digitalizacija

Iako su domaće građevinske firme svesne neminovnosti digitalizacije poslovanja kako bi održale konkurentnost na tržištu, skoro trećina njih je i dalje najprivrženija papiru i olovci. Svega oko 17% građevinaca koristi alate za upravljanje projektima, a tek 8,5% upotrebljava specifične softvere namenjene industriji. Ovo pokazuje najnovije istraživanje o primeni novih tehnologija u našem građevinarstvu, koje je sprovela kompanija PlanRadar, specijalizovana za digitalnu dokumentaciju i komunikaciju u sektoru građevinske i industrije i nekretnina. Rezultati su predstavljeni velikom broju stručnjaka i građevinskih kompanija na skupu vebinaru koji je PlanRadar organizovao u saradnji sa Privrednom komorom Srbije.

U svetu čak 72% građevinskih projekata probijaju budžete, a 70% rokove izgradnje. Tokom poslednjih sedam decenija produktivnost u građevinarstvu je porasla za svega 6%, a 57% ukupnih aktivnosti ne donosi vrednost realizaciji građevinskog projekta. Ovo su samo neki od podataka koji se mogu čuti na stručnim skupovima u Srbiji o potrebi brže digitalizacije u građevinarstvu, kako bi ova izuzetno važna delatnost za pokretanje ukupnog privrednog rasta uhvatila korak sa tehnološkim promenama.

Iako sporije nego u većini drugih industrija, digitalizacija u građevinskoj delatnosti na globalnom nivou je aktuelna više od decenije. U Srbiji postoje kompanije koje su se specijalizovale upravo za digitalizaciju građevinskog sektora, ali je pitanje koliko se takva rešenja primenjuju?

Istraživanje među više od 200 domaćih kompanija

Odgovor je stigao na pomalo neuobičajen način. Naime, kompanija „PlanRadar“, koja se bavi digitalnom dokumentacijom i komunikacijom u sektoru građevinske industrije i nekretnina i koja je napravila istoimeni softver za upravljanje građevinskom dokumentacijom i radovima na gradilištu u realnom vremenu, iskoračila je iz svoje osnovne delatnosti. Ova kompanija, sa sedištem u Beču, nedavno je sprovela istraživanje o tome koliko se koriste digitalni alati u ovdašnjoj građevinskoj industriji.

Kako za B&F objašnjava Bojan Petković, regionalni direktor kompanije „PlanRadar“ za jugoistočnu Evropu, cilj ovog istraživanja je bio da se, osim podataka o stepenu primene i vrste digitalnih alata koji se koriste, dođe i do jasnije slike o tome kako domaća građevinska preduzeća vide prednosti digitalizacije, ali i glavne prepreke za bržu tehnološku modernizaciju. Zato je anketa sprovedena među 200 kompanija različitih veličina koje posluju u oblastima investiranja, građevinskog inženjerstva, arhitekture, izvođenja građevinskih i infrastrukturnih radova, projektovanja i održavanja nekretnina.

Više stvari sreću kvari

Rezultati pokazuju da je tek nešto više od trećine ispitanika čulo za digitalne platforme koje mogu da koriste u svom poslovanju, a od toga tek nešto više od polovine prepoznaje i alate namenjene isključivo projektantskoj i građevinskoj industriji.

Velike kompanije nešto više koriste digitalne alate u poređenju sa srednjim i malim preduzećima. Uočljivo je i da nove tehnologije intenzivnije primenjuju preduzeća specijalizovana za oblasti inženjerstva i arhitekture, dok su građevinari i investitori još uvek privrženiji papiru i olovci, te osnovnim generičkim alatima poput elektronske pošte i Eksela.
Skoro tri četvrtine od ukupnog broja anketiranih najviše koriste papir i olovku ili generičke alate, oko 17% koristi alate za upravljanje projektima, dok specifične softvere namenjene industriji, kao što je „PlanRadar“, upotrebljava tek 7% anketiranih, ističe Petković.

Iako je oko 60% ispitanika izjavilo da su veoma zadovoljni ili zadovoljni trenutnim poslovanjem, Petković skreće pažnju da odgovori na pitanja o najvećim problemima sa kojima se kompanije susreću tokom svakodnevnog rada ukazuju da bi on mogao znatno da se unapredi. Prema istraživanju, najveći problemi sa kojima se svakodnevno suočavaju arhitektonske, građevinske i kompanije koje se bave investiranjem u nekretnine najčešće su nedostupnost interneta, kao i nedostatak kvalitetno obučenih radnika.

Pored navedenih, ispitanici navode i probleme vezane za upravljanje dokumentacijom, preglednost podataka i informacija, sinhronizaciju sa podizvođačima, ali i teškoće usled ogromne papirologije, neodgovarajuće komunikacije sa državnim institucijama i prekratko postavljenih rokova. Osvrćući se na pobrojane probleme, Petković podseća i da bi korišćenje digitalnih alata kao što je „PlanRadar“ omogućilo elektronsko potpisivanje građevinskog dnevnika i građevinske knjige, nakon što bi ove mogućnosti bile uvedene u lokalno zakonodavstvo, po ugledu na druge evropske države.

Znam da je dobro, ali stalno odlažem

Naš sagovornik napominje da uprkos nedovoljnoj digitalizaciji, domaće kompanije koje posluju u građevinarstvu prepoznaju njene prednosti, pre svega kada je reč o bržem obavljanju posla. To potvrđuju nalazi ankete, prema kojima je 75% anketiranih koji ne koriste digitalne tehnologije svesno da bi im one ubrzale i olakšale poslovanje, odnosno povećale efikasnost i produktivnost, a dobar deo ispitanika (26%) prepoznaje da je modernizacija poslovanja neminovna. Potrebu za bržim i lakšim obavljanjem posla pre svega prepoznaju arhitekte i inženjeri, ali ni velike građevinske kompanije ne zaostaju mnogo za njima u svesti o značaju digitalizacije.

Veliku korist od potencijalne primene digitalnih tehnologija domaći građevinci vide u oblastima kao što su interdisciplinarna komunikacija unutar i između timova, lakše vođenje evidencije i zaduženja odgovornih lica, te mogućnost koordinacije između 2D i 3D modela. Ispitanici navode kao prednosti i kraće provođenje vremena u kancelarijama na poslovima izveštavanja i analize, ali i mogućnost bezbednog čuvanja i skladištenja podataka.
Ako su domaći građevinci svesni prednosti novih tehnologija, šta su prepreke za bržu digitalizaciju industrije?

Osim inercije da se način poslovanja ne menja sve dok daje rezultate, anketirani kao glavne razloge za odlaganje projekata vezanih za digitalizaciju navode nedostatak vremena ili finansijskih sredstava, usklađivanje novih tehnologija sa postojećim načinom rada, ali i nedostatak motivacije i psihološke spremnosti da se upuste u značajnije promene.

Ušteda od sedam sati nedeljno

Dugoročnije gledano, ovakvo razmišljanje neminovno vodi ka gubitku konkurentnosti na tržištu, uveren je Petković. Osim toga, dodaje, „razlozi koji se navode kao ograničavajući za upotrebu digitalnih alata u građevinskoj industriji često se ne pokazuju opravdanim u praksi. Troškovi mogu biti relativno niski i srazmerni obimu posla, a moderni alati se prave upravo tako da korisnicima olakšaju pristup i korišćenje. Primera radi, za primenu alata kao što je ‘PlanRadar’ nije potrebno nikakvo tehničko predznanje, a sama aplikacija je intuitivna i dostupna i na srpskom jeziku“.

U prilog digitalizaciji idu i ocene onih koji koriste digitalne alate, a Petković napominje da srpski građevinci ističu iste prednosti kao i njihove kolege u inostranstvu koje su učestvovale u sličnim istraživanjima. Najveći broj korisnika digitalnih alata (71,6%) ističe da zahvaljujući njihovoj primeni štedi oko sedam radnih sati nedeljno, odnosno oko 18% radnog vremena, a više od dve trećine ispitanika to vreme koristi za obavljanje složenijih zadataka od kojih zavisi kvalitet ukupnog poslovanja.

Ispitanici navode da manje vremena troše za obavljanje administrativnih poslova i izveštavanje, a kao prednosti ističu i bolju komunikaciju, efikasniji nadzor nad zaposlenima i izvođačima i njihovu bolju koordinaciju.

Posledice pandemije

Istraživanje je pokazalo da je pandemija Kovida-19 donekle uticala na poslovanje velikog broja domaćih građevinskih kompanija (57,3%), a značajno na rad skoro četvrtine preduzeća iz ove industrije. Posledice su se najviše odrazile na smanjenje obima poslovanja, potom na smanjenje zarade, ali i na otežanu nabavku materijala i organizaciju posla. Nešto više od polovine ispitanika (50,8%) procenjuje da pandemija neće uticati na veću primenu digitalizacije u domaćem građevinarstvu, dok 48,9% njih smatra da će aktuelna kriza povećati potrebu za korišćenjem digitalnih tehnologija u budućnosti.

broj 184, april 2021. 

Foto: Pixabay