dogovor

Minimalna cena rada u 2022. godini iznosiće 35.012 dinara, što je povećanje od 9,4 odsto, izjavila je danas premijerka Ana Brnabić nakon sednice Socijalno – ekonomskog saveta, na kojoj nije postignut dogovor sa sindikatima koji su tražili veće povećanje.

Dogovor, prema saznanju „Blica“ nije postignut na sastanku Socijalno ekonomskog saveta, jer sindikat nije prihvatio da minimalna zarada bude ispod minimalne potrošačke korpe.

Na sastanku je bila i premijerka Ana Brnabić koja je rekla da je za vladu prihvatljivo 35.012 dinara.

Premijerka je na konferenciji za medije rekla da će u 2022. sa tim povećanjem minimalac 89 odsto pokrivati minimalnu potrošačku korpu.

Brnabić je rekla da razume da su sindikati nezadovoljni i najavila da će na kraju 2023. biti doneta odluka da se minimalna zarada od 1. januara 2024. izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom.

Sindikati nezadovoljni

Predstavnici S S S S i UGS Nezavisnost su rekli da nisu zadovoljni jer su očekivali da povećanje minimalca bude toliko da se 100 odsto pokrije minimalna potrošačka korpa.

Ministar finansija Siniša Mali je rekao da će pored povećanja minimalnca za 9,4 odsto u 2022. biti uvedene olakšice za privredu odnosno da će biti povećan neoporezivi deo zarade sa 18.300 dinara na 19.300 dinara, kao i da se stopa doprinosa za PIO smanji za 0,5 odsto.

Poslodavci zadovoljni

Sa druge strane, predstavnici Unije poslodavaca Srbije izrazili su zadovoljstvo dogovorima na SES-u i pohvali napore vlade.

Predsednik S S S S Ljubisav Orbović je rekao na konferenciji za medije, u Palati Srbija, da ta sindikalna organizacija nije mogla da se saglasi sa predlogom vlade da minimalac bude povećan na 35.012 dinara, jer je predlog SES-a još pre par godina bio da bude dostignuta minimalna potrošačka korpa.

„Moram da priznam da je povećanje od 9,4 odsto vrlo povoljno. Poslednje četiri godine smo imali povećanje od 52 odsto mininalne cene rada, što daje jedan veliki prostor i veći rast je bio nego što je bio rast potrošačke korpe.Ali, pored svega toga, taj odnos je i dalje da je minimalna zarada došla na nešto ispod 90 odsto od potrošačke korpe, što nas u ovom momentu nije zadovoljilo“, rekao je Orbović.

Takodje, kaže da su zabrinuti zbog smanjivanja dela doprinosa poslodavaca za PIO.

„To je za nas neprihvatljivo uz sva uverevanja premijerke i ministra finansija i ministarke rada da je fond stabilan. Ne kažemo da nije stabilan momentalno, ali treba da razmišljamo šta može da se desi u budućnosti, pošto su penzije ionako problematičan deo“.

Orbović podseća da nije prihvećeno da se ukinu kazneni poeni za prevremenu penziju jer nema sredstava, dok sada dolazi do smanjenja opterećenja za poslodavce.

Iskustva

Od 2010. godine država je povećavala minimalac osam puta. Na zahteve sindikata za povećanje najniže zagarantovane zarade u zemlji nije pristajala u 2014. i 2016. godini.

Minimalac je u 2018. povećan za 10 odsto, a u 2017. godini šest odsto. Prošle godine povećan je za 6,6 odsto što znači da je u ovoj godini bio veći za ko 2.000 dinara nego u 2020. godini.

Za dve decenije koliko postoji Socijalno-ekonomski savet, sindikati i poslodavci su se samo jednom – 2017. godine – usaglasili oko povećanja minimalne cene rada. Ostalih godina, zbog izostanka dogovora odluku je, kako zakon i predviđa, donosila Vlada.

Jedinstven slučaj imali smo 2011, kada je tadašnja Vlada minimalac povećala ne samo više od toga što su poslodavci nudili, već i više od onoga što su sindikati tražili.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay