Problem evrozone nema veze s koronavirusom, iako ga on potencira i čini mnogo vidljivijim. Temeljni problem evrozone nije solidarnost među članicama, već jedna sasvim druga činjenica.
Ogromno povećanje javnog duga koje ove godine očekuje evrozonu zbog finansiranja ekonomskog oporavka od posledica koronavirusa dodatno će potencirati temeljni problem nastao još u njenom začetku, a to je nedostatak zajedničke fiskalne politike.
Projekcije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) govore da će udeo javnog duga u BDP-u 19 država koje koriste evro ove godine porasti za 13 posto, na 97 posto, prenosi Reuters.
Dužnička kriza na minimumu
Novac prikupljen ovim ogromnim zaduživanjem usmeriće se u podsticaje s obzirom da evrozonu očekuje do sada nezabileženi pad ekonomije od 7,5 posto.
Međutim, finansiranje oporavka mnogo će više opteretiti južne članice od severnih. MMF predviđa da će grčki javni dug ove godine skočiti čak 22 bazna boda na 200 posto BDP-a, italijanski gotovo 21 baznih bodova na 156 posto, a španski za 18 bodova na više od 113 posto.
S druge strane, Nemačka će povećati javni dug za svega 9 baznih bodova na 69 posto vrednosti ekonomije, a Holandija za 10 bodova na 58 posto BDP-a.
Uprkos očekivanom velikom porastu dužničkog bremena, vrednost grčkih, italijanskih ili španskih obveznica ne tone prema dnu.
Prinosi su od izbijanja pandemije porasli za 40 do 50 baznih bodova, a pod kontrolom ih drži otkup Euvopske centralne banke. „Kako ECB doslovno čisti sve sa sekundarnog tržišta, rizik dužničke krize jednak je nuli“, izjavio je za Reuters Christopher Dembik, ekonomista Saxo banke.
Podsetimo, prethodna dužnička kriza u evrozoni započeta 2010. godine završila je dve godine posle kada je ECB pod palicom Marija Draghija najavio da će učiniti sve što je potrebno kako bi spasio evro i evrozonu u celini.
„Kladio bih se u 100 evra da se dužnička kriza neće vratiti u idućih godinu ili dve“, ističe Carsten Brzeski, ekonomista banke ING. „No, uložio bih još 100 evra da će se vratiti egzistencijalna kriza evrozone. U neku ruku, korona kriza je katalizator. Kriza će opet podstaći temeljna pitanja kako upravljati velikim javnim dugom“, dodaje Brzeski. Prema njegovu mišljenju, trenutna kriza dovešće do produbljenja ekonomskih razlika između severa i juga.
Južne članice biće ekonomski pogođenije dok će severne članice iz krize izaći brže i postati još ekonomski snažnije.
U skladu sa izrekom bivšeg predsednika ECB-a Marija Draghija da će preduzeti „sve što treba“ da bi spasio evro, evrozona ima dovoljno kapaciteta da troši koliko je potrebno da bi se izvukla iz krize, uprkos tenzijama između severa i juga, ističe za Poslovni dnevnik profesor međunarodnih ekonomskih odnosa na zagrebačkom Fakultetu političkih nauka Luka Brkić.
Proces na dugom štapu
„Međutim, problem evrozone nema veze s koronavirusom, iako ga on potencira i čini mnogo vidljivijim. Temeljni problem evrozone nije solidarnost među članicama, već činjenica da evrozona nije ni optimalno valutno područje, a kamoli politička unija koja bi imala zajedničku fiskalnu politiku. Taj se problem ogleda na više načina, na primjer kroz pitanje razvijenosti sjevernih i južnih članica, pitanje većeg udjela izvoza ili uvoza, zatim nivoa javnog duga ispod ili iznad Mastriških kriterijuma. Evro je sredstvo političke unifikacije Evrope, ali taj je proces još uviek na ‘dugom štapu’“, smatra Brkić.
Prema mišljenju stranih analitičara, najveći rizik za evrozonu u ovome je trenutku politički: kako bi ostala na okupu, evrozona ne sme dopustiti evroskeptičnim strankama na jugu da okrenu javnost protiv evropske ideje. „ECB može kupovati mnoštvo italijanskih obveznica, ali ne može uveriti tržišta da Italija želi zauvek ostati u evrozoni“, kaže za Reuters Holger Schmieding, glavni ekonomist banke Berenberg.
Obnova populizma u Italiji uzrokovanog ekonomskim posledicama pandemije nije neutemeljena teza s obzirom na iznos podsticaja koji su je mogla priuštiti vlada u Rimu, a koliki je predstavila vlada u Berlinu. Naime, nemački fiskalni odgovor na korona krizu bio je gotovo 7 puta veći od italijanskog.
Na tu se činjenicu osvrnuo i predsednik Evrogrupe Mario Centeno izjavivši pred zastupnicima Evropskog parlamenta da takva „fragmentacija“ potkopava jedinstveno tržište i evro. Kako bi se izbeglo produbljivanje ekonomskih razlika, Španija predlaže da novac za oporavak Evropska unija posuđuje kao celina, a da se potom transferiše članicama kojima je najpotrebniji.
Kamate na takve kredite otplaćivale bi se putem evropskog poreza na zagađivače. No, s obzirom na žestoko opiranje ideji zajedničkog zaduživanja u Berlinu i Hagu, konkretno rešenje problema još nije na vidiku.
Izvor: Poslovni.hr