Nakon katastrofalnih poplava koje su zadesile Obrenovac, zabeležen je rast broja korisnika polisa osiguranja na teritoriji te opštine i više od 70 odsto njih svoje poverenje dalo je „Dunav osiguranju“. Direktor Glavne filijale „Dunava“ u Obrenovcu Nenad Đurić kaže da ta osiguravajuća kuća polisama u poljoprivredi na teritoriji opštine Obrenovac pokriva oko 750 hektara, što je oko 300 malih, srednjih i velikih gazdinstava.
Potencijalna šteta koju je osiguranicima pokrilo „Dunav osiguranje“ na toj površini u 2020. godini iznosi oko milion evra, rekao je Đurić na radionici koju je Kompanija „Dunav“ organizovala u saradnji sa „Agropresom“, u selu Ušće kod Obrenovca, sredinom decembra. Premija osiguranja kada je u pitanju poljoprivreda i nije tako visoka, kaže Đurić, i navodi sledeći primer: za gazdinstvo koje ima pet hektara zasejane površine ove kulture, sa prinosom od pet do šest tona pšenice po hektaru, osiguranje bi iznosilo od 5.000 do 6.000 dinara, što je oko 350 kilograma pšenice. Vrlo je važno i to što nadležno ministarstvo odobrava subvenciju premije u vrednosti od 40%. To dovodi do zaključka da gotovo svaki proizvođač može da priušti polisu osiguranja, naglasio je on.
Zoran Marjanović iz sela Ušće kaže da njegova petočlana porodica gaji tovne bikove i da ih sada ima 60, što je nešto manje nego ranije, kao i da je smanjio stočni fond zbog niskih cena. Počeli su da se javljaju virusi kod stoke, gde je teško pronaći lek, kaže on, i dodaje da je sva grla stoke koja gaji na gazdinstvu zaštitio kod osiguravajuće kuće „Dunav osiguranje“, sa kojom ima dobru saradnju. Marjanović naglašava da je štetu u proizvodnji imao i ove godine, a da je saradnjom sa „Dunavom“ zadovoljan, te da je izlazak njihovih procenitelja na teren brz, a procenjena šteta na vreme se isplaćuje.
Osiguranje nije jeftino, ali kada imate uginuće stoke, onda se isplati, dodaje on i savetuje da svako ko se bavi ovom ili sličnom proizvodnjom treba da je osigura.
Zamenik predsednika opštine Obrenovac Miloš Stanojević skreće pažnju na to da je osiguranje u poljoprivredi neophodno, a pogotovo zbog klimatskih promena koje su sve izraženije poslednjih godina. Kao dobar primer navodi gazdinstvo porodice Marjanović, koja je više grla stoke osigurala kod „Dunava“ i tako nadoknadila svu štetu koja je nastala u toku uzgoja stoke. Stanojević je u izjavi medijima i u razgovoru s domaćinima istakao i da Opština pomaže poljoprivrednicima putem gradskih i republičkih subvencija, te ističe da imaju i poljoprivrednu službu koja daje stručne savete. Najavljuje da će Opština od sledeće godine pomagati poljoprivrednicima u razvoju voćarstva i ratarstva.
Poljoprivrednik Milan Aleksić iz sela Vukićevca na području Obrenovca istakao je da već 10 godina useve osigurava u „Dunavu“, te da s tom osiguravajućom kućom ima dobru saradnju, kao i da je procena korektna, a isplata štete uvek blagovremena. „Kad se osvrnem unazad, mogu reći da je u poslednjih deset godina svaka druga donela manje ili veće štete na usevima i plodovima“, rekao je Aleksić. Ova godina je bila rodna, kaže on i podseća da je proletos grad oštetio useve pšenice čija je šteta procenjena na osam odsto, te da mu je „Dunav osiguranje“ isplatilo 150.000 dinara. Aleksić navodi da je zadovoljan procenjenom štetom i da će svoje useve i stoku nastaviti da osigurava u „Dunavu“, te da iz svog iskustva može reći da je bolje osigurati poljoprivrednu proizvodnju nego gledati u nebo i nadati se da nevreme i bolest stoke neće napraviti štetu. Ističe da je posle nedavne kupovine traktora od države dobio povraćaj novca od 80 odsto, te da će na taj način i ubuduće u kupovati mehanizaciju.
Predsednik Udruženja proizvođača lešnika „Obrenovac“ Vladimir Perišić okupljenima na radionici pojasnio je da proizvodnja lešnika može da bude i skupa i jeftina, u zavisnosti od očekivanja, i da za veće prinose mora više i da se uloži. Podizanje zasada pod lešnikom je skupo, jer su troškovi veliki i traju duži period, jer, kako kaže, na veći prinos lešnika čeka se šest do sedam godina. Perišić, suvlasnik zasada jedne parcele lešnika, ističe da od 2013. godine, od kada se bavi tom proizvodnjom, nije osiguravao zasade, ali da će ih od sledeće godine zaštititi od prirodnih katastrofa. Ocenjuje da je osiguranje za poljoprivrednika dosta važno i podseća da su opštinu Obrenovac 2014. godine zadesile katastrofalne poplave, kao i da je njegov zasad pretrpeo veliku štetu, pa su mnoge sadnice i zanovljene.
„Grȁd i poplave su veliki rizik za gajenje lešnika, a ukoliko je voćnjak pod vodom, kao što je bio moj, mora da se osuši“, pojašnjava on. Perišić poziva mlade da, ako imaju potrebnu infrastrukturu, počnu da uzgajaju lešnike, jer taj posao mogu da rade i pored drugog posla. Dodaje da u toj opštini ima oko 50 hektara pod zasadom lešnika, uglavnom mladih, koji će tek da daju plod.
Govoreći o svom iskustvu i isplativosti uzgoja lešnika, Perišić je istakao da lešnik može uspešno da se gaji u Srbiji i da je u zasadu koji je u trinaestoj godini ostvario prinos od 3,5 tona plodova. On je rekao da treba voditi računa o pravilnoj rezidbi, kao i o broju izdanaka. „Kada je u pitanju sakupljanje plodova, Udruženje je kupilo usisivač za lešnik uz pomoć opštine Obrenovac i zahvaljujući tome nema problema s radnom snagom za sakupljanje plodova“, objasnio je Perišić.
Za okupljene novinare ova radionica bila je po mnogo čemu drugačija, počev od održavanja na otvorenom i poštovanja propisanih mera zbog koronavirusa, preko raznorodnosti proizvodnje, do entuzijazma i posvećenosti domaćina poljoprivrednom proizvodnjom za koju su se opredelili.
Na fotografiji je Slavomir Marjanović, nastariji član porodice Marjanović.
