Narednih šest meseci kompanije iz Srbije neće moći na tržište Belorusije da izvoze hranu, a pre svega meso, mlečne proizvode, voće, povrće i kuhinjsku so.
Savet ministara Belorusije stavio je i Srbiju na listu zemalja obuhvaćenih embargom na izvoz hrane. Razlog za rampu Belorusije za pojedine srpske proizvode je ustvari kontramera, jer se Srbija nedavno pridružila sankcijama EU protiv beloruskih vlasti.
Analitičari, međutim, smatraju da je poslednja odluka vlasti u Minsku neobičan potez, jer su kao kontramera na politički potez uvedene ekonomske sankcije.
Iako se Belorusija ne kotira visoko na spisku zemalja u koje srpski privrednici najviše izvoze, ovaj potez vlasti u Minsku mogao bi imati negativan uticaj na poslovanje pojedinih domaćih firmi. Tokom prošle godine svoju robu u Belorusiji su prodavale 134 kompanije iz Srbije. Vrednost izvoza svake druge firme bio je do 50.000 evra, ali je bilo i pet preduzeća koja su prodala robu vrednu do pola miliona evra.
U Privrednoj komori Srbije za Euronews Srbija kažu da će se novonastala situacija negativno odraziti na izvoz srpskih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, ali da se nadaju da će aktivnosti zvaničnika obe strane učiniti da se situacija normalizuje u najskorije vreme, kako bi poslovne zajednice nesmetano nastavile da sarađuju.
Srbija može da uvede embargo na iste ove proizvode iz Belorusije
„Na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku, tokom jedanaest meseci 2020. godine robna razmena između dve zemlje iznosila je 97,9 miliona dolara, dok je tokom istog perioda, u prethodnoj 2021. godini, zabeležen rast od 66 odsto, kada je razmena u robi iznosila 163 miliona dolara“, kažu u PKS.
Tokom jedanaest meseci prošle godine, u odnosu na isti period 2020. godine, spoljnotrgovinska razmena Srbije i Belorusije beleži smanjenje izvoza sa 49,5 miliona dolara na 45,5 miliona dolara, odnosno pad za osam odsto.
Kako navode u PKS, iz Srbije u Belorusiju najviše se izvoze gume, spoljne pneumatske za putničke automobile, boje i premazi, veštačka creva od očvrsnutih belančevina, građevinski materijali poput okova za prozore, gume za autobuse i kamione, pokrivači podova, hartija i karton. Iz Belorusije smo najviše kupovali žicu, užad, kablove, dampere, etilen, propilen, butilen, traktore, ivericu, krompir i druge proizvode.
Zabrana Belorusije se ipak ne odnosi na robu namenjenu proizvodnji dečijih, predškolskih i školskih obroka, na dijetetske suplemente, lekove, uključujući homeopatske, vitamine, minerale, vitaminsko-mineralne komplekse, medicinska sredstva.
Bivši ambasador Srbije u Belorusiji Srećko Đukić za Euronews kaže da Srbija nikada nije uvodila nikakve sankcije Belorusiji i ističe da je nekorektno prema našim privrednicima što je na političke sankcije Minsk odgovorio – ekonomskim.
„Bilo je očekivano da reaguju, jer oni uglavnom na sve sankcije odgovaraju reciprocitetom, ali ovde je zanimljivo, jer su na politički potez, odnosno podršku Srbije deklaraciji EU, odgovorili zabranom izvoza. Čini se da je to više demonstracija Aleksandra Lukašenka da pokaže kako nema izuzetaka ni prema prijateljima, kao što je otprilike izjavio“, navodi Đukić.
On napominje da bi Srbija sada mogla da uvede embargo na iste ove proizvode iz Belorusije, ali smatra da naša zemlja to neće uraditi.
Beograd je podržao deklaraciju Evropske unije
Beograd je, kako je naveo sajt Telegraf.by, podržao deklaraciju Evropske unije kojom se Minsk osuđuje jer je „prisilio Rajaner da sleti i uhapsio opozicionog lidera Romana Protaševića“. Prethodno se, navodi se, Beograd pridružio deklaraciji EU o nepriznavanju Aleksandra Lukašenka kao legitimnog predsednika.
Igor Novaković iz ISAC fonda napominje da je Srbija više puta do sada, pa i 2012. i 2018. godine, podržavala odluke Evropske unije o Belorusiji, ali da nikada nismo imali problema zbog toga. On napominje da je deklaracija EU bila i 2020. godine, kada je bila priprema za predsedničke izbore u Belorusiji i da je kurs Srbije uvek bio isti, odnosno da je podržala odluke EU.
„Ministarstvo spoljnih poslova je shvatilo da je to pitanje oko kojeg ne treba praviti kompromise“, kaže Novaković.
Kada je u pitanu poslednja odluka o embargu za neke proizvode iz Srbije, Novaković navodi da je to deo šireg paketa, jer je uz Srbiju na spisak dodat i Lihtenštajn. On napominje da uvođenje sankcija za deo proizvoda nije neki znak da su se odnosi dve zemlje drastično pogoršali, jer smo više puta videli da oni funkcionišu i deluje da će tako i ostati.
Na listi zemalja kojima je stavljen embargu su se, kako je prenela beloruska agencija Belta, u početku nalazile Evropska unija i njene države članice, Sjedinjene Američke Države, Kanada, Norveška, Albanija, Island, Severna Makedonija, Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske, Crna Gora i Švajcarska.
Izvor:Euronews Srbija
Foto: Pixabay