Većina pobedničkih pesama na Evroviziji nije bila duža od tri minuta, ispevana je na engleskom i bavila se ljubavlju.
Četrdesetih godina prošlog veka filozof Teodor Adorno objavio je da se gro moderne muzike proizvodi po određenoj formuli – pesme su približno iste dužine, imaju sličnu strukturu i izražavaju isti lirski sentiment.
Od tada je prošlo osam decenija a njegova tvrdnja nije izgubila na aktuelnosti. Portal The Conversation analizirao je pesme koje učestvuju i pobeđuju na Evroviziji i došao do zaključka da one uglavnom traju do tri minuta, da se često bave sličnom tematikom i da imaju sličnu strukturu.
Naime, od poslednjih 20 pobedničkih pesama na ovom takmičenju 17 je izvođeno na engleskom jeziku, isti broj njih bavio se ljubavnim vezama, u 13 se pominje reč “ljubav”, 18 sadrži direktno obraćanje jedne osobe drugoj, i svih 20 ima refrene koji se ponavljaju.
Sve ovo nije slučajno. Muzika se danas uglavnom ne pravi da bude originalna ili da pošalje neku značajnu poruku već da se svidi širim masama, da dobije što više “klikova”.
Sociolog Brajan Longurst objašnjava da pošto da ljudi koji gledaju finale Evrovizije i glasaju za pobedničku pesmu na televiziji mogu jednom da je čuju, njima “bolje legnu” pesme u kojima se ponavlja refren. Psiholog Danijel Levitin dodaje i da na slušaoce bolji utisak ostavljaju pesme koje imaju rimu i sadrže klišee, jer se lakše pamte.
Izvor: The Conversation
Foto: Austin Neill, Unsplash
