Prema LitResu, najvećem digitalnom izdavaču u Rusiji, najpopularnije knjige u toj zemlji u 2022. bile su “1984” i “Nežan prema sebi” Olge Primačenko. Prvu nije potrebno posebno predstavljati, a druga knjiga posvećena je onima koji žele da povedu računa o sebi, da zavole sebe.
Međutim, najveću pažnju zapadnih medija izazvalo je interesovanje za delo Džordža Orvela napisano još 1949. čija prodaja bukne s vremena na vreme, često podstaknuta nekim društvenim događanjima. Sada, kada je tražnja za knjigom “1984” u Rusiji porasla za 45 odsto, postavlja se pitanje šta je podstaklo tako naglo interesovanje za ovo ostvarenje.
Španski El Pais podseća da je rast njene prodaje otpočeo posle hapšenja aktiviste Alekseja Navaljnog 2021. koji je prethodno otrovan po već oprobanim metodama ruskih službi. Od tada je ona stabilno rasla, da bi u prošloj godini doživela bum.
Dve strane iste medalje
U tekstu o naglom rastu interesovanja za ovu knjigu, španski novinari iznose tvrdnju da se o napadu na Ukrajinu u Rusiji sada govori veoma specifičnim jezikom sa mnogo eufemizama, koji podseća na novogovor iz “1984”. Primera radi, invazija se naziva “specijalnom operacijom”. Takođe, mediji koji su pod kontrolom ruskog režima dehumanizuju žrtve ukrajinske nacionalnosti, koristeći izraze poput “eliminisani” ili “potisnuti”. Slične retorike sećamo se i mi koji smo iz Srbije pratili rat na prostoru Bosne i Hercegovine i Hrvatske devedesetih.
Analitičare zato ne čudi ponovno okretanje ruskih čitalaca ovom klasiku, jer oni iz pomenute knjige vuku paralele sa današnjim vremenom. I ne samo današnjim, već i sa prethodnim godinama Putinove autokratije. Osim za Orvela, u Rusiji pak raste interesovanje i za priručnike za samopomoć, knjige o autoritarnim vođama i ratne memoare.
Iako se ne može baš pohvaliti demokratijom, u pitanju je mnogoljudna zemlja u kojoj ne vlada potpuno jednoumlje, što se moglo uočiti i po masovnim antiratnim protestima koji su održavani na početku rata u Ukrajini. Takođe, od početka “specijalne operacije” do danas veliki broj Rusa napustio je svoju matičnu državu baš zbog neslaganja sa režimskom politikom.
Ovo je, čini se, promaklo zapadnoj javnosti koja i sama ponekad koristi slične propagandne tehnologije protiv ne samo Rusije već i njenih građana. Sreća u nesreći je što je na Zapadu ovo mnogo sofisticiranije i što se uvek može čuti i drugo mišljenje, bez posledica po onog koji ga izgovara.
No, svi se sećamo kroz kakvu su torturu prolazili Rusi u Evropi na početku ovog rata, što će jednog dana možda biti tema neke nove distopije koja će se prodavati podstaknuta nekom novom dehumanizacijom određene skupine.
Izvor: El Pais
Foto: Markus Spiske, Unsplash