poljoprivredne komore (HPK) Antun Vrakić, piše Večernji list.

Pred bankrotom su

Da su nadležni prošle jeseni slušali ratare, omogućili bi im da dođu do jeftinijeg đubriva ili semena i danas bi se, tvrdi on, pomirili sa podbačajem žetve i vremenske bi neprilike smatrali višom silom. Ipak, država ih je izneverila i jesenas, a i sada. Pred bankrotom su.

Prvo je đubrivu cena dva puta išla na gore, dok ih je kilogram semenske pšenice, umesto nekadašnja dva, koštao koliko 6-7 kilograma merkantilne. Razgovarali su s Vladom, ali nije se preduzelo ništa, pa im otkupljivači sada nude svega 160 evra za tonu, a na mađarskoj se berzi plaća i 230-240 evra.

Kao jedna od mera kojima bi Vlada gasila požar spominju se 3,3 miliona evra, koliko se očekuje od EK zbog ukrajinske krize, a država bi ih pojačala do maksimalno dopuštenih 10 miliona evra bespovratne pomoći.

Izvor:Telegraf Biznis
Foto: Pixabay

8. јул 2023. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Šišanje ovce 400 dinara po komadu

by bifadmin 1. јул 2023.

Veštim rukama majstor Miloš zna svašta nešto da napravi, a za Telegraf Biznis govorio je o njegovom jedinstvenom zanatu – kako se mašinski šišaju ovce

Još kada aprilsko Sunce najavi proleće i okopne snegovi sa zlatiborskih i zlatarskih brda, Miloš Duković iz Donje Bele Reke kod Nove Varoši, priprema alat za šišanje ovaca i po pozivu domaćina kreće kroz planinska sela.

Zaradu je u ovčijem runu našao još pre 25 godina, i od tada do danas obišao gotovo sve zaseoke novovaroške i čajetinske, ali delove i ivanjičke opštine. Iako se čini da u selima Starog Vlaha nema puno belih stada, ipak Miloš ima pune ruke posla, počevši od aprila, pa do kraja juna.
– Posla ima u svako doba, doduše, treba leđa i snage i volje – mudro kaže Miloš.

Njegov alat je mašinica koja košta oko 500 evra, ona je zamenila čuvene nožice pomoću kojih su se u ovom kraju donedavno šišale stada, zatim dve ćuskije i kanap sa kojim se vezuje ovca. To je sve od alata što Miloš koristi za uspešno odrađen posao, a po njegovim rečima pri radu je najvažnija volja.

– Već 25 godina šišam ovce, izučio sam zanat, stekao rutinu i umeće, a najviše naučio na svojim greškama. Sada umesto nožiza, ručnog alata za ovaj posao, savladao sam i savremenu tehniku, kupio električnu mašinicu i sa njom svakodnevno radim. Istina, mašinicu je potrebno održavati, menjati noževe, ali ipak ponovo je lakše nego ručno – priča Duković.

Ni sam ne zna koliko je do sada ošišao ovaca, evidenciju nije vodio, a kako kaže tačan broj Bog jedini zna. Nema kuće, ni ovčarice u ovom kraju u koju nije ukoračio i domaćinima ošišao ovce, a kako nam je rekao tokom dvadesetpetogodišnjeg staža niko od mušterija mu nije imao primedbu na rad.

Zahtevno je hitru ovcu savladati

– Nijedan posao nije lak, pa ni ovaj. Zahtevno je hitru ovcu savladati, stići, uhvatiti, pa tek onda ošišati, čini se – nije lako, brzo strada kičma, koliko god bila ispravna – objašnjava on.

Obučen u vetrovku, nekadašnje stajaće pantalone, vunene čarape i opanke, svojim autom „polom“, gazi strme seoske puteve, kaljave sokake, kaldrme, raznete vodom planinskih potoka, pa i ako nema terensko vozilo nikog ne odbija, stigne na svaku adresu. Istina je da je belih stada veoma malo u centrima sela, najviše ih ipak ima po brdima u torovima starijih gorštaka, nemoćnih da ih sami ošišaju, pa u pomoć zovu Miloša – i tu on stigne, iako nema asvaltnog puta, pregazi rupe i svaki kamen ispran prolećnom, svakodnevnom kišom.

– Zovu ljudi sa svih strana, od Zlatara, sela oko Uvca, podno Murtenice i Zlatibora, pa do ivanjičkih Močioca i Preseke. Svima se gotovo odazovem, jedino kada se domaćinima žuri, a već imam zakazana šišanja, tad ne mogu da stignem.

Ovce se šišaju jednom godišnje

Za razliku od čoveka, ovce se šišaju jednom godišnje, i to u ovo doba godine. Po Miloševom cenovniku, cena šišanja jedne ovce je 400 dinara, dok ljudi svoje šišanje ovoliko plaćaju bar jednom mesečno.

– Nema kud manje, danas je sve skupo, samo je seljačka muka jeftina. Meni nije „čist“ dinar zarađen od šišanja ovaca, imam ja tu i ulaganja u opremu – mašinicu. Njeno servisiranje za jednu sezonu ne košta malo, kao i noževi koji se oštre nekoliko puta u sezoni, naravno u zavisnisti koliko je čista vuna – dodaje naš sagovornik.

Nema puno majstora u Srbiji koji se bave ovim poslom, pa je Miloš jedini majstor u opštini Nova Varoš, koji mašinski šiša ovce po selima, dok su na Pešteri odavno savladali ovu tehniku i selima između Užica i Čajetine. Miloš ima i naslednika. Poslednjih godina u ovom poslu Milošu je desna ruka sin Marinko, koji sa njim gazi brda i nimalo lakim radom zarađuje za život pod surovom planinom.

– I on se obučava polako, savladao je tehniku, radom stiče rutinu. Od malena sam ga učio da radi, da rad čini čoveka, sada je to i sam shvatio – ističe Miloš.

U senci šumovitih gudura, pod skutom Murtenice, kilometrima udaljen od asvaltnog puta, nalazi se dom Dukovića, vrednih, časnih i poštenih gorštaka. Pored šišanja ovaca oni se bave i poljoprivredom, uzgajaju i obrađuju malinu i krompir, imaju dve krave od čijeg mleka prave pravi planinski sir i kajmak, gaje bikove za tov, a domaćin i pored svih poslova u domaćinstvu stigne i u građevinske radove, zida, betonira, moleriše.

Mudar je Miloš, uvek raspoložen za razgovor, poučno daje savete mlađim, među kojima je i onaj najvažniji – da u bilo koje vreme, i na bilo kom mestu može da se nađe način za zaradu, on ga je pronašao i to u svako godišnje doba.

Izvor:Telegraf Biznis/Borivoje Ilić
Foto: Pixabay

1. јул 2023. 0 komentar

Ekonomija Vesti

OPEC: Nafta je nezamenjiva u doglednoj budućnosti

by bifadmin 30. јун 2023.

Globalna potražnja za naftom će za oko 20 godina porasti na 110 miliona barela dnevno, čime će svetska potražnja za energijom ojačati 23 odsto, saopštila je Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEC).

″Nafta je nezamenjiva u doglednoj budućnosti,” rekao je generalni sekretar OPEC-a, Haitham Al Ghais, obraćajući se na inauguralnoj konferenciji Energy Asia održanoj u glavnom gradu Malezije Kuala Lumpuru, prenosi Euronews.

On je kazao da u OPEC-u procenjuju da će globalna potražnja za naftom porasti na 110 miliona barela dnevno do 2045. godine, dodajući da će nafta do tada i dalje činiti oko 29 odsto energetske mešavine.

“Vidimo da će se globalna potražnja za energijom povećati 23 odsto do 2045. godine”, rekao je Al Ghais.

Prognoza je u suprotnosti s predviđanjima Međunarodne agencije za energiju (IEA) o smanjenju rasta godišnje potražnje s 2,4 miliona barela dnevno ove godine na 400 hiljada barela dnevno 2028.

Prije dvije sedmice, IEA je prognozirala da će globalna potražnja za naftom porasti šest odsto od prošle godine, na 105,7 miliona barela dnevno 2028, zahvaljujući petrohemijskom i avio sektoru.

Al Ghais je dodao da će nedovoljna ulaganja u naftnu industriju samo dovesti u pitanje održivost sadašnjih energetskih sistema i dovesti do “energetskog haosa”.

Izvor:Investitor.me

Foto: Pixabay

30. јун 2023. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Koliko nam novca treba za gorivo i putarinu za odlazak na more kolima?

by bifadmin 26. јун 2023.

Počela je sezona letnjih odmora, a veliki broj građana Srbije za odlazak do omiljenih plaža odlučuje se ode sopstvenim prevozom.

Odlazak kolima na more u Grčku, Hrvatsku, Crnu Goru, Bugarsku, BiH i Albaniju turistima pruža značajno više fleksibilnosti, kako pri planiranju puta tako i za vreme boravka u inostranstvu.

To znači da je, osim spremnog automobila, potreban i novac za gorivo i putarine. Cene goriva neophodno je proveriti pred kretanje na put, jer one često variraju, dok se sa putarinama to ređe događa.

U Srbiji je trenutno cena litra evrodizela maksimalno 186 dinara (1,58 evra) a cena benzina evropremijum BMB 177 dinara (1,51 evro) .

Pri obračunu iznosa troškova za gorivo računali smo da je potrošnja prosečnog automobila osam litara benzina na 100 kilometara puta, odnosno šest litara dizela za jednaku relaciju.

Takođe, da se gorivo toči u Srbiji, a ne i u zemljama u koje građani nameravaju da putuju. Nevedene cene važe samo za jedan pravac, što znači da se za celokupno letovanje one množe sa dva.

Crna Gora

Kada je reč o troškovima puta, odlazak u Crnu Goru je najjeftiniji. Naime, iako se do Budve može stići i preko Bosne i Hercegovine bez naknade za putarinu, većina vozača bira da ide auto-putem.

Gorivo u Crnoj Gori prema najnovijim informacijama kreće se po ceni od 1,53 evra za litar benzina i 1,37 evra za litar dizela.

Prilikom odlaska u Crnu Goru iz Beograda, putarina se plaća na auto-putu „Miloš Veliki“ do Čačka, a nakon toga i od Čačka do Pakovraća putem E761 i to 530 dinara odnosno četiri i po evra.

Ova cifra se umanjuje ukoliko vozači imaju TAG na koji se uplaćuje kredit.

Nakon ulaska u Crnu Goru, putarine se plaćaju na deonicama auto-puta Sitnica – Herceg Novi , kao i deonica Bar – Podgorica. Prolazak kroz tunel Sozina od četiri kilometra se plaća dva i po evra, a putarina na deonici Meljine – Trebinje tri.

Udaljenost relacije Beograd-Bar iznosti 503 kilometra, što znači da će u troškove puta, osim putarine, biti uračunato i oko 60 evra za benzin odnosno 47 evra za dizel. Ipak, ako dizel budete sipali i u Crnoj Gori, proći ćete malo jeftinije.

Grčka

Kao i u Crnoj Gori, u Grčkoj je benzin skuplji od dizela te košta 1,88 evra po litru. Cena litra dizela u ovoj zemlji iznosi 1,55 evra.

Za odlazak iz Beograda za Grčku, putarina do Preševa košta 1.690 dinara.

Putarina od Subotice do Preševa iznosi 2.410, a od Novog Sada do Preševa 1.960 dinara.
Putarina za putničke automobile od Niša do Preševa je oko 700, a od Batočine do Preševa 1.240 dinara.

Nakon prelaska Evzonija na oko 500 metara od granice nalazi se prva naplatna rampa u Grčkoj na kojoj putarina za motorna vozila iznosi 1,80 evra.

Za one koji na letovanje voze do Lefkade, od Evzonija do ove destinacije postoji osam naplatnih rampi, a ukupna putarina iznosi 14,65 evra.

Od Evzonija do Tasosa postoji pet naplatnih rampi, a ukupna putarina samim tim košta manje, i iznosi 7,40 evra.

Do Parge postoji sedam naplatnih rampi, a putarina se plaća 10,60 evra.

Od Evzonija do Krfa takođe ima sedam naplatnih rampi, a cena je jednaka kao do Parge.

Ko se uputi autom u Grčku, do Soluna će preći 634 kilometra, što će prouzrokovati troškove za gorivo od oko 77 evra za benzin a do 60 evra za dizel.

Hrvatska

Ako odlučite da sipate gorivo u Hrvatskoj, litar benzina platićete za oko 12 dinara manje nego u Srbiji, odnosno 1,40 evra. Dizel je još jeftiniji i litar ovog energenta košta 1,30 evra.

Na putu do hrvatskog primorja, prva putarina koja se plaća jeste u Šidu, i ona iznosi 480 dinara.

U Hrvatskoj se putarine plaćaju prema pređenim kilometrima, te ukupno koštaju od 20 do 30 evra, odnosno 10,2 evra do Zagreba, i još po 5,5 evra do Rijeke i potom, na primer do Poreča.

Postoji i jeftinija varijanta odlaska u Hrvatsku na more, pošto je moguće ići i preko Bosne i Hercegovine, gde putarina izađe oko 10 evra.

Udaljenost Beograda od Rijeke iznosi 552 kilometara, što znači da će vam trebati oko 66 evra da naspete benzin, a nešto više od 50 za dizel. Dizel je u Hrtavtskoj znatno jeftiniji nego u Srbiji, pa ćete jeftinije proći ako gorivo dospete nakon prelaska granice.

Bugarska

Bugarska je godinama unazad poznata po jeftinijem gorivu nego u našoj zemlji. Tamo litar benzina košta 1,31 evra, a litar dizela 1,26 evra.

Jedina putarina koja se plaća na putu za Bugarsku jeste ona od Beograda do Dimitrovgrada, koja iznosi 1.490 dinara.

Nakon ulaska u Bugarsku, neophodno je da se kupi vinjeta, a to se može uraditi u blizini graničnog prelaza na kiosku ili pumpama.

Vinjeta koja važi tokom vikenda, od petka u 12:00 do nedelje u 23:59 košta pet evra.

Sedmodnevna vinjeta iznosi osam, mesečna 16 a tromesečna 28 evra. Moguće je nabaviti i godišnju vinjetu, i ona košta svega 50 evra.

Od Beograda do Sunčevog Brega ima oko 811 kilometara, što znači da će vam trebati do 100 evra za benzin ili oko 20 evra manje za dizel, a do Burgasa još manje. Takođe, savetuje se da ne punite u Srbiji rezervoar do kraja, jer ako naspete gorivo posle Gradine možete značajnije uštedeti.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

26. јун 2023. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Cene goriva u Srbiji se praktično „naduvavaju“

by bifadmin 21. јун 2023.

Iako od početka godine cene sirove nafte na svetskim berzama beleže pad, takva situacija se uglavnom ne odražava na maloprodajnu cenu goriva na benzinskim pumpama u Srbiji.

Razlog je formula po kojoj se određuje cena naftnih derivata u Srbiji, a koja se ne zasniva na ceni sirove nafte već zavisi od cena benzina i dizela na regionalnom tržištu, piše Danas.

Krajem maja i tokom prve sedmice juna cene „crnog zlata“ na svetskom tržištu beležile su pad, a prevashodan razlog za to je što se rast najvećih svetskih ekonomija, u prvom redu kineske, usporava što je jasan signal da će potražnja za naftom oslabiti.

Shodno tome, prve sedmice ovog meseca cena barela nafte tipa „brent“ smanjila se za 1,6 odsto na 74,7 dolara a 14. juna dostigla je iznos od 72 dolara po barelu. U međuvremenu, došlo je do rasta cene barela „brenta“ i on u ovom trenutku dostiže oko 76 dolara.

Cene sirove nafte u rapidnom padu

Bez obzira na to može se sa punim pravom zaključiti da su cene sirove nafte u rapidnom padu jer su početkom godine dostizale i nivo od 117 dolara po barelu a sada je njena cena, kao što se može videti iz iznetih podataka, znatno niža.

S druge strane, iako cena sirove nafte pada, to automatski ne znači da će doći do pada cena goriva na pumpama u Srbiji. Tako su, primera radi, 2. juna maloprodajne cene goriva ostale nepromenjene u odnosu na period s kraja maja.

Sedam dana kasnije evrodizel je dostigao maksimalnu cenu od 184 dinara za litar, dok je cena benzina evropremijum BMB bila 178 dinara za litar. Drugim rečima dizel i benzin poskupeli su za po dva dinara.

Od prošlog petka u 15 sati dizel košta maksimalno 184 dinara za litar, a cena benzina evropremijum BMB iznosi 177 dinara za litar. To znači da je cena evrodizela ostala ista kao prethodne sedmice, dok je benzin pojeftinio jedan dinar.

Da bi se suzbili negativni efekti svetske energetske krize, nadležni u Srbiji ograničavaju maksimalnu cenu goriva na benzinskim pumpama kada je reč o evrodizelu i benzinu evropremijum BMB.

Ono što vozače veoma zbunjuje je činjenica da sniženje cene nafte na svetskim berzama istovremeno ne znači da će se korigovati cena goriva na benzinskim pumpama u Srbiji. Do nižih maloprodajnih cena goriva može doći samo u slučaju pada cena na referentnoj regionalnoj berzi prema kojima se formira cena benzina i dizela za vozače na pumpama u našoj zemlji.

Na ovaj način, cene goriva u Srbiji se praktično „naduvavaju“ jer se ne formiraju na osnovu cene sirove nafte već su parametar cene kotacija (poslednjih cena po kojima se trguje) naftnih derivata na berzi u Đenovi u luci Lavera.

Na visoku cenu goriva u Srbiji utiču i velika državna zahvatanja

Na cene derivata koji se nude u Đenovi dodaju se i troškovi transporta, za benzin 45 dolara po toni, a za evrodizel 64 dolara po toni, zatim kurs dolara prema dinaru. To sve u značajnoj meri povećava cenu benzina u Srbiji koji je zbog toga skuplji nego u, primera radi, Mađarskoj gde se cena zasniva na ceni sirove nafte na berzama.

Vlast u Srbiji je svojevremeno ovakav način određivanja maloprodajnih cena goriva obrazložila time „da naftnim kompanijama koje posluju u našoj zemlji u kriznim uslovima kada se ograničava maksimalna cena benzina i dizela treba omogućiti da ostvare profit“.

Stručna javnost naglašava da na visoku cenu goriva u Srbiji utiču i velika državna zahvatanja kroz akcize i druge dažbine jer s obzirom na to da su aktivnosti industrije na niskom nivou, oporezivanje predstavlja faktički jedini siguran način za popunjavanje budžeta.

Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović kaže za Danas da maloprodajne cene benzina i dizela, direktno zavise od veleprodajnih cena, a na njih ne utiče samo i isključivo cena sirove nafte.

„U određivanju veleprodajnih cena derivata nafte, pored cene sirove nafte, od velikog je značaja i niz drugih faktora, kao što su referentne kotacije derivata nafte, kurs dinara u odnosu na dolar, transportni troškovi, troškovi osiguranja, međunarodna situacija i drugo. Kada se porede kretanja maloprodajnih cena u različitim zemljama, treba imati u vidu da se politika oporezivanja energenata, pa i motornih goriva, veoma razlikuje od zemlje do zemlje. Ova razlika je posebno izražena poslednjih dve godine kada su države uvodile, menjale i ukidale različite mere za ublažavanje efekata globalne energetske krize. Tako da ključnu razliku u maloprodajnoj ceni goriva kreiraju države određivanjem ne samo poreskih opterećenja, već ukupnih dažbina koje se plaćaju u prometu goriva“, zaključuje Mićović.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

21. јун 2023. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Avio-saobraćaj u niskom letu

by bifadmin 20. јун 2023.

Da li su se avio-kompanije zaista oporavile od pandemije i koliko će se letovi otkazivati tokom ove letnje sezone?

Poslednjih godina avio-saobraćaj suočio se sa nizom okolnosti koje su u značajnoj meri uticale na poslovanje i profitabilnost, ali i na transport i turizam kao dve značajne privredne i ekonomske grane svih zemalja sveta. Nažalost, te okolnosti nisu povoljne. Naprotiv.

Kada je početkom 2020. godine svet skoro stao usled pandemije korona virusa, slična se situacija dogodila i avio-kompanijama. Flote su prizemljene, letovi obustavljeni na neodređeno vreme, a brojni zaposleni u avijaciji postali su tehnološki višak.

Finansijske mogućnosti kompanija naglo su se smanjivale, što je posledično dovelo i do otkazivanja naručenih aviona koji je trebalo da osnaže flote pred tadašnju letnju sezonu. Iako je vazdušni saobraćaj do te 2020. godine smatran stabilnim, novonastala situacija je pokazala da na određene spoljašnje faktore niko nije u potpunosti imun.

Uprkos snažnim naporima avio-kompanija, prilagođavanje na nove uslove poslovanja teklo je relativno sporo. Godine koje su usledile zabeležile su povećanje broja putnika i letova, ali sve do 2023. godine kompanije nisu uspele da se vrate na brojeve putnika koje su imale u poslednjoj pretpandemijskoj 2019. godini.

Pandemija je imala snažan uticaj i na segmente avio-industrije koji se bave proizvodnjom. Kompanije koje proizvode avione, kao i rezervne delove pretrpele su isti nivo promena. Brojni radnici su ostali bez posla, a u tim okolnostima proizvodni pogoni nisu uspevali da tržištu isporuče dovoljne količine rezervnih delova.

Avio-kompanije ponovo lete u velikoj meri

Tokom 2021. i 2022. godine ova situacija nije se činila alarmantnom, međutim stigla je 2023. godina u kojoj vazdušni saobraćaj pokazuje znake značajnog oporavka, avio-kompanije ponovo lete u velikoj meri, obnavljaju se ili uvode nove destinacije, a brojevi prevezenih putnika na mesečnom i kvartalnom nivou polako prevazilaze one iz 2019. godine. Industrija je živnula, ali su problemi u lancu snabdevanja čak i veći nego ranije, čime značajno usporavaju dalju ekspanziju avio-kompanija.

Na tu temu nedavno je za američku mrežu Si-En-Bi-Si govorio generalni direktor Međunarodne asocijacije za vazdušni prevoz (IATA) Vili Volš. On je ukazao na raskorak između ambicija avio-kompanija i dinamike proizvodnje rezervnih delova, ističući da je posebno primetna nestašica delova motora, što bi posledično moglo da dovede do odlaganja isporuke novih aviona proizvođača poput Boinga i Erbasa.

Kapaciteti ograničeni

Prema njegovom mišljenju kapaciteti globalnih avio-kompanija ostaće ograničeni sve do 2025. godine upravo zbog kašnjenja u isporuci novih aviona i nedostatka rezervnih delova. Kao dodatnu otežavajuću okolnost za dalji napredak avijacije, Volš ističe nedostatak osoblja za kontrolu vazdušnog saobraćaja.

Reči Vilija Volša, potvrđuje i praksa. Naime, upravo je Boing nedavno najavio novo zaustavljanje isporuka aviona 737 Max, njihovog najprodavanijeg modela, usled nedostatka određenih komponenti koje proizvodi jedan od njihovih glavnih dobavljača. Sa problemima u lancu snabdevanja suočava se i Erbas koji je već obavestio avio-kompanije da će doći do kašnjenja u isporuci njihovih aviona za 2024. godinu.

Otkazivanje letova

Letnja sezona u avio-industriji počela je krajem marta, a avio-kompanije su još tada počele da najavljuju otkazivanja pojedinih planiranih letova i takvo stanje traje i dalje. Usled odlaganja isporuke 10 aviona Boing 737 Max, jedna od najvećih evropskih kompanija, Rajaner najavila je smanjenje julskog broja letova, pre svega na rutama visoke frekvencije između Britanije i Irske. I Lufthanza je tada najavila da u aktuelnoj letnjoj sezoni planira da otkaže više od 30.000 letova zbog, kako su rekli, kontinuiranog nedostatka zaposlenih u vazduhoplovnoj industriji.

Nije drugačija situacija ni u nisko-tarifnoj kompaniji Transavia koja je zbog manjka aviona i problema sa njihovim održavanjem najavila ukidanje 335 letova. Ni druge kontinente nije zaobišao talas izmena u avio-saobraćaju, uzrokovan nedostatkom osoblja i kašnjenjem isporuka aviona. Amerikan erlajns je ukinuo skoro 50.000 letova širom svoje mreže, a najveće redukcije će pretrpeti međunarodni aerodromi u Čikagu i Dalasu.

Štrajkovi

Pored avio-kompanija i proizvođača rezervnih delova, uzdrmani su i aerodromi širom sveta. Svakodnevno se organizuju štrajkovi različitih aerodromskih službi i to pogađa celu industriju bez izuzetka. Od početka letnje sezone u Evropi su zabeleženi štrajkovi zaposlenih na aerodromima u Italiji, Nemačkoj, Grčkoj, Francuskoj, a sada i sa londonskog aerodroma Hitrou stiže najava da više od 2000 radnika obezbeđenja planira novu rundu štrajkova, a suočavanje sa nezadovoljnim osobljem može da očekuje i aerodrom Birmingem.

Švedski sindikat transportnih radnika najavio je štrajkove od 3. jula na aerodromima u Stokholmu i Geteborgu, kao i italijanski sindikati koji predstavljaju osoblje avio-kompanija, železničkih operatera i javnog prevoza. Španska unija pilota pozvala je članove na štrajk protiv Er Evrope, treće najveće španske avio-kompanije, koji je planiran do početka jula.

Otežava i rat u Ukrajini

Situaciju u putničkom avio-saobraćaju dodatno otežava i rat u Ukrajini. Usled zabrane letanja iznad teritorije Ukrajine i prekida avio-saobraćaja sa Rusijom došlo do uvođenja zaobilaznih ruta i posledično veće potrošnje goriva, dok su njegove cene veoma skočile, što se odrazilo i na cene avio-karata.

Ni avio-transport robe nije pošteđen. Neke od najvećih kompanija za vazdušni prevoz robe upravo su iz ratom zaraćenih zemalja pa je shodno tome došlo do velikog pada u ovom segmentu avio-poslovanja.

Iako se avio-industrija trenutno suočava sa brojnim izazovima, prognoze stručnjaka su ipak pozitivne. Svi se slažu da će leto pred nama biti dinamično i za većinu avio-kompanija turbulentno, ali je stav struke da ta industrija ipak ide uzlaznom putanjom i da će se uspešno izboriti sa svim izazovima, a putnicima obezbediti adekvatan nivo usluge.

20. јун 2023. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Čokolada skuplja zbog porasta cene kakaoa

by bifadmin 19. јун 2023.

Cena kakaoa u petak je porasla na 3.160 dolara po metričkoj toni, što je najveća vrednost od 5. maja 2016

Ljubitelje čokolade očekuje gorka pilula koju treba da progutaju, jer će cene njihovog omiljenog slatkiša dodatno rasti zbog visokih troškova kakaa, piše Si-En-Bi-Si. Cene čokolade porasle su za 14 odsto u protekloj godini, a prema nekim analitičarima, oni će se još više povećati zbog nedovoljnih zaliha kakaa, koji je značajna komponenta ovog mnogima omiljenog slatkiša.

„Tržište kakaoa je doživelo značajan porast cena. Ova sezona beleži drugi uzastopni deficit u proizvodnji te namirnice, a očekuje se da će zalihe kakaoa pasti na neuobičajeno niske nivoe“, rekao je glavni analitičar istraživanja Sergej Četvertakov.

Cena kakaoa u petak je porasla na 3.160 dolara po metričkoj toni, što je najveća vrednost od 5. maja 2016.

Četvertakov je dodao da se predviđa da će dolazak vremenskog fenomena El Nino doneti padavine manje od prosečnih i jake vetrove Harmatana u Zapadnu Afriku gde se uglavnom uzgaja kakao. Obala Slonovače i Gana čine više od 60 odsto svetske proizvodnje kakaoa.

El Ninjo je vremenski fenomen koji obično donosi toplije i sušnije od uobičajenih uslova u centralni i istočni tropski Pacifik.

Četvertakov predviđa da bi tržište kakaoa moglo da bude uzdrmano još jednim deficitom u narednoj sezoni, koja traje od oktobra do septembra sledeće godine. A to znači da bi fjučersi kakaoa, mogli dalje da porastu na čak 3.600 dolara po metričkoj toni, prema njegovim procenama.

Kakao puter im, a veliki udeo u proizvodnji čokolade, a on takođe beleži povećanje cene i to od 20,5 odsto od početka godine, prema bazi podataka o cenama prehrambenih proizvoda Mintek. Potrošnja kakaoa blizu je rekordnog nivoa u Evropi, a šećer, još jedan glavni sastojak čokolade, takođe, beleži rekordne cene.

Izvor:24sedam.rs

Foto: Pixabay

19. јун 2023. 0 komentar

Noviji članci

Stariji članci