Crveno odelo, irvasi, leteće sanke i magija najuzbudljivije noći
Najuzdubljivija noć u životu mnoge dece je ona u kojoj sa nestrpljenjem očekuju dolazak Deda Mraza. Nedeljama ili mesecima unazad deca širom sveta pišu pisma Deda Mrazu u kojima obrazlažu da su ove godine bili dobri i šta bi voleli da dobiju kao nagradu.
Te večeri, za Badnje veče ili u novogodišnjoj noći, u zavisnosti od verske i nacionalne pripadnosti, deca pomažu svojim majkama da kuća bude spremna i uredna i da Deda Mraz ima čime da se posluži, jer on ipak prevaljuje dugačak put kako bi došao u dom svakog mališana.
Deda Mraz je u mnogim kulturama vrlo važna figura deci, a odluka je samo na roditeljima kako će je negovati u svom domu i kod svoje dece.
Sveti Nikola i darivanje
Lik Deda Mraza zapravo potiče od monaha iz 3. veka zvanog Sveti Nikola. Sveti Nikola je živeo u današnjoj Turskoj i postao je poznat po svojoj dobroti i velikodušnosti – veruje se da je svu svoju baštinu razdavao siromašnima i ubogima, a svoje vreme posvetio služenju onima manje srećnim. Njegova popularnost je nastavila da se širi dugi niz godina, a priče o njegovim dobrim delima putuju po celom svetu.
Kada je postao episkop, jednoga dana mu je stigla vest da je jedan čovek iz grada Mira osiromašio, te da će morati da proda svoju najstariju kćer ne bi li ostatak porodice spasio bede. Sveti Nikola se veoma rastužio i odlučio da pomogne čoveku, ali krišom, kako niko ne bi znao da je to on. Prišunjao se kući, prišao otvorenom prozoru i čuo je kako tiho plače zbog sve izvesnije sudbine njegove najstarije kćerke. Sveti Nikola mu je kroz taj odškrinuti prozor ubacio vrećicu zlata i pobegao iste sekunde. Čovek je ugledao vrećicu i shvatio da je došlo spasenje, samo nije znao kako.
Ali, avaj, ponovo je nestalo nova, pa je shvatio da ponovo mora prodati svoju kćer. Plakao je u svojoj kući, kad se čudo ponovilo. Čovek je pohitao da vidi ko je ubacio novac, ali već je bilo kasno.
Morilo ga je to što nije znao pravu istinu u svom dobrotvoru, pa je smislio lukavi plan. Opet je razaglasio svima da je u teškoj situaciji, da mu nedostaje novac i da najmlađu kćer mora da proda već sutra. Ovoga puta to nije bila istina, već zamka.
Sveti Nikola je ponovo pohitao da pomogne, ali čovek je ovoga puta bio znatno brži i odmah iskočio na proz i ugledao svog episkopa. Sveti Nikola ga je zamolio da o tome nikome ne priča, sve dok je živ.
U Americi krajem 18. veka, mnoge holandske porodice koje žive u Njujorku okupile su se u decembru da proslavi godišnjicu smrti Svetog Nikole. Holanđani su ga zvali Sint Nikolaas ili skraćeno Sinter Klaas. Kako se vest o dobrim delima ovog svetitelja proširila Amerikom, mnogi su počeli da učestvuju u tradiciji. Holandsko ime je na kraju evoluiralo u ime po kojem ga danas poznajemo – Santa Claus, Deda Mraz ili Božić Bata. Ovaj Sinter Klaas je bio poznat po tome što je poklone poput voća i malih igračaka stavljao u čarape okačene pored ili iznad kamina.
Sanke, magija i irvasi
Priče o Deda Mrazu koje danas pričamo uglavnom su posledica pesme koju je napisao Klement Klark Mur 1822. godine, pod nazivom „Prikaz o poseti Svetog Nikole“. U ovoj pesmi Mur opisuje Svetog Nikolu kao bucmastog, starog vilenjaka sa magijskim sposobnostima koji putuje u sankama predvođenim letećim irvasima i svuda deli poklone dečacima i devojčicama. Ova pesma koju je otac napisao svojoj deci je odgovorna za stvaranje mnogih osobina koje danas pripisujemo Deda Mrazu!
Što se tiče Deda Mrazovog poznatog crvenog, krznom obrubljenog odela, na tome možemo da zahvalimo političkom karikaturistu Tomasu Nastu. Krajem 1800-ih, Nast je nacrtao sliku Deda Mraza po uzoru na Murovu pesmu. Ovaj crtež prikazuje Deda Mraza sa okruglim licem i stomakom i velikom belom bradom, koji nosi grimizno odelo. Crtež je, zajedno sa pesmom, objavljen u Harper’s Weekly i brzo je postao Deda Mraz kojeg svi danas poznajemo i volimo.
Značaj Deda Mraza
Deda Mraz donosi radost bezbrojnoj deci svake godine i pomaže nam da stvorimo značajna sećanja tokom života.
Kako starimo, čini se da se magija Deda Mraza nestaje i to iz razloga što mislimo da je verovanje u Deda Mraza samo za decu. Međutim, u sebi treba da osvestimo da mi, ne samo za praznike, već svakoga dana možemo i sami biti Deda Mraz i da je uvek jedino bilo važno koga smo svojim postupcima usrećili i kakvi smo bili prema drugima.
Izvor: Ona.rs
Foto: Pixabay