Baš polovinom oktobra, pre nešto više od 100 godina umro je Laza Paču (1855-1915), eksperti pišu, najuspešniji srpski ministar finansija. Laza Paču je bio lekar i ekonomista i vodio je u više navrata finansije u Pašićevoj vladi.
Ostao je zabeležen kao finansijski mag, Kir Janja po rečima njegovih prijatelja, ministar otporan na korupciju i strog poreznik.
Finansije i obrt 100%
Od Pačua se od prvog postavljenja za ministra očekivalo da obezbedi sredstva za mnoge ekonomske i političke planove – od oslobođenja Srbije od austrougarske šape i čišćenja od Turaka do izgradnje železničke mreže. Imao je za cilj da sva sredstva obezbedi iz domaćih izvora.
Osim što ga je pratio glas po štedljivosti, bio je i inovator na polju carina i poreza poznat po budžetskim suficitima. Povećao je spoljnu trgovinu pronalazeći nova tržišta u vreme carinskog rata Srbije sa Austrougarskom, a za vreme trećeg mandata uspeo je da poveća obrt spoljne trgovine za 100%.
Iz Balkanskih ratova Srbija izlazi bez finansijskih gubitaka i finansijski ugled je bio teško porušiv.
Uzimati iz državne kase za Pačua je bilo jednako kao uzeti rukom vreo kamen i bio je nemilosrdan prema svima za koje je smatrao da štete Srbiji. Za takve tek nije bilo nikakvih finansijskih privilegija.
Uz celu biografiju jednog ovakvog ministra finansija, zanimljive su anegdote i svedočenja njegovih savremenika koji najbolje predstavljaju Pačua kao menadžera i ekonomistu.
Laza i žena dva odvojena budžeta
„To je jedan fini Kir Janja na kub“, govorili su za Lazu Pačua njegovi prijatelji.
Uredan na plaćanju, čuvar državnog novca, ali kavaljer da plati ono što je dobro i neophodno.
Ceo Beograd je znao da Laza i njegova Lenka praktikuju u svojoj bračnoj zajednici ne samo režim ’svojih dobara’, nego i režim odvojenih kesa i budžeta i da se subotom obračunavaju kao u pansionu. Pri tome je Lenka uvek stradala jer joj Laza, na primer, nije davao besplatno cigarete koje je dobijao kao reprezentaciju, nego joj ih je prosto prodavao.
Gost Nemac pobegao
Herman Vendel, prvak nemačke socijalne demokratije, došao je 1912. u Beograd u posetu Dimitriju Tucoviću. Tucović ga je poverio svom čoveku Aci Pavloviću da mu pokaže grad i odvede kod ljudi koje želi da vidi. Aca ga je odveo kod Laze Pačua, a on ga je sačekao u predsoblju. Aca se začudi kad je Vendel vrlo brzo izašao. Upita ga šta se desilo.
„Pobegao sam. Sve je išlo lepo dok sam ja Pačua ispitivao o srpskim finansijama. Ali, on je posle počeo mene da ispituje o našem, nemačkom budžetu kao jednog od 110 socijaldemokratskih poslanika u Rajhstagu. Pokazalo se da on taj budžet bolje poznaje od mene“, objasnio je gost Nemac.
Dinar jači od franka
Došavši za ministra finansija, Paču je zatekao praznu državnu kasu i Srbiju kojoj niko na svetu nije hteo da da kredit. Oštrim monetarnim merama uravnotežio je budžet, a zatim veštim pregovorima uspeo da povrati poverenje bogatih evropskih zemalja u novčanu snagu Srbije. Carinski rat je došao u najgore vreme, ali Laza se nije dao. Ostao je na nogama i pregovarao prvo sa Mađarima, pa sa Nemcima, Francuzima… Austrougarska se našla u čudu: Lazi Pačua nuđeni su krediti sa svih strana!
Osnovana je Francusko-srpska banka, a potom i Praška banka.
Za vreme Lazine finansijske vladavine srpski dinar bio je konvertibilan. Visokocenjeni francuski franak vredeo je manje od dinara.
Ne može. I tačka!
Nekom prilikom kralj Petar I poslao je ličnog sekretara da na ime vladareve plate unapred podigne 200 hiljada dinara. Laza ga je dočekao sa kiselim osmehom na licu:
„Ne može!“, rekao je.
„Kako i zašto, molim?“, zgranio se sekretar.
„Evo ovako“, odgovorio je Paču. „Umre kralj, ne daj Bože, a smrtan je kao i ostali ljudi, ko će da izmiri taj novac? Zna se. Laza. Osim toga, kralj može da abdicira, nateraju ga političari i ko će onda da plati njegov dug? Zna se, Opet Laza. E, brate moj, da mene ne bi bolela glava, hajde ti u kreditnu zadrugu, tamo daju zajam. Biću ti svedok na menici. Kod njih uzmi 200 hiljada. Ovde ne može i tačka!“, završio je svoje obrazloženje ministar finansija Laza Paču.
Izvor: Bonitet
Foto: Bing