Home Tags Posts tagged with "EU"
Tag:

EU

Ekonomija

Novi „non-pejper“ za ubrzavanje pristupa Zapadnog Balkana EU

by bifadmin

Ministrima spoljnih poslova EU ponuđen je „non-pejper“ za Zapadni Balkan, prema kojem bi on trebalo da se nađe među prioritetima za članstvo u Uniji, piše Euraktiv.

Iza ovog “non-pejpera” stoje Hrvatska, Slovenija, Austrija, Češka, Grčka, Italija i Slovačka. Ove države se zalažu da se Zapadnom Balkanu pruži puna podrška na putu pridruživanja Uniji.

U pomenutom dokumentu se ističe kako je ovaj region izložen raznim uticajima sa strane, uključujući zloćudan uticaj trećih zemalja, ilegalnu imigraciju i hibridne pretnje, zbog čega je potrebno uskladiti zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku, kao i tešnje raditi na usklađivanju njegovih stajališta sa EU standardima.

Grupa od sedam zemalja poziva da se osnaži i ubrza pristupni proces, a pored toga i apeluje na institucije EU da predstave jasan program za postupnu i ubrzanu integraciju s konkretnim pravnim koracima do 2024. godine, koja bi bila zasnovana na pravičnim i rigoroznim uslovima i principima.

Prema tom dokumentu, trebalo bi uspostaviti redovnu razmenu i stručne radionice o pitanjima ljudskih prava, pored tekućih aktivnosti u vezi sa sprovođenjem poglavlja 23, sa akcentom na jačanje učešća u tematskim oblastima i programima EU. Takođe, trebalo bi više raditi na obukama mladih diplomata i državnih službenika u pogledu njihovog upoznavanja sa diplomatijom i institucijama Evropske unije.

Sedam članica EU napominje da je potrebno i ojačati redovne dijaloge na temu bezbednosti i odbrane, koje podrazumevaju procene izazova i potreba partnera. Dodaju da treba razvijati i dalje mere pomoći partnerima u okviru Evropskog mirovnog fonda za Svetsku banku, kao i podržati razvoj njihove sposobnosti u domenu Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike, pored ostlaog, i putem kurseva Evropskog koledža za bezbednost i odbranu.

Ceo tekst možete pročitati na Euraktivu

Foto: NoName_13, Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Lagard: Odlučni smo da inflaciju spustimo na 2 odsto

by bifadmin

Predsednica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard rekla je da je usporavanje inflacije “svakako naša prognoza” i da je ta institucija odlučna da vrati cene na cilj od 2 odsto.

– Odlučni smo da inflaciju spustimo na 2 odsto, rekla je Lagard za grčki list Kathimerini u komentaru objavljenom u subotu na web stranici ECB-a. “Prema našim projekcijama to ćemo dostići 2025. godine.”
Lagard je rekla da nije zabrinuta zbog političkih implikacija napora centralne banke, koje su kritikovale neke evropske vlade zabrinute da će više kamatne stope ugušiti ekonomski rast.

– Naš mandat je da osiguramo stabilnost cena, a ovo je najbolji doprinos koji možemo dati socijalnom miru i društvu, posebno najugroženijim članovima, rekla je ona.

ECB je napravio pauzu u kampanji povećanja kamatnih stopa bez presedana, u pokušaju da povrati kontrolu nad inflacijom, podseća Bloomberg. Zvaničnici su signalizirali da će troškovi pozajmljivanja ostati povišeni, kako bi se osiguralo da se rast potrošačkih cena vrati na 2 odsto, iako slabljenje ekonomije eurozone postavlja pitanja o tome kada će rezovi postati neophodni.

Izvor:Investitor.me
Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Gubici EU zbog uvođenja ekonomskih sankcija Rusiji iznose oko 1,5 biliona američkih dolara

by bifadmin

Ukupni gubici Evropske unije od uvođenja ekonomskih sankcija Ruskoj Federacije iznose oko 1,5 biliona američkih dolara, rekao je danas zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško na marginama Evroazijskog ekonomskog foruma Verona

Pritom, Gruško je istakao da je reč o najskromnijim procenama, aludirajući da je moguće da je šteta, zapravo, veća od pomenute brojke.

Kao primer, zamenik Sergeja Lavrova navodi to što Nemačka danas kupuje gas po tri puta većoj ceni nego što je to slučaj u SAD, dok industrija postepeno prelazi na severnoamerički kontinent.
– Sve to se dešava uprkos signalima koji stižu iz biznis sektora – primetio je Gruško.

Prema njegovim rečima, obim trgovine EU i Rusije 2013. godine iznosio je 417 milijardi dolara, a kada ne bi bilo sankcija, ove godine trgovinski promet bi mogao da iznosi 700 milijardi. Ipak, prošle godine on je procenjen na 200 milijardi dolara, a tokom prvih šest meseci ove godine – na samo 47 milijardi. Do kraja godine, očekuje se da će ovaj pokazatelj biti manji od 100 milijardi dolara, a sledeće godine 50 milijardi, nakon čega će se smanjivati i težiti nuli, ocenio je Gruško.

Izvor:RT Balkan
Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Zapadnom Balkanu šest milijardi evra, ali tek nakon reformi

by bifadmin

Predsednica Evropske komisije Ursula Fon der Lajen izjavila je da je u planu investicioni paket za zapadni Balkan vredan šest milijardi evra, koji će biti uložen tek nakon što budu sprovedene reforme neophodne za pristupanje EU.

Fon der Lajenova je na konferenciji za novinare u Tirani, gde se održava Samit Berlinskog procesa, poručila da će te reforme približiti zapadni Balkan EU, a da će region postati atraktivniji za investitore.

“Investicioni paket se sastoji od dve milijarde evra u grantovima i četiri milijarde evra u zajmovima. Međutim, novac će biti uložen tek nakon što budu sprovedene reforme. Dakle, to je uslovno“, poručila je Fon der Lajenova.

Ona je istakla da je potrebno približiti ekonomije zemalja zapadnog Balkana i EU i da je za članstvo potrebno sprovesti reforme.

“Novi plan za ekonomski rast zapadnog Balkana ima potencijal da udvostruči vrednost ekonomija zapadnog Balkana u ovoj deceniji“, rekla je Fon der Lajenova.

Ona je navela da se plan sastoji od četiri tačke – pristup zemalja zapadnog Balkana jedinstvenom tržištu EU u ključnim oblastima, formiranje jedinstvenog regionalnog tržišta na zapadnom Balkanu, sprovođenje reformi i povećanje investicija EU u zapadni Balkan ukoliko neophodne reforme budu sprovedene.

“Zajedničko regionalno tržište zemalja zapadnog Balkana će povećati BDP regiona za 10 odsto“, rekla je Fon der Lajenova.

Izvor: Capital.ba, Srna

Foto: Krakenimages, Unsplash

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Odložena primena novih pravila za ulazak u EU

by bifadmin

Informacija već je potvrđena na zvaničnim stranicama Sekretarijata za migracije Švajcarske i Ministarstva za Evropu i inostrane poslove Francuske, ali ne i na zvaničnoj stranici EU

Iako je planirano da sistem „ETIAS“ bude pokrenut početkom sledeće godine, on će ipak biti pušten u rad najranije u maju 2025, javlja portal „Schengen Visa Info“.

Kako navodi izvor tog portala, razlog za odlaganje primene „ETIAS-a“ je što „treća strana kasni sa primenom ulazno izlaznog sistema“.

Šta je ETIAS?

ETIAS program nalaže obaveznoplaćanje u iznosu od sedam evra. To nije viza, već sistem za posetioce iz zemalja kojima nisu potrebne vize za ulazak u Evropu, kako bi unapred registrovali svoje posete. Onima kojima su trenutno potrebne vize za ulazak, i dalje će morati da apliciraju za njih.

– Nadali smo se da će sistem postati operativan najkasnije početkom sledeće godine, ali je postalo jasno da je to nedostižno. Rezultat toga je da odlaganje primene ETIAS-a za maj 2025. godine, uz mogućnost daljeg odlaganja – rekao je neimenovani izvor portala „Schengen Visa Info“.

Ta informacija već je potvrđena na zvaničnim stranicama Sekretarijata za migracije Švajcarske i Ministarstva za Evropu i inostrane poslove Francuske, ali ne i na zvaničnoj stranici EU. Prema prvobitnom planu, ETIAS je trebalo da bude pokrenut u novembru ove godine, ali je primena sistema prvo odložena za početak sledeće godine, a potom i za maj 2025, uz mogućnost daljih odlaganja.

Izvor: 24sedam

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusEkonomija

Privredna saradnja sa EU u praksi: Koliko nas granice ograničavaju?

by bifadmin

Iako su u Srbiji poboljšane neke carinske procedure, čekanje na granicama je i dalje veliki problem koji usporava i poskupljuje poslovanje. Dok strani investitori traže brže usklađivanje propisa sa EU koji bi olakšali protok robe, domaćim privrednicima je u ovom trenutku važnije usaglašavanje u energetici i finansijskim instrumentima za razvoj tržišta kapitala.

Evropska unija je najveći spoljnotrgovinski partner Srbije već više od decenije. Prošle godine izvoz Srbije u EU iznosio je 64% ukupnog izvoza, bilateralna trgovina je dostigla skoro 40 milijardi evra, a investicije iz EU su činile oko 60% ukupnih stranih direktnih investicija u Srbiji. Sa partnerima u Evropskoj uniji sarađuje gotovo 24.000 srpskih preduzeća u kojima radi oko 900.000 ljudi, dok kompanije iz EU koje posluju kod nas zapošljavaju između 280.000 i 300.000 radnika.

Liberalizacija trgovine između Srbije i EU je pored rasta izvoza doprinela i promeni njegove strukture, sa većim udelom finalnih proizvoda i usluga. Uključivanje domaćih firmi u lanac dobavljača velikih evropskih kompanija omogućilo im je da povećaju obim i kvalitet proizvodnje, kao i pristup evropskim fondovima i povoljnijem finansiranju. U isto vreme, usaglašavanje domaćeg poslovnog ambijenta sa evropskim propisima i standardima obezbeđuje kompanijama iz EU veću predvidivost poslovanja i isplativost njihovih ulaganja.

Međutim, jedan od najvećih problema u privrednoj saradnji je dugo čekanje na granicima, istaknuto je na panelu „Integracija u praksi: Iskustva kompanija iz EU u Srbiji i srpskih kompanija na tržištu EU“, održanog u okviru događaja „EU nedelja mogućnosti“, na kojem su učesnici izneli različite stavove o tome kako bi taj problem trebalo rešavati.

Da li će se širiti „zeleni koridori“?

Svetska banka je izračunala da bi Srbija u srednjem roku mogla da uveća BDP za dodatnih 3%, kada bi smanjila čekanja na granicama za tri sata i pojednostavila granične procedure. „To praktično znači da troškovi koji zbog toga nastaju poništavaju rezultate koje smo postigli sporazumima o slobodnoj trgovini i ukidanjem carina. Nama je u trgovini sa Evropskom unijom najveći problem zastoj na granicima prema Hrvatskoj i Mađarskoj, koji već godinama pokušavamo da rešimo“, kaže Tatjana Mandić iz Ministarstva trgovine i dodaje:

„On se dodatno zakomplikovao migrantskom krizom, pa je propusna moć prema teritoriji EU postala četiri puta manja nego ona prema Srbiji. Na tome moramo zajedno da radimo i već postoje ideje da se ’zeleni koridori’, koji su uvedeni za CEFTA region tokom pandemije, prošire i u nekom delu na granicama sa Evropskom unijom. To zahteva i da se izgrade dodatne putne trake za vozila, a to moraju da urade obe strane“.
Prema njenim rečima, iako je Srbija uvela analize rizika za utvrđivanje robe ili uvoznika kojima se može odobriti pojednostavljen uvozni postupak, postoje izuzeci kod kojih važe drugačija pravila, kao što je hrana i roba poreklom od biljaka i životinja.

„Da bi se ove kontrole ukinule, potrebno je da Srbija i EU imaju identične propise, mehanizme, akreditovane laboratorije i sertifikacije i da jedni drugima to priznamo. Te procedure nije lako uskladiti u kratkom roku. Recimo, kada neka naša kompanija želi da izvozi meso u EU, dolaze njihove veterinarske službe koje pregledaju i klanicu i ceo proces od njive do trpeze i to traje prilično dugo dok se ne dobije sertifikat za izvoz. Naravno, mnogo toga zavisi od nas. Mi moramo da imamo jake mehanizme i institucije koje će biti u stanju da propise, koji su već u velikoj meri usaglašeni sa onima u Evropskoj uniji, dosledno sprovode u praksi“, naglašava Dinkić.

Širi granični punktovi ne rešavaju problem

Radoš Gazdić, direktor Razvojne agencije Srbije slaže se da je u trgovinskoj logistici sa EU najkritičnije zagušenje na granicama. „Za firme koje ovde ulažu to postaje sve veći problem u vreme kada je dostava u dogovorenom roku jedna od najvažnijih konkurentskih prednosti. Neka procedure su, ipak, poboljšane. Uveden je jedinstveni transportni list, čime je donekle smanjena administracija koja je trajala bar sat vremena. Kućno carinjenje, odnosno mogućnost da fabrike imaju carinarnicu u okviru svojih pogona i da tu završe jedan deo procedure, skratilo je postupak koji je ponekad trajao i po dva sata. Srbija želi da poboljša protok robe na granicama sa EU, ali to zavisi i od druge strane“ napominje Gazdić.

„Svakako, potrebno je da se unapredi infrastruktura na graničnim punktovima i usaglase IT sistemi“, nastavlja direktor Razvojne agencije Srbije, „na čemu će se raditi u budućem periodu. Očekujemo da će model koji je primenjen u projektu ’Otvoreni Balkan’ početi da se primenjuje i na zemlje CEFTA regiona koje se graniče sa Evropskom unijom. Naravno, neće se odustati od carinjenja i prelaziti granica kao što se, recimo, prelazi iz Austrije u Nemačku, ali će se svim ovim postupcima smanjiti čekanja“.

Aleksandar Ljubić, izvršni direktor Saveta stranih investitora podseća da 96% stranih kompanija koje posluju u Srbiji izvozi na tržište Evropske unije. „Stoga je u interesu Srbije da se protok robe na granicama odvija mnogo brže. Bilo kakvo zadržavanje, koje ume da traje danima, a u sezoni i nedeljama, je nedopustivo. Mislim da rešenje nije u građenju što većih graničnih prelaza, već da postoje drugi načini, od priznavanja evropskih sertifikata, do detalja kao što je ukidanje kamionskih dozvola za transport, što su već učinile mnoge članice Evropske unije. Postoji puno mehanizama koji mogu da se uvedu i koji bi značajno olakšali protok robe. To potvrđuje i primer Velike Britanije, koja je nakon Bregzita uvela granice sa Evropskom unijom, ali se prevoz ljudi i robe nesmetano odvija kao i pre“, navodi Ljubić.

Drugačije vreme, drugačiji prioriteti

„Mislim da povećanje ulaganja u graničnu infrastrukturu nije logično, ako će se te granice ukinuti kada Srbija postane članica Evropske unije“, smatra i Milun Trivunac, savetnik predsednika Privredne komore Srbije. Odgovori na ova pitanja su, prema njegovom mišljenju, u približavanju procedura, ali zbog posledica rata u Ukrajini, Srbija ima potpuno nove probleme u procesu integracija.

„Možemo da pričamo o kamionskim dozvolama, ali sada imamo mnogo važnija pitanja koja utiču na našu privredu i gde bi u procesu usklađivanja Evropska unija trebalo više da nam pomogne. To se pre svega odnosi na oblasti energije i ekologije, poput Sporazuma o mehanizmu za prekogranično prilagođavanje ugljenika. Ova pitanja su daleko složenija, naročito u ovako komplikovanim geopolitičkim i ekonomskim okolnostima“, ocenjuje Trivunac.

Protok robe preko granice bi svakako trebalo ubrzati, ali to je nasleđeni problem, koji se ne može rešiti za kratko vreme, mišljenja je Đorđe Eremić iz subotičke kompanije ElevenES, koja proizvodi LFP baterije za električna vozila i sisteme za skladištenje energije.

„Nama to ne usporava poslovanje. Mi smo u mogućnosti da prateći procedure vršimo isporuku robe širom Evrope. Bilo je nekih problema sa klijentima iz Velike Britanije posle Bregzita, jer proizvodi koji se prave u Evropskoj uniji ali imaju visok procenat dobara koja dolaze iz Srbije kroz lanac nabavke, podležu drugom tretmanu ako se uvoze u Ujedinjeno Kraljevstvo. Naravno, rešavanje tog problema je na Evropskoj uniji i Velikoj Britaniji, ali on dotiče i firme iz Srbije, i zato bismo na tome trebali da radimo“, predlaže Eremić.

Što se tiče protoka radne snage, usaglašavanje oko radnih prava dobro funkcioniše. „Mi kao srpska firma zapošljavamo inženjere iz Španije, Portugala, Francuske, Poljske, Mađarske, koji su se preselili ovde i rade bez ikakvih problema. Nasuprot tome, kada je reč o protoku kapitala, moramo mnogo toga da poboljšamo. Srbija nema razvijeno tržište kapitala i trebalo bi mnogo više da uskladimo zakone u tom delu. Potrebno je da uvedemo neke sofisticiranije finansijske instrumente koji bi omogućili našim firmama da privuku odgovarajući kapital“, smatra Eremić.

Biznis i finansije 211/212, jul/avgust 2023. 

Foto: EU mogućnosti

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Srbija uvozi meso iz EU kada oni prazne robne rezerve

by bifadmin

Najnoviji izveštaj Republičkog zavoda za statistiku pokazuje da je cena svinjskog mesa maltene dostigla cenu kilograma ribe.

Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo Privredne komore Srbije, kaže za Danas da se struktura potrošnje mesa u poslednjim godinama menja i da građani sada više jedu živinsko meso, koje je znatno jeftinije od svinjskog.

Ipak, kako kaže, ako dođe do manjka svinjetine, ne bi trebalo da poskupe druge vrste mesa, jer se pri formiranju tržišnih cena mora uzeti u obzir kupovna moć stanovnika.

„Piletina ne bi trebalo da poskupi. Mi trošimo oko 18 kilograma piletine, ne možemo trošiti 40. Ipak, treba preduzeti sve mere da se spremno uđe u period veće potrošnje, odnosno novembar i decembar, kada se meso više jede. S obzirom na stanje u Evropi i Srbiji, može se očekivati problem sa snabdevanjem svinjskim mesom. Cena mesa u Evropi je povećana. Sada je zamrznuto svinjsko meso koje se koristi za preradu jedan evro skuplje nego što je bilo u prethodnom periodu. Da bi se uvozilo sveže svinjsko meso, potrebni su novi dobavljači i nova rešenja za uvoz, jer je rok mnogo kraći, ne može se nedeljama transportovati“, ističe Budimović.

Dogovor izmedju proizvođača, klaničara i trgovaca

On sugeriše da može doći do destabilizacije tržišta i samim tim i poskupljenja, te da je u narednom periodu neophodno napraviti neku vrstu dogovora, odnosno uskladiti potrebe primarnih proizvođača, klaničara i trgovaca.

„U tov ulazi manji broj prasadi koji je potreban za snabdevanje svežim svinjskim mesom. Ljudi se sada ne odlučuju za kupovinu i tovljenje prasića do 100 kilograma, a potom prodaju, zbog nepovoljne situacije uzrokovane afričkom kugom svinja. Kada ima manje ulaza po broju prasadi, manje se proizvodi, pa se mogu očekivati i promene cena. Ipak, niko ne može stavljati nerealno visoke cene jer je platežna moć stanovnika ograničena. Takođe, ne može kilogram svinjskog mesa koštati recimo 2.000 dinara, jer njegova proizvodnja ne iziskuje toliko ulaganja. Hrana za životinje i kukuruz su pojeftinili u odnosu na prošlu godinu“, kaže Budimović.

Srbija po pitanju stočarskog sektora nalazi u velikoj krizi

Agrarni novinar i analitičar Branislav Gulan ističe da je pad potrošnje svinjetine, a rast konzumiranja živinskog mesa jedna od osnovnih karakteristika nerazvijenih zemalja, i da se Srbija po pitanju stočarskog sektora nalazi u velikoj krizi.

„Od nekadašnjeg velikog izvoznika svinjskog mesa, postali smo zavisni uvoznici. Drugih vrsta mesa još uvek imamo dovoljno, ali svinjsko smo prinuđeni da uvozimo. Danas u oborima ima svinja koliko je bilo 1947. godine, posle Drugog svetskog rata. Statistika pokazuje da imamo dva miliona i 700 hiljada grla, a najveći stočari kažu da ta brojka ne doseže ni do dva miliona. Sada je smanjena potrošnja po glavi stanovnika, na 16 kilograma godišnje, što je znak velike krize. Sa druge strane, potrošnja pilećeg mesa povećana je na 18 kilograma. To je karakteristika nerazvijenih zemalja. Srednja razvijena zemlja treba da ima svinja koliko i stanovnika. Danska, recimo, ima 5,6 miliona stanovnika a 32 miliona svinja. Mi imamo 6,6 miliona stanovnika i oko dva miliona svinja. Takođe, sada je 100 puta manji izvoz ‘bebi bifa’ – 1992. izvoz je bio 30.000 tona, a sada je 300 do 400 tona. S tim u vezi, možda bi najbolje bilo da smo sve uništili i krenuli sa novim konceptom poljoprivrede i stočarstva“, kaže Gulan za Danas.

On dodaje da zbog uvoza ove vrste mesa jedemo GMO hranu, ali da se ni svinje uzgajane u Srbiji ne hrane kao ranije, odnosno da je kvalitet soje sada značajno lošiji.

Jedemo GMO hranu

„Svinje koje uvozimo iz Španije su za 40 odsto jeftinije nego da ih uzgajamo, zbog toga što su hranjene GMO proizvodima. Prošle godine je uvezeno 300 hiljada prasića iz dva puta, i toliko svinja za klanice. Za ovu godinu, ministarka Jelena Tanasković je najavila uvoz 500.000 prasića. To ipak ne može spasiti naš stočni fond, koji je uništen. Sada nemamo ni 100 hiljada krmača prasilja, a treba nam najmanje milion da bismo mogli da ga obnovimo. Stočni fond u BDP-u poljoprivrede učestvuje sa 28,1 odsto, što je na nivou najnerazvijenijih zemalja sveta. Sve ispod 60 odsto su nerazvijene zemlje. Ako se nastavi ovako, do kraja godine će pasti na 20, što je strašno – bićemo zemlja zavisna od uvoza mesa“, predočava
Gulan.

Kada je reč o uvoznom mesu, kaže da Srbija dosta uvozi iz zemalja EU u zamrznutom stanju, jer Evropa na pola godina prazni robne rezerve.

„Evropska unija svakih šest meseci prazni svoje robne rezerve, te zamrznuto meso Srbiji prodaju za simboličnu cenu. Ovo meso je upotrebljivo i ispravno, ali ga ne jedu jer im je politika takva da obnavljaju robne rezerve. Zato, hrane u Srbiji će biti dovoljno, ali iz uvoza“, zaključuje ovaj agroanalitičar.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Broj kompanija koje su bankrotirale u EU najviši od 2015. godine

by bifadmin

Broj kompanija i preduzeća iz EU koja su bankrotirala u drugom kvartalu ove godine nastavio je da raste i najviši je od 2015. godine, pokazuju zvanični podaci.

“Drugi kvartal 2023. godine je šesti kvartal zaredom u kome je porastao broj proglašenja stečaja preduzeća u EU. U poređenju sa prethodnim kvartalom, broj stečajeva je povećan za 8,4 odsto i time dostigao najviši nivo od početka prikupljanja podataka 2015. godine”, upozorio je Eurostat.

Broj proglašenih stečajeva je u porastu u gotovo svim oblastima koje se prate, a najveći kada su u pitanju preduzeća koja se bave: smeštajem i ishranom (ugostiteljstvom) (+23.9%), transportom i skladištenjem (+15.2%), i obrazovanjem, zdravstvenom zaštitom i društvenim aktivnostima (+10.1%).
Broj preduzeća u stečaju koja se bave smeštajem i ishranom ili transportom u rastu je od izbijanja pandemije 2019. godine, a od tada je samo u dve oblasti zabeležen pad: industrija (-11.5%) i građevinarstvo (-2.7%).

Iz zvanične agencije EU za statistiku navode i da je došlo do blagog pada broja novoosnovanih preduzeća u EU od 0,6 odsto, nakon rasta od dva odsto u prvom kvartalu ove godine.

„Od 2023. godine broj registrovanih preduzeća je veći nego u periodu 2015-2022, godine“, dodaju u Eurostatu.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Srbija je postala deponija za neutrošene zalihe u EU

by bifadmin

Zbog visokog nivoa pesticida hlorpirifos u pošiljci breskvi iz Srbije, voće je sa hrvatske granice vraćeno u našu zemlju. Vest je objavljena na sajtu Evropske komisije, sa naznakom da je tovar iz Srbije potencijalno rizičan. Najnoviji povrat robe nije scenario koji se po prvi put odigrava kada je u pitanju voće proizvedeno kod nas.

Ranije ovog meseca sa granice sa Slovenijom takođe su vraćene breskve, jer je konstatovano da sadrže pomenuti pesticid hlorpirifos.

Ipak, kako za Danas kaže Violeta Josifova, direktorka za razvoj u BioGenesis-u, ovo je bilo očekivano, jer su od strane nadležnih napravljeni koraci koji su neminovno vodili datom ishodu.

Srbiji može biti zabranjen celokupan izvoz voća i povrća

– Ministarka Jelena Tanasković je dozvolila interventan uvoz i upotrebu zabranjene aktivne supstance hlorpirifos, koja u Srbiji odavno nije u upotrebi. Deo te supstance je završio u voćarstvu, a nije bilo tome namenjeno, što sada ima za rezultat da Srbiji može biti zabranjen celokupan izvoz voća i povrća – napominje Josifova.

Sagovornica Danasa ističe da se više puta obraćala, kako Ministarstvu, tako i samoj ministarki, sa ciljem da upozori na štetne posledice koje će biti rezultat uvoza nedozvoljenih aktivnih supstanci i ekološkog otpada, ali su ove dopise nadležni ignorisali.

– Srbija je postala deponija za neutrošene zalihe u EU. Uvoze se proizvodi koji su tamo davno ukinuti. Trenutno se ne zna šta od zaliha ima i koliko godina će se to vući po raznim zadrugama i prodavati na crno. Multinacionalne kompanije su sve ono što više nisu stavili na tržište u EU doneli u Srbiju, jer im je dozvoljen nekontrolisan uvoz. Time su narušeni mehanizmi tržišne potražnje i ponude – upozorava direktorka za razvoj u BioGenesis-u.

Josifova ističe da je još jedna greška načinjena dozvolom za registraciju uvoza pesticida na bazi bakra, za potrebe proizvodnje šećerne repe, uprkos tome što nigde u svetu to nije dozvoljeno.

– Na taj način se svake godine devastira između 20.000 i 30.000 hektara plodnih oranica – pojašnjava ona.

Danas je na uvid dobio i dopis iz marta tekuće godine, koji je njihova sagovornica uputila na adresu ministarstva, a u kome se upozorava da je hlorpirifos najčešći razog vrćanja voća iz izvoza.

– Sva jabuka koja je vraćena iz izvoza bila zbog hlorpirifosa – podseća Josifova, uz zaključak da Stručni savet za zaštitu bilja zapravo ne sačinjavaju ljudi kompatibilni za ove pozicije.

Izvor: Ekapija/Danas

Foto: Pixabay

0 komentar
1 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Da li će nova mera EU uticati na uvoz polovnih automobila

by bifadmin

Evropska komisija predstavila je plan prema kojem se najavljuje prestanak izvoza dotrajalih automobila izvan EU.

To bi se, kako je navedeno, odnosilo na vozila koja su na kraju životnog veka, a sagovornici Euronews Srbija kažu da ove mere neće dramatično uticati na uvoz polovnjaka u Srbiju.

Evropska komisija procenjuje i da svake godine preko šest miliona vozila u Evropi dođe do kraja svog životnog veka, a da neadekvatno rukovanje njima dovodi do gubitka vrednosti i zagađenja. Stoga je iznela takozvani Plan o poboljšanju dizajna i upravljanju vozilima na kraju životnog veka.

Kako se navodi, očekuje se da će predložena uredba, koja će zameniti postojeće direktive o vozilima na kraju životnog veka i o ponovnoj upotrebi, reciklaži i povratu, imati značajne koristi za životnu sredinu, intenziviraće industriju upravljanja otpadom i reciklažu, a takođe doprineti boljoj bezbednosti na putevima u trećim zemljama sprečavanjem izvoza neispravnih vozila i smanjenjem štetnog zagađenja i zdravstvenih rizika.

Koja su vozila na kraju životnog veka?

Iz EK za Euronews Srbija pojašnjavaju da se vozila na kraju životnog veka smatraju opasnim otpadom i da je njihov izvoz iz EU u zemlje koje nisu članice Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD-a) zabranjen, ali da to nije slučaj za korišćena vozila koja formalno nisu dostigla fazu otpada.
Oni navode i da se Evropski parlamet i Evropski savet trenutno bave ovim pitanjem i da u ovom trenutku ne mogu da daju više u informacija o tajmingu primene, odnosno kada će se krenuti sa sprovođenjem novog plana.

„Da bi se rešila ova situacija, predložena Uredba postavlja novi model u kome bi samo vozila koja su u stanju da saobraćaju bila ovlašćena da se izvoze iz Unije. Da bi se olakšala implementacija, predložena Uredba takođe pojašnjava šta su zapravo vozila na kraju životnog veka i uvodi obavezne kriterijume koji bi omogućili da se lakše razlikuju vozila koja je za otpad od onih koja su polovna“, kažu za Euronews Srbija u Evropskoj komisiji.

Petar Veličković sa sajta Polovni automobili za Euronews Srbija kaže da će se, prema informacijama kojima on raspolaže, pod ovim vozilima, između ostalog, smatrati ona koja su isečena na komade, zavarena ili zatvorena izolacionom penom, potpuno izgorela do tačke gde je putnički ili prostor motora uništen i potopljeno u vodu do nivoa iznad kontrolne table

Takođe, u to će se ubrajati i vozila kod kojih se neke komponente ne mogu prepraviti ili zameniti.

„To su gume, točkovi, vešanje, upravljanje, kontrolne komponente, trup i šasija vozila, sedišta, vazdušni jastuci, sigurnosni pojasevi, strukturne i sigurnosne komponetne koje imaju tehničke nedostatke, a koji se ne mogu zameniti, kao što je prekomerna perforirajuća korozija. Takođe, ukoliko popravka zahteva zamenu motora, menjača kućišta ili šasije, što za rezultat ima gubitak originalnog identiteta vozila što se ne odnosi npr. na zamenu motora ili menjača kada se zbog kvara menjaju istim tipom motora ili menjača“, navodi on.

Veličković kaže i da se polovno vozilo može smatrati „ekonomski nepopravljivim“, ukoliko je tržišna vrednost niža od cene neophodne popravke potrebne da se vozilo dovede u tehničko stanje po EU standardima, u državi članici u kojoj je vozilo registrovano pre popravke.

Hoće li zabrana uticati na srpsko tržište?

EU je najveći svetski izvoznik polovnih vozila u zemljama koje nisu članice. U 2020. godini, broj polovnih vozila izvezenih u treće zemlje iznosio je 870.000 vozila u vrednosti od 3,85 milijardi evra. Većina automobila se izvozi u Afriku, Istočnu Evropu, Centralnu Aziju i Bliski istok.

Procene su da se u Srbiju godišnje uveze između 120 i 150 hiljada automobila, a da je 95 odsto iz EU.

Petar Živković iz Asocijacije automobilskih novinara Srbije za Euronews Srbija kaže da se na jedan prodati novi automobil u Srbiji uvozi četiri do pet polovnih, a da je porazan podatak da oko 70 odsto njih ima motore euro3, euro4 standarda, što znači starija su od 15 godina.

Najava da će EU zabraniti izvoz dotrajalih automobila probudio je bojazan da bi to moglo uticati na uvoz u Srbiju.

Prema rečima Veličkovića, ovakve definisanje uslova pod kojima se polovnjak smatra dotrajalim i u budućnosti zabranjenim za izvoz u praksi bi trebalo da znači da će većina polovnjaka koji se danas uvoze u Srbiju, ali i ostale države van EU moći da se nesmetano uvoze i dalje, naravno, ako zadovoljavaju uslove tehničke ispravnosti.

Kako smatraju sagovornici Euronews Srbija, s obzirom da postoje najave da će Srbija zabraniti uvoz vozila sa euro 3 i euro 4 motorom, eventualna zabrana uvoza ovakvih automobila iz EU ne bi imala značajniji uticaj.

„Ukoliko bi Evropska komisija kojim slučajem zabranila izvoz takvih vozila u takozvane treće zemlje, što ne deluje kao realna opcija u ovom momentu, pitanje je u kojoj meri bi se čak i to uopšte odrazilo na domaće tržište, jer podsetiću da je i naša država najavila da će od naredne godine zabraniti uvoz polovnih vozila sa euro 3 i euro 4 emisionim standardima izduvnih gasova. U praksi to znači da zbog naših propisa nećemo moći više da uvozimo polovnjake koji su proizvedeni pre 2009. godine, nevezano za odluke EU. S druge strane, neće biti zabranjena trgovina takvim polovnjacima koji su već registrovani u našoj zemlji, tako da će i vozači koji za automobil mogu da odvoje nekoliko hiljada evra ipak moći da nađu primerak po želji“, navodi Veličković.

Sličnog je stava i Živković, ali ipak navodi da će možda doći do pomeranja cena.

„U svakom slučaju ja očekujem da će to makar i psihološki malo podići cene vozila, ali je i to pitanje, jer mislim da je tržište već toliko blokirano visokim cenama da se sad svi već muče kako da podignu prodaju vozila. To će biti sve teže i teže, jer stižu konkurenti iz Kine i drugih zemalja koji prave jeftinije automobile“, navodi on.

Izvor: Euronews
Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci