Ulaganja u razvoj inovacija koje je finansijski podržao Fond za inovacionu delatnost, deleći rizike sa inovatorima, dostigla su u poslednjih šest godina skoro 66 miliona evra. Fond većinu sredstava obezbeđuje iz republičkog budžeta i fondova EU, a njegova podrška je namenjena širokom krugu korisnika, od timova i startap preduzeća, do naučnoistraživačkih organizacija, sa istim ciljem – da svoju dobru ideju uspešno komercijalizuju na tržištu.
Fond za inovacionu delatnost objavio je novi javni poziv za bespovratna sredstva u vrednosti od 10,3 miliona evra, koji će biti otvoren do 15. septembra ove godine. Za sredstva mogu da konkurišu mikro, mala i srednja preduzeća, kao i konzorcijumi koje čine privatna preduzeća i naučnoistraživačke organizacije. Fond će u okviru Programa ranog razvoja, Programa sufinansiranja inovacija i Programa saradnje nauke i privrede, dodeliti bespovratna sredstva u visini do 120.000 evra i do 500.000 evra po pojedinačnom projektu, u zavisnosti od programa, najavila je Milica Krstić iz Fonda za inovacionu delatnost na događaju „EU nedelja mogućnosti“.
Ulaganja u razvoj inovacija koje je finansijski podržao Fond za inovacionu delatnost kroz različite programe, dostigla su u poslednjih šest godina skoro 66 miliona evra. Podrška je namenjena širokom krugu korisnika, od timova i startap preduzeća, do naučnoistraživačkih organizacija, sa istim ciljem – da svoju dobru ideju uspešno komercijalizuju na tržištu. „Mi delimo rizik sa inovatorima tako što im dajemo bespovratna sredstva, počev od Programa ranog razvoja, kada im je podrška možda i najpotrebnija“, navodi Krstić.
Ovaj program je namenjen početničkim firmama koje razvijaju tehnološku inovaciju iz bilo koje naučne i tehnološke oblasti, bez obzira na to u kojoj industriji posluju. Za sredstva mogu da se prijave mikro i mala preduzeća u domaćem vlasništvu, koja ne posluju duže od deset godina u trenutku prijave. „Fond dodeljuje maksimalno do 120.000 evra po pojedinačnom projektu, što je znatno više nego ranije, kada je ta suma iznosila 80.000 evra“, napominje Krstić. Fond finansira 70% od ukupne vrednosti projekta, u periodu do 12 meseci.
Program sufinansiranja inovacija, za koji je takođe otvoren novi javni poziv do 15. septembra ove godine, namenjen je iskusnijim preduzećima. To su firme koje su se već pozicionirale na tržištu, ali su im potrebna značajna finansijska sredstva za poboljšanje postojećeg ili razvoj potpuno novog proizvoda. Krstić ističe da je svrha ovog programa da pomogne mikro, malim i srednjim preduzećima da poboljšaju istraživanja i razvoj i da zahvaljujući tehnološki naprednijim i konkurentnijim proizvodima osvoje nova strana tržišta i uspostave partnerstva koja su za njih strateški važna. Firme mogu da konkurišu za sredstva do 500.000 evra, s tim što Fond obezbeđuje 70% ukupne vrednosti projekta za mikro i mala preduzeća, dok taj udeo iznosi 60% za srednja preduzeća. U oba slučaja, program pruža podršku u periodu do 18 meseci.
Nauka u firmama, preduzetništvo u nauci
Treći program za koji je raspisan novi javni poziv usmeren je na pospešivanje saradnje nauke i privrede. Krstić pojašnjava da je njegov cilj da podstakne privatna preduzeća na saradnju sa naučnoistraživačkim organizacijama, kako bi razvila proizvode sa kojima mogu da budu konkurentna na tržištu i ostvare značajne prihode. Program saradnje nauke i privrede pruža finansijsku podršku za period do 18 meseci. Za sredstva mogu da se prijave mikro, mala i srednja preduzeća u domaćem vlasništvu, koja su ostvarila dobit u prethodnoj poslovnoj godini i koja su formirala konzorcijum sa javnom naučnoistraživačkom organizacijom, registrovanom i akreditovanom u Srbiji.
Konzorcijum može da ima najviše pet članica, a preostale tri mogu da čine preduzeća, domaća i strana, ili naučnoistraživačke organizacije. Maksimalan iznos podrške je 500.000 evra, pri čemu Fond finansira 70% ukupne vrednosti projekta sa kojim konkuriše mikro ili malo preduzeće kao nosilac konzorcijuma, odnosno 60% ako je reč o srednjem preduzeću. Uslov za ovaj grant je i da se najmanje 15% odobrenih sredstava mora upotrebiti za projektne aktivnosti koje sprovodi naučnoistraživačka organizacija ili organizacije u okviru konzorcijuma.
S druge strane, Program transfera tehnologije podržava naučnoistraživačke organizacije da komercijalizuju svoje pronalaske, objašnjava Jelena Stanarević iz Fonda za inovacionu delatnost. Namenjen je svim fakultetima, institutima i inovacionim centrima u javnom vlasništvu, ali i svim privatnim organizacijama koje su akreditovane za obavljanje naučnoistraživačke delatnosti. „Kao i ostali programi Fonda, i ovaj je usklađen sa Nacionalnom strategijom pametne specijalizacije. To znači da prioritet imaju četiri oblasti. To su hrana za budućnost, IT industrija, proizvodnja mašina budućnosti i kreativna industrija“, precizira Stanarević.
Fond naučnicima nudi stručnu podršku u različitim fazama komercijalizacije njihovih pronalazaka, a za razliku od drugih programa, ovde se finansira celokupna vrednost projekta u maksimalnom iznosu do 20.000 evra. Imajući u vidu da je reč o inovacijama koje potiču iz naučnih istraživanja, jedan od uslova za podnošenje prijava je da mora biti regulisano pitanje vlasništva između pronalazača i naučnoistraživačke organizacije koja je nosilac finansijske podrške.
Prvi srpski akcelerator
Dušan Karan iz Fonda za inovacionu delatnost kaže da je ova institucija pokrenula i dva nova programa za startap firme, Katapult i Pametni početak. Katapult je akceleratorski program, za koji su sredstva obezbeđena iz zajma i tehničke podrške Svetske banke u iznosu od 7,7 miliona evra i bespovratne finansijske podrške EU u iznosu od 10 miliona evra. „Katapult predstavlja prvi pravi akcelerator kod nas, koji je pokrenut 2021. godine i od tada smo kroz dva javna poziva finansirali 38 startapova“, navodi Karan.
Program je namenjen mikro i malim preduzećima koja nisu starija od šest godina u vreme podnošenja prijave, a imaju potencijal da u kraćem vremenskom roku prikupe dodatna finansijska sredstva za ubrzavanje svog rasta. Katapult prvo obezbeđuje tromesečni program intenzivne obuke, koju pružaju lokalni i međunarodni eksperti, uspešni osnivači startapova i investitori. Nakon završene obuke, startap firme imaju mogućnost da u narednih devet meseci obezbede investicije, a potom će istu sumu dobiti od Fonda kao bespovratna sredstva, s tim što ona mogu iznositi maksimalno 300.000 evra. „Katapult predstavlja važnu sponu između startapova i investitora, jer firmama omogućava da budu prepoznate na globalnom tržištu, a investitorima da prepoznaju dobre prilike za ulaganja“, ističe Karan.
Program Pametni početak takođe obezbeđuje mentorsku i finansijsku podršku, ali u maksimalnom iznosu do 30.000 evra, a namenjen je projektima koji su tek u idejnoj fazi. Za program mogu da konkurišu timovi od najmanje dva a najviše pet članova, kao i mikro preduzeća koja nisu starija od dve godine u vreme podnošenja prijave. Cilj je da korisnici podrške u periodu do šest meseci razviju prvi prototip ili minimalno održiv proizvod.
Ovaj program se pokazao kao veoma koristan, jer oni koji ga uspešno prođu, kasnije mogu da konkurišu za druge programe Fonda. To potvrđuje iskustvo Stefana Dejanovića, suosnivača preduzeća GapApp. On je sa svojim bratom Srđanom razvio platformu zasnovanu na veštačkoj inteligenciji, koja preduzećima olakšava da usklade svoje poslovanje sa bilo kojom regulativom u svetu.
„Mi smo prvo konkurisali za program Pametni početak, gde smo dobili osnovna sredstva i mentorsku podršku da svoju ideju pretvorimo u inicijalno rešenje. Razvoj smo nastavili kroz Katapult, gde za tri meseca prođete sve ono što vam treba da biste došli do investicija. Ovaj program je veoma zahtevan, morate jako brzo da učite, da razvijate proizvod, pratite prodaju, tražite investicije… Ali zato Katapult drastično povećava vaše šanse da privučete investitore, jer vam podiže rejting i znatno olakšava pregovaranje sa ulagačima“, poručuje Dejanović.
Biznis i finansije 211/212, jul/avgust 2023.
Foto: kiquebg, Pixabay
